Gospodine Miličkoviću, molim vas, vodite računa kako se izražavate za govornicom.

Čim vi, gospodine Albijaniću, dođete, napravite problem u Skupštini.
Iznosim stav i ubeđujem poslanike zašto sva prava treba da ostanu i bivšem predsedniku koji je razrešen, da to ne zavisi od volje poslaničke većine. Naravno, G17 kontroliše kroz sve ove afere, sviđalo se to nekome ili ne.
Dakle, pozivam poslanike da glasaju za ovaj amandman koji sam obrazložio. Stav koji predlaže SRS je da je poštenije da je i razrešeni predsednik bivši predsednik i da ima sva prava po ovom zakonu, nego da mu to, kako u drugom stavu člana 43. Predlog zakona kaže, određuju poslanici, a još jednom napominjem da su predsednika Republike birali građani na neposrednim izborima, a ne parlament.

Narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Sasvim kratko. SPS kontroliše njeno članstvo, njeni organi i njeno rukovodstvo. Ne postoji nikakav postupak i nikakva afera koja rukovodi SPS-om. Za sve što čini, rizikuje pred svojim članovima, sadašnjim i budućim, i svaku cenu plaća na izborima.
Dakle, nijedan državni organ danas u Srbiji, a bilo je pokušaja u prošlosti, ni na koji način ne kontroliše SPS, niti je kontroliše bilo koja druga strana država ili strana služba, niti je bilo koja druga država ili strana služba finansira. SPS finansiraju članovi i simpatizeri i finansira se iz budžeta Republike Srbije.
Poslednji ozbiljan pokušaj da služba državne bezbednosti u ovoj zemlji kontroliše SPS bio je tzv. pokušaj Branislava Ivkovića, za kojeg sam i onda rekao i sada mu ponavljam: SPS je organizovana kao pčelinje društvo. Ovde je bilo nekoliko ljudi koji ništa ne znaju o pčelama, pa su govorili o tome nasumice. Nikada pčele nisu letele za trutom, a to jeste Branislav Ivković.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.

Gospodine Baraliću, moram da počnem od ovog s kraja. Izgleda da neke radilice lete za trutom. Izgleda da vi poznajete samo jednu vrstu pčela. Prema tome, nemojte da to uopštavate ili da bude po onome da izuzeci potvrđuju pravilo.
Javio sam se iz drugog razloga. Gospodine Baraliću, bar vi sa ove govornice, ne samo vi nego manje-više svaki poslanik izražava svoje političke stavove kada su u pitanju neke druge političke partije i određene događaje, između ostalog, i u prepodnevnoj raspravi imali smo prilike da čujemo da na osnovu nekih pretpostavki mi donosimo određeni zaključak. Da li je on ispravan ili nije, to je sada pitanje vremena ili eventualno trenutka kada ćemo doći u situaciju da to potkrepimo i dokazima.
Dobar deo prepodnevne rasprave vodio se oko toga da mi insistiramo ili čekamo trenutak da dođemo do određenih dokaza koji bi napokon, posle sedam godina, trebalo građanima Srbije na neki način da rasvetle prethodni period od ovih sedam godina.
Poslanik SRS potpuno legitimno, možda on nije u pravu, uopšte to neću da sporim ili da kažem jeste u pravu, ali postoje određene činjenice i niko te činjenice nije opovrgao. To je ta ''afera kofer" koja se povlači toliko koliko se povlači. Sada, objektivno, mi možemo i imamo legitimno pravo na to, ako to spočitavamo Simiću, članu G17 ili već šta, možemo da spočitavamo i drugim akterima u toj aferi.
Prema tome, niti smo imali nameru da, što bi se reklo, bez dokaza ili bez nekih argumentovanih polaznih činjenica optužimo bilo koga. Afera je postojala, afera nije razrešena, to morate da potvrdite, ili neko mora da odgovara zbog laži. Ne može da bude i jedno i drugo.
Ako je sve ono što je bilo u novinama netačno, ako je boravak u zatvoru Simića bio nezakonit, neko za to mora da odgovara. Mislim da se slažete s tim. Ili je napravljen neki dil. Zašto Simić nije tužio državu zato što je mesec ili koliko dana bio u zatvoru? Zbog čega? To su objektivne činjenice. Da li su te činjenice opravdane da bismo mi doneli ovakav ili neki drugi zaključak, o tome možemo da se sporimo.
Ali, na neki način da sprečite da mi na osnovu takvih činjenica donosimo određene zaključke, mislim da nije korektno, jer se svi time služimo samo u situacijama kada nam to odgovara. Hvala.

Narodni poslanik Rajko Baralić, replika.

