Zahvaljujem ministru Milanu Markoviću. Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić, po Poslovniku. Molim vas da malo uvedemo reda, dok gospođa Pešić dođe. Potom ima reč narodni poslanik Milisav Petronijević, po Poslovniku.

Javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika, radi razjašnjenja. Molim vas da razjasnimo jednu stvar oko javne funkcije.  Mislim da u ovoj diskusiji uopšte nije važno da li je reč o javnoj funkciji. Ja sam navodila jedan argument koji ide van toga da kvalifikujemo funkciju predsednika stranke kao javnu ili privatnu.
Vi smatrate da je funkcija predsednika stranke privatna funkcija. Mi smo ovde smatrali i navodili argumente iz Ustava itd. da je to par ekselans javna funkcija. Vi ste malopre rekli da javna funkcija, koja u životu ima veliku količinu moći, vas jednostavno ne zanima zato što je to realni život. Pa, pravo se valjda i služi time – reguliše odnose u realnom životu. Vi ste malopre izrekli da vas to ne zanima.
Međutim, ja u svojoj argumentaciji idem mnogo dalje. Govorim isključivo kao sociolog i navešću vam primer odličnog teksta člana komisije Odbora za sprečavanje sukoba interesa, gospodina Slobodana Beljanskog, koji je napisao članak o akumulaciji funkcija – da za javne funkcionere mora biti zabranjena akumulacija funkcija.
Ajde da kažemo da je predsednik političke stranke privatna funkcija. Evo, da pretpostavimo da smo stigli dotle. Mi smo rekli da je javna, vi kažete da je privatna – evo, složili smo se da je to privatna funkcija. Ne može državni funkcioner najvišeg nivoa, kao što je predsednik Republike, da kombinuje svoju funkciju ni sa privatnom funkcijom koja nosi toliku količinu moći.
Diskusija o tome da li je to javna funkcija ili nije – potpuno je izlišna. I da je privatna, on ne sme da vrši ni privatnu funkciju ako ta funkcija ima onoliku količinu moći kakvu ona u realnom životu ima (valjda uzimate u obzir realni život).
Znači, takva kumulacija funkcija je nedozvoljena sa privatnom funkcijom. Od cele ove diskusije, da li je javna ili privatna, zaista smo napravili ruglo, jer je jasno da je predsednik političke stranke javna funkcija, odnosno političke stranke su javne organizacije, ali i da je privatna.
Zato, gospodine Markoviću, ovom strašću branim princip demokratije da se takve funkcije moraju diferencirati u društvu ako hoćemo da postanemo demokratsko društvo, da se javna funkcija mora razlikovati od privatne funkcije. Molim vas, valjda ćete to prihvatiti.
Mišković je privatna funkcija – pa, od njega se mi moramo diferencirati. Znači, ne sme da ima vezu ni sa privatnom funkcijom ukoliko ona nosi određenu količinu moći i uticaja, jer je onda to kumulacija moći koja se zakonom ne može regulisati. Ja sam onda lepo rekla da u tom slučaju nema smisla da pravno regulišemo položaj i nadležnosti predsednika Republike ukoliko nosi iza sebe netransparentnu moć.
Vi ste u emisiji rekli da je to sociološko pitanje. Ja sam se zato i zainatila da vam objasnim sociološki. Zato sam i juče rekla da na to obratite pažnju, jer se zakoni time i bave. Sociologija je nauka o odnosima u društvu. Šta mi radimo ovde kada donosimo zakone, nego regulišemo odnose u društvu? Vas to ne zanima.
Rekli ste da je to sociološka stvar. Ja sam vam sad sve sociološki objasnila, da i ako je privatna – ne može da kombinuje tu funkciju zato što nosi određenu količinu netransparentne moći, i to u demokratskim društvima nije dozvoljeno. Demokratsko društvo je ono koje je transparentno. Ne može najviša javna funkcija da vrši netransparentnu moć iza leđa svoje javne funkcije, koju mi Ustavom i zakonom ovde regulišemo.

Zahvaljujem gospođi Vesni Pešić.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, takođe po Poslovniku, pa potom narodni poslanik Nebojša Ranđelović, potom narodni poslanik Vjerica Radeta, takođe po Poslovniku, potom Aleksandar Martinović, repliku, pa potom gospodin Dragan Todorović, po amandmanu.
(Žagor u sali)
Ne nervirajte se mnogo, molim vas.

Gospodine Mrkonjiću, dok se vi raspravljate sa poslanicima, zaustavite mi vreme.

