Dame i gospodo narodni poslanici, juče i danas čuli smo istoriografiju azila. To je dobro objasnio gospodin Petar Jojić. Ali, niko se nije zapitao ko će, u stvari, u ovoj zemlji Srbiji tražiti azil, u zemlji u kojoj vlada politička, ekonomska i privredna nestabilnost.
Već sedam godina, dame i gospodo, politička nestabilnost u ovoj zemlji Srbiji postoji, od kako je ova dosmanlijska vlast došla na vlast 2001. godine, ili još od 2000. godine, 6. oktobra. Dame i gospodo, danas u svetu ne postoji ni u jednoj zemlji ovakav slučaj kao što je u Srbiji, gde jedna poslanička grupa, SRS, koja je osvojila najveći broj poslaničkih mandata, nije deo ili ne vlada danas Srbijom. Vladate vi koji ste ispod tog cenzusa, onog broja koji je poslanička grupa SRS osvojila.
Ako pogledate tu ekonomsku nestabilnost, videćete koliko se Srbija zadužila i koliko je zadužena, možda je među najviše zaduženim zemljama u Evropi. To je dobro u svojim govorima umela da kaže stranačka koleginica Jorgovanka Tabaković. Svaki treći građanin je danas zadužen. Kada pogledate po gradovima širom Srbije, mnogo je banaka otvoreno, a ja mogu da govorim o gradu Šapcu, gde ih ima preko 25, gde su se građani zadužili. Vi govorite kako se danas u Srbiji lepo živi, odnosno kako građani preživljavaju. Preživljavaju zahvaljujući tome što su uložili pod hipoteku svu svoju imovinu da bi uzeli kredite i da mogu svoje porodice da prehrane.
Što se tiče privredne nestabilnosti, dame i gospodo, vidite, ovde nema čoveka koji je uništio srpsku privredu. To je bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, koji je koristeći svoju brokersku kuću uzimao reket od pojedinaca koji je trebalo da se nađu na tenderu. Verovatno ne sme da dođe u ovaj parlament zato što zna da je milion građana ostalo bez posla.
Sada vi kažete – evo, dolazi zakon o azilu, doći će neko u ovu teško napaćenu zemlju. Dame i gospodo, plašim se, kao što reče moj stranački kolega Nikola, da ovo ne bude jedan zaštitni pojas Evrope, u kome će se verovatno naći, stecište, pojedinci... Ili, kao što vi kažete, to su nekakve kancelarije koje će ispitivati (kasnije ću pričati o određenom članu u ovom zakonu) ko su ti koji treba da budu azilanti. Plašim se, jer kako iz dana u dan vi objavljujete u medijima o vama, vašem radu, kriminalu, lopovluku, da i to ne bude jedna vrsta kriminala, korupcije, lopovluka, baš po tim kancelarijama za azil.
Dame i gospodo, u ovoj državi postoje i postojale su razne, od stečajne mafije, pa da ne nabrajam sve; vi dobro znate da je u svim porama života Srbije prisutna mafija.
Plašim se da ne bude i ovde sada pranja novca i da ne bude velike zloupotrebe sa trgovinom belog roblja. Pojedinci su juče rekli za ovom govornicom kako je ovaj zakon o azilu počeo da funkcioniše u Crnoj Gori. On je počeo da funkcioniše u Crnoj Gori... Znate onu aferu sa Moldavijom i onim građanima iz Moldavije, u koju su bili uključeni visoki funkcioneri Crne Gore.
Čini mi se da je ovo put, a rekli su to dobro govornici Srpske radikalne stranke, za zatvaranje izbegličkih kampova. Vi sami u pojedinim emisijama na TV prikazujete izbegličke kampove u kojima danas borave ljudi bolesni, stari, nemoćni da privređuju za svoj život. Dakle, digli ste ruke od takvih ljudi ili im dajete minornu pomoć, pa ne mogu osnovne potrepštine za život da obezbede od tog novca. Čini mi se da hoćete te izbegličke kampove da zatvorite, pa da ih proglasite azilantima, pojedince čak i da proterate ili na bilo koji način da se suprotstavite ili da činite nedela takvim ljudima.
