Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću. Reč ima ministar Milan Marković.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dakle, jeste ovo interesantno pitanje, jeste političko pitanje. Očigledno se u našim uslovima vrlo vešto koristi u političke svrhe.
Obrazloženje Vlade je išlo u jednom pravcu i reći ću zašto mislim da je to ispravno, ali slažem se s gospodinom Martinovićem, moglo je stajati drugo obrazloženje Vlade, gde će se jednostavno reći da u mnogim demokratskim državama sveta uopšte nije praksa da se podnosi ostavka.
Po mojim saznanjima, po onome što znam i što sam učio baš u Engleskoj, nisam znao za ovaj primer za spikera, ali znam za primer da lider opozicione partije postaje predsednik Vlade i da, pri tom, ne daje ostavku na mesto lidera svoje partije.
Imali smo prilike da gledamo i Tonija Blera, verovatno ćemo sada gledati i Gordona Brauna kako pred konvencijom svoje partije objašnjava svoju politiku. Mislim da bi bilo dobro da je u Vladinom obrazloženju sadržan i deo obrazloženja koje ste vi ovde naveli.
Gde se ne slažem s vama? Mada to zvuči malo rogobatno, pogotovo za laike, ali iskreno mislim da funkcija u političkoj stranci nije javna funkcija u užem smislu reči.
Kad kažem u užem smislu reči, navešću odredbe Zakona o sprečavanju sukoba interesa za koje mislim da jesu pogodile suštinu javne funkcije, koje kažu da se smatra javnom funkcijom ono lice koje je izabrano, postavljeno ili imenovano u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada Beograda, opštine i drugih gradova, ili u organe javnih preduzeća čiji su osnivači Republika Srbija itd. U tom smislu, u okviru našeg pravnog sistema, mislim da nema osnova za tvrdnju da je funkcija u političkoj stranci javna funkcija.
S druge strane, nesporno je da su političke stranke i u Srbiji i u drugim demokratskim državama stub političkog života. U tom smislu, mi možemo voditi političku debatu o pitanju da li u zakonu treba da bude ovako kako je predloženo ili onako kako je predloženo amandmanom.
Čini mi se da ovo što sam naveo vezano za Zakon o sprečavanju sukoba interesa, deo argumentacije koju ste vi sami naveli, a koja se tiče i drugih država – mislim da i Nikola Sarkozi nije podneo ostavku i da neće podneti ostavku na mesto lidera svoje partije UNP ili kako se već zove – dakle, ako bismo sada otvorili stvarno debatu o tome da li nešto jeste javna funkcija ili nije javna funkcija, smatram da se oblici udruživanja građana u nevladine organizacije, razne opcije udruživanja građana, pa i u političke organizacije, ne mogu smatrati javnom funkcijom. Zaista mislim da su to stvari u domenu privatnog prava. Tako se bar definišu po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Kažem vam kako se definišu.
Dakle, ovo je zaista političko pitanje par ekselans, ali pravno posmatrano, ne mogu se složiti u tome da je funkcija u političkoj stranci javna funkcija.
Želim da ukažem na još nešto. Kolega Martinović je dao primer spikera Donjeg doma engleskog parlamenta. Zahvaljujem se, primer je dobar, mnogi ga ovde nisu znali, ni ja ga zaista nisam znao.
Ali, ako prihvatimo politički stav da je funkcija u političkoj stranci javna funkcija, to bismo morali da ugradimo u srž našeg sistema, pa da kažemo: ne može gradonačelnik da bude funkcioner u političkoj partiji jer je on gradonačelnik, lider tih građana u tom gradu. Onda moramo da budemo dosledni i da to sprovedemo od vrha do dole, a ne da, kada se pojavi samo ime..., onda kažemo: ajde sada da uvodimo tu praksu.
U svakom slučaju, mislim da ne može Srbija da ide mnogo dalje od drugih demokratskih zemalja. Pomenuo sam Englesku, pomenuo sam Francusku. Mislim da sam dao ispravne primere. Pretpostavljam da ih ima još. Pretpostavljam da ovde ima poslanika koji znaju još primera, ali ne moraju sada da ih iznose. I mislim da ne moramo da idemo van toga.
Mislim da funkcija u političkoj partiji nije javna funkcija u kontekstu našeg propisa. Zbog toga mislim da amandman koji predlaže Čedomir Jovanović ne treba prihvatiti. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru.
Reč ima narodna poslanica Milena Stanković. Prepušta reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću, po Poslovniku. Potom Slobodan Maraš, po Poslovniku, pa Milisav Petronijević, po Poslovniku, pa potom Aleksandar Martinović, replika.
Izvol'te, gospodine Jovanoviću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izašao sam bez ijednog papira. Šokiran sam vašim neznanjem. To je tužno, nije smešno.
Je l' znate razliku između spikera engleskog parlamenta, Nikole Sarkozija i Borisa Tadića? Spiker engleskog parlamenta se postaje tako što iza vas stane parlamentarna većina i to je gest civilizacijske kulture, ne čak ni demokratske. Nikola Sarkozi je bio kandidat, on nije predsednik stranke i ne bavi se nijednom stranačkom funkcijom.
