TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2007.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

19.11.2007

Sednicu je otvorio: Radojko Obradović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Momir Marković

Dame i gospodo narodni poslanici, malo me je iznenadilo odbijanje ovog i još nekih amandmana koje su podneli poslanici SRS-a.
Jjer, kako smo na početku rasprave rekli, ovo je jedan od zakona koji nije prepisan iz neke evropske zemlje, jedan od predloga zakona koji je rađen u Ministarstvu, pa smo podneli ove amandmane s namerom da upodobimo, poboljšamo tekst, da ne ostavimo nelogičnosti, nedoslednosti i praznine u tom tekstu.
Nažalost, praksa Vlade Srbije, ministarstava u Vladi Srbije, pa i ovog ministarstva, jeste da, uglavnom, sve što dođe od SRS-a biva odbijeno, makar koliko bilo logično i logičnije od predloženog rešenja.
Podneo sam amandman na član 63. u ime Poslaničke grupe SRS-a, gde tražim da se deo teksta upodobi i prilagodi. Ja ću pročitati član 63. i predlog svog amandmana.
Član 63. glasi: ''Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom''.
Moj amandman traži da se, posle reči: ''zastati sa postupkom'', dodaju reči: ''predsednik tog suda će'', pa onda dalje ide: ''pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta pred Ustavnim sudom''. Razlog je vrlo jednostavan. Znamo, dame i gospodo narodni poslanici, kako se biraju sudije svih sudova opšte nadležnosti, od opštinskog, pa do vrhovnog suda.
Znamo na koji način se od 2000. godine naovamo postaje sudija. Znamo da su mnogi, i pored kvalifikacija da imaju pravni fakultet i položeni pravosudni ispit, morali da imaju dve kvalifikacije. Jedna je stranačka, članska karta, a druga – prijateljstvo sa nekim od ministara.
Ne govorim o sadašnjem ministru pravde. Govorim o nekim drugim ministrima, koji su za predsednike opštinskih sudova postavljali svoje kućne prijatelje.
Pa, kako ode taj čovek sa mesta ministra, tako ode i predsednik suda, konkretno, Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.
Da se ne bi desilo da ovaj deo zakona o Ustavnom sudu ostane nedorečen, da se ne bi desilo da se ne zna ko je i kako je sudija, može, a i ne mora, po ovom rešenju, naš je predlog da je predsednik suda obavezan, u ime tog suda, da podnese zahtev za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije.
Znajući kako se po dogovoru biraju i sudije Ustavnog suda, jer, bez obzira na ono što smo rekli, 10 kandidata predlaže Skupština, a bira predsednik, 10 predlaže predsednik, a bira Skupština, i pet Vrhovni kasacioni sud.
Činjenica je da će, zahvaljujući sistemu preglasavanja, i od onih pet koje mi treba da biramo ovde, a predlaže nam ih predsednik, i od onih pet koje će predsednik izabrati, a predlaže Skupština, među sudije Ustavnog suda biti, uglavnom, izabrani ljudi ili po koalicionom dogovoru, po sistemu – ja tebi orden, ti meni lentu, ja ću tebi ovoga za sudiju Vrhovnog suda, ti ćeš meni onoga za sudiju Ustavnog suda, ili samovoljom pojedinca.
Doći ćemo u situaciju da nam sudije Vrhovnog suda budu oni koje je odavno, možda, trebalo oterati na robiju, preispitati njihovo ponašanje u Vrhovnom sudu, preispitati njihove odluke u Vrhovnom sudu, jer su se vraćali na ponovni postupak čisti predmeti, gde su vrednosti preko dva miliona evra.
Konkretno, vraćam se na opštinu Inđija i na vodovod i na kanalizaciju, koje je ''Putogradnja inženjering'' izgradila. Od 1994. godine, od kad je sklopio čovek ugovor i završio posao, Okružni sud tri puta donosi rešenje da je opština Inđija obavezna da plati čoveku za posao koji je uradio. Tri puta izvesni Sljepčević, sudija Vrhovnog suda, vraća to na ponovno odlučivanje. Iz ljubavi prema pravdi – nije, iz ljubavi prema novcu - verovatno.
