Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, drago mi je da sam danas saznao da je gospodin Krasić portparol Vide Petrović-Škero. To mi se nekako i uklapa u čitavu priču i u stanje pravosuđa u Srbiji. Takođe, gospodine Krasiću, očito ne baratate adekvatno pojmovima. Da ste rekli –nepravosnažna presuda, ili ono što je u postupku, ili u toku, to još i može biti predmet polemike. Ovako, očito ste polupali lončiće.
Nije to tema i ne bih time da se bavim, ne mogu sada, za govornicom. Ipak, kao doktoru prava, treba mi malo vremena da mlađe kolege podučavam šta je šta, tj. određenim pravnim institutima, ali nije mi ni to tema.
Dakle, nisam uopšte komentarisao ni pravosnažne, ni nepravosnažne presude. Govorio sam, pre svega, o zastarelosti postupka. Ako mislite da će me neko ućutkati, da ću pristati da se sahrani istina u nekim slučajevima, a to su baš flagrantni, jer su u pitanju deca, dečaci, nećete uspeti, možete sto puta da mi prišivate kakve god hoćete etikete. To je jedno. Drugo, govorio sam o ulozi gospođe Škero u jednom od tih predmeta, u predmetu ''Pahomije'', na osnovu onoga što je izjavila predsednica Opštinskog suda u Vranju.
Još nešto, sve mi je bilo jasno prošle godine, kada je otvarano neko akumulaciono jezero, ili reverzibilna brana, negde u okolini Vranja.
Prva vest na Javnom servisu ili, bolje rečeno, javnom nešto drugo, bila je - premijer i nekoliko njegovih veselih ministara, iza njihovih leđa, vladika Pahomije. Pored njih stoji vladika Pahomije da okadi, da blagoslovi. To će biti veliki poslovni projekat, veliki rezultat.
Dalje, gospodine Krasiću, kao portparol Vide Petrović-Škero, treba da znate još jedan detalj, pošto ste pomenuli izručenje, pretpostavljam, izručenje Slobodana Miloševića.
Znate li, gospodine Krasiću, ko je napisao odluku, nazivana je uredbom, Vlade Republike Srbije na bazi koje je izručen Slobodan Milošević? Vida Petrović-Škero. Čisto da budete dovoljno informisani. Akcija "Sablja", to nije akcija Ministarstva pravde, nije ni akcija pravosuđa, to je bila policijska akcija. Neprestano obrtanje priče o 12.000 ljudi nije tačno. Toliko ljudi (12.000) je pozvano na informativni razgovor, pritvoreno je oko dve hiljade i nešto, nemam kod sebe tu informaciju. Ako vam kažem da je za vreme od kako je Dragan Jočić ministar unutrašnjih poslova, na informativnim razgovorima bilo preko 150.000 ljudi, onda bismo mogli da se igramo jezikom brojeva u nedogled.
Problem akcije "Sablja". Pitajte građane, 90% ljudi u Srbiji je podržavalo akciju "Sablja" i nije problem što je akcija "Sablja" započeta, nego je problem što nije završena.
Ne znam na šta se odnosi aluzija o džipovima. Znam za džip Vilijama Vokera, ali za to treba da pitate vladiku Filareta, a ne mene.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 104, gospodine predsedavajući.
Gospodine Batiću, u svemu bih s vama mogao da se složim, ali početak vam je bio pogrešan. Sada moram reći nešto zbog javnosti.
Znači, to je jedna sposobnost manipulacije, koja se zasniva na tome što se na početku da laž, a onda se na bazi te laži nadograđuje poluistinama i stvara se nešto što bi trebalo da liči na istinu.
Gospodine Batiću, verovatno sam poslednji čovek u ovoj zemlji za koga biste mogli da kažete da je portparol Vide Petrović-Škero. Godinu i po dana nisam pomenuo njeno ime s ove govornice. Znate zbog čega, gospodine Batiću? Zato što je prošle godine, 7, 8. juna, ta gospođa otišla na B92 i napala Zorana Krasića za govor mržnje povodom Ivane Dulić-Marković.
Nemojte da se izvinjavate, samo da javnost zna. Znači, od tada, dok me niste prozvali, njeno ime, iz principijelnih razloga, nikada nisam hteo da pomenem, pa čak i kada sam pre nekoliko dana prozivao Demokratsku stranku, koja je toliko osporavala njen izbor, našalio sam se i na Odboru za pravosuđe rekao – aman, ljudi, vi osporavate da li je ona uopšte završila pravni fakultet.
Kako ste zaboravili ljubav staru, političku, naravno, mislim na to. Nemojte meni da pričate da štitim Vidu Petrović-Škero.
