Gospodine Nikoliću, vi ste jedini ozbiljni protivkandidat Borisu Tadiću. Meni je žao da jedna važna politička figura kao što ste vi upotrebljava ovakve argumente. Ukoliko bilo ko, pripadnici vaše stranke, bilo ko misli da sam prekršio zakon, neka podnesu krivičnu prijavu, neka odgovaram.
Želim samo da kažem da radim na način na koji sam vaspitan, na način za koji mislim da je ispravan za našu zemlju i odgovaram za sve svoje postupke. Naravno da sam i sve poreze platio i da sam sve uradio po zakonu.
Imam tu šansu da sam delimično srećom, ali verujte, jer niko meni tu nije mnogo pomogao, na Zapadu sam završio pet fakulteta, dve diplome, tri magistarska stepena, radio sam u vodećoj konsalting kući u svetu i bio sam jedan od 50 čelnih direktora treće najveće finansijske institucije u svetu. To meni niko nije dao. Znam da mogu, ne bih hteo sad da se upoređujem s nekim u sportu, ali kao možda neki od najtalentovanijih naših fudbalera i tenisera, da nađem mogućnosti da radim i uhlebim se, tako da za tu vrstu argumenata mislim, ukoliko ima bilo kakve sumnje, da se reši tamo gde mu je mesto.
Ali, postavili ste, gospodine Nikoliću, jedno veoma važno pitanje, a to je pitanje nuklearne energije i to je pitanje naše budućnosti u tom domenu.
Protivim se izgradnji nuklearki i da to bude jasno. Ono što je preneseno, to je za vreme jedne javne rasprave strategije održivog razvoja, gde sam na pitanje novinara Večernjih novosti ''šta je sa nuklearnom industrijom'' rekao da su, u okolnostima kada je barel nafte prešao sa 25 na 95 dolara, neke zemlje koje nemaju alternativu, kao što je Velika Britanija, malo se kod nas zna da su njihove zalihe nafte dosta brzo, ne kažem nestale, ali sve su manje i manje, nemaju nova nalazišta, primorane da traže neke nove opcije.
Srbija ima druge opcije. Ja ću napomenuti tri. Prva: imamo lignita za bar 30 dodatnih godina. Drugo: imamo hidro potencijala među pet najboljih u Evropi, i za izgradnju, prema ekspertima, nekih 1000-1500 mini hidroelektrana. Da napomenem, postoje i međudržavne mogućnosti na Drini. Imamo kapitalni remont, prvi posle 1973. godine, na Đerdapu II sa ruskim partnerima, koji treba da krene, što će povećati, kao i Bajina Bašta gde radimo sa kolegama iz Austrije i Nemačke, ne samo da to bude produženo i da može da radi još 20-30 godina nego će i značajno dodatna snaga biti obezbeđena tim putem.
Treće, poslednje i najvažnije: naša zemlja se ponaša kao da je izuzetno bogata zemlja. Mi trošimo 3,9 puta više energije za istu jedinicu proizvodnje kada se uporedimo sa bogatim zemljama Evropske unije. To nije dopustivo.
Daću samo nekoliko ideja: pod jedan - sijalice, pod dva - mašine koje su, otprilike, hiljadu u našim pogonima. Samo te promene bi omogućile da ili izbegnemo izgradnju dodatnih termoelektrana koje se sada planiraju od strane EPS-a, ili pak da ih izgradimo a da tu električnu energiju u potpunosti izvezemo.
Na kraju, ali sigurno ne manje važno, naša zemlja je tek počela sa onom velikom šansom koja se zove obnovljivi izvori energije. Naravno da se puno priča o bioetanolu, naravno da tu imamo puno mogućnosti.
Na svetskim berzama cena kukuruza je mnogo porasla iz razloga što veliki proizvođači kao što su Brazil ili pak SAD, ova poslednja zemlja već 40% ukupne proizvodnje usmerava u energetiku a ne u ishranu.
Samim tim, naša zemlja, kada sve ovo kombinujemo, sve naše mogućnosti, nikada neće graditi nuklearke. Ali treba da izađemo iz učmalosti, iz debate oko energetike, da se svi angažujemo i sa Ministarstvom energetike izradićemo strategiju energetske efikasnosti i revidirati ukoliko je potrebno strategiju od 2015. godine, da naša zemlja, jer ona ima tu potencijal, postane mini velesila energetike.
Dodajte na to gasovod, dodajte na to i naftovod od Konstance do Trsta koji možemo izgraditi i videćete da su blistave stranice našeg energetskog sektora pred nama. Naša zemlja u ovom momentu, ima klimatskih promena, može od energetike ne samo dobiti ono što nam je potrebno za život nego od toga napraviti veliku ekonomsku šansu. Hvala puno na vašoj pažnji.