Zbog toga smatram, tj. mi poslanici SRS-a, da se ne može dozvoliti praznina u kojoj će svi biti krivi, niko odgovoran, ili - ko ono beše nadležan ako nešto kod sudova opšte nadležnosti dođe. Ako se dođe do trenutka da treba utvrđivati ustavnost određenog akta, da ne ostavljamo sudijama, nego da obavežemo predsednika tog suda, bez obzira na to da li se radi o opštinskom ili okružnom sudu, da je tog trenutka kada sud zastane sa odlučivanjem obavezan da traži ocenu ustavnosti određenog opšteg akta. Tek tada pojedini predmeti neće moći da se razvlače godinama i decenijama, a imamo, gospodine ministre, i sada u pravosuđu predmete koji su od pre 15 godina i još uvek nisu završeni.
Kako stvari stoje, s obzirom na štrajk koji vam u pravosuđu traje već tri nedelje, izgleda da je to bila inicijalna kapisla, pa, evo, čujem da i u prosveti kreću štrajkovi, svuda redom kreću štrajkovi, narod kliče i vrlo je zadovoljan uslovima koje je DOS-ovska vlast od 2000. godine naovamo obezbeđivala i, na kraju, obezbedila.
Vi znate, ministre, da vam tamo upisničari imaju od 8 do 12 hiljada platu. Znate da imaju do 18 hiljada ljudi sa radnim stažom od preko 20 godina. Znate da vam na granici egzistencije živi upravo to osoblje koje nosi najveći teret u sudovima. Sudija pročita predmet i donese odluku, uz saglasnost itd. Sve ostalo, administrativni deo, rade, upravo, ti ljudi.
Ja se sećam, kada smo prikupljali potpise, pa su morali potpisi biti overeni u sudu, da je kompletan teret bio na tim ljudima, i to na dvoje-troje ljudi iz jednog opštinskog suda.
Pogledajte koliki su redovi pred šalterima. Pogledajte kako ti ljudi izuzetno časno i čestito obavljaju svoj posao. Nađite mogućnosti da podignete platu tim ljudima i nemojte slušati one koji vam predlažu da otpustite 2000, pa će oni ostali imati veću platu. Možda će oni i moći da imaju veću platu, ali, ionako su vam upravo ti delovi u sudovima zakrčeni poslom. Neće imati ko da radi u sudovima, to će biti usko grlo i kočnica za efikasan rad sudova.
Morate pronaći neko drugo rešenje. Ne slušajte onog ministra što bi da otpušta, baš ga briga za Ustav i zakon, ako su neke stvari i neke činjenice u saglasnosti sa zakonom, onda tim gore po činjenice. Vodite vaše ministarstvo, ministre, i gledajte da ovaj štrajk rešite na zadovoljstvo onih koji su zaposleni u tom vašem resoru. Sigurno su to ljudi koji zaslužuju mnogo više poštovanja, kao i mnogo više sredstva nego što, inače, dobijaju.
Nemojte raspisivati po dva-tri miliona evra glavarine za one koje potražuje Haški tribunal. Haški tribunal će se ugasiti već ove godine, na kraju ove godine, ostaje na obrazu i pravosuđa bruka.
Pri tom, ne mislim na vas, nego mislim da ovog specijalnog tužioca Specijalnog suda, specijalnih ne znam čega. On je specijalni sluga Karle del Ponte i nemojte brinuti o njegovoj plati, njega Karla del Ponte debelo plaća. Možete i ovo što mu dajete komotno da ukinete, neće crći gladan. Ono što je, inače, opšta zamerka Poslaničkog kluba SRS-a, jeste da su ti specijalni sudovi, specijalna tužilaštva, gde su plate specijalno veće po dva ili tri puta od plata ostalih sudija i tužilaca u sistemu pravosuđa, apsolutno nepotrebni i prave razdor među zaposlenima.
Sve što radi taj specijalni sud i to specijalno tužilaštvo, da li je za organizovani kriminal, da li je za ratne zločine, da li je za bilo šta, može komotno da radi svaki sudija i svaki tužilac okružnog suda, za to su osposobljeni, za to imaju dovoljno prakse. Jedino će vam, možda, promaći da neko neće imati člansku kartu DS-a, DSS-a, G14, odnosno G17 plus, još uvek su 17 plus, i još nekih koji vas podupiru u ovoj vlasti. Svaki sudija okružnog suda može i najteža krivična dela da sudi. Svaki tužilac okružnog suda može i najteža krivična dela da tuži.
Još jedan problem koji se, upravo, pred vašim ministarstvom, da iskoristim još i to da kažem, otvara, to je pitanje primene Zakona o krivičnom postupku, gde ste deo istrage preneli na tužilaštva, pa ćete morati da primite određeni broj tužilaca.