Ove vaše opservacije ko je ispred, ko je otpozadi na nekim proslavama, ko se kako slika i ko se kako snima. Gospodine Batiću, vi ste demohrišćanin, narod hrišćanski, vi ste predstavnik te stranke. Nije, valjda, da vas je Čeda toliko obrlatio da napadate Srpsku pravoslavnu crkvu!? Vi, kao demohrišćanin, pripadate narodu hrišćanskog porekla. Nije, valjda, da vam sada smeta Srpska pravoslavna crkva?
Znam, gospodine Batiću, mnoge kojima smeta Srpska pravoslavna crkva. Znate ko su ti? To su isti oni kojima smeta Jugoslovenska narodna armija, Vojska Srbije i Crne Gore, Vojska Jugoslavije i danas im smeta Vojska Srbije. Nekada su bili izvan vojske, a sada ih ima sve više u vojsci. To je ista bratija, gospodine Batiću.
Znači, kada se krene s pogrešnom premisom, ili lažnom premisom, onda se kasnije razvija teza, pa je gospodin Batić na kraju izveo tezu da "Sablje" nije ni bilo, a krenuo je s tim ko je čiji portparol.
Nisam ja čak ni portparol SRS-a, mi to nemamo, svi smo mi predstavnici SRS-a, ali, gospodine Batiću, koncentrišite se kada pričate o nečemu i potrudite se da malo pogodite istinu.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DOS, onaj od 2001. do 2003. i ovaj, kako volim da kažem, redizajnirani, mora da uspostavi, kako bi rekao gospodin Jovanović, jedinstven sistem vrednosti.
Vi morate da se opredelite kada je ko dobar i podoban, kada je ko neutralan, kada je ko stručan, kada je ko pokvaren, a kada ko ima vrlinu. Sada, kao da učestvujem u nečemu, tj. kao da sam došao od nekud, pa nisam bio deset godina u Srbiji, pa me zatiče jedna priča koja, kao, nema veze s nama u Srbiji. Neće biti.
Prvo, gospodine Batiću, Slobodan Milošević nije izručen. Izručenje podrazumeva vrlo precizne pravne radnje. On je kidnapovan, Vlada Republike Srbije je donela neustavnu uredbu, i dalje posle znamo.
Dakle, on nije izručen, jer se niko ne izručuje tako što hiljadu kriminalaca, među kojima su bili predstavnici ''zemunskog klana'', na konjima, sa psima, s bornim kolima, opkoljava kuću u kojoj živi bivši predsednik. Kao što vidimo, sada, za vašeg predsednika, predlažete da mu gospođa bude 80% plaćena dok je živa, da kada ide u pozorište ima pravo na pratnju itd.
O tome ćemo kada dođe zakon o predsedniku, da kažemo kako se lako sklizne u privilegiju kada ste vi vlast, a kada ste bili opozicija –činilo vam se da je to mnogo za one koji imaju vlast.
Druga stvar. Sa istom žestinom da napadnete Nebojšu Čovića, koji je otišao sa celim košarkaškim klubom FMP-a da spreči istražnog sudiju da sasluša košarkaša Bulatovića, koji je silovao devojčicu od 16 godina i kome Slobodan Milošević, jedinom iz reprezentacije, nije potpisao da je naš ambasador dobre volje, zato što je silovatelj. Nikada to niste spomenuli, a Nebojša Čović vam je bio ministar, prvi do, ne znam, ovoga, bio je dežurni potpredsednik kada je ubijen vaš predsednik Vlade, s obećanjem Amerike da će baš on biti predsednik, koliko ujutru.
Vi morate da se dogovorite šta su kriterijumi i kada je Nebojša Čović bio pravi, onda kada je iz 17 OUP-ova Beograd uzeo 573 automatske puške, kojima su kasnije ubijana neka lica po Novom Beogradu i Zemunu i koje nikada nisu vraćene, ili onda kada je kao predsednik Koordinacionog centra potrošio 500 milijardi, a ne znamo kuda su otišle pare, ili sada, kada trguje ljudskim mesom, kada prodaje i kupuje košarkaše kako mu padne na pamet, ili kada je radio mnoge druge stvari, o kojima ja sada ovde govorim. Kada je neko demokrata i kada je neko ispravan? Onda kada služi DOS-u ili kada služi narodu? Kada je on ispravan, gospodine Batiću?
Ovo su važna pitanja da ih raspravimo. Stalno pominjete silovanja dečaka, izvinjavam se porodicama, a šta je sa silovanim devojčicama, njih je, nažalost, 150 puta više u ovoj zemlji, i šta je sa Čovićem, koji je direktno pomagao da taj čovek, koji ni danas nije uhapšen, može mirno da šeta i igra košarku gde god mu padne na pamet pod ovom kapom nebeskom, jer demokratska vlast Crne Gore neće da ga izruči?
