Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Miličković ne da je u pravu, nego bi Narodna skupština Republike Srbije, ukoliko bi se prihvatio ovakav član zakona, koji definiše položaj predsednika Republike koji je razrešen, bez njegovog amandmana, prekršila i izašla iz svojih ustavnih ovlašćenja.
Zamolila bih vas, uvažene kolege, da pogledate šta radi Narodna skupština Republike Srbije i kada i pod kojim uslovima predsednik Republike može da bude razrešen, na inicijativu najmanje jedne trećine narodnih poslanika.
Da nisu sada već u izgledu predsednički izbori i kraj mandata Borisa Tadića, a što je očigledno, svakako bi poslanička grupa SRS uz, verujem, još samo tri potpisa koja su nam potrebna, pokrenula inicijativu za razrešenje predsednika Republike, o čemu je govorio prošle nedelje gospodin Dragan Todorović.
Nemoguće da Boris Tadić nije bio obavešten o slučaju Slobodana Vučetića i da je on prećutkivao činjenicu da je Vučetić – a po rešenju koje je dobio gospodin Todorović i po dokumentaciji koju je čitao prošle nedelje, kao predsednik Administrativnog odbora – bio u nezakonitom stanju godinu dana. Za to je odgovoran Boris Tadić. Da li je uzrok njegovo zdravstveno stanje, nepoštovanje Ustava, loši savetnici, mi u to ne bismo ulazili.
Ali, ne možete da napravite ovakav član zakona koji će da kaže u ovom sledećem stavu, zamislite, da će Narodna skupština Republike Srbije u odluci o razrešenju predsednika Republike odrediti da predsedniku Republike koji je razrešen pripadaju pojedina ili sva prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike.
Najpre, pošto nije završeno konstituisanje Ustavnog suda, koga god da izaberete, odnosno Boris Tadić, pošto ste se dogovorili, sa ove liste još od pet članova, Vrhovni kasacioni sud, ko god da bude predsednik Ustavnog suda, po svoj prilici će to biti onaj kriminalac Dragiša Slijepčević, bilo bi to gaženje Ustava. Morate da shvatite da Skupština ne može ovo da uradi.
U odluci o razrešenju, posle rasprave koja se hipotetički vodi na zahtev jedne trećine poslanika, ako se stvore uslovi da dve trećine nas razreši predsednika Republike, samo stoji odluka zbog čega je on razrešen, osnovni razlog, prekršio Ustav, i to i to. Na osnovu čega ćete? Na osnovu ovog zakona, Ustav vam ne daje, gospodo, ovakva ovlašćenja da vi idete dalje.
Narodna skupština može samo da ide dotle, da pokrene inicijativu, da izvrši razrešenje odlukom dve trećine narodnih poslanika i donese odluku koja mora da bude precizna i jasna. Verovatno bi zasedao, pretpostavljam (da li je tako, koleginice Radeta?), Odbor za ustavna pitanja, koji bi definisao šta je to odluka o razrešenju predsednika Republike. Obraćam se njoj, kao i drugim poslanicima srpskim radikalima, kolegi Jojiću i ostalima koji su članovi Odbora za ustavna pitanja.
Niko ne bi mogao da piše odluku dalje. Onda bi mogao da piše: danas je bio takav i takav dan, padala je kiša, ili poslanici su pravili pauzu, javljali se po Poslovniku... Da ne banalizujem sada, ali ovaj član je stvarno ovako napisan u funkciji banalizovanja jedne važne odluke koju će možda nekada da donese Narodna skupština, da legitimno izabranog predsednika Republike na takav način razreši.
Mnogo je grešaka. Malopre, kad sam pogledala da je prihvaćen amandman kolege Stefana Zankova na član 41, videla sam da se predlagač, u stvari, poigravao s amandmanima SRS-a. Želeo je ministar Marković da kaže, i Vlada Republike Srbije: aha, prihvatićemo nešto - tek reda radi, da bi prihvatili, a onda ste sami sebi kontradiktorni, jer nemoguće je da, recimo, o onome o čemu smo pričali, kada je u pitanju bio kolega Živkov, gde u uslovni oblik stavljate stavove amandmana koji se tiču razrešenja šefa Kabineta i savetnika, a kada je u pitanju nešto što je suština, suštinski loše urađeno u zakonu, kao malopre, ta situacija da, zamislite, predsednika bivše Republike konzularna i diplomatska predstavništva posebno štite. On je građanin isto kao i svaki drugi kada ode negde.