Ono što je takođe vrlo bitno napomenuti, pogledajte, dame i gospodo, kako žive danas raseljena lica sa Kosova i Metohije, kako žive danas građani, Srbi sa Kosova i Metohije – bez struje, bez vode, bez slobode, pa i bez osnovnih životnih namirnica. Kako ste mogli da pređete preko jedne izjave koja je prikazana na televiziji o tome kako se ljudi na Kosovu i Metohiji greju? Videli ste da zagrevaju vodu; ali, kako je zagrevaju kad nema struje, nema vode? U zatvorima gde borave ima i struje i vode i hrane, samo nema slobode.
Danas najveći egzodus Srba... Najveći zatvor u Evropi, ali bez elementarnih stvari za život, jeste baš na Kosovu i Metohiji. Izgleda da se oni koji danas vode pregovore o Kosovu i Metohiji na to ne obaziru, njima je lepo, imaju dobre dnevnice, imaju sve što im je potrebno u životu, verovatno su obezbedili i azil u nekoj drugoj zemlji, jer ovaj zakon zbog toga i funkcioniše. Znajte sigurno, mnogo sam razmišljao zbog čega ste vi ovaj zakon stavili u proceduru. Stavili ste ga jer očekujete pobedu SRS i mnogi od vas treba da nađu azil u zemljama, vašim bratskim, onim koje su bili sponzori, koje su bili nalogodavci vašeg dela.
Pitam vas, dame i gospodo, gde su te donacije koje su stizale? U ovom zakonu vidim da 41 milion treba da se izdvoji da bi ova kancelarija funkcionisala, da ne spominjem određenu infrastrukturu koju je potrebno izgraditi, pa i sve ostalo. Vi ovde kažete - potrebno je to izdvojiti iz budžeta Srbije.
Na kraju kažete - to je zbog toga da bismo mogli da uđemo u EU. Sve što treba da činite u ovoj zemlji, sve vam je prioritet da biste mogli da uđete u EU. Vi se ne obazirete, a sigurno sedam-osam miliona stanovnika Srbije ste doveli do ivice bede, baš zbog političke, ekonomske i privredne krize u koju ste ovu državu uveli.
Dame i gospodo, pitam se da li su ova tela koja treba da funkcionišu, vezano za davanje određene saglasnosti, sposobna bez veće institucije, kao što je to juče rekao kolega Petar Jojić, bez institucije kao što je Skupština? Napustiću ovu govornicu da mogu i moje stranačke kolege još nešto reći, ali smatram da vi za ovako nešto još niste zreli. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija ima najmanje četiri problema vezana za temu o kojoj je ovaj zakon. Prvi problem su izbeglice i raseljena lica sa teritorije bivše Jugoslavije, problem koji traje već 17 godina i država Srbija ga ne rešava na adekvatan način, a u mnogim slučajevima ga uopšte ne rešava.
Nije rešeno pitanje samo smestiti izbeglo lice, obezbediti mu krevet, šporet i porciju hrane. Pitanje imovine je gospodin Buha, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, danas elaborirao do kraja. Vidi se koliko ste vi, gospodo, ovih sedam godina, otkad ovo traje, malo pažnje posvećivali upravo tom problemu i pitanju.
Drugi problem je problem tzv. raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Pitanje je, ukoliko se ovo zlo koje se priprema na Kosovu i Metohiji desi, koliko će još ljudi, Srba, morati da dođe u državu Srbiju. Sa ovim prethodno nerešenim problemom, sa nerešenim problemom od 1999. godine i sa raseljenim licima i sa tim novim problemom, pitanje je kako će država Srbija moći da izađe na kraj.
Treći problem je problem onih koji su odavde otišli. Nedavno smo raspravljali o zakonu kojim vas vaše gazde primoravaju da primite sva lica koja su ikad sa ove teritorije otišla. Pri tom ne mislim samo na građane Srbije, nego mislim i na one kojima je Srbija bila tranzit, koji su prošli kroz Srbiju, ubeležili se i tamo je ubeleženo da su potražili azil, a otišli iz Srbije. Drugi deo tog problema su oni koji su tajnim kanalima prošli kroz Srbiju i tamo izjavili da su došli iz Srbije – i njih će Srbija morati ovde da primi.
Četvrti problem koji će ova država morati da reši jeste problem azilanata koji će se sutradan pojavljivati, jer po Predlogu zakona političko i ekonomsko pitanje zbog kojih oni traže azil otvara mogućnost da ovde dođu teroristi i da potraže politički azil i da sa ovakvim zakonom budete primorani da ih primite. Pitanje je koliko će još njih proći, jer će ovde biti sistem spojenih sudova, propusna moć, dolaziti i tražiti azil u Srbiji. Ima li Srbija ekonomsku moć? Ima li Srbija dovoljno ekonomske snage da, pored svoje sirotinje, pored svog izbeglog naroda sa teritorija Republike Hrvatske, Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine, sa prostora Kosova, sutradan kad nagrnu raznorazni belosvetski da ih primi i ugosti?
