Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Mi živimo u državi koja ne garantuje nivo stečenih prava. Dakle, postoji nekoliko desetina lica u Srbiji koja ne mogu da ostvare elementarno pravo da prime penziju, zato što, recimo, neko u državi to neće ili zato što je tako rekao Haški tribunal.
Ne postoji nijedna zemlja u svetu koja može da izda nalog da građanin koji je ostvario pravo na penziju (po pet-šest osnova se ostvaruje to pravo; ona može biti lična, porodična, invalidska itd.), da ne može da je prima. Dakle, država u kojoj se to dešava - nije država, a građani u toj državi nemaju pravnu sigurnost.
Podsećam vas da postoje ovde narodni poslanici koji su penzioneri i, dok su narodni poslanici, oni primaju punu penziju i plus na tu penziju primaju sve što po Poslovniku prima i svaki drugi narodni poslanik. Penzija mu se ne umanjuje zato što je narodni poslanik, jer je to stečeno pravo.
A šta vi ovde radite? Kažete da vam se ne sviđa ovaj ili onaj i ne može da mu se isplaćuje penzija. Gde to ima u svetu? Kako je moguće da mi danas govorimo o tome u XXI veku? Pravo na penziju ostvareno je pre 100 godina. Pitajte nekoga da li to negde ima.
Bilo je i drugih primera, da ne uzimam vreme, možemo da pričamo o tome koliko god hoćete.
Znači, ne može biti da, kad neko nekome nije simpatičan, kad neko ima političke razloge, kad neko ima neke lične razloge, napravi spisak. Može američka administracija da kaže: ne dam da uđu u moju državu, odavde dovde, 500 i nešto imena. To može država Amerika u odnosu na naše građane koji žele tamo da uđu. Ali, ne može naša država da svojim građanima kaže: nemaš pravo da primaš penziju.
A vi to radite. Sada to radite. Za svakog ko je na optužnici Haškog tribunala, a jeste penzioner, vi kažete: zamrzava mu se imovina i nema penziju. Ko vam je dao to pravo? Penzija je penzija. Potrošiće je na advokata, na porodicu, da kupi kikiriki – to je njegova stvar, to je njegova penzija. A vi služite nečijem interesu tako što udvorički kažete: ne, ne, nećemo im mi dati penziju sve dok su tamo.
Izvinjavam se, gospodo, ovde ima 50 pravnika. Oni koji su optuženi u Haškom tribunalu, i oni koji su tamo, i oni koji se gone, koje hoće da uhapsi Haški tribunal, nevini su dok taj kvazisud ne kaže da su krivi. Do tog momenta niko ne može da kaže da Janko Janković ne može da prima svoju penziju koju je zaradio. A vi to sada radite. Najmanje je sto građana Srbije koji imaju problem o kome vam govorim.
Prema tome, hajde da jednom tačno kažemo šta je ovde tema. Pominjale su kolege, u ovoj zemlji postoji izvršna sudska presuda, četiri godine, da Jovanka Broz može da dobije pravo na svoje cipele koje su joj nekada uzete. Nema veze ko joj je uzeo, postoji izvršna sudska presuda. Advokatska kancelarija Fila je vodila taj postupak i dobila i izvršno je. Ne može da dobije nijednu fotografiju, nijedne cipele, nijedan prsten koji je nekada dobila privatno od nekoga.
Kako je to moguće? Je li ovo država ili nije država? Šta je tu problem? Da li je država ugrožena time što će neko da dobije svoje predmete u posed ili što će supruga bivšeg predsednika da ostvari pravo na 70% plate predsednika Republike (ili supružnik, može biti i supružnik, sasvim svejedno)? Ne, nego se vi svetite kao mala deca: u-ta-ta, crkni, pukni, ne dam – šta hoćete.
Neće oni umreti gladni. Ne radi se ovde o tome. Nije to ni bio amandman gospodina Mihajlovića. Miletić Mihajlović je, u ime SPS, podneo amandman da se ovo reši jednom zauvek.
Govorila je gospođa Radeta kakvi su vaši aršini. Kako to može nekome 300 kvadrata u Užičkoj, a neko ne može da primi ni svoju penziju? Ajde, ljudi, molim vas, o čemu pričate ovde? Kako je to moguće? Neko može da ima 500 savetnika i ne znam šta još itd., da ih neformalno finansira iz neformalnih fondova, a kasnije saznamo da su oni iz budžeta Republike Srbije, a neko ne može da ostvari pravo na svoju penziju. To je ovde tema. Ako vi ne umete to da nazovete pravim imenom, ako nećete i ako ne smete, to je drugo pitanje, ali ovo su fakti.
I mi vas molimo, prihvatite ovaj amandman, pa nam dokažite da ovo što sam rekao, uzmite stenogram i pažljivo pročitajte šta sam sve rekao, pa onda recite: evo, to radimo zato da to prestane, da prestane šikana, da prestane revolucionarna pravda, da prestane osvetništvo. Ali, vi to nećete.
Niste u pravu gospođo Radeta. Petog oktobra jeste nastao svet. Nastao je svet podzemlja, zato što je onda podzemlje preuzelo državu. To nije polusvet, ovo su obrazovani ljudi koji su u kontaktu sa podzemljem.
O čemu se ovde radi? Vratite slike u plavi salon princa Pavla Karađorđevića u Narodnu skupštinu, vratite sve ono što je uzeto iz Beograda 5. oktobra, pa ćemo da vam verujemo. Nedostaje 106 slika iz zgrade Savezne skupštine danas – Šumanović, Konjović i ostali. Gde su slike? Nisu izgorele, otišle su tamo gde su otišle. Pola ih je u Atenici kod Čačka.

