Dame i gospodo narodni poslanici, neki narodni poslanici su danas, ovde, u svom obraćanju po ovim predlozima zakona, zamerili gospodinu ministru što je svoje polučasovno izlaganje jutros sveo na čitanje predloženih zakona. Ja mu ne zameram na tome jer to i nije problem. Problem je što je gospodin ministar očigledno jutros prvi put čitao ovaj zakon.
Naime, ako se pažljivo pročita ovo što je napisano ovde, očigledno je da je ovo pisao neki nižerazredni službenik Ministarstva za državnu upravu, koji nije dovoljno stručan, a nije ni imao volju da napravi nešto, bar formalno, korektno. Predloženi tekst ovog prvog zakona, o predsedniku Republike, i formalno je nekorektan, i to u velikoj meri. Pokušaću, u vremenu koje imam, na nekoliko primera to i da dokažem.
Prva i generalna primedba jeste što je pisac ovog predloga nedosledan. Naime, u velikom broju odredbi prepisan je Ustav, bukvalno su odredbe Ustava prepisane, da bi se posle nekoliko članova od toga odustalo, pa se samo pozivalo na odredbe Ustava.
Konkretno, u članu 3, gde se govori o nadležnostima predsednika Republike, u stavu 1. stoji: ''Nadležnosti predsednika Republike određene su Ustavom''. Prethodna dva člana su bukvalno prepisana iz Ustava, da bi se u 2. stavu ovog 3. člana reklo: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda''.
Pa, upravo ovaj zakon treba da razradi ono što je Ustav predvideo kao nadležnosti, obaveze, prava i dužnosti predsednika Republike. Koji će to novi ili drugi zakon da razradi nadležnosti predsednika, ako ne ovaj koji je matični zakon za funkciju predsednika Republike Srbije?
Svaki sledeći član je faktički prepisan iz Ustava. U nekim slučajevima je samo izvršena permutacija, odnosno red reči je promenjen, ali je suština ostala, naravno, ista.
Takođe ću vas uputiti i na član 14, koji govori o ostavci predsednika Republike. I ovde je, opet, Ustav prepisan. Kolege su već uputile primedbu na 2. stav ovog člana gde stoji: ''Mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu''. Termin, koji je rogobatan, koji nije iz pravničke prakse, nije na mestu i trebalo je ovo na drugi način rešiti.
Međutim, ono što je meni sporno, jeste to što se ovde malo, čini mi se, udaljilo od Ustava. Naime, u Ustavu, u članu 117, govori se o ostavci predsednika Republike i u stavu 2. stoji: ''Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat'', a po zakonu predsednik Republike ima obavezu, u članu 14. stav 3. stoji: ''dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku''. To znači da je, kada se predsednik Republike preko sredstava javnog informisanja obrati građanima Srbije i kaže da je podneo ostavku, tog momenta njegov mandat prestao. Nema više potrebe da šalje bilo šta u Narodnu skupštinu, pogotovu da se na ovaj način to formuliše, kako je formulisano u članu 14.
Takođe, član 17, koji govori o zamenjivanju predsednika Republike u slučajevima kada je on sprečen da obavlja svoju funkciju, pa 1. stav kaže: ''Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca''. Onda se u drugom ili trećem stavu razrađuju nadležnosti koje može predsednik Skupštine da obavlja u toku ta tri meseca dok zamenjuje predsednika Republike, ali nije prepisan član 120. Ustava Republike Srbije. Šta se dešava posle ta tri meseca? Zašto i taj stav 3. člana 120. Ustava Republike Srbije nije prepisan u ovaj zakon? Zašto nije rečeno šta će se desiti po isteku ta tri meseca, da li će raspisati izbore ako predsednik Republike i dalje nije u mogućnosti da obavlja svoju funkciju?
Znači, nije bilo doslednosti u pisanju ovog zakona, formalne doslednosti. Trebalo je, ako se pratio Ustav, da se isprati i ispoštuje od prvog do poslednjeg člana. Ako treba da se prepišu odredbe Ustava - da se prepišu, tamo gde treba da se razrade - da se razrade. A ne ovako - u nekim članovima je bukvalno prepisan, u nekima smo izvršili neku permutaciju pa smo zadržali suštinu a formu člana promenili, a negde uopšte nismo prepisali odredbe Ustava koje se tiču funkcije predsednika Republike.