U mnogim sudovima, znam, konkretno, za Četvrti opštinski sud, jer je zgrada na teritoriji naše opštine, pa vidim koliko su pretrpani, biće problem i poslovni prostor, a i osposobljavanje ljudi, pa mislim da nećete moći, bez obzira na vremensko ograničenje, to da sprovedete.
Dame i gospodo, gospodine ministre, pozivam vas da ovaj amandman usvojite, samo će poboljšati tekst.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milena Stanković i Nebojša Ranđelović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman je u korelaciji s onim što je povodom člana, odnosno amandmana na član 62. objašnjavao kolega Maraš. Daću samo par pojašnjenja.
Naime, član 63. Predloga zakona se tiče zastajanja sa postupkom ako treba da dođe do ocene ustavnosti i zakonitosti pojedinog zakona, koji je u relaciji sa dotičnim postupkom i glasi: "Ako se u postupku pred sudom opšte ili sudom posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom".
Naš predlog amandmana na ovaj član glasi: ''U članu 63, posle reči: "pred Ustavnim sudom", briše se tačka i dodaju se reči: "ako oceni da je rešenje tog pitanja neophodno za donošenje odluke".
Naš amandman je Vlada odbila s obrazloženjem da ga ne prihvata zato što Sud navedeno pitanje ceni u okviru svog postupka, pa iz tih razloga i pokreće postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Naravno da Sud pokreće ovo pitanje u okviru svog postupka, ali treba istaći da nije uvek nužno za okončanje postupka zastati sa postupkom ako se pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti. Shodno tome je i amandman ovakve sadržine.
Činjenica je da su rokovi glavna manjkavost Predloga zakona o Ustavnom sudu. Šta može da se desi? Može da se desi da zbog postupka pokrenutog pred Ustavnim sudom dođe do zastajanja u postupku, shodno činjenici da Ustavni sud ne ograničavaju nikakvi rokovi.
Ustavni sud može tako dugo razmatra ovo pitanje da dođe do zastarelosti, pa može da nam se desi slučaj ''Tomislav Gačić'' ili slučaj ''Pahomije'', zovite ga kako god želite, da ono što je očigledno, zbog zastarelosti, ne može da bude sankcionisano.
U tom smislu je i amandman s ovakvom sadržinom, te zbog toga insistiramo da ga Vlada ponovo razmotri i da bude prihvaćen.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Amandman je dobar, a obrazloženje loše, zato što je sve pogrešno.
Kada se o krivičnim stvarima radi, teško da će neko da zastane sa postupkom radi ocene ustavnosti ili zakonitosti. Ta varijanta je gotovo nemoguća. Ali, dobro, ima neko potrebu. O čemu se radi?
Smatram, gospodine Petroviću, da ako usvojite amandman gospodina Momira Markovića, ovaj član 63. može da postane izuzetno dobar i da obuhvati sve situacije. O čemu se radi?
Sada je moguća situacija, ako ostane član 63. kako je Vlada predložila, da u ovom članu reč "sud" može da znači sudija pojedinac, sudsko veće. Inteligentni sudija može da kaže da postoji svojevrsno prethodno pitanje, koje treba da se reši, a on nije ovlašćen da ga reši. Može da se tiče postojanja prava ili nekog pravnog odnosa, da presavije tabak i traži od Ustavnog suda ocenu ustavnosti ili zakonitosti, prevashodno, ocenu ustavnosti, u odnosu na zakon koji taj sudija treba da primeni na određeni sporni odnos u nekoj parnici.
Ako to pravo iskoriste sve sudije, oni mogu, lepo, da se otkače svih predmeta i da kažu - molim vas, mi smo zastali sa postupkom, čekamo odluku Ustavnog suda o ustavnosti ovog zakona. Šta će onda da se desi? Da li sudija pojedinac može da ima toliko ovlašćenje da zastane s postupkom, zato što se njemu čini da zakon koji treba da primeni nije u skladu sa Ustavom? Zato smo mi ubacili reč "predsednik" tog suda.
Sada ću da vam kažem da je ovo zasnovano na nekim rešenjima. Recimo, član 12. Zakona o parničnom postupku, 215, 219, koji na neki način tretiraju ovo pitanje zastoja, ili član 215 - kada sudija neće da reši prethodno pitanje, već traži da nadležni reši prethodno pitanje, a kod njega se pitanje ustavnosti pojavljuje kao prethodno pitanje, svojevrsno prethodno pitanje.
