Gospodine Krasiću molim vas, već je odavno isteklo vreme. Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 101, 104. i 226. ja ću dati određeno objašnjenje, a i izvesne reakcije na određene diskusije ovde. Mi smo se u grupi manjina, naravno, kada se već govorilo ovde o predlozima za sudije Ustavnog suda, dogovorili da kandidat bude iz redova Bošnjaka iz Sandžaka, znači partije koja učestvuju u poslaničkoj grupi.
Naravno, u vezi sa tim ipak moram da dam objašnjenje. Bilo bi uopšte ironično i cinično tvrditi da će time biti zastupljeni i Albanci, koji trenutno nisu zastupljeni ni u opštinskim sudovima, kamoli u okružnim i sada da se time stiže i do Ustavnog suda. Nažalost, situacija je takva.
Ja sam već postavio pitanje, na koje još nisam dobio odgovor, šta će da se uradi da se poboljša struktura, recimo, u Bujanovcu, gde je trenutno od osam sudija samo jedan Albanac, od deset zaposlenih u tužilaštvu samo jedan zaposleni Albanac; u Preševu npr. od 90% Albanaca trenutna struktura je 40% Albanaca.
Zamislite, imate ovakvih nakaradnih situacija: dva mlada čoveka istovremeno se primaju, jedan u Preševu, jedan u Bujanovcu, kao pripravnici, polažu istovremeno sudijski ispit, i Albanac iz Preševa dobija prekid radnog odnosa, a na mesto stručnog saradnika u sudu dolazi kolega iz Bujanovca, samo zato što je Srbin. A ovde, kao, radimo na daljem integrisanju Albanaca u državne strukture.
Da dodam još nešto, kad bi čovek pogledao jučerašnje i današnje diskusije o ovoj tački dnevnog reda, ispada da su alfa i omega u ovom parlamentu i institucijama ove države nacionalne manjine, bar po diskusijama i vremenu koje je tome posvećeno. Znamo da situacija nije takva.
Što se tiče one nostalgije koju je, ne vidim gospodina Baralića, pre podne izneo, da je u ono vreme, u ranijem režimu, bila divna situacija u Novom Pazaru, kao i sa manjinama, mogu mu reći da je situacija u Preševu i Bujanovcu otprilike ista kao u to vreme, nema promena nakon 5. oktobra. Neka dođe sa tom nostalgijom da vidi, gospodin Baralić, šta se dešava u Preševu i Bujanovcu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, red je da podsetimo da bez srpskih radikala vi iz vladajuće koalicije ne možete i ne umete da tumačite ni Ustav ni Poslovnik, jer ste se našli u situaciji o kojoj već dva dana govori gospodin Krasić, a ja sam se javila zbog toga što sam sa predsednikom Skupštine razgovarala o tome, zbog procedure koja će da usledi za nekoliko dana, o načinu na koji će da se glasa za predložene kandidate.
Naime, postoji samo jedan način, po članu 178. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i postoji nešto što je ustavni uslov koji kaže da Narodna skupština Republike Srbije bira pet sudija Ustavnog suda među deset kandidata koje predloži predsednik Republike, mi imamo tu listu; predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži Narodna skupština. Od deset treba da predložimo deset i nema mogućnosti da ovde sada ima 20, 30 ili, što reče kolega Krasić juče, 50 kandidata, pa sad Narodna skupština određuje i utvrđuje listu. Lista ne može da se utvrđuje na ovaj način na koji je to hteo Oliver Dulić da uradi pre nego što ga je gospođa Radeta upozorila.
Dakle, to je prvo kršenje Ustava i Poslovnika, da je on u startu poređao imena, bez biografija kandidata, i to ne po azbučnom redu već onako kako su pristizale kandidature, kako su ih stranke slale. Pojedine od njih se danas nisu izjasnile, mada je evidentno za pet kandidata sa čije su liste, koje političke stranke.
Sada može da se primeni, i toga je svestan predsednik Narodne skupštine, samo član 178 – da se o svakom kandidatu glasa pojedinačno. To je jedino što može da se uradi. To zna i gospođa Kolundžija, to zna i predsednik Skupštine, i sekretar i zamenik sekretara, i u toj situaciji, kada imate deset kandidata a potrebno je deset, ne važi i ne može da se uputi predlog Borisu Tadiću ako svih deset predloženih ne dobiju kvalifikovanu većinu, a to je minimum 126 poslanika, onda da odgovorim i kolegi Muji Mukoviću koji sada nije u sali, da on ne može na osnovu člana 179. Poslovnika u ovoj situaciji da vrši bilo kakvo osporavanje pojedinačno.
Da postoji lista i da se glasa za listu, kao što kolega Krasić u ime SRS unazad sedam godina i druge kolege osporavaju, prošle godine je to bilo 120 kandidata za nosioce pravosudnih funkcija, onda bi moglo - pojedinačno osporeni kandidat i o njemu se posebno glasa. To je tako bilo i biće ubuduće za izbore drugih nosilaca pravosudnih funkcija.
