Zahvaljujem. Reč ima ministar spoljnih poslova. Morate pismeno da odgovorite? Nema problema.
Izvolite dalje. Sledeće pitanje postavlja narodni poslanik Jadranko Vuković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja.
Ovo prvo pitanje bi moglo ići na adresu ministra spoljnih poslova gospodina Jeremića: Gospodine ministre, gde su sada čuvari ljudskih prava da podignu glas protiv očiglednog kršenja istih, kada su u pitanju građani Republike Srbije, naši državljani koje ovih dana, kao zveri za odstrel, proganjaju haški istražitelji na čelu sa Kristinom Dal?
Mi smo juče u ovom domu o tome govorili. Ne znam da li ste vi upoznati. Ta gospođa je već desetak dana u Beogradu i poziva građane Srbije, zakazuje im sastanke po raznim kafanama, čak u Malom Zvorniku.
Obraćali smo se ministru Jočiću. Jako je bitno da znate, kao ministar spoljnih poslova, da ta gospođa u našoj zemlji... Znam, ali vi vodite spoljne poslove.
Sledeće pitanje, da li ćete vi, gospodo ministri, na ovo odgovoriti ili neko iz Vlade, tražio sam pre nekoliko nedelja da nam se dostavi izveštaj o popisanom stanju imovine, nepokretne i pokretne stvari, koja je bila na korišćenju Ministarstvu odbrane i Vojsci državne zajednice Srbija i Crna Gora na dan prestanka zajednice. Da li je to urađeno i koji su stručnjaci na tome radili? Tražim sve ugovore o prodaji imovine - nepokretnosti, brodovi, avioni i ostalo naoružanje, vojna oprema - u periodu trajanja državne zajednice.
Sledeće pitanje, brzo ćemo: Koje su konkretne mere preduzeli Boris Tadić i Dragan Šutanovac u odnosu na zahteve vojnih rezervista? Da li su utvrdili ko je kriv u pravosuđu ili Ministarstvu odbrane zbog toga što su neki rezervisti dobili veći iznos novčanih sredstava u odnosu na druge rezerviste, kako Šutanovac tvrdi, protivzakonito?
Ako je tačno to što Šutanovac tvrdi, da su neki rezervisti dobili protivzakonito veći iznos novčanih sredstava, oni bi ta sredstva morali da vrate državi, a oni koji su krivi za to da odgovaraju. A ako su ti rezervisti novčana sredstva dobili po zakonu, zbog jednakosti građana pred zakonom, na isti način bi morali biti isplaćeni i ostali rezervisti.
Još jedno pitanje. Tražim da mi se odgovori na pitanje vezano za poznatu aferu koju je proizveo tadašnji ministar odbrane gospodin Tadić - generalski stanovi u Raškoj ulici, gde se nalaze upravo generali i drugi oficiri koji su, u vreme Tadićevog ministrovanja Vojskom, nagrađeni tim stanovima samo zato što su bili kooperativni u rasturanju Vojske.
Gospodo ministri, imam stručnu analizu od stručnjaka iz Vojske, a vi to proverite. Znači, u Raškoj i Kumanovskoj ulici podeljeno je oko 100 i 200 stanova. Da su ti stanovi prodati po tržišnoj vrednosti, bilo bi obezbeđeno tri do četiri hiljade skromnih stanova, na skromnim lokacijama, za pripadnike Vojske Srbije. Ima nerešenih 15.000 stanova u Vojsci. Tražim odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem. Poslaničko pitanje postavlja narodni poslanik Tomislav Ljubenović iz SRS-a. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam poslaničko pitanje za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu: Kada će raspisati lokalne izbore u Leskovcu?
Svi rokovi za raspisivanje izbora su prošli. Donete odluke privremenog organa dovode se u pitanje, i njihova legitimnost, jer je isteklo šest meseci od formiranja privremenog organa.
Umesto raspisivanja izbora i rešavanja problema građana, politička elita bavi se perifernim stvarima, formiranjem novih bivših opština, statusom grada, ne vodeći računa o interesu građana i obećanjima koja su data u izbornoj kampanji na osnovu kojih su građani dali glas i ukazali im poverenje.
Prethodno objašnjenje, koje je dato dr Goranu Cvetanoviću, nije adekvatno. Samo da dam obrazloženje, u smislu da tamo lokalni parlament uopšte nije konstituisan i da se nisu stekli uslovi za uvođenje privremenih mera, nego po automatizmu, jednostavno, neformiranjem lokalnog parlamenta, nekonstituisanjem lokalnog parlamenta, odmah se raspisuju novi izbori.