Ovim zakonom predviđate neka prava koja nemaju ni građani Srbije. Recimo, besplatno osmogodišnje i srednjoškolsko obrazovanje. Koliko ćete sredstava morati da odvojite za to? Pitam vas iz vladajuće koalicije. Da li je ovo jedan od zakona na koje vas vaši šefovi primoravaju ne bi li onaj paraf ostao još koji dan, jer parafiranje nije i potpisivanje, a i EU nije ono što vi mislite. Ne daj bože da uspete da nas dovedete ovim tempom u Evropu, iz nje će svi da izađu i ostaćemo tamo opet sami.
Problemi koje je ova država imala sada se pojavljuju po domino sistemu. Belgija će se, ako bog da, uskoro podeliti na Flamance i Valonce. Predlažem da im Ahtisarija pošaljemo, on je stručnjak za te stvari. Hoćete li Flamance i Valonce primati u ovom azilu, kada sutradan krenu sa tog terena ovamo?
Dame i gospodo, gospodin Buha je rekao, nekoliko desetina milijardi evra srpske imovine danas eksploatiše Hrvatska. Srpska sirotinja koja je to stvarala i čije je to vlasništvo još uvek živi po izbegličkim kampovima i sa uglavnom nerešenim elementarnim potrebama. Jedino gde su mogli da reše elementarne potrebe da se skuće, to je opština Zemun. Imamo tri izbeglička naselja; za jedno od tih jedanaest godina vaši eminentni stručnjaci nisu dali dozvolu da se priključi električna energija. Toliko o tome koliko brinete o svojim građanima, o svojim državljanima, o svojim sunarodnicima. Kada vam se budu pojavili teroristi i tražili politički, a tražiće politički azil, jer je politika u pitanju i ne daju mu tamo da baca bombe, ako ovaj zakon ovakav usvojite, bićete primorani da ih primite.
Srpska radikalna stranka je podnela skoro 31 amandman. Amandmani mogu popraviti ovaj loš zakonski predlog. Ukoliko ne budu usvojeni amandmani, Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon, jer neće tovariti još jednu bedu na vrat ionako osiromašenoj Srbiji.

Zahvaljujem. Po redosledu javljanja, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo dobili Predlog zakona o azilu mislili smo da ovakav zakon, zakon o azilu, treba da postoji u Srbiji, kao i u svakoj drugoj zemlji.
Kada sam pročitala u obrazloženju da donošenje ovog zakona predstavlja jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji, odmah mi je postalo jasno da namere predlagača nisu bile čiste. Zapravo, da predlagač nije imao nameru da kroz ovaj zakon pomogne pre svega onima koji su proterani, izbegli iz svojih kuća, sa svojih vekovnih ognjišta iz Hrvatske, odnosno Republike Srpske Krajine, koja je trenutno okupirana od strane hrvatske ustaške države, iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije.
Da je ta moja pretpostavka tačna govori činjenica da vi u ovom zakonu niste predvideli poseban deo koji se odnosi na izbeglice i prognana lica, Srbe pre svega.
Mi smo vam u tom smislu i podneli jedan od amandmana. Ovde sam od koleginice koja predstavlja Demokratsku stranku Srbije i koja je ovde govorila... Upravo kroz ovaj zakon i svaki put kada imamo predlog Vlade Republike Srbije na dnevnom redu potpuno nam je jasno, kroz ovu listu poslanika koji se javljaju da govore o predlogu, koji feudalni deo Vlade, odnosno koja Vlada je zainteresovana za ovaj zakon. U ovom slučaju to je Vlada Vojislava Koštunice, Demokratske stranke Srbije. Očigledno, jer Vlada Božidara Đelića i Vlada Mlađana Dinkića ne učestvuju u ovoj raspravi i niko od poslanika iz tih poslaničkih grupa se nije javio. To je vrlo loše rešenje i to je veliko zlo za Srbiju, što funkcionišemo sa više vlada.