Što se tiče suštine, navešću samo dve stvari koje su suštinske i bitne za ovaj zakon, bar po mišljenju poslanika SRS-a. Prva primedba se odnosi na predlaganje kandidata za predsednika Vlade. Već je gospodin Tomislav Nikolić pričao u svom izlaganju o tome. Mi pokušavamo našim amandmanom koji smo uputili Narodnoj skupštini, naravno očekujemo odgovor od predlagača, da tu proceduru pojednostavimo i da je zakonski regulišemo tako da tu ne bude ništa dvosmisleno, a da eventualna politička kriza, koja može nastati posle izbora, bude skraćena, znači, da bude najkraća moguća.
Imamo primere, posle poslednjih parlamentarnih izbora, kada smo nekoliko meseci bili bez Vlade. Znači, tri puna meseca posle konstituisanja Skupštine bili smo bez Vlade, a ako se prisetimo samo da je i Vlada Vojislava Koštunice bila tehnička nekoliko meseci pre izbora, onda ćete shvatiti da smo bukvalno pola godine bili bez Vlade u Republici Srbiji. Ako možemo pola godine, onda možemo i celu godinu i onda nam Vlada i ne treba.
Naša želja ovim amandmanom jeste da se ta eventualna politička kriza koja može nastati posle izbora skrati. Drugim rečima, šta mi želimo? Mi želimo da se zakonom precizno definiše kome se dodeljuje mandat za sastav Vlade. Ukoliko taj prvi mandatar, koji predsedniku Republike dokaže ili pokaže da ima dovoljan broj poslanika za izbor Vlade, to ne uspe u roku od 15 dana, onda se po sili zakona mandat dodeljuje predstavniku najbrojnije poslaničke grupe iz parlamenta i daje mu se rok od sedam dana. Ako ni on ne uspe, taj mandat ili tu mogućnost dobija predstavnik druge stranke, odnosno opcije koja je druga po veličini, po broju poslanika u Skupštini Srbije. Ako ni on ne uspe, to je, znači, ukupno nepun mesec dana. Posle toga se raspisuju izbori. Priča je završena. Nema pogađanja, nema trgovine, nema u nedogled trajanja tih pregovora oko sastava Vlade.
Još jedna stvar koja je po meni suštinska za ovaj predlog zakona o predsedniku. To je poglavlje VI. Generalni sekretarijat predsednika Republike. Ovde je uspostavljeno nešto što nije do kraja razrađeno. Uspostavljeno je, znači, jedno telo koje se zove Generalni sekretarijat, ali i Kabinet predsednika Republike. To su dve nove službe, koje nisu zakonom dovoljno precizno definisane. Naime, ne može se ostaviti predsedniku Republike, bez obzira na to što je on izabran voljom građana na neposrednim izborima, da pravi ove dve službe na način kako to ovaj zakon predviđa, znači bez ikakve zakonske kontrole. Mora zakon da precizira, bar okvirno, koliko službenika može da ima i jedna služba i druga služba, koliko savetnika može da ima, na kraju krajeva, i predsednik Republike.
Imamo sada situaciju u Srbiji da pojedini ministri imaju veliki broj savetnika. Sećam se vremena kada smo mi bili u Vladi, da naši ministri nisu imali nijednog savetnika. Imali su savetnike kao zaposlene u ministarstvu, ali nisu dovodili ljude iz svojih stranaka da budu pro forme savetnici, da bi primali tamo platu, da bi ih smestili u državnu upravu i da na taj način nađu uhlebljenje.
Znači, mislim da ovo nije dobro, da je trebalo ovde da se precizira. Još ako uzmete u obzir da su predviđeni zakoni i radna tela koja će ad hoc možda neko ovde, odnosno predsednik Republike, da konstituiše za pojedine poslove, onda shvatate koliki će broj ljudi biti angažovan samo oko predsednika Republike. I sve će to, naravno, da se svali na grbaču građana Srbije jer se sve to mora platiti iz budžeta, a verovatno znate da je javna potrošnja u Srbiji strahovito velika i da mi kao država nismo sposobni da to sve isfinansiramo.