Zahvaljujem, gospodine Baraliću. Po Poslovniku za reč se javio Miletić Mihajlović, pa narodni poslanik Slobodan Maraš, pa potom, po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite, gospodine Miletiću.

Iskoristiću pravo na repliku. Samo želim da kažem, pre dva dana trebalo je valjda da se SPS, pa i ja lično, kao podnosilac ovog amandmana, zastidim jer su novinari, tako su oni videli, mislili i napisali da se zalažem za penziju Mire Marković.
Da vam kažem, ne odričem se Mire Marković. Vrlo je poštujem kao suprugu bivšeg predsednika Republike Srbije i predsednika SRJ. Ono o čemu priča SPS jeste da se supružnik pokojnog predsednika poštuje, a to znači da treba da se poštuje i Mira Marković. Nema dileme oko toga. To je valjda elementarna kultura sa kojom treba da nastupamo svi. Bar to tako važi u civilizovanom svetu.
Dakle, kada je reč o stečenim pravima, odnosno zakon pokušava da reguliše neka prava bivših predsednika, supružnika itd., to treba da se odnosi na sve bivše predsednike. To je ovde predloženo, počev od Dobrice Ćosića, koji je bio predsednik SRJ, preko Zorana Lilića, zatim predsednika Milutinovića, zatim predsednika SRJ Vojislava Koštunice, Svetozara Marovića koji je bio predsednik Državne zajednice.
Drugo, stečena prava koja pripadaju Miri Marković, ako već nju pominjemo, po Zakonu o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, trebalo je da se kroz ovaj zakon potvrde ili da se čak ta prava više primere stvarnoj važnosti institucije predsednika Republike jer, davanjem prava supružnicima bivših predsednika, zapravo, iskazujemo ono što je važnost institucije predsednika Republike.
Ako već govorite o tome da ste tolerantni, da imate širok demokratski kapacitet, pokažite na delu i to, a pokažite na delu i ono što je elementarno i što proizilazi iz suštine ovih predloga, pokažite ljudskost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 104. ovog poslovnika, na izlaganje poslanice Vjerice Radete.
Prvo bih se samo osvrnuo na ono što je malopre gospodin Baralić rekao, a i više puta smo danas čuli - gde su slike. Gde je deset godina života građana ove države tokom devedesetih godina? Vi govorite o nekim slikama, a gde je naš život deset godina u toku devedesetih prošao zbog politike koju je vodio vaš predsednik partije?
Vi ste, gospođo Radeta, pokušali da uradite nešto što je krajnje nekorektno. Rekli ste da vladajuća većina neće osnivanje anketnog odbora oko poslovanja "Delte", odnosno oko političkog uticaja koji se vrši od strane te kompanije na politički život ove države. Rekli ste da je razlog tome što bi se možda otkrilo da je pet miliona maraka, za koje je onaj kriminalac izjavio da ih je dao predsedniku naše partije, možda otišlo u ruke pokojnom premijeru Đinđiću. To je sramota što ste izjavili. Vi znate da to nije tako.
Zašto niste na sastanku šefova poslaničkih grupa podržali rad i osnivanje tog anketnog odbora, nego ste ovde sada izašli da pred građanima pričate jednu potpuno nekorektnu priču? Šta je bilo 12. marta? Da li se sećate? Ko je išao kod vašeg predsednika partije na prasetinu kada je ubijen premijer Đinđić? Da li se sećate toga?
A vi, gospodine Milivojeviću, i ostali iz DS-a, dokle ćete trpeti ovo? Danima, danima se spominje da je 5. oktobar najveće zlo. Pa, Peti oktobar je, zahvaljujući građanima, doveo do nekih promena u ovoj državi i Srbija je počela da ide putem ka jednoj normalnoj državi. Nažalost, zaustavljeno je 12. marta. Zaista vas molim da malo vodimo računa o tome kako ovde pričamo.

Po Poslovniku, za reč se javio narodni poslanik Žarko Obradović, pa onda Nebojša Ranđelović, pa gospođa Vjerica Radeta.