Kada je u pitanju ovo, to je jasno i to je ono što sam ja lično razjasnila sa predsednikom Dulićem, samo može da se glasa pojedinačno o svakom kandidatu. Posle toga, to je jedna zaista smešna odredba Poslovnika, kaže - odlučuje se tajno ili javno.
U svakom slučaju, glasa se putem elektronskih, odnosno identifikacionih kartica i poslaničkih jedinica. Ranije je u procesu vršenja funkcije gospođa Mićić pravila poslanicima neku zabunu, nije to nikakvo tajno glasanje, jer se, u stvari, glasa upotrebom elektronskog sistema. Ali, potrebno je da svaki od tih kandidata dobije 126 i biće taj rezultat glasanja objavljen i utvrđena ta lista koja će da ide, na osnovu glasanja za svakog kandidata pojedinačno.
U slučaju da se desi da, zbog vaših trvenja i svađa koje traju dva dana sporadično ili već ne znam kako, neko od ovih kandidata ne dobije većinu, a ima deset, treba da se utvrdi deset kandidata, onda nema liste i onda nema predloga Narodne skupštine. Onda moramo da uđemo u ceo postupak ponovo i da dođe novih deset ili više predloga i od tog ukupnog broja predloga glasamo. To je jedini način i jedini put ...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, molim vas, možete li se zaustaviti?)
... i to je ono, znate i vi, pretpostavljam, kolega Albijaniću, samo sam želela da vam pomognem jer vidim da se ne snalazite najbolje u ovoj situaciji pred ovim ključnim ...
(Predsedavajući: Hvala na pomoći. Isteklo je vreme.)
... pitanjima pred kraj rasprave i mislim da ćete mi biti zahvalni zbog toga. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Krasić i gospođica Nataša Jovanović su objasnili problem pred kojim se nalazi Skupština Srbije, vezano za predlog koji treba da uputimo predsedniku Republike Borisu Tadiću.
Za razliku od nekadašnje dogovorne ekonomije, koja je takođe stvarala probleme, i dogovorna politika, bez obzira na namere, stvara probleme. Vi ste ovde stvarno došli u situaciju koju ne znam kako možete da razrešite, ili da glasate za listu, a ne možete da glasate za listu, mora da se glasa za svakog pojedinačno. Šta ćete da uradite ako recimo, teoretski, od ovih deset kandidata samo četiri dobije tu većinu? Šta ćete da predložite Borisu Tadiću?
Ovo je ozbiljan problem. O tome ste morali da razmislite. To što ste se dogovorili unapred, to je legitimno, ali dogovor mora da bude u skladu sa Poslovnikom. To je osnovna stvar. Morate da poštujete Poslovnik. Dogovor unapred - mi ćemo predložiti ovoliko, Tadić toliko, mi ćemo da izaberemo od tih koje nam je predložio Tadić petoro, već ste se dogovorili kojih će to petoro biti, to nije sporno. Može u slučaju predloga Borisa Tadića, Skupština će od deset da izabere pet. Recite mi, kako ćete vi da dođete do liste od deset kandidata kad morate da glasate za svakog pojedinačno?
Između ostalog, čuli ste osporavanja pojedinih kandidata sa ove liste. Doći ćete u situaciju da nećete dobiti 126 za svakog od tih kandidata, a ne možete da predložite devet, osam ili sedam. Znači, samo morate da predložite deset. Ne znam kako ćete da izađete iz te situacije. To govori da neke stvari moraju da se menjaju, to je trebalo da se uradi na početku i sa predlogom od strane predsednika Republike Borisa Tadića, da ne bismo imali probleme, vezano za predstavnike nacionalnih manjina koji su očekivali od predsednika Srbije da će uvažiti ne samo glasove koje je dobio na predsedničkim izborima, nego situaciju u Srbiji, da postoje brojne nacionalne manjine i da bi trebalo, između ostalog, tražiti nekog od kandidata iz redova nacionalnih manjina.
Stvarno ne znam kako mislite da do vremena za glasanje rešite ovaj problem, ali nalazite se u situaciji da budete osporeni čak i od strane vaših koalicionih partnera. Pazite, vi znate kako su pretprošle nedelje pobegli sa glasanja, nisu hteli da glasaju dok se ne vidi i ne reši pitanje hoće li biti izbora ili neće. Ja vas podsećam samo na one istinite stvari, ne izmišljam ništa. To može da vam se desi i sada. Šta ćete onda? Onda će trut opet morati da bude zadovoljen, a to, bogami, ne znam da li će matica uspeti da izdrži.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, zamenik predsednika poslaničke grupe Vojvođanski poslanici. Izvolite, gospodine Varga.

