Zaista je stav 1. člana 23. besmislen. Pročitajte pažljivo celu rečenicu, vadite umetnute rečenice i pokušajte da nađete smisao. Šta je hteo predlagač zakona ovakvom besmislenom odredbom?
Da bi i oni koji nisu imali Predlog zakona u rukama shvatili o čemu se radi, odredba glasi: ''Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i odvijaju se bez odlaganja kad to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike''.
Kome je palo na pamet da napiše ovakvu rečenicu? Znači, odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na obaveštavanju i saradnji. Kako mogu odnosi da se zasnivaju na obaveštavanju? Mogu da počinju obaveštavanjem, mogu da se završe obaveštavanjem, ali – da se zasnivaju na obaveštavanju? Hoće li neko da obaveštava predsednika Republike da su odnosi počeli?
Onda kaže - odnosi će da se odvijaju bez odlaganja. Šta ste hteli time da kažete? Na kraju, ima li kaznenih odredbi ako se odnosi između predsednika Republike i predsednika Vlade, bilo kakve odnose da ste imali u vidu, ne odvijaju bez odlaganja ili ako se ne odvijaju na saradnji i obaveštavanju? I zašto bi predsednik Republike baš bio dužan da bez odlaganja ima odnose s predsednikom Vlade? Možda mu treba neko vreme da razmisli kakve će odnose da ima s njim. Dalje, zašto bi postojalo neko obaveštavanje? Šta tačno ova odredba definiše? Odnose predsednika Republike s kime? Sa drugim državnim organima. Znate li koliko ima drugih državnih organa? Hoće li on sve njih da obaveštava? Hoće li on sa svima njima da ima odnose bez odlaganja?
Što predsednika Republike izvrgavate ovakvom zakonu? Hoće li da povredi Ustav ako nema saradnju s drugim državnim organima bez odlaganja, po sistemu obaveštavanja? Hoće li da bude razrešen predsednik Republike kad se ne svidi volji dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini, a oni uvek imaju uz sebe Ustavni sud?
A kako ćete naterati predsednika Republike da ovako nejasnu odredbu sprovede u delo? Ajde da ste rekli: odnosi drugih državnih organa s predsednikom odvijaće se nesmetano. Ali vi predsednika terate da sa drugim državnim organima ima nesmetanu saradnju koja će se odvijati po sistemu obaveštavanja.
Ovo je pisao neko iz DSS-a, pošto vi nikada nećete imati predsednika Republike, očigledno. Mi koji se spremamo za ovu funkciju zaista bismo želeli da znamo šta to od nas zahtevate, da vam kažemo da li možemo da ispunimo vaše uslove ili ne.
Nigde niko ne može da natera predsednika Republike s kim će da sarađuje, na koji će način da sarađuje. Ako je po sistemu obaveštavanja i uzbunjivanja, da li će da se priznaju njegovi telefonski razgovori kao način saradnje? Da li će morati da šalje poštu kurirom? Da li će da bude priznat datum kad je on u poštu predao neko obaveštenje drugom državnom organu? Gde su rokovi da obavesti neki drugi državni organ o onome što je osnov njihove saradnje?
Natrpali ste 27 članova u besmisleni Predlog zakona. Nikoga neće obavezivati ni na šta ovaj zakon, čak ni predsednika Republike. Trebalo je da imate malo više poštovanja prema onome koga će izabrati građani Srbije većinom. Da se ponosi zakonom na osnovu koga je regulisana njegova funkcija, na osnovu koga je biran, na osnovu koga se razrešava, na osnovu koga, u saradnji s drugim državnim organima, vodi zemlju.
Vi znate da on predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, znate da komanduje Vojskom, u skladu sa zakonom. O tome je trebalo ovde reći - komanduje Vojskom u skladu sa tim i tim principom, preko tog i tog formira svoj kabinet.
Šta ste ovde odredili o predsedniku Republike? Zaista ništa, izuzev da, u ove kasne noćne sate, pred vrlo malo poslanika, a ni vi uopšte niste zainteresovani za ovaj zakon, obrazlažemo Predlog zakona koji nema ko da brani.
Naravno da ćemo mi ozbiljno da se ponašamo prema funkciji predsednika Republike, ali nemamo obavezu, niti nam moral dozvoljava, da se ozbiljno ponašamo prema ovom Predlogu zakona.
Znam da veliki deo Vlade nikada ne bi stao iza ovakvog Predloga zakona, ali onaj drugi deo, koji vlada Srbijom a ništa ga ne interesuje, njemu je ovaj zakon, izgleda, sasvim po volji.