Javio sam se u ime poslaničke grupe SPS da odgovorim na jedno od ovih pitanja koje je postavio kolega Maraš.
Kolega Maraš, ako ste bili u Srbiji devedesetih godina, onda ste živeli kao i svi ostali građani Republike Srbije. Ako ste živeli negde drugde, onda nam malo ispričajte o tim svojim iskustvima, zato što je život ogromnog broja građana Republike Srbije bio uslovljen stanjem u Republici Srbiji.
Za to stanje su bili odgovorni oni koji finansiraju stranke slične vašoj i koji imaju eksponent u ovoj zemlji, koji govore politiku zapadnih zemalja. Setite se, gospodine Maraš, ako već ne znate, da vas ja podsetim, da su sankcije Srbiji bile uvedene 31. maja 1992. godine zbog podrške srpskom narodu preko Drine, zbog izmišljenog zločina, koji je posle par godina i dokazan.
Setite se, gospodine Maraš, da su one zemlje koje podržavaju vašu stranku i pojedince u vašoj stranci koji sigurno, i logistički i finansijski, na loš način pružaju podršku, da su vodili kampanju i protiv Srbije i protiv srpskog naroda i da su one zločine u kojima je nažalost stradao nevin narod na drugim mestima pripisale Srbima, da su vodili akciju bombardovanja srpskog naroda u Republici Srpskoj, da su vodili logistički i na svaki drugi način one akcije koje su 1994. i 1995. godine dovele do etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske.
Setite se, gospodine Maraš, da su postigli zacrtani cilj, koji im je Tuđman postavio, da broj Srba u Hrvatskoj smanje sa 12,4 na 3,8%, da ih učine, nažalost, beznačajnim faktorom u strukturi stanovništva Hrvatske i, po njima, da ne mogu više biti remetilački faktor za državu Hrvatsku. Setite se, gospodine Maraš, da su one zemlje koje podržavaju vašu stranku i pojedince u vašoj stranci izazvale Račak i stvorile povod za bombardovanje naše zemlje 1998. godine.
Onda se setite, gospodine Maraš, da su te stranke i te zemlje i finansijski pomagale Peti oktobar. I jeste, najveće zlo u istoriji srpskog naroda je Peti oktobar, zato što to nije bio spontani izraz naroda zbog nekog navodnog nezadovoljstva, nego dobro organizovana akcija koja je planirana mesecima unapred u Skupštini grada Beograda i nju je vodio pokojni premijer gospodin Đinđić.
Ako meni ne verujete, pročitajte knjigu i ono što je on napisao o 5. oktobru, pa ćete videti da je sedeo u Belom dvoru i dogovarao se kako izbore pretvoriti u spontani izraz naroda protiv navodno pokradenih izbora. Ko je dobijao zadatke da kontroliše vojsku, ko je išao sa policijom, ko je zaprečavao Beograd sa juga, ko je sa severa, ko je sa zapada? Dobićete mnoge, mnoge zanimljive odgovore. Evo ga, gospodin Milivojević priznaje da je sa juga. Šta je Otpor radio u Budimpešti, kako su dobijali pare za tu navodno svoju političku aktivnost? Kako su se vraćali sa vrećama punim novca? Pa nam onda pričajte o godinama.
Na kraju krajeva (gospodine predsedavajući, još jednu rečenicu), za nekoliko dana ulazimo u 2008. godinu. Mi smo živeli u jednoj jako teškoj deceniji zato što smo bili kažnjeni od međunarodne zajednice za politiku koju smo vodili. Od 5. oktobra smo slobodna, samostalna, nezavisna, demokratska, transparentna, otvorena na svaki način, država, pa pogledajte gde smo stigli, pogledajte kakvi su rezultati.
Ali, nemojte da upoređujete ekonomske rezultate sa devedesetom i sa sankcijama, nego nam pokažite šta je to urađeno. Srbija je opljačkana, ponižena i otima joj se zemlja. Hvala vam.

Zahvaljujem. Za reč se javio, po Poslovniku, narodni poslanik Nebojša Ranđelović, pa potom, takođe po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvol'te, gospodine Ranđeloviću.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, maločas je nekoliko koleginica i kolega govorilo o tome koji su razlozi za, a koji protiv anketnog odbora.
Ne razumem zašto postoje razlozi protiv anketnog odbora. Ako je tačno ovo što tvrdi LDP, onda je neophodno napraviti taj anketni odbor, utvrditi istinu i tako kriminogenu ekipu raskrinkati i ukloniti sa političke scene, i sa ekonomske i svake druge društvene scene u Srbiji. Ako to nije tačno, eto vam jedinstvene prilike da nam još jednom, ali sada argumentovano kažete: niste u pravu, i da se kao tačno ispostavi sve ono što ste govorili o LDP-u.
Voleo bih da čujem, sa ove govornice i uopšte, jedan ozbiljan razlog zbog čega je neko protiv formiranja anketnog odbora. Uvažena koleginica Radeta je rekla zbog čega je vladajuća koalicija protiv formiranja anketnog odbora. Nisam razumeo zbog čega su radikali protiv formiranja anketnog odbora i dokle će, krijući se iza moralnih floskula, sa ove govornice nastupati kao apsolutno oličenje morala, a na drugoj strani se hvaliti s kaficom popijenom kod gospodina Miškovića. To zaista nije fer.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nebojši Ranđeloviću. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku. Izvol'te.