Mi ovim amandmanom želimo samo da sačuvamo Ustav od predlagača zakona. Član 93. se odnosi na postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a u stavu 4. je zapisano: ''Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom...''
Prvo, ne znamo s kojim zakonom. Jer, postupak razrešenja reguliše samo Ustav Republike Srbije. Zakon o predsedniku Republike ne reguliše i ne može da reguliše tu materiju, ali dobro. Akt Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi.
Mi tražimo da se uvodni deo ove rečenice izbriše, a to je tekst - ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom. Zašto? Zato što je Ustavni sud nadležan samo da utvrdi da li je predsednik Republike povredio Ustav. To je njegova nadležnost.
Zašto ubacivati ove stvari? Ako se ubaci ova rečenica i ona ovako glasi, onda mogu da postavim pitanje - a šta ako Ustavni sud utvrdi da postupak za razrešenje predsednika Republike nije pokrenut u skladu sa Ustavom, šta će onda da bude?
Čim neki organ nešto utvrđuje, bez obzira na to da li je to formalno ili prethodno pitanje, on se upušta u nešto što je nadležnost, a za te stvari Ustavni sud nije nadležan. To je problem. Zato što ova formulacija omogućava manipulacije. Koje vrste?
Moguće je da trećina narodnih poslanika zatraži da se pokrene postupak u Narodnoj skupštini za razrešenje predsednika Republike, a trećina samtra da je on povredio Ustav, pa se to dostavi Ustavnom sudu, a onda Ustavni sud kaže – pa, to nije do sada urađeno sve u skladu sa Ustavom i, kažete još - zakonom, a ne znamo koji je zakon u pitanju . Onda kaže - mi ne možemo da razmatramo da li je predsednik Republike povredio Ustav ili nije povredio Ustav. Onda Ustavni sud dezavuiše inicijativu grupe poslanika.
Zadržimo se na onome za šta je propisana isključiva nadležnost Ustavnog suda. On utvrđuje da li je predsednik Republike povredio Ustav ili ne, i ništa drugo. Kada dobije odgovarajući akt od Skupštine, stavlja ga u svoju proceduru.
Neću sada hipotetički da vam izlažem koje su sve mogućnosti, ako ostane ova formulacija koju je predložila Vlada, ali one omogućavaju zloupotrebu, a znate onu izreku "koga zmija opeče, i guštera se plaši".
Nema ga ovaj Čedica. Dok je on sedeo ovde gde sada Nada sedi, sećaš se Nado, nije mogao ni predlog o nepoverenju da uđe u proceduru. Skoči, mlađan, i kaže - ne možete vi, niste ni glasali za Vladu.
Nije ni ušao predlog u dnevni red, iako je Ustav izričito rekao – na zahtev 20 poslanika itd., da bi kasnije, u novembru 2003. godine, ta inicijativa grupe od 20 poslanika legalno ušla, u skladu sa Ustavom i Poslovnikom, u proceduru.
Postoji mogućnost zloupotrebe od strane većine. Zakoni se, pre svega, donose da bi manjina imala garantovana prava. I zbog ovih razloga, kada je ova tema u pitanju, to je važno. Ne može neko da devalvira Ustav time što će da kaže – mi ćemo samo formalno da ispitujemo da li postoje uslovi, da li su formalno ispunjeni uslovi; završava se u Narodnoj skupštini, u smislu akta koji ide prema Ustavnom sudu.
Svaki organ koji razmatra neko pitanje iz okvira svoje nadležnosti, uvek ispituje formalne uslove, da bi mogao da se uključi u neko postupanje. Zašto ga ubacujete ovako? Mi samo tražimo da ostane ono što je propisano Ustavom Republike Srbije i da se ništa tu ne dodaje, niti da se objašnjava, jer kada se doda i kada se objasni, onda se devalvira ono što je napisano u Ustavu.
Vi ste, čini mi se da je Vlada predlagač Zakona o predsedniku Republike i izboru predsednika Republike, tamo 17-18 odredaba prepisali iz Ustava. To je nedopustivo. Čim ustavnu normu spuštate na zakonsku normu, vi kažete da vam Ustav ne treba. Hajde neka promena, nego doslovce prepisan Ustav. To je devalvacija Ustava.
Moguće je da su vaši motivi bili čisto formalne prirode, ali, znajući šta radi Ustavni sud, šta može da se desi, mi smo podneli ovaj amandman i tražimo da se on prihvati. Ako se on prihvati, tekst ostaje u granicama onoga što je propisano Ustavom Republike Srbije. Zato je Zakonodavni odbor rekao da je pravno moguć.
Da je kojim slučajem Ustavni odbor ovo razmatrao, verovatno bi morao da potvrdi i da da veći značaj ustavnoj normi nego da se zakonskom normom devalvira ili, na neki način, dograđuje ustavna norma, na način koji može da stvori milijardu situacija kojima se, praktično, zaobilazi ono što je duh Ustava.