Hvala, gospodine Nikoliću.
Da li se još neko javlja za reč po amandmanu na član 23? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se Amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je Amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite, gospodine Steviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, podneo sam amandman na član 23. zakona o predsedniku države, na četvrto poglavlje, za koje smatram da je veoma bitno.
Zarad javnosti želim da pročitam prvi stav: ''Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i odvijaju se bez odlaganja kad to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike.''
U članu 23. stav 1. reči ''na saradnji i obaveštavanju'' zamenjuju se rečima ''dužnostima i pravima''. Ne mogu se odnosi predsednika Republike sa drugim državnim organima zasnivati pre svega na saradnji jer nisu u pitanju međunarodne nevladine organizacije, već državni organi koji moraju da funkcionišu i obavljaju svoje dužnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ne mogu se odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivati npr. na njihovom raspoloženju da sarađuju ili ne. Radi se o najvišim državnim organima, koji predstavljaju zemlju i narod i odlučuju o sudbini države, tako da mora biti presudna ustavna i zakonska obaveza, a ne volja da sarađuju.
Zaista je odgovor koji sam dobio da se ovaj amandman ne prihvata, u najmanju ruku, smešan. Kaže: ''Amandman se ne prihvata. Predlog zakona određuje princip saradnje i obaveštavanja kao jedan od osnovnih principa neophodnih za pravilan rad državnih organa''.
Voleo bih da mi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže koji su to principi saradnje i obaveštavanja. Je l' ta saradnja između državnih organa zavisi od nečije milosti ili nemilosti, od nečije volje ili nevolje? Je l' ta saradnja državnih organa zavisi od nečije želje?
S obzirom da je u toku dugogodišnja destabilizacija države Srbije, pitam vas kako će da sarađuju Ministarstvo odbrane i predsednik Republike? Hoće li oni da se obaveštavaju i sarađuju ili oni imaju ustavnu i zakonsku obavezu da štite teritorijalni integritet i suverenitet? Kakva je saradnja s Ministarstvom za unutrašnje poslove kada je u pitanju javni red na prostoru države Srbije?
Rasprava je pokazala, u načelu i pojedinostima, da je ovo zakon koji je pisan za jednog predsednika. Vi, gospodine ministre, veoma mudro i dosta dobro branite stranačke pozicije i zakon je u tom pravcu pisan.
Više od polovine ovog zakonskog predloga bavi se time šta će biti s bivšim predsednikom. To šta će biti s bivšim predsednikom – vi ste pokazali koliko poštujete zakon.
Iako je postojao zakon o bivšem predsedniku, vi, kada ste došli na vlast, zakon niste poštovali nego ste bivšeg predsednika jednostavno, mimo zakona, mimo Ustava, isporučili Haškom tribunalu.
Želim da vam kažem, zarad javnosti, da je Slobodan Milošević pokazao kakav treba da bude predsednik države Srbije, a vaš predsednik – kakav ne treba da bude predsednik države Srbije.
SPS neće podržati Predlog zakona o predsedniku Republike. Mi smatramo da treba doneti zakon, ali da on treba da reguliše nadležnosti predsednika Republike, a ovaj Predlog zakona to ne čini. Zato smatram da, zbog očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije, u Danu za glasanje narodni poslanici treba da prihvate amandman koji sam ja predložio, da se na osnovu prava i dužnosti vrše najviše državne funkcije u državi Srbiji.
Ministre, vi ne slušate. Mi smo imali razgovor u Socijalističkoj partiji oko opštinskih veća i lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji. Malopre ste, posle mog izlaganja ovde, izašli za govornicu i, neprimereno za jednog ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, rekli: ja sam to preneo ministru za Kosovo i Metohiju.
Vaša je ustavna obaveza da, shodno svojim ovlašćenjima, omogućite funkcionisanje lokalne samouprave na celoj teritoriji države Srbije, u svim opštinama. Vaši su lokalni koordinatori koje ste izmislili 2000. godine. Umesto kolektivnih organa, na delu su inokosni organi. Ima određenih zloupotreba, što nije sporno.
Mi smo, kao Socijalistička partija, i tada, a i sada predlažemo, zbog nastalih okolnosti, zbog nemogućnosti sprovođenja izbora, da je vreme da se uvedu opštinska veća. Videćemo kako ćete to u zakonima o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj organizaciji da uredite, da se uvedu opštinska veća koja će, zbog nemogućnosti sprovođenja izbora, da vrše funkciju lokalne samouprave na prostoru Kosova i Metohije dok se ne steknu uslovi.