Mi smo ubacili reč "predsednik". Zašto reč "predsednik"? Ne bi mogla da se prihvati tolika sloboda da svaki sudija može da pokreće postupak pred Ustavnim sudom, jer mogla bi da nastane blokada. Neću da rešavam ovo, smatram da zakon koji treba da se primeni nije u skladu sa Ustavom, tražim da Ustavni sud reši to prethodno pitanje. To je pitanje u pogledu primene prava, da li pravo uopšte postoji. On je odložio predmet na stranu, stranke vrište, a on kaže - izvinite, molim vas, Ustavni sud treba da reši. Kada mi Ustavni sud reši pitanje da li je ovaj član tog i tog zakona u skladu sa Ustavom, ja ću da nastavim dalje.
Da me ne shvatite pogrešno, ne dajem pouku ovima što štrajkuju, niti sudovima šta treba da rade. To mi ne pada na pamet.
Dalje, imamo problem sa našim sudovima što sudije često imaju taj manir da izbegavaju sudsku praksu. Kod nas sudska praksa nije toliko postala obavezujuća za sudije, za sud. Verovatno, u ovoj reformi pravosuđa treba nešto učiniti po tom pitanju, jer bi tako moglo da se dođe do vrlo egzaktnih podataka o kvalitetu rada sudija. Ali, ovo nije tema ovog amandmana.
Znači, predsednik suda može sudiju koji ga je obavestio i koji kaže - znate šta, predsedniče, ne mogu da radim dok se ne reši pitanje ustavnosti, da pita – da li je neko pokrenuo u zemlji to pitanje? Nije. Da li treba mi da ga pokrećemo? Da li će onda predsednik suda da ga uputi na sudsku praksu, kako se rešavalo prethodno pravno pitanje?
To što pita predsednika suda, ovo o čemu sam pričao, nije uticaj sa strane ili iz suda na suđenje, to je jedna potpuno normalna komunikacija. Znači, podignimo značaj predsednika suda, da samo on može da pokrene postupak za slučaj kada se na njegovoj teritoriji, u njegovom sudu pojavi jedno ovakvo pitanje.
Obično, sudije, kada se nađu u toj situaciji, pribegavaju različitim tumačenjima, pa neće da primeni ovu odredbu nego ide ovamo, poziva se na neki predmet sa okružnog ili vrhovnog suda itd. Ovako kako ste napisali, svaki sudija može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, a to nije cilj ove odredbe. Cilj ove odredbe jeste da je to još jedan slučaj kada može, između ostalih, da se zastane sa postupkom, da bi se rešilo pitanje saglasnosti sa Ustavom ili, ako je u pitanju neki drugi podzakonski akt, saglasnosti sa nekim zakonom.
Ono što su ovim amandmanom Milena Stanković i Nebojša Ranđelović predložili samo je logički nastavak. U potpunosti se slažem sa nekim stvarima koje ste ovde naveli. Pretpostavlja se da je to, na neki način, uslov da bi se ovo primenilo, ali nikakva šteta nije ako se na kraju teksta ubaci ovih nekoliko reči. One samo pojašnjavaju i pojačavaju da sudija mora predsedniku suda vrlo precizno da dokaže da je neophodna odluka Ustavnog suda da bi on rešio neki sporni odnos u redovnom postupku.
Predložio bih vam da oba amandmana prihvatite, tekst će vam biti daleko bolji od ovoga koji je predložen.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li se još neko javlja povodom amandmana narodnih poslanika Milene Stanković i Nebojše Ranđelovića? (Ne)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov tačke 3, iznad člana 66, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Gospodine Petroviću, za ovo što ste napisali da se odbija stvarno nemate respekta. Mogu da shvatim da postoje različita tumačenja, različita mišljenja, ali ako ste ovo odbili zbog ovih razloga koje ste napisali, onda vi niste čitali Ustav Republike Srbije. Nažalost, moram tako da kažem.
Ajde da čitamo zajednički. Naslov, pričamo o naslovu, ne pričamo o članu. Iznad člana 169. Ustava Republike Srbije stoji naslov - Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu. Ovi eksperti kažu da je to postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. Kao razlog zašto to menjaju kompletno navode stav 1 - da grupa poslanika može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti pre nego što se zakon proglasi. Proglašenje je prva instanca stupanja na snagu.
Vidite koliko je onaj ko je pisao Ustav bio dalekovid. Proglašenje je samo jedna radnja, proglašenje je ukaz kojim predsednik Republike proglašava. Stavlja se na znanje, ispunjen je uslov da to objavite u "Službenom glasniku". Nisam čitao.
