Zahvaljujem. Da li se neko javlja u ime Poslaničke grupe manjina - SVM, LZS, URS, KAPD ? (Da.) Izvolite.

Da vas ispravim - Elvira Kovač, malopre ste me predstavili kao Martu, u ime Saveza vojvođanskih Mađara.
Jako mi je žao što ministar spoljnih poslova nije prisutan, ali bih molila usmeni odgovor od gospodina Đelića.
Nekoliko poslanika do 30 godina starosti i ja smo ove nedelje, pre nekoliko dana, bili u Briselu, u NATO komandi, jedan dan, a drugi dan u Monsu, u Šejpu, gde smo slušali predavanja o tome koliko ta organizacija želi, čeka, zove Srbiju, a stav naše Vlade je da mi, jednostavno, ne želimo da uđemo u NATO.
Svi znamo koje su stranke, između ostalog je i SVM, za evroatlantske integracije. Jedino nam je nejasan stav naše Vlade, da li smo mi zapravo za ulazak u NATO ili ne. Želeli bismo da, radi nas, radi naših birača, kao i javnosti, čujemo obrazloženje kakav je stav Vlade.
Razumemo da tu postoje neke nesuglasice između najvećih partija koje čine Vladu, ali baš zato bismo voleli da čujemo neki konkretan odgovor kakav je naš stav u vezi s tim pitanjem.
Idealna prilika bi bila na proleće, za nekoliko meseci, u aprilu, samit u Bukureštu, gde je trebalo da budemo pozvani zajedno sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, a sada je pitanje da li ćemo uopšte biti pozvani.
Što se tiče tehničkog sporazuma, bilo je očekivano da će Srbija da potpiše taj sporazum, međutim, trenutno je sve to stopirano. Ako možete, gospodine Đeliću, da odgovorite. Hvala vam.

Odgovor na poslaničko pitanje,   potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Platforma i rad Vlade Republike Srbije su jasni. Naša zemlja je novembra prošle godine na samitu u Rigi ušla u Partnerstvo za mir i Vlada Republike Srbije je jednoglasno u septembru ove godine usvojila prezentacioni dokument koji je ministar spoljnih poslova predstavio tog meseca u Briselu. Samim tim naša zemlja će nastaviti da razvija odnose sa NATO u okviru Partnerstva za mir, kao što to rade mnogobrojne druge zemlje, uključujući i Rusku Federaciju.
Što se tiče pitanja ulaska u NATO, prvo želim da vam kažem da to pitanje nije na dnevnom redu, da Srbija nije bila potencijalni kandidat za ulazak sledeće godine. U pravu ste da možemo očekivati da će u aprilu sledeće godine u Bukureštu jedan broj zemalja u našem okruženju ući u NATO. Najverovatnije će to biti Makedonija, Albanija i Hrvatska.
Za sledeći korak u tom domenu želim da kažem da to nije na dnevnom redu i da, kada to eventualno dođe na dnevni red, o tome će odlučivati građani na referendumu, kao što je to bio slučaj u svim zemljama. Hvala puno.

Zahvaljujem. Sledeći postavlja pitanje poslanik iz poslaničkog kluba LDP. Izvolite, narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, nekoliko pitanja. Pošto nema premijera, obratiću se potpredsedniku.
Da li je Vlada dobila od Saveta za borbu protiv korupcije memorandum od koga je sve počelo, memorandum o spajanju, da uprostim zbog obične publike, Delte i Ce-marketa? Da li je ovo uobičajeno u zemljama tržišne ekonomije, u zemljama zdrave konkurencije, u zemljama evropskih integracija za koje se toliko zalažete?
Da li smatrate normalnim da Pravni fakultet pogazi svoju tradiciju, sve norme, svu etiku, svaki moral (među njima su i neki naši saborci, zbog čega me je sramota) i na zahtev kompanije Delta daje pravničko tumačenje da nema monopola kompanije Delta, to pravničko tumačenje prihvata Vrhovni sud i ono postaje sastavni deo presude?
Gospodine Đeliću, otišao je ministar Cvetković, gde se nalaze devizne rezerve zemlje? Koliki deo deviznih rezervi zemlje se nalazi u "Evroaksis banci'' u Moskvi, čiji je većinski akcionar Vojin Lazarević? Gde se nalaze pare koje su dobijene od prodaje Mobtela? Da li se slučajno i one nalaze u "Evroaksis banci'' u Moskvi, čiji je većinski akcionar Vojin Lazarević?