Nije to u nadležnosti Ministarstva za Kosovo i Metohiju, u vašoj je nadležnosti. Videćemo, kada budu zakoni o lokalnoj samoupravi i o teritorijalnoj organizaciji, kako će to da bude. Hvala.

Ministar, gospodin Milan Marković ima reč.

Gospodine Steviću, ne znam zašto diskutujete na ovaj način. Zakon o ministarstvima, član 23, utvrdio je nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Kada je donošen Zakon o ministarstvima, utvrđeno je novo ministarstvo koje se zove Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Na čelu tog ministarstva je gospodin Samardžić. Shodno Zakonu o ministarstvima, tom ministarstvu su direktno stavljena u nadležnost pitanja lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji. Ne mogu da verujem da vi to ne znate.
Najlakše je nekoga tako paušalno optužiti. Kako možete da kažete ovde da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nadležno za lokalnu samoupravu teritorije Kosova i Metohije, kada postoji Zakon o ministarstvima, koji vi morate znati kao narodni poslanik, u kome jasno piše da je to nadležnost Ministarstva za Kosovo i Metohiju?
Lepo sam vam rekao, uvažio sam sve vaše argumente, štaviše složio sam se s vama, predložio sam gospodinu Samardžiću sve to. Ne znam kako možete sada mene da optužite, da na bilo koji način imputirate bilo kakvu vrstu odgovornosti ministarstvu koje nije nadležno za to pitanje. To bi jednako bilo kao kada biste mi bilo koje drugo pitanje iz rada organa državne uprave ovde imputirali a koje nije navedeno u članu 23. Zakona o ministarstvima.

Sve je u redu. Samo bez žuči, gospodine ministre.
Replika, narodni poslanik Zvonimir Stević, po članu 101. Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, niste u pravu. Nisam vas optužio, nego želim da vam sa činjenicama, argumentima kažem, kao ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, šta bi trebalo da radite.
Je l' ovo dokaz odnosa Vlade Republike Srbije i ministarstva i državne politike prema Kosovu i Metohiji? Ovo je povezano s tim o kakvoj se saradnji malopre govorilo. Znači, ovde nema saradnje nego ste podeljeni, blokovski ste podeljeni. Ovo znači - brigo moja, pređi na drugoga.
Ako smo formirali Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, šta to znači? Sada je to vlada za Kosovo i Metohiju? Po vašem, kako vi tumačite, znači, zdravstvo i obrazovanje i javna preduzeća i infrastruktura itd., sve da se natovari na Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Govorim principijelno, s obzirom da sam pravnik po struci, radio sam u lokalnoj samoupravi – nije za ovih osam godina Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, kako se zvalo, ovom problemu ozbiljno pristupilo.
Mi smo razgovarali. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju razgovara, državni sekretar razgovara, Koordinacioni centar razgovara, pregovara – nema rešenja. A mi smo se dogovorili, vi ste prihvatili kada smo imali sastanak.
Smatram da je to u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ko vodi opštinska veća? Ne može Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Vi kažete - u skladu sa zakonom. A ja želim da vas podsetim, vas i građane, u preambuli Ustava se kaže: ''Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima.
To podrazumeva – sedite vi, gospodo iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za Kosovo i Metohiju, i da pitanje lokalne samouprave, koordinatora opštinskih veća, izbora, neizbora definišemo u interesu građana Kosova i Metohije.

Da li se još neko javlja za reč po amandmanu poslanika Zvonimira Stevića? (Ne.) Hvala.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.
Izvol'te, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 26. koji glasi: ''U Generalnom sekretarijatu vrše se poslovi koji su u vezi sa ostvarivanjem prava predsednika Republike, supružnika predsednika Republike i bivšeg predsednika Republike''.
Samo bih citirao stav 2. u članu 26, koji je veoma opširan i koji kaže: ''U Generalnom sekretarijatu vrše se poslovi koji su u vezi sa ostvarivanjem prava predsednika Republike na platu i druga prava iz rada, prava supružnika predsednika Republike i prava bivšeg predsednika Republike na naknadu plate, na mesečno primanje pošto mu prestane pravo na naknadu plate, kao i pravo na posebno mesečno primanje''.
Još samo fali da se ovim članom reguliše kad se predsednik budi, kad se tušira itd.
Ovim amandmanom se preciznije utvrđuje pravna norma koja se odnosi na poslove Generalnog sekretarijata vezane za ostvarivanje prava predsednika Republike, odnosno bivšeg predsednika Republike.