Pričate nam o nekim demokratskim uzorima. Kakav demokratski uzor? Na čemu gradite svoj stav o demokratiji kada nam kažete da partijsku funkciju ne doživljavate javno i to poredite s javnim preduzećima, citirate Zakon o sukobu interesa? Pa, je l' priča o Kosovu privatna priča? Je l' se stranke bave javnim problemima ovog društva ili privatnim? Recite jednu zemlju u kojoj ili zakonom ili opštim društvenim pravilima to pitanje nije uređeno onako kako mi predlažemo da se uredi amandmanom.
Ovde nam sada kažete da mi to radimo zato što mislimo na neku konkretnu ličnost. Mi mislimo na jednu instituciju, a ta institucija je ugrožena sebičnim interesima jedne konkretne ličnosti i jedne stranke i jedne vlade koja počiva na internim sebičlucima, pa se servisira iz dana u dan.
Ne deli se država i njena unutrašnja arhitektura kao što se dele javna preduzeća. U kojoj podeli je pala karta na sto tako da predsednik Republike može istovremeno da bude i predsednik stranke? Je l' u onoj u kojoj su podeljeni EPS i NIS, ili u onoj u kojoj je podeljen Ustavni sud, ili u onoj u kojoj je podeljena Državna revizorska institucija – u kojoj podeli?
Makedonija – predsednik stranke pobeđuje na izborima, povlači se iz stranke, podnosi ostavku na mesto predsednika stranke, obavlja funkciju predsednika države; Hrvatska – predsednik se povlači sa mesta iz stranke, obavlja funkciju predsednika Republike; Slovenija; u Mađarskoj se bira u parlamentu, drugačiji je izbor, ali identična su pravila.
Negde je to uređeno zakonom, u zemljama tranzicije to se uglavnom uređuje zakonom, negde je to pravilo koje je nesporno i o tome se uopšte ne polemiše.
Vi nam ovde pričate o spikeru engleskog parlamenta, o bičeru sa perikom, i to poredite s Borisom Tadićem. Pa, to je smešno. Mi ovo radimo zbog toga što želimo da imamo institucije u ovom društvu koje će biti u stanju da rešavaju probleme koje su u ovoj zemlji stvorile deformisane institucije koje su se bavile isključivo svojim privatnim interesima. Zbog toga insistiramo na tom prostom objašnjenju javne funkcije.
Hajde, recite šta je to javna funkcija. I kako je moguće da mi, kao poslanici, ovde, u parlamentu, u ovom trenutku, sada, dok diskutujemo, ne obavljamo posao od javnog interesa?

Zahvaljujem narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću. Reč ima gospodin Milan Marković, ministar u Vladi Republike Srbije.

Stvarno ne razumem zašto vičete. Pokušao sam da vam objasnim svoj stav. Vi ste od mene tražili da dam definiciju javne funkcije. Dao sam je skoro doslovce kako piše u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa.
Tražite da to isto opet ponovim – ponoviću vam. Javna funkcija je ona na koju se dolazi postavljenjem, imenovanjem ili izborom u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada Beograda, opštine i drugih gradova ili ona čiji je osnivač ovo isto.
U tom smislu, evo, ja ću da vam kažem, vi jeste na javnoj funkciji samim tim što ste narodni poslanik, došli ste izborom od strane građana itd. Ne znam šta polemišete sa mnom kada ja vama to kažem, a vi sada mene pitate ponovo to isto.
Što se tiče spikera engleskog parlamenta, ja sam samo hteo da ukažem, gospodin je pomenuo primer koji vama ide u korist, a ja sam, vezano za to, pomenuo primer lidera laburista i premijera Gordona Brauna koji nije dao ostavku. Eto, samo dajem taj primer.
Vi ste meni dali primer Makedonije – ne znam da li je tako u Makedoniji, evo, verujem vam da je tako. Sad imamo primer Makedonije, Engleske, Mađarske – dobro, imamo različite primere.
Objasnio sam vam šta je javna funkcija, pozvao sam se na ono što je praksa, znači imamo različitu praksu u demokratskim zemljama, rekao sam vam – ako ćemo tako, hajde da budemo dosledni, pa da to sprovedemo kroz ceo naš pravni sistem. Rekao sam vam i da mislim da to jednostavno nije moguće u našim uslovima sprovesti, niti mislim da je to potrebno sprovesti.
Kada sam gostovao u toj emisiji na koju se pozivate, takođe sam rekao da će u Srbiji u još mnogo godina unapred zavisiti mnogo šta od ponašanja pojedinaca koji su na određenim javnim funkcijama. U tom smislu, mislim da se predsednik Republike ponaša vrlo korektno i da nikada nije zloupotrebio tu svoju funkciju u stranačke svrhe, kao što su, recimo, predsednici nekada ranije zloupotrebljavali tu funkciju u stranačke svrhe. A isto tako sam vam rekao da, ma šta pisalo u zakonu, neko može da zloupotrebi svoju funkciju ukoliko je sklon zloupotrebama.