Gospodine Đeliću, šta ste hteli da kažete kada ste, otvarajući "Delta siti", rekli da je to državni projekat ili državni interes? To me podseća na onaj trenutak kada je Mlađan Dinkić ispijao šampanjac zbog prodaje "Delta banke" "Banci Inteza", a pare otišle na Kipar, umesto da to čini kiparski ministar finansija.
Gospodine Đeliću, da li imate neke poslovne veze sa jednim od ljudi koji su optuženi za duvansku mafiju? Njegovo ime je Siniša Stojičić. Da li ste u partnerstvu sa njim povodom nekih projekata i nekih poslova i privatizacija u Sokobanji?
Ako niste, zašto ste iz svog kabineta otpustili njegovu pastorku Natašu Čorbić, koja je reprezentativna ličnost, završila je LSI, postdiplomske studije na LSI?
Pošto se već služite, i sada, mobilnim telefonom i SMS porukama, zašto ste joj malopre poslali SMS poruku da, ako se ovo kaže za govornicom, ona kaže da to nije istina? Zašto ste je prvo otpustili, kada ste je prethodno hvalili, a onda strepite da date pravi odgovor na ovo pitanje? Tu nema ničeg ličnog. Ovo su samo pitanja, ja ništa ne tvrdim, ali, jednostavno, mislim da stvari treba isterati na čistac, bez obzira na to ko je u pitanju.

Zahvaljujem. Odgovor na poslaničko pitanje, potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Izvolite.

Moj lični komentar je da je tužno šta neki ljudi postanu. Oko memoranduma o spajanju, ja sam postavio pitanje premijeru, pošto se on pominje, i odgovorio mi je da on nije imao nikakvo učešće oko spajanja ili intencije na tom memorandumu, koji sam dobio od Saveta za borbu protiv korupcije, koji sam naravno pročitao, niti on ima bilo kakve ingerencije tim povodom. Znači, radi se o dve privatne kompanije.
Što se tiče Pravnog fakulteta, naravno pročitao sam i to mišljenje i moje je saznanje da, pod jedan, Pravni fakultet nije institucionalno bio pozvan da daje mišljenje, i pod dva, podsećam vas da Univerzitet ima autonomiju, tako da nije organ kojim rukovodi Vlada. Znači, pitanje bi trebalo, u dobrom duhu demokratije, da bude usmereno dekanu i profesorima koji su dali svoje stručno mišljenje.
Ono što je bilo pitanje deviznih rezervi, valjda se svi sećaju koliko sam se i lično, kao ministar finansija, borio da se po nalogu i mišljenju tadašnjeg viceguvernera Narodne banke, tada Jugoslavije, sada Srbije, a sadašnjeg guvernera, devizne rezerve prebace iz te niskokvalitetne banke u nešto što je visokokvalitetna banka, bilo da je u zemlji ili inostranstvu, i to je dovelo do smanjenja.
Naravno, ja ću i po članu 200. Poslovnika zatražiti od guvernera da nas izvesti o tome da li je preostalo deviznih rezervi u toj banci. Poslednji put, kada sam usmeno sa njim o tome razgovarao, išlo se ka smanjenju i gašenju tog depozita, što je dobro.
Što se tiče novca od prodaje "Mobi 063", on se nalazi na računu budžeta Republike Srbije u Narodnoj banci Srbije, a samim deviznim rezervama naše zemlje rukuje Narodna banka.
Bilo je tu pitanje gde su rezerve. Mislim da je to pitanje o kojem ćemo morati govoriti kada dođu na dnevni red, u sledećih nekoliko meseci, izmene i dopune zakona o banci Srbije. Ne bi trebalo, ako smem slobodnije da se izrazim, da se stvara bilo kakva fama oko toga gde su rezerve, pod kojim uslovima i šta se dobija.
Mora se znati jedna stvar, a to je da Narodna banka, ili centralna banka bilo koje zemlje, rukuje značajnim sredstvima. Imajući u vidu koliko je plitko naše tržište kapitala, bilo bi štetno, i moglo bi da dovede do ozbiljnih etičkih problema, davanje informacija o tome šta Narodna banka namerava da uradi u datom momentu jer bi to dovelo one koji imaju pristupe informacijama do mogućnosti za zaradu bez ikakvog rizika. To je praksa apsolutno u svim zemljama.