Sam Predlog zakona, pa i ovaj član, kao da već priprema teren za bivšeg predsednika Srbije. Uvode se nove beneficije, obezbeđuje se sasvim drugačiji status za bivšeg predsednika, koje do sada nisu bile zakonska obaveza. Njihovim položajem ne bavi se samo ovaj član 26. Predloga zakona, ali u suštini, teže ka istom cilju.
Pored Generalnog sekretarijata, deo poslova vezanih za funkcionisanje predsednika Republike obavljaju i šef Kabineta i savetnici. Kad se pomene šef Kabineta, odmah se setim, a verovatno i vi, poštovani narodni poslanici, onog Nemanje Kolesara, doduše tadašnjeg šefa kabineta predsednika vlade Zorana Đinđića, i čudo da ga Boris Tadić nije angažovao za svog šefa Kabineta, s obzirom da čovek ima veliko iskustvo u oblasti mahinacija, pljački, kao što su cementare, železare, brodogradilišta itd.
U Predlogu zakona dat je širok spektar prava predsednika Republike, kao i prava bivšeg predsednika Republike, njihovih supružnika itd. Tako su u ovaj član 26. u stav 2. mogli da stave čak i sve sitnice i pojedinosti vezane za predsednika i koje su nadležnosti Generalnog sekretarijata, recimo od odlaska na sportske manifestacije i utakmice (a tamo bolje i da ne ide), pa sve do prava na posećivanje koncertnih dvorana.
Ovim zakonom se predlagač potrudio da umnogome popravi položaj i status bivšeg predsednika Republike. Kroz mnoge članove zakona, pa i kroz ovaj član 26, to se jasno primećuje. Doduše, ne znam da li će se to retroaktivno odraziti, ali za bivše predsednike je kasno. Slobodan Milošević je, kao bivši predsednik Republike, kidnapovan od strane državnih organa pa isporučen Hagu i tamo ubijen. Milan Milutinović je otputovao, kako se ono kaže, u Kinšasu, pod pretnjom da ne bude odveden sa vrećom preko glave. Ne znam da li se baš tako odnosi zakon prema bivšim predsednicima, ali očigledno da zakon za neke nije važio. Mislim na one, kako da kažem, bageriste, posle šerpa revolucije od 5. oktobra 2000. godine.
Pitanje je sada kako će predsednik obavljati svoju dužnost, s obzirom na ovakve privilegije koje se podrazumevaju da bi predsednik funkcionisao. Da se ne desi ponovo bruka i sramota koju je Boris Tadić naneo srpskom narodu izvinjavajući se Mesiću, valjda što je još uvek ostalo nešto Srba u Hrvatskoj, nije sve raseljeno ili pobijeno. Zatim, Potočari, Srebrenica, a Bratunac i Skelane je zaboravio. Doduše, tamo je poslao nekog savetnika koji se, jadan, pogubio od straha zbog negodovanja Srba okupljenih na parastosu tri hiljade mučki pobijenih Srba na sam pomen imena Borisa Tadića.
Ono što je do sada često radio Boris Tadić je činjenica da je upravo svoj generalni sekretarijat pretvarao u tim koji ga je pratio, ne u obavljanju dužnosti predsednika, već u predizbornoj kampanji, uključujući i savetnike i fantomsku Narodnu kancelariju, koja je sve samo ne narodna. Kada može Boris Tadić da krši neke osnovne etičke norme, pre svega mislim na to što, kao predsednik Srbije, obavlja i dalje dužnost predsednika stranke, Demokratske stranke, što ne bi to radili i njegovi saradnici?
Ali, kako ste se pobrinuli za budućeg bivšeg predsednika Borisa Tadića, da mu zakonski pripremite debelu hladovinu, samo ukazuje na to da se već spremate da na predstojećim predsedničkim izborima doživite poraz od Srpske radikalne stranke.
Što se tiče zaposlenih u Generalnom sekretarijatu, već se zna demokratska praksa - supruge bivših funkcionera, supruge sadašnjih funkcionera, braća, ujaci, kumovi, po rođačkoj, plus stranačkoj liniji, kao, na primer, bračni par Đilas i da ne pominjem neka imena...
Kada ste već pisali ovaj stav 2, u ovako proširenom izdanju, mogli ste, pored silnih nabrajanja, da navedete da bivši predsednik ne može, na primer, da bude uhapšen zato što to traži neko izvan države Srbije. Pa, recimo, da ne može biti izručen stranoj zemlji itd. Neka stoji takvo slovo u zakonu. Nikada se ne zna hoće li opet neki ljudi, kao oni što su došli posle 5. oktobra, da urade ono što su radili čim im zavrne uvo Karla del Ponte.
Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.
Izvol'te, gospodine Nikoliću.