Koleginica iz Demokratske stranke Srbije koja je govorila rekla je da je zadovoljna zato što nema velikih primedaba na zakon od strane poslanika SRS, jer jedino smo mi i neko iz SPS-a govorili o Predlogu ovog zakona. Tačno je da mi nemamo nekih drastičnih primedaba na ovaj zakon, sve primedbe koje smo imali smo izložili kroz 30-ak amandmana koje smo podneli, ali imamo velike primedbe na odnos države Srbije prema Srbima koji su proterani, prognani sa svojih vekovnih ognjišta.
Čuli ste ovde zaista mnogo podataka od predsednika Vlade Republike Srpske Krajine gospodina Milorada Buhe. Čuli ste u kakvom položaju se nalaze Srbi kojima bi trebalo da je, kako vi ovde pišete, sigurna država porekla, a oni nemaju sigurnu državu porekla, jer ustaška Hrvatska nije sigurna država porekla za Srbe iz Republike Srpske Krajine. Nama to nije nešto čudno i sporno, jer mi to znamo i mi smo to znali. Problem je u tome što država Srbija i nadležni organi države Srbije ne preduzimaju ništa da se Srbima iz Republike Srpske Krajine i iz dela Bosne i Hercegovine omogući da se vrate na svoja vekovna ognjišta.
Mi se ne zalažemo da se kroz ovakve ili bilo kakve druge zakone nastavi etničko čišćenje. Naprotiv, mi se zalažemo za to da se država Srbija založi za primenu svih onih bilateralnih sporazuma koji su zaključeni između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, odnosno Hrvatske i Srbije i Bosne i Hercegovine, a ne samo da to budu formalno potpisani sporazumi i da to bude povod Borisu Tadiću da se izvinjava zato što su Srbi proterani u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“. Mislimo da država Srbija treba tim ljudima, koji su morali da napuste svoje kuće, omogući normalne uslove za život ovde, u Srbiji, a paralelno da čini kao država sve da im omogući da u svoje kuće i na svoja imanja mogu da se vrate i da im ova država bude garant da će ti sporazumi koje potpisuju biti zaista i poštovani.
Svaki dan čitamo u novinama, a i ne trebaju nam novine, znamo, većina narodnih poslanika i većina ljudi u Srbiji ima prijatelje, kumove, rođake, članove bliže ili šire porodice koji su došli onih ratnih godina u Srbiju, na koji način su ti Srbi ovde dočekani. Ovo što reče kolega Momir Marković, da su sve opštine u Srbiji uradile ono što je uradila opština Zemun u vreme kada je predsednik bio dr Vojislav Šešelj, ne bismo više imali onih zajedničkih smeštaja koji su užas i strahota. Pričala sam više puta sa ovog mesta kakvi su ti kolektivni smeštaji i u kakvim uslovima taj narod živi.
Taj narod, dame i gospodo, želi da se vrati svojim kućama. Niko ne želi da bude... Tačno je, Srbija je majka svim Srbima izvan Srbije i većina Srba je uvek tako doživljavala i doživljava, ali očekuju od te svoje "majke" i da im obezbedi u njihovim mestima i mestima njihovog rođenja, tamo gde su uvek bili većinski narod, konstitutivni narod, da imaju sva prava i da se ne plaše tajnih i javnih spiskova. Vi znate dobro da više nijedan Srbin koji je nosio pušku u ovim ratovima, makar bio redovan vojnik, dobrovoljac, u kom god svojstvu da je bio, teritorijalac, ne sme da pređe granicu preko Drine i Dunava, zato što ne zna na kojoj granici čeka nekakav tajni spisak i gde će sa kog voza i iz kog autobusa da ga pokupe i uhapse. Takvu sigurnost, dame i gospodo, ovaj narod ne očekuje od vas. Očekujemo i očekuju zaista mnogo više i konkretnije.
Vidite šta se sada dešava. U Hrvatskoj je u toku izborna kampanja za parlamentarne izbore. Podsećam vas da su na Kosovu i Metohiji takođe kvaziizbori u toku i da isto lice, to je ono izdajničko đubre Milorad Pupovac koji u hrvatskom Saboru predstavlja samog sebe, poziva Srbe koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine da glasaju na tim izborima, da bi sebi obezbedio legitimitet. Taj isti Pupovac poziva Srbe sa Kosova i Metohije da idu da glasaju na Kosovo da bi dali legitimitet tzv. kosovskoj vladi i ostalim njihovim paradržavnim organima. Doduše, to isto je radio i Boris Tadić na pretposlednjim takvim izborima, pa to i nije tako veliko čudo. Podsećam vas takođe da je taj Pupovac jedan od onih, zajedno sa Dragoljubom Mićunovićem i sa predstavnicima G17 i DPS, koji nisu potpisali predlog deklaracije, koju je SRS u Strazburu podnela 2005. godine, o položaju srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini pod kontrolom Ujedinjenih nacija.