Mi ćemo pratiti i transparentnost, za koju mislim da mora da bude povećana, u znanju šta konstituiše naše devizne rezerve, gde su one plasirane i na koji način se njima rukuje. U ovom domu, jer Narodna banka Srbije odgovara Skupštini a ne Vladi, očekujem da napravimo dodatni korak, čuvajući se od bilo kakve forme demagogije i u tom domenu.
Veliki deo deviznih rezervi je, evidentno, plasiran u visokokvalitetnim bankama u zemljama koje su deo evrozone. Pitanje rezervi u drugim formama, bilo da je to zlato ili neki drugi dragoceni metali, isto mora biti postavljeno, ali to je sada veoma mali, zanemarljivi deo naših deviznih rezervi.
Verujem da se niko neće žaliti zbog toga što su devizne rezerve naše zemlje prešle kvotu od 14.000.000.000 evra. Posle demokratskih promena krenuli smo sa nivoom od nekih 200 do 300 miliona dolara, što na veoma jasan način pokazuje napredak naše zemlje. Našli smo je, iz raznoraznih razloga, ne bih danas o tome pričao pošto mislim da nije tema, na izuzetno niskom nivou i, hvala bogu, u poslednjih sedam godina, uz ogromne probleme koje je imala, naša zemlja je uspela da konstituiše rezerve koje su garancija solidnosti naše monete.
Želim isto da kažem nekoliko činjeničnih stvari oko pitanja koja ste postavili oko eventualnog monopola kompanije "Delta". Prvo, po zakonu koji je ovaj dom usvojio 2005. godine − tu je ministar trgovine koji nije bio predlagač jer je tada imao drugi resor, neko drugi je predložio, ali Vlada je to usvojila i poslala cenjenom domu na usvajanje − od kada je taj zakon stupio na snagu krenulo se u formiranje odgovarajuće nezavisne institucije koja se zove Komisija za zaštitu konkurencije, kojom rukovodi Savet.
U ovom momentu situacija je sledeća. Želim da kažem da, možete tražiti po internetu, presklipingu, po raznim analizama, ni na koji način nisam ništa rekao o bilo kom pojedinačnom slučaju, niti ću danas reći jer bi to moglo da bude viđeno i kao forma pritiska oko pojedinačnog slučaja. To ne očekujte od mene jer nije moja uloga da dajem za pravo jednom ili drugom.
Situacija je sledeća. Vrhovni sud je zbog pravnih manjkavosti oborio prethodno rešenje Komisije. Komisija je pre četiri ili pet dana, ako se ne varam, donela novo rešenje prema kojem je spajanje dve kompanije o kojima ste pričali, gospodine Batiću, protivzakonito. Sada se, prema informacijama koje sam dobio iz te institucije, priprema obrazloženje i predlog odgovarajuće kazne.
Jedna od manjkavosti zakona je da Komisija ne izriče kazne. U izmenama i dopunama zakona koje smo pripremili mi ćemo ispraviti tu manjkavost jer, po postojećem zakonu, odgovornost se, u stvari, prebacuje na sudiju za prekršaje. Vidimo i sami da to rešenje nije celishodno, da sudije za prekršaje, koji uglavnom posvećuju svoje radno vreme pitanjima koja su daleko manje, pojedinačne vrednosti, koje nemaju nikakvu obuku u tom domenu, za sada. Zbog toga ćemo ga promeniti, da u punom stepenu Komisija izriče kazne, ukoliko misli da treba da postoji kazna.
I ne samo to. Za razliku od postojećeg zakona, predlog koji ćemo vam dostaviti je, u to sam uveren, nalik onome što postoji u drugim zemljama. Sledeći koraci u tom domenu su da Komisija može, ukoliko dođe do spajanja i odvajanja, što nažalost ne postoji kao institut i mogućnost u postojećem zakonu, da pošalje sudiji za prekršaje obrazloženje i predlog kazne. To može biti između tri i deset posto ukupnog prihoda za prethodnu godinu onoga ko je izvršio protivzakonitu koncentraciju.
Ono što mogu da kažem u svojstvu člana Vlade, to je da ćemo stajati iza nezavisnih institucija i obezbediti uslove da njihove odluke budu sprovedene u delo. To je ono što mogu da kažem.