Nisam pomenuo Narodnu kancelariju, koja već de facto postoji. Ovde nije pomenuta, što nije dobro ako nameravate da je zadržite, da ostane kao takva, i to je još jedan od tih troškova koji idu na teret građana Srbije.
Još par rečenica samo o Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike. Samo ću se osvrnuti na nekoliko stvari koje su, po nama, suštinske u ovom predlogu. Naime, mi smo vrlo ozbiljno ovo sve sagledali i predlažemo svojim amandmanima neke suštinske promene, vrlo ozbiljne promene, jer nam je cilj da ovi zakoni traju. Naime, utisak, i moj i poslanika SRS-a, jeste da su ovi zakoni pravljeni za jednokratnu upotrebu. Znači, da se sad izbori obave, pa ćemo posle videti šta ćemo i kako dalje; zavisi, naravno, od rezultata izbora.
Prva primedba je član 10, odnosno potpisi birača koji podržavaju kandidaturu. Mi smo amandmanom predložili da to bude 50.000 umesto dosadašnjih 10.000. Ovo ne govorimo zbog toga što smo mi trenutno najjača stranka u Srbiji. Govorimo zbog toga što je funkcija predsednika izuzetno ozbiljna i tome treba dati i takav ton ozbiljnosti. Bez uvrede bilo kome, ali ne može bilo ko da se kandiduje za predsednika Republike. Znači, neko ko ima iza sebe podršku velikog broja birača - treba da se kandiduje, a onaj ko nema i ko će na izborima dobiti manje glasova nego što je potpisa podrške predao - on ne treba uopšte da ulazi u sve to i da samo zamagljuje i pravi probleme u predizbornoj kampanji.
Druga stvar koja je takođe suštinska jeste u članu 11. Naša namera je da se pored dokumentacije koja ide uz kandidaturu priloži i uverenje o zdravstvenom stanju. Mislim da je to sasvim logično, najlogičnije. Pa, za bilo kakav posao u Srbiji potrebno je to uverenje. Valjda je normalno da i onaj ko je prvi čovek Srbije priloži takvo uverenje, da je zdrav, kako bi mogao kvalitetno da obavlja tu funkciju.
Na kraju, u članu 18, kada se govori o izboru, odnosno kada se proces glasanja završi, kako se bira ili kome se dodeljuje taj mandat predsednika Republike. Ovde, u ovom predlogu, zadržano je postojeće stanje. Znači, zadržan je tzv. dvokružni sistem izbora, znači da dva kandidata, koja dobiju najveći broj glasova u prvom krugu, idu u drugi krug izbora. Formalna primedba jeste što se to ovde zove ponavljanjem izbora. To nije ponavljanje, to je drugi krug izbornog ciklusa.
Ali, suštinska naša primedba jeste da mi smatramo da treba prekinuti sa tom praksom da se ide u dva izborna kruga. Mnogo je argumenata za to, mnogo je razloga zbog kojih to predlažemo. Smatramo da je dovoljno da se izbori obave u jednom krugu. Smatramo da je dovoljno da bude samo jedan krug i da kandidat koji je dobio najveći broj glasova u tom prvom krugu automatski postaje predsednik Republike.
Mislim da je to demokratski jer se građani u prvom krugu odlučuju prema svojim simpatijama prema kandidatima, a ono što se zove drugi krug, to je posle neka međustranačka trgovina, kalkulacija itd., u kojima samo gubimo vreme, a i novac. Malo razmislite kol'ko je novca potrebno da se održi taj drugi krug, kol'ko biračkih mesta, pa po desetak članova biračkih odbora, pa komisija itd.
Molim vas samo da ozbiljno razmislite o ovim amandmanima SRS-a, posebno o ovim suštinskim. Da pokušamo malo popraviti ovo i da ovaj zakon traje izvesno vreme u Srbiji, da ne bude samo za jednokratnu upotrebu, za ove predstojeće izbore. Hvala vam.