Postavio bih još jedno poslaničko pitanje, ministru za investicije: Izgradnjom Koridora 10, da li je projektovana petlja i izlaz kod Predejana, koja ima izuzetnu važnost i strateški značaj za Leskovac i region, jer je to najkraći put do graničnog prelaza Strazimirovci i Vlasinskog jezera, najatraktivnijeg dela i turističkog potencijala Srbije? Izlaz na ovom delu autoputa ima veliki značaj i za turistički objekat motel Predejane, koji je veoma važan za stanovnike ove varoši, u kome egzistira 200 porodica. To je za ovu malu sredinu izuzetno važno jer drugih privrednih subjekata u toj varoši nema.
Postavio bih još jedno pitanje, ministru odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova: Da li resor ministarstva planira da poboljša stambene uslove pripadnicima milicije na graničnom delu Gornja Oruglica sa Kosovom?
Postojeći montažni objekti nisu adekvatni i privremenog su karaktera. Lokalna samouprava u Leskovcu je 2005. godine, dok je predsednik Skupštine bio dr Goran Cvetanović, donela odluku o pomoći izgradnji objekta od čvrstog materijala i popravci puta koji je u katastrofalnom stanju, na relaciji Gornja Oruglica, u dužini od 25 kilometara. Dato obećanje da će Vlada pomoći u realizaciji ovog projekta do današnjeg dana je ostalo samo na obećanju.
Privremeni organ, koji čine DS, DSS, NS i G17 plus, sigurno nije sagledao postojeći problem i njegovo rešavanje, a mogućnosti leskovačke opštine da sama realizuje ovaj projekat nisu ostvarljive, nisu ostvarljive bez pomoći države.

Zahvaljujem.
Odgovor na pitanje, potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Naravno, duga blokada rada institucija je u potpunosti onemogućila napredak. Situacija i dalje nije idealna, ali se ipak krenulo napred. Samo bih napomenuo nekoliko stvari koje se u ovom momentu pripremaju i neke koje su već realnost.
Pod jedan, kao što sam danas rekao, Vlada Republike Srbije je odvojila sredstva da, uz pomoć Grčke, koju su najavili, do kraja mandata završi autoput do makedonske granice. To je veoma važno i to ćemo uraditi.
Pod dva, imamo značajne mogućnosti da izvozimo struju. Makedonija, pa i Grčka, su naša tržišta. Dalekovod, koji ćemo završiti u roku od dve i po godine, prvo ima kao pretpostavku da se završi trafo stanica, gde su obezbeđena sredstva, delimično iz jedne donacije švedske vlade, a delimično iz naših sopstvenih sredstava, plus rad koji je EPS, to sam proverio prilikom nedavne posete Leskovcu sa samim EPS-om, to je projektovano i radovi će početi. To je velika šansa i za Leskovčane.
Treća stvar, u infrastrukturi - to je gasovod, o kome smo pričali, završetak cevi od Sofije do Niša, i posle toga će izgradnja gasovoda omogućiti i da industrija Leskovca ima mnogo veću budućnost. Toliko o infrastrukturi.
Tri reči samo o privredi. Konstatujemo da Zdravlje Leskovac napreduje. Menadžment me je informisao da planiraju da sa sadašnjeg nivoa od, ako se ne varam, 30.000.000 evra izvoza, u roku od pet godina dostignu 120.000.000 evra. Tako da, stabilna radna mesta i, vi ste u pravu, manje radnika, i zbog toga je važno da se ove sledeće dve stvari o kojima ću pričati realizuju.
Pod jedan, razgovaramo sa Aktavisom, koji je vlasnik Zdravlja Leskovac, da se locira zbog toga što su Leskovčani, ja im čestitam na tome, pokazali izuzetan kvalitet u radu u proizvodnji farmaceutskih proizvoda do te mere da postoji interesovanje, i to ne samo iz ove grupacije nego i drugih, da vide da li mogu proširiti kapacitete. Sa jedne strane Zdravlje Leskovac za proizvodnju jedne fabrike za ambalažu za svoje lekove, a isto tako želim da kažem da se napokon rešio i problem sa jednim Leskovčaninom, profesorom Stojkovićem, koji je dobio odgovarajuća sredstva od Fonda za razvoj da locira u Leskovcu.
Moram da kažem da su sve partije učestvovale u tome da otvori institut koji će se baviti važnim problemom veštačke oplodnje. Ima puno parova koji to čekaju. Dalje od toga, mi bismo se nadali, da ide u onom domenu genetike koji on tako dobro poznaje.
