Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Ovo je važno pitanje. Ono što neću reći, biće, naravno u roku, dostavljeno u pisanoj formi od strane Ministarstva za infrastrukturu.
Prvo što želim da kažem je da je o toj koncesiji ovaj dom bio višekratno obavešten i da je glasao o odgovarajućim aktima koje je trebalo doneti da bi jedna takva koncesija bila prihvaćena. Možemo reći da je ovaj visoki dom i bio upoznat i da je podržao taj projekat. Videli smo i sami tokom leta da je došlo do pitanja o celishodnosti tog posla, da je to dobro ispregovarano i o tome smo imali prilike puno da govorimo.
Pošto sam, predstavljajući Vladu Republike Srbije, imao prošle nedelje sastanak sa predsednikom IV Vojvodine gospodinom Bojanom Pajtićem, mislim da smo veoma blizu rešenja. O tome smo govorili na Vladi Republike Srbije i očekujem da, u jednom roku koji neće preći dve-tri nedelje, održimo odgovarajući sastanak. Vi govorite o sumi koja se odnosi na period od 30 godina. U tom smislu, to je sedam miliona evra godišnje. Mislim da to ne bi trebalo da predstavlja značajniju prepreku.
Što se tiče izbora glavnog inženjera, mislim da je samo učešće Vojvodine u nadzoru sprovođenja tog projekta veoma važno, tako da ćemo podržati učešće pokrajinskih organa i njihovih predstavnika u daljem sprovođenju ovog veoma važnog projekta.
U zaključku da kažem još jednu stvar. Predstojeći period mora biti period značajnih infrastrukturnih projekata. Mislim da kolektivno nemamo baš najbolje odgovore na pitanja koja nam postavljaju građani: zašto most na Dunavu nije popravljen, zašto taj projekat kaska, zašto nije završen Koridor 10, zbog čega smo i dalje jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije povezana autoputevima sa svojim susedima, a imamo geopolitički i geografski položaj koji je od prvoklasnog značaja...
Želim da kažem da Vlada Republike Srbije, tu je i Ministarstvo finansija, videćete odraz toga i u Predlogu budžeta za 2008. godinu, ima resurse iz privatizacionih prihoda da u potpunosti sama završi taj posao.
Na Vladi je juče usvojen i odgovarajući akt koji će omogućiti da se izvrši odgovarajuća aproprijacija zemljišta da se krak Koridora 10 prema makedonskoj granici počne graditi i odgovarajući tenderi su spremni. Videli ste puštanje u pogon dela deonice oko Niša prema Pirotu, koji je samo naznaka onoga što želimo da uradimo i ono o čemu se puno pričalo. Napokon ima i neki finansijski odraz, a to je da je i grčka vlada u budžetu za 2008. godinu odredila 23.000.000 evra kao učešće u izgradnji onoga što njih interesuje.
Ne govorimo ovde o ljubavi, o prijateljstvu, nego o zajedničkom interesu, da se izgradi i taj krak do kraja, od Leskovca do Makedonije.
To nije sve. Dunav je jedna, mislim, prvoklasna stvar za Vojvodinu, pravac koji se sve više afirmiše kao veoma važan ekonomski deo naše zemlje, a to je ne samo sever-jug, nego istok-zapad, od hrvatske granice do rumunske granice. Veoma veliki broj investitora se tu prijavljuje. Mislim da moramo veoma ozbiljno razmotriti i taj putni pravac, da napravimo gabarit koji će podržati buduću veliku ekonomsku aktivnost koja će se tu javiti.
Vojvodina je, da citiram nekoliko cifara, deo naše zemlje gde je prvo registrovan pad nezaposlenosti prošle godine. To će se ponoviti i ove godine. I to je dobro.
U Vojvodini se locira veliki iznos investicija. Moramo, imajući na umu ono što, sa jedne strane treba da bude podsticaj onima koji najbrže idu, a s druge strane nužnu solidarnost u našoj zemlji, jer autoput prema Požegi je i plasman vojvođanskih proizvoda u Šumadiji, u centralnoj Srbiji (naša solidarnost ne treba da se vidi usko kroz nekoliko cifara, nego mnogo šire) u budućem periodu, omogućavajući Vojvodini da bude region naše zemlje koji će, najverovatnije, najbrže napredovati, predložiti jedan zakon o ravnomernom regionalnom razvoju koji će obezbediti da i drugi delovi naše zemlje napreduju otprilike istom brzinom. Hvala na vašoj pažnji.