Izvol'te, gospodine Petronijeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pozivam se ponovo na iste članove. Postavio sam jedno pitanje koje je veoma važno da bismo mogli dalje da učestvujemo u raspravi.
Direktno sam vas pitao, gospodine ministre: u kom smislu, čime je promenjen ustavni položaj predsednika Republike, ako se usvoji ovaj amandman? Vi ste se pozvali na član 115. koji kaže da predsednik Republike ne može vršiti javnu funkciju i drugu profesionalnu delatnost. Vi, u stvari, niste odgovorili na pitanje.
Podsetiću vas samo, pre nego što vam postavim dopunsko pitanje, kada je razgovarano o Ustavnom sudu, pre desetak dana, za sudiju Ustavnog suda je stajala ista formulacija – da ne može da vrši javnu i profesionalnu funkciju. Ali ste u zakonu, odnosno neki drugi ministar ili neko drugo ministarstvo, sasvim svejedno, vrlo precizno naveli šta to sve ne može da vrši. Znači da nije tačno da se ugrožava ustavni položaj. Veoma je važno da razjasnimo ovo pitanje, zbog javnosti Srbije.
Gospodine ministre, razumem vašu potrebu da dajete takve odgovore da, u stvari, zbunjujete ljude. Rekli ste da je ovo pitanje par ekselans političko pitanje. Naravno da jeste. Pa, ceo zakon o predsedniku Republike je i te kako važno političko pitanje. Govori se o najvišoj funkciji u državi. Nema nikakvog spora da vi ustanete i da kažete: ej, nećemo da zamajavamo ni poslanike ni građane Srbije raznim nekim driblinzima u vezi s ovim, jednostavno, naš stav je, mi smatramo (naravno, to vi kažete) da predsednik Republike može da bude i predsednik partije. Da uputite takvu poruku javnosti.
Mi upućujemo poruku javnosti da, ako predsednik Republike treba da izražava državno jedinstvo, ako predsednik Republike treba da bude simbol države, ne može da bude istovremeno i predsednik partije. Razumem vaše potrebe da branite Tadića, a mi kažemo – dokaz za to je Tadić, dokaz da ne može da bude i predsednik države i predsednik partije.
Dakle, gospodine ministre, ja vas ne pitam zbog čega je ova većina, koja sebe naziva demokratskim blokom, promenila svoj stav. To vas ne pitam jer, setite se vremena kada je Slobodan Milošević bio na vlasti, vi ste žestoko insistirali na odvajanju funkcije predsednika Republike i predsednika partije, i 1992. godine, kada je izabran za predsednika Srbije, predsednik Republike Slobodan Milošević se tada razrešio funkcija u partiji.
Ne pitam vas što ste promenili taj stav. Mislite valjda da će Tadić da bude predsednik sto godina. Mi ne govorimo o Tadiću, jer mislimo da neće biti više uopšte predsednik, nego govorimo o instituciji predsednika Republike. Da to bude čovek, kada se pojavi da kažemo: jeste, ja nisam glasao za njega, ali to je i moj predsednik. Dok je on predsednik DS-a, ogromna većina građana Srbije će reći: to nije moj predsednik, to je predsednik Demokratske stranke. Dakle, da se do kraja ofiramo. Još jednom vas pitam: u čemu se ustavni položaj predsednika Republike menja ako se usvoji ovaj amandman?

Zahvaljujem narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, po Poslovniku, takođe. Izvol'te, gospodine Ranđeloviću.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se po istim članovima Poslovnika kao uvaženi prethodnici. Kako reče gospodin Mrkonjić, da pokušamo da uvedemo malo reda.

Gospodin ministar je, dajući definiciju javne funkcije, pomenuo Zakon o sprečavanju sukoba interesa. U tom zakonu je data neka uža definicija javne funkcije, koja poistovećuje državne i javne funkcije. Teorija prava na različite načine pristupa ovom problemu, poznaje i šire tumačenje javne funkcije i, upravo zbog toga što javna funkcija nije dovoljno jasno definisana, voleo bih da ministar čuje ovo što pričam, upravo iz tog razloga smo i dali amandman sa ovakvom sadržinom.

Posle stava koji kaže: ''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost'', mi dodajemo u amandmanu: ''Predsednik Republike ne može vršiti funkciju šefa političke stranke, niti bilo koju funkciju u političkoj stranci''. Upravo zbog toga što je zakonom data uža definicija javne funkcije, a teorija prava poznaje i širi pristup definisanju javne funkcije.

Dakle, gospodine ministre, od vas očekujemo ... Molio bih, gospodine predsedavajući, da mi se prekine vreme. Želim da ministar završi razgovor, pa da me čuje.

Molim vas, gospodo, za malo mira.

Smisao ovog našeg amandmana je da se pojasni intencija i da se nedorečena sadržina pojma "javna funkcija" razjasni. Dakle, od vas očekujemo odgovor.
Pošto smo ovo pitanje razjasnili, da li vi smatrate da predsednik Republike treba da bude i predsednik političke partije ili da ima funkciju u političkoj partiji ili ne? To je suštinsko pitanje. Na to pitanje nismo dobili odgovor.
Shodno šturom obrazloženju zašto se amandman odbija od strane Vlade, vidimo da je intencija da Vlada podržava da budući predsednik Republike, ma ko vršio tu funkciju, bude i predsednik političke partije.
Uzgred, da razlučimo položaj premijera od položaja predsednika, podsetio bih na član 111. Ustava koji se tiče šefa države. Dakle, jasno je šta je šef države a šta je predsednik Vlade i zbog toga je član 111. u Ustavu koji ste napisali takav kakav jeste.
Dakle, očekujem odgovor da li Vlada, odnosno vi, kao predstavnik Vlade, mislite da je u redu i da treba da budući predsednik bude šef neke političke partije ili da vrši partijsku funkciju ili ne, jer to je smisao ovog našeg amandmana. Hvala.