Dame i gospodo, poštovani ministri, ne postoji koordinaciono telo u Vladi Republike Srbije koje se bavi procesom integracije Roma, kao što ste vi, potpredsedniče, rekli. Postoji samo Služba za ljudska i manjinska prava. U stenogramima može da se proveri kako ste vi rekli.
Služba za ljudska i manjinska prava jeste služba koja radi administrativno-tehničke i stručne poslove za različita ministarstva. Dakle, Služba za ljudska i manjinska prava ne može da se bavi definisanjem politike, a što Vlada može, po svojoj definiciji, da radi. Interministarsko telo, odnosno saveti mogu da pomažu Vladi u definisanju njihove politike.
Dakle, mi govorimo upravo protiv ovoga o čemu ste vi govorili. Da ne može jedan službenik Vlade, koji je najobičniji službenik zaposlen po projektu UNDP-a, a radi se o čoveku koji je na čelu te službe, gospodinu Ljuanu Koki, da dolazi u različita ministarstva, da drži različitim ministrima lekciju i da svoje mišljenje predstavlja kao legitimno mišljenje i Roma i Vlade.
Dakle, ja insistiram na tome da se formira interministarsko, odnosno jedno telo koje će da pomaže Vladi u definisanju politike u tom pravcu, i na taj način ćemo da kažemo da proces unapređivanja Roma zaista jeste jedno bitno političko pitanje.
Nemam ništa protiv toga što je Ljuan Koka bio ranije u redovima SPS-a, jer sa njihovim poslanicima imamo dobru saradnju. Nemam ništa protiv toga što je gospodin bio u Rambujeu. Međutim, i vi, ministri iz DS-a, morate da preuzmete odgovornost, jasno da kažete da ste dozvolili u vašoj vladi da pitanje procesa sprovođenja integracije Roma vode takvi i takvi ljudi. Tu istinu moramo da kažemo građanima Srbije. Ja lično nemam ništa protiv toga, ali vi morate jasno da kažete da li jeste za to ili niste za to.
Sledeće, što se tiče stvaranja jedne pozorišno-scenske trupe, tačno je da postoji pozorište u Vojvodini na romskom jeziku, tačno je da gospodin Jovanović i gospodin Ćirilov rade tamo. Međutim, tačno je i to da ne postoje sistematska sredstva iz budžeta Republike Srbije, da to nije definisano kao ustanova koja može trajno da funkcioniše, da je to samo projekat nevladine organizacije iz godine u godinu. I tačno je da na taj način ne možemo da govorimo o jednom sistematskom unapređivanju kulture manjina i da moramo, barem ja tako shvatam, zaista da stvorimo profesionalne institucije, da uz Savet i ovo definišemo u jedan institucionalni okvir, a najbolji primer za to nam je u Vojvodini.
Zašto je to bitno? U Vojvodini postoji Savet za integraciju Roma pri Izvršnom veću, postoji Kancelarija za inkluziju kao administrativno-stručno telo za podršku tog procesa i, zahvaljujući tome, mi smo uspeli u Vojvodini da obezbedimo milion evra iz evropskih fondova za stipendije srednjoškolaca. Zahvaljujući tome, u Vojvodini 300 učenika romske nacionalnosti u srednjim školama imaju stipendiju.
Zahvaljujući lošim institucionalnim okvirima na republičkom nivou, 300.000 evra koje je dobila Republika Srbija početkom ove godine ukinuto je upravo zbog ponašanja Službe za ljudska i manjinska prava, zbog ponašanja ovog gospodina Ljuana Koke, jer je Romski edukativni fond u Budimpešti smatrao da ne postoje kapaciteti i da postoje zloupotrebe da se to sprovede, i nama je potrebna, naprosto, jedna određena kontrola.
Vezano za ovih dvanaest miliona, gospodine Cvetkoviću, tačno je da postoji pet miliona dinara, a to je pet miliona dinara za obavezu Srbije prema međunarodnom ugovoru, odnosno Deklaraciji o Dekadi Roma. Ta sredstva se ne odnose na redovne aktivnosti prema građanima Srbije, prema Romima, to je samo prema međunarodnim organizacijama. Ja govorim o dvanaest miliona koji treba da pomognu našim građanima koji žive ispod mostova, koji treba bolje da žive i svi se slažemo da imamo tu obavezu. Hvala.