Poslednja stvar, postignut je dogovor sa jednom kiparskom firmom gde se sada traži tačno 2.000 radnika. Naravno, neki će reći da je to samo lon-posao, ali krenimo od toga i siguran sam da će postepeno i Leskovac, posle mnogo godina teškoća, ponovo imati ne samo tradicionalnu snagu u domenu tekstila nego će, uz ovu infrastrukturu, rad u domenu farmaceutske industrije, zdravlja i genetske industrije, imati jednu veoma dobru budućnost. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem. Poslednje pitanje postavlja narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS-a. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, narodni poslanici SRS-a poštovaće dogovor postignut danas da ova sednica traje do 21 čas. Ovo je bila probna sednica i vama koji zauzimate ministarske fotelje i nama koji zauzimamo poslaničke. Neka bude da ste vi današnjim danom zadovoljni, mi nismo, sve dok ne bude ovde predsednik Vlade i svi ministri, nikada nećemo ovakvom sednicom biti zadovoljni i vi to jako dobro znate.
Potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću kažem da ima manje pameti nego hrabrosti što je danas odgovarao na sva ova pitanja, zato što, gospodine Đeliću, za vas imam mnoga pitanja na koja će jednog dana odgovoriti nadležni državni organi. Vi ste danas rekli da ste sprečili prodaju osiguravajuće kompanije DDOR zato što je cena bila izuzetno niska. Sad bi trebalo da vam podignemo spomenik, ali on će stajati pored zatvora u kome ćete biti zato što su sve druge fabrike džabe prodate.
Fabrika Zdravlje Leskovac, o kojoj sada govorite, imala je 2.200 radnika, sada ima 700-800. Prodata je za tri i po miliona evra, gospodine Đeliću, i odmah je iz nje prodato lekova za dvanaest miliona evra. Njena vrednost je 45.000.000 evra.
Gospodine Đeliću, je l' ste vi gospodin Đelić? Što je niste kupili? Tako ste prodavali u vreme kad niste brinuli pošto treba da bude prodato. Sad ste došli do naknadne pameti. Videćemo da li je u pitanju bila samo pamet ili ste radili za novac.
I samo poslednje pitanje: Odakle vam proviđenje, gospodine Đeliću, odakle vam je sinulo da Srbiji trebaju nuklearke? Čiji je to lobi proradio u vašim nervima i u vašim venama, gospodine Đeliću? Ko je uticao na vas da izađete u javnost sa pilot projektom, sa pričom, sa idejom o tome da će Srbija da gradi nuklearke?
Da li je iza vas energetska mafija koja je pored Tadića ili ona koja je pored Koštunice, ili je francuska energetska mafija ili možda ruska? Morate da nam odgovorite, pošto, kad vi nešto radite, ja ne verujem ni u jedan potez koji povučete da iza njega ne stoji novac koji stavljate u džep.
Pitao sam vas, trebalo je otvoreno da mi kažete, vi se bolje razumete u finansije od mene, a ja sam vas samo pitao: Koliko ste državi platili za prenos vlasništva svojih akcija? Koliko je država od toga ubrala poreza?
Prosta stvar, dakle, sukob interesa. Imali ste akcije Meridijan banke, one kroz koju ste brukali i Kraljevića Marka, pa sam vas čak i zbog toga prozivao. Onda ste rekli da one više nisu u vašem vlasništvu.
Još jednom vas pitam: Kako je izvršena promena tog vlasništva i koliko je država od toga prihodovala? Nemoguće je da nije i nemoguće je da se sve to desi a da neko ostane na slobodi.
Gospodine Đeliću, ne znam da li znate da ljudi idu u zatvor kada ukradu jaje na pijaci. I to je zatvor za osnovni prehrambeni artikal, koji nosi detetu. Gospodine Đeliću, desetine miliona evra ste stekli zahvaljujući položaju koji ste zauzimali u vladi Zorana Đinđića, zahvaljujući položaju koji zauzimate danas.
Kažete da te desetine miliona evra više nisu u vašem vlasništvu. Imate prava da radite s njima šta god hoćete, ali samo na zakonom predviđen način. Da li je to vlasništvo prešlo u tuđe ruke? U čije, kad nije obavljeno legalnom transakcijom? Ako je obavljeno, koliko je država dobila poreza; ako nije, koliko ste utajili poreza?

Zahvaljujem.
Odgovor - potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Molim vas da potom date priliku narodnom poslaniku da on, posle ministra, da svoj komentar na odgovor jer je takav običaj kada se postavljaju poslanička pitanja. Izvolite.