Zašto devalvirate ono što je napisao Ustav? Nikada nisam siguran kod vas da li ste iskreno glasali za Ustav. Zar je moguće, ustavopisac je napisao - pre stupanja na snagu, a vi kažete - pre proglašenja. Zašto sve vezujete za vašeg predsednika? Vežite ga za osmi dan od kada je objavljeno u "Službenom glasniku", kada je stupilo na snagu, nego sve za dragog našeg predsednika, za proglašenje.
Da li ste videli u stavu 2. šta se kaže, kada se donese ta odluka da se konstatuje neustavnost – to stupa na snagu kada se proglasi, jer proglašenje je samo jedna radnja, a ono što u pravu znači, to je stupanje na snagu. Dobro, ja sam pobrkao, ne znam da čitam Ustav, ne znam šta je napisano iz člana 169. Sve mogu da prihvatim, ali uzmite nešto iz komentara Ustava Republike Srbije, pa ugradite u zakon. Sedne neki profesor ustavnog prava, napiše komentar, a vi uzmete iz njegovog komentara neke pojmove i strpate sve u zakone, pa kažete - to je ustavno. Zašto? Profesor ustavnog prava je pisao. Ovde se nešto uporno ponavlja. Kada smo pisali, rekli smo - omaklo im se, valjda će da primete i da isprave. Ne, uporno srljaju. Proglašenje je ukaz. To znači, kada se završi ovde, odmah trkne Dejan preko puta, da tamo predsedniku da on potpiše ukaz, ukoliko hoće, a ukoliko neće, može da ga vrati itd.
Mi po Ustavu imamo pravo da tražimo, pre nego što stupi taj zakon na snagu, pre nego što ga predsednik potpiše, pre nego što ga proglasi, ocenu ustavnosti tog zakona. Onaj ko je pisao Ustav imao je u vidu da to može da se završi u nekom roku koji je Ustavom propisan i da ne može da se završi, da je možda potrebna rasprava, ko zna šta sve drugo. Onda je predvideo situaciju da su oni završili ocenu pre nego što je potpisao ukaz, kao i pošto je potpisao ukaz, pa u poslednjem stavu kaže - ako smo preventivno kontrolisali ustavnost, ne može kasnije, posle stupanja na snagu, nikako da se pokrene to pitanje.
Znači, proglašenje je samo jedna radnja u nečemu što se zove proces kako neki zakon stupa na snagu. Vi ste se uhvatili za jednu radnju zbog dragog vam predsednika, a zaboravili ste na stupanje na snagu zbog drage nam države.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala, ministre.
Na član 66. amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Vlada je prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 75. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov tačke 7, ispred člana 80, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 80. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milena Stanković i Nebojša Ranđelović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Neću previše oduzimati vreme, pošto obrazloženje koje smo dali uz amandman dosta detaljno i jasno obrazlaže zašto je potreban član 80. stav 3. ovakve sadržine. Rekao bih par načelnih primedaba.
Član 80. i član 81. tiču se zabrane političkih partija. Shodno činjenici da ovakva odredba u zakonu može da da široke mogućnosti za zloupotrebu, posebno u zemlji ovakvih političkih suprotnosti, bilo je nužno da predlagač zakona detaljnije razradi proceduru postupka zabrane političke partije.
Ovde se samo stav 2. člana 80. tiče toga, pa se kaže: ''U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice''. O proceduri, ni reči.
Shodno činjenici da ovakav pristup pravnoj regulativi ove materije može da da široke mogućnosti za zloupotrebu, smatrali smo da treba dati izvesna pojašnjenja.
Naravno, smatramo da i ovo što smo dali u amandmanu ne daje dovoljno mogućnosti za razradu i pojašnjenje procedure, te da je čl. 80. i 81, eventualno, i pridodavanjem nekih članova, trebalo daleko bolje razraditi, pogotovu zbog toga što se nigde ne pominje gde je mesto političke partije u tom postupku i da li je data mogućnost na pravni lek političkoj partiji.
Na drugoj strani, vidi se jedna intencija da svemoćna Vlada može kada god hoće da pokrene ovakav postupak, shodno odredbama člana 3, koje daju mogućnost za isključenje zainteresovanih strana iz postupka. Jasno je da, kada Vlada nađe da joj to politički odgovara, može da pokrene, odnosno da ukine bilo koju političku partiju.
Stoga molimo i insistiramo da se deo ove materije još jednom izanalizira i da se manjkavosti na koje smo ukazali otklone.