 

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, posle ove dvodnevne rasprave mi se učinilo da smo uspeli da ubedimo vladajuću koaliciju da bi u zemlji u kojoj ima više od milion pripadnika nacionalnih manjina bilo potpuno normalno da se među izabranim sudijama nađe i jedan, barem jedan, ako ne više, pripadnik nacionalnih manjina.

Pošto su poslanici SRS po pravilu dobro obavešteni, ja moram priznati da sam u ovom trenutku malo zbunjen. Naime, gospođa Radeta je saopštila kao jednu nespornu činjenicu, odnosno informaciju do koje je došla da sa skupštinske liste kandidata koje će imenovati predsednik Republike neće biti imenovan pripadnik nijedne nacionalne manjine. Naravno, sa one druge liste koju je predložio predsednik Republike i ne može da bude imenovan pripadnik nacionalne manjine zato što se na toj listi ne nalazi nijedan pripadnik manjina.

Tokom jučerašnjeg i današnjeg dana smo od predsednika Narodne skupštine, pa posle od poslanika DS-a, pa i od gospođe Nade Kolundžije dobili uveravanja da će među izabranim i imenovanim sudijama Ustavnog suda biti pripadnika nacionalnih manjina. Ja u ovom trenutku ne znam, dakle, koja je informacija tačna.

Nažalost, predsednik Narodne skupštine nije u sali, a od njega sam imao nameru da tražim odgovor na ovo moje pitanje. Pošto se gospođa Nada Kolundžija nalazi u sali, ovom prilikom bih njoj postavio ovo pitanje, odnosno nju bih zamolio da otkloni ove nedoumice, dakle, koji je sada, na kraju ove dvodnevne rasprave, konačni stav vladajuće koalicije? Hvala vam.

Hvala vama. Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč, a da nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Zaključujem pretres. Pošto smo obavili pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu liste kandidata za sudije Ustavnog suda koje imenuje predsednik Republike.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AZILU (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora, Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 54. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača gospodin Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, želi reč? Izvolite, gospodine ministre.