Šta se dalje dešava, vezano za pozivanja na ove izbore? Republički komesar za izbeglice, izvesni gospodin Dabetić, čini mi se da mu je tako prezime, vrlo često pravi nekakve seminare za opštinske poverenike za izbeglice, tako se zovu ta radna mesta, ubeđuje ih da učine sve što je u njihovoj moći da što više Srba obezbede da idu da glasaju ili na biračkim mestima koja su obezbeđena u Srbiji ili da im se obezbedi odlazak u Hrvatsku i da tamo glasaju i obećava tim poverenicima za izbeglice da će biti posebno materijalno nagrađeni.
Pitam ga sada, čijim parama; ako ima neke pare, ako je dobio od nekoga za obezbeđivanje tih izbora, zašto to ne da izbeglicama i kada je poslednji put dao neku pomoć izbeglim licima? Toga ne mogu ni da se sete.
Onda se isto poverenicima po opštinama javlja neka nevladina organizacija; ne predstavljaju se, samo kažu da su nevladina organizacija, a vrlo je moguće da je to fond ove ustaške kurve Nataše Kandić, ne tvrdim, ali je moguće.
Oni pozivaju poverenike za izbeglice i kažu – koliko ljudi obezbedite da idu da glasaju u Hrvatsku, mi ćemo na osnovu tog broja da vam obezbedimo novčanu naknadu, a tu novčanu naknadu, kažu iz te nevladine organizacije, obezbeđuje Milorad Pupovac. Sve opštine u Srbiji su dobile takve pozive.
Kakav će biti odziv? Recimo, imamo podatke iz Zemuna, gde je oko 10.000 izbeglica iz Republike Srpske Krajine, prijavilo se da će da glasa na ovim izborima 143, a 27 čak će da putuje u Hrvatsku da glasa.
Dakle, ovo su teme, gospodo iz vladajuće koalicije, o kojima bi trebalo ovde ozbiljno da govorimo. Bilo bi dobro da je danas ministar Jočić sa nama, jer bi možda mogao da nam odgovori i na pitanje odakle ovom Dabetiću pare i sa kojim pravom nudi pare da bi se obezbedio što veći broj Srba da idu tamo da glasaju.
I, možda bi mogao da nam objasni koja je to nevladina organizacija koju Milorad Pupovac šalje da uznemirava zaposlene po opštinama u Srbiji i da im nudi pare po broju glava koje će otići u Hrvatsku da glasaju.
Gospodin ministar je valjda pretpostavio da će ova tema biti malo lakša za njega, zato što nije predvideo da u zakonu o azilu uopšte govori o izbeglim i prognanim licima, ali se nadam da će biti prisutan kada budemo govorili o pojedinostima, jer je jedan od ključnih amandmana SRS upravo amandman koji govori o tome.
Dakle, mi nemamo ništa protiv da se donese i ovaj zakon, ali naravno, insistiramo da se usvoje amandmani SRS. Znamo šta je preče, pre nego što ponudimo i obezbedimo azil bilo kome, u obavezi smo, drage moje kolege, da obezbedimo siguran povratak Srbima u Republiku Srpsku Krajinu, u BiH i, naravno, na Kosovo i Metohiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Aleksandra Jerkov, pa narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, zgodna je prilika da se ispravi određena istorijska nepravda prema onim ljudima koji su vršili razmenu pokretne i nepokretne imovine, pre svega mislim na Srbe, a i Hrvate koji su izgubili u toj razmeni.
Imamo uporište u brojnim međunarodnim konvencijama. Možemo spomenuti i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine, imamo Evropsku konvenciju o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda i, što je najvažnije, imamo uporište u Sporazumu o sukcesiji iz 2001. godine koji u odeljku g), koji govori o privatnoj imovini i stečenim pravima, u članu 2. stav 2. kaže da je ništavan svaki ugovor, odnosno prenos pokretne i nepokretne imovine, sačinjen posle 31. 12. 1990. godine, zaključen pod pritiskom ili pod pretnjom sile. Idealna je prilika da se ta nepravda i prema Hrvatima i prema Srbima otkloni.