To su teme ovde. On je bio DOS-ova perjanica, on je bio DOS-ov logističar, on je bio DOS-ov puškar i DOS-ov rizničar i on je jedna baraba koja treba da sedi u apsu.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam, gospodine Baraliću, ja se, u stvari, slažem s vama, nemam nikakav problem i ne znam zašto toliko vičete, pogotovu što sam zbog takvih stvari, u vreme dok sam bio ministar pravde, bio, maltene, u stalnom konfliktu sa vrhom sudijske organizacije.
Uzmite pres kliping i vidite, tada je bila kritika ministru pravde - meša se u rad slobodnog i nezavisnog pravosuđa, zato što sam kritikovao takve stvari, zato što su ljudi koji su pušteni iz pritvora, njih osam, bili najveće ubice u Srbiji, počinili najmonstruoznije zločine i, kada sam digao glas - mešaš se u rad nezavisnog pravosuđa.
Naravno da se slažem s vama i naravno, to je ministar Petrović pominjao više puta, kaznena politika u pogledu tih strašnih krivičnih dela silovanja je katastrofalna.
Imali smo ovaj slučaj nedavno, kada je neko ko je par puta optuživan za silovanje upao u butik, silovao prodavačicu i osuđen na godinu-dve dana, izašao iz pritvora i ponovo je učinio krivično delo.
I, naravno da taj košarkaš, kako se zove, Nikola Bulatović, treba da bude ne na ovom sudu, nego na ''strašnom sudu''. Koliko znam, on je osuđen na pet godina zatvora, ta je presuda pravosnažna. On nije dostupan pravosudnim organima da ide na izdržavanje kazne. Ne, pravosnažna je presuda na pet godina zatvora Nikoli Bulatoviću, koliko sam ja čitao iz novina.
Nije tačno ono što je pominjano, što je gospodin Krasić rekao povodom uredbe Vlade, mada je to stara priča i ne bih o tome pričao, jer ispada da sam pristrasan. Poništio je Savezni ustavni sud uredbu koju je napravio savezni ministar pravde, gospodin Momčilo Grubač. Nije stavljena van snage odluka, ili uredba Vlade Srbije, kojom je omogućeno izručenje.
Mi, naravno, nismo, preko tajkuna, ''patriotima, herojima i junacima'' koji su osuđeni za genocid u Hagu dali stanove od po dva ara, nismo skupljali milione preko tajkuna, a onda su falili još samo trubači, kada ih je Stojković ispraćao u Hag, onako, jedno veselje.
Dakle, to su istinite stvari.
Jeste, gospodine Krasiću, ja sam predsednik i narodni poslanik DHSS-a i time se ponosim, to je moje lično opredeljenje. Ja sam kršten u crkvi, odrastao u takvoj porodici, moja deca, takođe, nisam bio ateista, bogumil, bogohulnik, idolopoklonik, kao oni koji su sada, odjednom, postali najveći vernici, dobijaju ordenje svetog Save, slikaju se u prvim redovima na liturgijama, kao vernici, sad prave pravoslavnu džamahiriju od Srbije. Kada pominjem grehove pojedinaca, oni brukaju Srpsku pravoslavnu crkvu, koju ja uvažavam, poštujem, cenim, ona je u dušama svih nas. Ona je deo našeg nacionalnog bića i identiteta. Oni koji su na konjima u crkve ulazili, a izuvali se pred komitetima, oni su danas najveći vernici.
Naravno, završavam, da ću uvek govoriti otvoreno protiv vladike koji je optužen i ceo svet zna da je napastvovao dečake, protiv onoga ko uzme kiosk i odnese ga na neku čuku u Crnoj Gori i kaže - ovo je crkva, i drži sramno opelo na dan opela Zoranu Đinđiću, protiv onoga ko se slika za erotski časopis, na sedam strana intervju – ovo je moj skiptar, ovo je moj tron, sve pozlaćeno ili zlatno, to je nemoral, do onoga ko ima agenciju za poslovnu pratnju, do onoga ko je 23. septembra 2000. godine, na TV "Politici", čiji je direktor bio pre neki dan ovde, kao izaslanik Mire Marković, vređao svakoga ko upre prstom u Slobodana Miloševića.
Prema tome, oni su sramota za SPC, za vekove, za tradiciju, za veru i istoriju i ja ću to uvek javno govoriti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako danas nije održan Odbor za Kosovo i Metohiju, a sve i da jeste, ja sam u obavezi da nastavim tamo gde sam stala pre 15 dana.
Govoriću o jednom od onih koje, samo bez imena i prezimena, pominje kolega Vladan Batić, koji su, kako on kaže, nedodirljivi, koji predstavljaju Vladu Srbije i vršljaju na Kosovu i Metohiji. Jedan od njih je dr Milovan Todorović, član DSS-a, savetnik ministra za KiM Slobodana Samardžića, jedan od vodećih kriminalaca u svakom pogledu, koga Vlada Republike Srbije drži kao nedodirljivog.