Gospodine Nikoliću, vi ste jedini ozbiljni protivkandidat Borisu Tadiću. Meni je žao da jedna važna politička figura kao što ste vi upotrebljava ovakve argumente. Ukoliko bilo ko, pripadnici vaše stranke, bilo ko misli da sam prekršio zakon, neka podnesu krivičnu prijavu, neka odgovaram.
Želim samo da kažem da radim na način na koji sam vaspitan, na način za koji mislim da je ispravan za našu zemlju i odgovaram za sve svoje postupke. Naravno da sam i sve poreze platio i da sam sve uradio po zakonu.
Imam tu šansu da sam delimično srećom, ali verujte, jer niko meni tu nije mnogo pomogao, na Zapadu sam završio pet fakulteta, dve diplome, tri magistarska stepena, radio sam u vodećoj konsalting kući u svetu i bio sam jedan od 50 čelnih direktora treće najveće finansijske institucije u svetu. To meni niko nije dao. Znam da mogu, ne bih hteo sad da se upoređujem s nekim u sportu, ali kao možda neki od najtalentovanijih naših fudbalera i tenisera, da nađem mogućnosti da radim i uhlebim se, tako da za tu vrstu argumenata mislim, ukoliko ima bilo kakve sumnje, da se reši tamo gde mu je mesto.
Ali, postavili ste, gospodine Nikoliću, jedno veoma važno pitanje, a to je pitanje nuklearne energije i to je pitanje naše budućnosti u tom domenu.
Protivim se izgradnji nuklearki i da to bude jasno. Ono što je preneseno, to je za vreme jedne javne rasprave strategije održivog razvoja, gde sam na pitanje novinara Večernjih novosti ''šta je sa nuklearnom industrijom'' rekao da su, u okolnostima kada je barel nafte prešao sa 25 na 95 dolara, neke zemlje koje nemaju alternativu, kao što je Velika Britanija, malo se kod nas zna da su njihove zalihe nafte dosta brzo, ne kažem nestale, ali sve su manje i manje, nemaju nova nalazišta, primorane da traže neke nove opcije.
Srbija ima druge opcije. Ja ću napomenuti tri. Prva: imamo lignita za bar 30 dodatnih godina. Drugo: imamo hidro potencijala među pet najboljih u Evropi, i za izgradnju, prema ekspertima, nekih 1000-1500 mini hidroelektrana. Da napomenem, postoje i međudržavne mogućnosti na Drini. Imamo kapitalni remont, prvi posle 1973. godine, na Đerdapu II sa ruskim partnerima, koji treba da krene, što će povećati, kao i Bajina Bašta gde radimo sa kolegama iz Austrije i Nemačke, ne samo da to bude produženo i da može da radi još 20-30 godina nego će i značajno dodatna snaga biti obezbeđena tim putem.
Treće, poslednje i najvažnije: naša zemlja se ponaša kao da je izuzetno bogata zemlja. Mi trošimo 3,9 puta više energije za istu jedinicu proizvodnje kada se uporedimo sa bogatim zemljama Evropske unije. To nije dopustivo.
Daću samo nekoliko ideja: pod jedan - sijalice, pod dva - mašine koje su, otprilike, hiljadu u našim pogonima. Samo te promene bi omogućile da ili izbegnemo izgradnju dodatnih termoelektrana koje se sada planiraju od strane EPS-a, ili pak da ih izgradimo a da tu električnu energiju u potpunosti izvezemo.
Na kraju, ali sigurno ne manje važno, naša zemlja je tek počela sa onom velikom šansom koja se zove obnovljivi izvori energije. Naravno da se puno priča o bioetanolu, naravno da tu imamo puno mogućnosti.
Na svetskim berzama cena kukuruza je mnogo porasla iz razloga što veliki proizvođači kao što su Brazil ili pak SAD, ova poslednja zemlja već 40% ukupne proizvodnje usmerava u energetiku a ne u ishranu.
Samim tim, naša zemlja, kada sve ovo kombinujemo, sve naše mogućnosti, nikada neće graditi nuklearke. Ali treba da izađemo iz učmalosti, iz debate oko energetike, da se svi angažujemo i sa Ministarstvom energetike izradićemo strategiju energetske efikasnosti i revidirati ukoliko je potrebno strategiju od 2015. godine, da naša zemlja, jer ona ima tu potencijal, postane mini velesila energetike.
Dodajte na to gasovod, dodajte na to i naftovod od Konstance do Trsta koji možemo izgraditi i videćete da su blistave stranice našeg energetskog sektora pred nama. Naša zemlja u ovom momentu, ima klimatskih promena, može od energetike ne samo dobiti ono što nam je potrebno za život nego od toga napraviti veliku ekonomsku šansu. Hvala puno na vašoj pažnji.