Poštovani potpredsedniče, cenjeni narodni poslanici, prvo da izložim ...
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da saslušamo gospodina ministra.)
... obrazloženje zakona, pa će gospođa Radeta dobiti objašnjenje u vezi sa vašim pitanjem. Ja bih vas zamolio samo da izložim Predlog zakona. Hvala vam.
Azil je u Republici Srbiji do sada bio uređen Zakonom o kretanju i boravku stranaca iz 1980. godine, koji je u najvećoj meri prevaziđen i u pogledu azila, odnosno ovog instituta nije pružao adekvatan pravni okvir za rešavanje o tom pravu. Donošenjem zakona o azilu pravni sistem Republike Srbije će se u potpunosti usaglasiti, pre svega, sa odredbama Ustava Republike Srbije i brojnim međunarodnim aktima iz ove oblasti, a to su: Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine sa Protokolom iz 1967. godine, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine, Evropska konvencija o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine, Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka iz 1984. godine, Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine i relevantne direktive EU.
Po predloženom konceptu azil je bilo koja zaštita koju naša država pruža strancima po osnovu utočišta (znači, izbeglice) ili supsidijarne zaštite licima koja nemaju pravo na utočište, ali imaju pravo na zaštitu po drugim međunarodnim konvencijama, znači, privremena zaštita, zaštita od surovog kažnjavanja, nečovečnog postupanja, torture, a ako su iz zemalja u kojima vlada nasilje opštih razmera, ukoliko u njihovim zemljama postoje oružani sukobi ili masovno kršenje ljudskih prava.
Usvajanje zakona o azilu predstavlja jedan od uslova za pridruživanje EU i korak ka stavljanju Srbije na "belu šengen" listu. Novim zakonom o azilu po prvi put u našoj pravnoj praksi detaljno se uređuje poseban upravni postupak. Ovaj postupak je značajan u dva segmenta. Pre svega, postupak je u potpunosti prilagođen specifičnom položaju tražilaca azila i njihovim potrebama, ali, sa druge strane, i potrebi države da se zaštiti od mogućih masovnih zloupotreba prava na azil.
Institut azila, i to treba naročito naglasiti, zbog prava na boravak i zaštitu koja se u toku celog postupka pruža tražiocu azila na stalnoj je meti ilegalnih migranata iz celog sveta.
Zbog ove činjenice evropske zemlje su u svojim zakonodavstvima izgradile efikasan sistem zaštite koju smo i mi inkorporirali u naš zakon. Najbolja evropska praksa u pogledu zaštite i države, a i ljudi koji traže azil ugrađena je u naš predlog zakona.
Predlogom zakona o azilu obrazuju se tri specifična tela koja učestvuju u postupku izdavanja azila. Prvo, koje odlučuje u prvom stepenu, jeste kancelarija za azil koja je u sastavu MUP-a. Ona sprovodi, kao što sam rekao, prvostepeni postupak.
Drugo telo je komisija za azil, koju određuje Vlada, koja donosi sve drugostepene odluke. Centar za azil je u sastavu Komesarijata za izbeglice u kome se tražiocima azila u toku celog postupka obezbeđuje smeštaj, ishrana i drugi životni uslovi.
U postupku primene mera ograničenja kretanja obezbeđena je i sudska zaštita tražiocima, na taj način što je propisano da o žalbi na odluku o određivanju boravka u prihvatilištu za strance pod pojačanim policijskim nadzorom u hitnom postupku rešava nadležni okružni sud i to u roku od 180 dana. Do sada je o pravu na azil odlučivao UNHCR i po podacima od 2000. godine do danas je podneto 652 zahteva za dobijanje azila.
Moram da kažem da ukoliko se usvoji ovaj predlog zakona, prestaje da važi Zakon o azilu Srbije i Crne Gore, koji je bio samo okviran zakon i pravna osnova za donošenje republičkih zakona. S obzirom na složenost i obim priprema neophodnih za primenu ovog zakona, on će se primenjivati od 1. aprila 2008. godine.
Što se tiče poslaničkog pitanja poslanika Radete, tačno je, danas su, u jutarnjim časovima, lišena slobode 32 lica koja su bila članovi organizovane kriminalne grupe. Oni su tokom 2001. i 2002. godine uzeli učešće u simulovanim multilateralnim kompenzacijama, i to prijavljivanjem fiktivnih obaveza, a od 2005. godine, 2006. i 2007. godine, sačinjavali fiktivne dokumentacije, kojima su prikazivali promet robe i usluga i stvarali privid da su se stvorili realni poslovi. Nosioci kriminalne grupe su Milan Kuzmanov iz Požarevca i Dragan Ignjatović, odgovorno lice JKP "Gradska čistoća" iz Beograda.