Uopšte ne vidim razlog da s tolikom gorčinom govorite o Demokratskoj stranci, bar ne vi koji ste svojevremeno bili i njen potpredsednik. Prosto, vi ste mene iznenadili.
A da li ja imam znanje ili nemam znanje – šta da radim, meni ovde uglavnom sa govornice govorite svi redom: ministar ne zna, ministar ne zna. Ja sam se pomirio s tim da ne znam – eto, šta ću.

Zahvaljujem ministru Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Ustupate reč Čedomiru Jovanoviću? Potom narodni poslanik Milisav Petronijević, po Poslovniku, pa Aleksandar Martinović, replika, pa Laslo Varga.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, to što vi doživljavate kao neki revolt prema DS-u je stvar vašeg utiska. Mislim da vi vređate poslanike DS-a kao i sve druge tom svojom neiskrenom i neubedljivom argumentacijom.
Služite se argumentacijom poslanika SRS-a, koja ne ide vama u prilog. Pozivate se na primer premijera engleske vlade, a mi ne govorimo o predsedniku Vlade, ne tražimo da Vojislav Koštunica podnese ostavku na mesto predsednika stranke. Prirodno je da lider stranke, da nosilac izborne liste koja je pobedila na izborima, bude predsednik Vlade. Govorimo o nečem drugom. Uloge predsednika Vlade i predsednika države nisu iste.
Citirali ste Zakon o sukobu interesa jer se tim zakonom definiše sukob dva javna interesa ili javna funkcija. Je l' zna onaj ko je pisao Zakon o sukobu interesa da tim zakonom uređuje karakter funkcije predsednika Republike ili je nešto drugo cilj tog zakona?
Imate Ustav, gde u članu 6. piše, citirao sam ga nedavno vašim stranačkim kolegama: ''Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju...''. Nemojte da mešate državnu i javnu funkciju. Prvo morate to da razumete.
Na narednim izborima, kako će se ponašati predsednik države? Kada će govoriti kao predsednik države, a kada kao nosilac izborne liste svoje stranke?
Pa, u Gruziji je predsednik države podneo ostavku na mesto predsednika da bi uopšte mogao da vodi kampanju. Toliko primera smo vam naveli.
Od vas tražimo da budete iskreni i da kažete: politički odnosi u ovoj zemlji su takvi da parlamentarna većina koja danas postoji, koja formuliše vlast i definiše našu svakodnevicu, stoji iza odluke koja je takva. Nemojte da tražite pravno utemeljenje te odluke, i nemojte da nam nudite obrazloženje po kojem je taj amandman neprihvatljiv, zato što partijska funkcija nije javna funkcija.
Tom ste definicijom vi direktno konfrontirali stranku sa Zakonom o sukobu interesa, pošto po svom karakteru stranke postoje da bi se bavile javnim interesima.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću. Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Milisav Petronijević, potom repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović. A onda ćemo, nadam se, nastaviti diskusiju po amandmanima.
Izvol'te, gospodine Petronijeviću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pozivam se na članove 225. i 226. i tražim potrebno obaveštenje da bismo mogli da nastavimo priču vezanu za ovaj amandman.
Inače, sličan, skoro isti amandman na član 9. Predloga zakona o predsedniku Republike je uložio i poslanik SPS-a Miletić Mihajlović i imaćemo mi još dosta vremena da se pozabavimo tim članom zakona. Očigledno je predlagač pravio zakon imajući u vidu gospodina Tadića, a opozicija se svim sredstvima trudi da odbrani instituciju predsednika Republike, a ne Tadića.
Hteo sam da kažem da ćemo se mi još javljati i iznositi svoj stav – zašto smatramo da ne može neko pre podne da izražava državno jedinstvo, a po podne da deli Srbiju.
Ovde je pitanje za vas, gospodine ministre, sledeće. Vi sad uporno objašnjavate, i ako se slažemo ili ne slažemo, da funkcija u političkoj stranci nije javna funkcija. Mi kažemo: dobro, ne slažemo se s tim, ali predlažemo, u amandmanu, da se doda da ne može da bude i stranačka funkcija. Vi onda odgovarate na sledeći način: ne može amandman da se prihvati – molim vas da slušate formulaciju jer je suština mog pitanja upravo u tome – ''predloženim amandmanom menja se ustavni položaj predsednika Republike''.
Molim vas, gospodine ministre, da objasnite, da bismo mogli dalje da nastavimo raspravu: kako se to menja ustavni položaj predsednika Republike ako predsednik Republike, koji bude izabran, opet nemojte da gledate vašeg, podnese ostavku na funkciju u stranci? Čime je to promenjen ustavni položaj predsednika Republike? Jadan ustavni položaj.
Dakle, vrlo je važno odgovoriti na ovo pitanje da bismo mogli da idemo dalje. Inače, imaćemo mi još da pričamo.