Dame i gospodo poslanici, od gospodina predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane, Božidara Perića, dobila sam dopis, baš kao i predsednik Skupštine i svi ostali potpredsednici. Moja je obaveza, po članu 226, da tražim od predsednika Narodne skupštine i od resornih ministara odgovor.
Više puta sam postavljala pitanje – šta su uradili povodom svih ovih pritužbi, koje imaju ne samo radnici Zdravstvenog centra Gnjilane, nego čitavog Kosovskog pomoravlja, na ponašanje ovog čoveka koji je duboko zagazio u kriminal, a koji je načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, jedan od prvih Srba koji se prodao šiptarskoj okupatorskoj vlasti i jedan od prvih koji je pristao da bude vajni ministar u šiptarskoj vladi.
Morate da reagujete zbog činjenice da Zdravstveni centar Gnjilane na okupiranom Kosovu i Metohiji ne može da funkcioniše kako treba.
Naime, gospodin Perić, koji se obratio ovim dopisom, kaže da je, poštujući zakon, Upravni odbor, koji je imenovan od strane Vlade Republike Srbije, još 10. oktobra, na osnovu konkursa koji je raspisan, izabrao dr Jelicu Krčmarević za novog direktora Zdravstvenog centra.
Moram da vas podsetim da je jedan penzionisani pukovnik Vojske Srbije, ondašnje Jugoslavije, koji se borio za zaštitu našeg naroda na Kosovu i Metohiji, više dana štrajkovao glađu ispred Doma kulture u selu Šilovo, pored Gnjilana, zbog činjenice da ovaj kriminalac vršlja i radi šta hoće i niko ne može da mu stane na put.
Ovi ljudi, članovi Upravnog odbora, i svi zaposleni u Zdravstvenom centru traže da hitno reaguju nadležni državni organi. Zamislite vi sada čoveka koji je visoki funkcioner DSS-a, premijer je iz te stranke, ministar policije, i svi ćute.
O ovome je upoznat, naravno, i ministar zdravstva Tomica Milosavljević, ali kome da se vi obratite? Jednostavno, ljudi više ne mogu da trpe ovo šikaniranje.
Mi smo jutros razgovarali o slučaju koji se desio koleginici Stojanki. Šta da kažu ovi ljudi? Svakog dana ih maltretira jedan čovek, ne mogu da rade svoj posao. Zamislite ženu koja ne može da obavlja posao direktora, niti ljudi mogu normalno da leče napaćene Srbe u Zdravstvenom centru Gnjilanu.
Izvinjavam se, kolega Džudževiću, samo ću deo pisma, i vi ste ovo dobili kao potpredsednik, da pročitam.
Šta mu se, između ostalog, stavlja na teret? To su velike zloupotrebe i on računa, jer je takav beskrupulozni kriminalac, tamo je okupacija, ne može mi niko ništa, Vlada mi dala rešenje, ja ovde vršljam i radim šta hoću, nema nikakve kontrole.
Taj Todorović, to moraju da znaju, i to znaju svi poslanici, i DSS-a, koji sede ovde, i kolega Milentijević i ostali, jeste čovek koji je zaista počinio mnogobrojne zloupotrebe. Bez tendera je, od nekog Šiptara iz Preševa, nabavljao opremu za bolnicu, kupio nekoliko automobila s kosovskim tablicama i registrovao ih na privatna lica. Na ime putnih troškova Zdravstvenog centra mesečno uzima 200 hiljada dinara. Da ne govorim o tome da je zapošljavao koga je i kako hteo, a druge otpuštao s posla, bez obzira na to da li su lekari ili zdravstveni radnici, medicinske sestre i ostali zaposleni.
Potrebno je da odmah reagujete, mene čudi, kolega, da vi to niste uradili.
U petak, kada je ovo stiglo, zbog krsne slave nisam prisustvovala sednici Skupštine. Izvinjavam se svim zaposlenima u Zdravstvenom centru Gnjilane što su morali da čekaju. Ovo mi je sada sekretarica uručila, ali, u svakom slučaju, hitno moraju da reaguju nadležni državni organi. Ovaj čovek je za zatvor a ne da vrši funkciju načelnika i da se lažno predstavlja kao direktor Zdravstvenog centra Gnjilane, a on to više nije.
Dakle, kolega Batiću, on se zove doktor Milorad Todorović i samo je jedan od kriminalaca u nizu koji vršljaju i kradu državne pare i staju na muku našem napaćenom narodu na Kosovu i Metohiji.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Izvolite.