Imam konkretan predlog: u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, uputiću zahtev ovoj skupštini, a ova skupština neka to učini prema Saboru Republike Hrvatske, neka se formiraju opštinske komisije u onim opštinama gde je bilo takvih razmena, neka se svaki ugovor preispita i neka se nađe način kako će se prebiti to između država, ali nijedan pojedinac koji je oštećen u ovim razmenama ne sme da bude oštećen.
Očekujte to ovih dana, neka ova skupština donese adekvatan zahtev, obaveže Republiku Hrvatsku. Imamo međunarodni akt o tome da je svaki prenos koji je izvršen posle 31. 12. 1990. godine ništavan, ako je učinjen pod pritiskom, a pritisak na Srbe je bio vršen kroz razne vidove. Ta istorijska nepravda na ovaj način će biti otklonjena. Hvala.

Po Poslovniku, narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice (hvala, gospodine Ristiću, na usamljenom aplauzu, koji dolazi iz redova DS-a), današnja rasprava vređa dostojanstvo svakog pristojnog čoveka u ovoj zemlji. Ova skupština predstavlja predstavničko telo svih građana ove zemlje i nijedna stranka, pa makar ona imala toliko poslanika koliko ima SRS, nema pravo da sprovodi diskriminaciju i da maltretira jednu ženu, bez obzira ko je ona, i na taj način progoni i jednog građanina ove zemlje, jer ovaj dom je predstavnički dom svih građana, a ne ljudi koji su glasali za SRS, ne Vojislava Šešelja, koji zbog toga što mu se sudi za najteže ratne zločine ne može da bude poslanik u ovom parlamentu.
Ukoliko želite da organizujete promociju ove knjige, znam da to po Srbiji radite, pokušajte da zakupite neku salu, organizujte promocije širom Srbije. U Skupštini Republike Srbije nemojte promovisati knjige svog stranačkog predsednika. Promocija knjige je jedna stvar... Verujem da vi ne posećujete baš mnogo takve kulturne događaje kao što su promocije knjiga, ali, prosto, one izgledaju malo drugačije.
Dosta je bilo govora mržnje, dosta ste širili mržnju u ovoj zemlji, huškali građane jedne na druge.
Nemojte više to raditi, došli su neki drugi ljudi koji drugačije misle, koji ne mrze nikoga, koji misle da su svi građani ravnopravni. Prosto, takvoj raspravi u ovoj skupštini nije mesto. Sramota je što poslanička većina ćuti, što gledate kako se ovo dešava i što ne reagujete. Ukoliko gospodin Dulić ima pametnija posla nego da sedi ovde i predsedava ovom skupštinom, a u Skupštini se nalazi danas, neka podnese ostavku, a ako nema vremena da se bavi Skupštinom, neka pusti da to rade ljudi koji imaju vremena. Ja sam glasala za gospodina Dulića prilikom izbora za predsednika ove skupštine, mene je sramota što sam to uradila. On je, kada je biran za predsednika ove skupštine, rekao da će mu osnovni zadatak biti da podigne ugled ove institucije. Ova institucija je danas pala na najniže grane ikada i zato, gospodine Duliću, sram vas bilo.
Prema obavezi, zapravo preporuka Radiodifuzne agencije Srbije, koja je opšteobavezujuća prema Zakonu o radiodifuziji... Dokument se zove Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera i podrazumeva obavezu emitovanja određenih sadržaja samo u doba kada deca i omladina ne bi trebalo da prate program.
Dame i gospodo radikali, imenica kojom opisujete Natašu Kandić u naslovu ove knjige je ružna reč. Ja sam lingvista, imenica je u pitanju, "ustaška" nije imenica, to je pridev, ova druga reč je imenica, a mene je sramota da je za govornicom izgovorim. Za razliku od vas, imam malo pristojnosti u svom životu, tako da... To je ružna reč, to je prostakluk, i deca, ne znam da li to znate, ne bi trebalo da prate takve sadržaje u prepodnevnom programu. Ukoliko već nikoga u ovoj skupštini ne brine to što se na ovakav način vrši hajka na jednu osobu, onda neka RTS reaguje i neka prekine prenos.

Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Ristić, pa narodni poslanik Tomislav Nikolić.