Naravno, i nas moraju da štite (to najbolje znaju ljudi koji su u diplomatiji) ako svaki građanin zatraži pomoć. Uostalom, i na pasošu koji izdaju nadležni državni organi piše lepo da, ko je u tom trenutku ministar inostranih poslova - molim vas da u svakom trenutku pružite neophodnu pomoć građaninu Srbije koji se nađe u toj i toj situaciji.
Onda se vidi da ste neozbiljno pristupili razmatranju ovih amandmana. Kakav zakon, tako će vam i biti. U veoma ste velikoj zabludi, vi iz DS-a, i vreme vam je stvarno da se spustite na zemlju. To vam ne govorim zbog toga što se sada bavim ne znam kakvim istraživanjima ili stižem u najvećem delu da obiđem mnogo građana Srbije, ali ako mislite da vam je Boris Tadić neki favorit u predsedničkoj trci, grdno se varate. On je potpuno, što bi se žargonski reklo, pukao kao predsednički kandidat. Narod ga neće. Ovaj zakon ste pisali za njega, a njega neće građani Srbije, jer je sasvim očigledno da se situacija promenila.
Završiću time, mada mi je sada malo, da ne kažem, neprijatno ili degutantno, jer je upravo ušao budući predsednik Srbije gospodin Nikolić u salu, želela sam da na kraju ovog svog javljanja izvršim neko lično podsećanje vas koji pamtite taj period, naročito srpske radikale, na jedan decembar koji je bio pre 17 godina i usput da iskoristim priliku da nešto najavim.
Naime, pre 17 godina, 25. decembra, u bivšoj sali Doma samoupravljača, koju pamtite po nekom periodu koji je bio deo falsifikovane istorije, pa se zvao Dom samoupravljača, a sada Dom sindikata, to zna gospodin Radosavljević, koji je iz Kragujevca, dakle tog 25. decembra 1990. godine, na poziv gospodina Tomislava Nikolića, srpski četnički vojvoda dr Vojislav Šešelj, disident tog vremena, prvi put je došao u srce Srbije, u Kragujevac, u Šumadiju.
Možda tada niko nije verovao, jer su ljudi u prepunu dvoranu došli da čuju šta priča čovek koji je bio pod komunističkim režimom u zatvorima, da će jedna takva ideja i ideologija srpskog nacionalizma toliko da pusti korene i da zaživi u srpskom biračkom telu i svuda gde žive Srbi.
Sedamnaest godina posle, ovog puta 1. decembra, u toj istoj dvorani u Kragujevcu, koja ima, istorija će to da zabeleži a već su zabeležile knjige SRS-a, istorijski i simbolički značaj, dakle u toj istoj dvorani Doma samoupravljača ili Doma sindikata, kako hoćete, mi sutra, 1. decembra, organizujemo u 19.00 časova promociju knjige predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić".
Vidite koliko vreme može da učini i koliko je značila borba srpskih radikala i Vojislava Šešelja. Sedamnaest godina posle, u skupštinskoj sali, još neko kratko vreme kao predsednik najveće poslaničke grupe, sedi Tomislav Nikolić, a biće uskoro u zgradi preko puta, na Andrićevom vencu. Vojislav Šešelj je toliko svojom ideologijom zadužio srpski narod, u pravom smislu reči, a i narod njega, da se tamo herojski bori.
Mislim da će, uverena sam, baš kao i tog 25. decembra 1990. godine, i sutra, 1. decembra u 19.00 časova, dvorana Doma sindikata u Kragujevcu biti prepuna, kao odraz poštovanja prema Vojislavu Šešelju, prema njegovom prijatelju i saborcu Tomislavu Nikoliću i prema borbi srpskih radikala za slobodu srpskog naroda.