Naravno da nisam rekao da je jedna privatna firma državni projekat, to bi bio kriptosocijalizam, samo sam rekao da velike kompanije kod nas, kao i svuda u svetu, imaju dodatnu odgovornost. Dodatna odgovornost je to da se u slučaju trgovine uradi ono što su imale neke druge zemlje, kao što su Slovenija ili Hrvatska, a to je da neki njihovi trgovinski lanci kupuju trgovinske lance u zemljama u okruženju, što je faktički omogućilo, i to vidimo i na rafovima naših prodavnica, mogućnost da plasiramo svoje proizvode.
Naravno, još jedna stvar se mora uraditi, a to je da, gledajući činjenice u našoj zemlji, nema dovoljno trgovine. Za organizovanu trgovinu u formi super i hipermarketa, hard diskonta (izvinite što nema srpskih reči za sve te pojmove i organizacije u trgovini), ako pogledamo prosek kvadrata po stanovniku u Beogradu, nama fali tri puta više kvadrata od onog što danas imamo.
Odgovornost Vlade Republike Srbije i svih nadležnih organa, i u gradu Beogradu, biće u tome da obezbedi nesmetanu konkurenciju, drugim rečima da bilo ko, ko želi da otvori hipermarket, supermarket, šoping mol, bude u stanju da to uradi.
Želim da kažem da sam, osam dana posle mog prisustva koje je pozdravilo samo otvaranje 1.500 novih radnih mesta, otvorio ljutog konkurenta "Delti", to je "Intereks", francuska kompanija. Vi ćete možda sada da kažete da sam ja ovde francuski agent. Ne, stojim iza zakona i otvaraću i nove objekte "Delte", kao što ću otvoriti i objekte njihovih konkurenata, domaćih i inostranih, jer nama je potrebna konkurencija. Konkurencija je prava stvar.
Za vaše poslednje pitanje, gospodine Batiću, ukoliko mislite da sam na bilo koji način prekršio zakon, izvolite, presavijte tabak i tužite me. Hvala puno.

Zahvaljujem. Izvolite, narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo, kad nema argumenata, onda se priča deset minuta. Stvarno je žalosno u šta su se neki ljudi pretvorili. Mislim na vas, gospodine Đeliću. Meni je žao. Žao mi je iz prostog razloga što ste dozvolili sebi još nešto. Rekli ste da je ova sadašnja Vlada u stvari prva demokratska vlada. To ste vi rekli, kao što ste rekli da je otvaranje "Delta sitija" državni interes. Doneću vam, gospodine Đeliću, i jedno i drugo. To ste vi rekli i cela Srbija je slušala.
Setite se, gospodine Đeliću, 15. januara 2001. godine zajedno smo se vraćali − ja se vraćao, vi dolazili − kad vas je Zoran Đinđić pozvao u prvu demokratsku vladu. Zbog uspomene na Zorana Đinđića, to nikada niste smeli da kažete. Nikad. A dozvoljavate sebi svašta. Da ne govorim da je žalosno to što ste tvrdili, da ''ili premijer ili ništa'', a sad tvrdite da trenirate za premijera. Ali, to je vaše pravo.
Gospodine Đeliću, i maločas sam rekao, nema ministra finansija, ja sam njemu želeo da postavim pitanja oko deviznih rezervi. Pokušali ste nešto da odgovorite. Znam, bliže je ministru finansija nego vama, znam da je u ingerenciji guvernera, onog koga ste izabrali iako je utajio porez. To je valjda prikaz borbe za evropsku i demokratsku Srbiju. Čovek utajio porez, cela Srbija to zna. Opljačkan sam bio preko blagajničkih zapisa, preko tih mućki sa ''Evroaksis bankom'' i svi znate gde su pare. Što ne kažete gde su pare? Ponovo guverner, jer vas je ucenila jedna od stranaka vladajuće koalicije i to je tako, to svi znamo, ne morate mi to objašnjavati.
Tačno je, gospodine Đeliću, da otvarate i neke druge šoping centre i neke salone, to vam je postao manir. Ne pominjete da je to državni interes, ali, gospodine potpredsedniče, zloupotrebljavate svoju funkciju, pošto te šoping centre i te salone automobila prethodno opremi firma vama vrlo bliske osobe, pa su to takođe zloupotrebe i sukobi interesa. Dno dna. To je vaš odgovor. Odgovorite, pa ću vam reći koja je firma i koja je ličnost.