Kada bi neko pažljivo analizirao šta sam rekao, on bi tačno morao da zaključi da nijednog trenutka nisam polemisao ni sa kim od vas, apsolutno. Samo sam rekao, ponavljam ponovo, ne postoji nikakva politička snaga, i nikakva služba, javna ili tajna, i nikakav centar moći, finansijski ili drugi, koji u ovom trenutku kontroliše SPS, i to je legitiman stav SPS-a.
Uopšte ne sporim bilo kom poslaniku pravo da bilo šta saopšti za ovom govornicom ili na nekom drugom mestu. Dakle, to je politička borba. Vi pucate na gol. Mi imamo golmana. Kada ga ne bismo imali, onda ne bismo ovde bili.
Moram da kažem da se taj gol brani iz dana u dan sve bolje, pri čemu, takođe, hoću da kažem i da su pucači sve bolji i bolji, ništa tu nije sporno. Moj posao je da branim svoju mrežu i ja ću je braniti sa svojim kolegama, na način koji odgovara interesima i potrebama političkog programa koji se zove SP, njenom članstvu i simpatizerima i potencijalnom biračkom telu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po amandmanu narodnog poslanika Milosava Miličkovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Miličković ne da je u pravu, nego bi Narodna skupština Republike Srbije, ukoliko bi se prihvatio ovakav član zakona, koji definiše položaj predsednika Republike koji je razrešen, bez njegovog amandmana, prekršila i izašla iz svojih ustavnih ovlašćenja.
Zamolila bih vas, uvažene kolege, da pogledate šta radi Narodna skupština Republike Srbije i kada i pod kojim uslovima predsednik Republike može da bude razrešen, na inicijativu najmanje jedne trećine narodnih poslanika.
Da nisu sada već u izgledu predsednički izbori i kraj mandata Borisa Tadića, a što je očigledno, svakako bi poslanička grupa SRS uz, verujem, još samo tri potpisa koja su nam potrebna, pokrenula inicijativu za razrešenje predsednika Republike, o čemu je govorio prošle nedelje gospodin Dragan Todorović.
Nemoguće da Boris Tadić nije bio obavešten o slučaju Slobodana Vučetića i da je on prećutkivao činjenicu da je Vučetić – a po rešenju koje je dobio gospodin Todorović i po dokumentaciji koju je čitao prošle nedelje, kao predsednik Administrativnog odbora – bio u nezakonitom stanju godinu dana. Za to je odgovoran Boris Tadić. Da li je uzrok njegovo zdravstveno stanje, nepoštovanje Ustava, loši savetnici, mi u to ne bismo ulazili.
Ali, ne možete da napravite ovakav član zakona koji će da kaže u ovom sledećem stavu, zamislite, da će Narodna skupština Republike Srbije u odluci o razrešenju predsednika Republike odrediti da predsedniku Republike koji je razrešen pripadaju pojedina ili sva prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike.
Najpre, pošto nije završeno konstituisanje Ustavnog suda, koga god da izaberete, odnosno Boris Tadić, pošto ste se dogovorili, sa ove liste još od pet članova, Vrhovni kasacioni sud, ko god da bude predsednik Ustavnog suda, po svoj prilici će to biti onaj kriminalac Dragiša Slijepčević, bilo bi to gaženje Ustava. Morate da shvatite da Skupština ne može ovo da uradi.
U odluci o razrešenju, posle rasprave koja se hipotetički vodi na zahtev jedne trećine poslanika, ako se stvore uslovi da dve trećine nas razreši predsednika Republike, samo stoji odluka zbog čega je on razrešen, osnovni razlog, prekršio Ustav, i to i to. Na osnovu čega ćete? Na osnovu ovog zakona, Ustav vam ne daje, gospodo, ovakva ovlašćenja da vi idete dalje.
Narodna skupština može samo da ide dotle, da pokrene inicijativu, da izvrši razrešenje odlukom dve trećine narodnih poslanika i donese odluku koja mora da bude precizna i jasna. Verovatno bi zasedao, pretpostavljam (da li je tako, koleginice Radeta?), Odbor za ustavna pitanja, koji bi definisao šta je to odluka o razrešenju predsednika Republike. Obraćam se njoj, kao i drugim poslanicima srpskim radikalima, kolegi Jojiću i ostalima koji su članovi Odbora za ustavna pitanja.
Niko ne bi mogao da piše odluku dalje. Onda bi mogao da piše: danas je bio takav i takav dan, padala je kiša, ili poslanici su pravili pauzu, javljali se po Poslovniku... Da ne banalizujem sada, ali ovaj član je stvarno ovako napisan u funkciji banalizovanja jedne važne odluke koju će možda nekada da donese Narodna skupština, da legitimno izabranog predsednika Republike na takav način razreši.
Mnogo je grešaka. Malopre, kad sam pogledala da je prihvaćen amandman kolege Stefana Zankova na član 41, videla sam da se predlagač, u stvari, poigravao s amandmanima SRS-a. Želeo je ministar Marković da kaže, i Vlada Republike Srbije: aha, prihvatićemo nešto - tek reda radi, da bi prihvatili, a onda ste sami sebi kontradiktorni, jer nemoguće je da, recimo, o onome o čemu smo pričali, kada je u pitanju bio kolega Živkov, gde u uslovni oblik stavljate stavove amandmana koji se tiču razrešenja šefa Kabineta i savetnika, a kada je u pitanju nešto što je suština, suštinski loše urađeno u zakonu, kao malopre, ta situacija da, zamislite, predsednika bivše Republike konzularna i diplomatska predstavništva posebno štite. On je građanin isto kao i svaki drugi kada ode negde.
Naravno, i nas moraju da štite (to najbolje znaju ljudi koji su u diplomatiji) ako svaki građanin zatraži pomoć. Uostalom, i na pasošu koji izdaju nadležni državni organi piše lepo da, ko je u tom trenutku ministar inostranih poslova - molim vas da u svakom trenutku pružite neophodnu pomoć građaninu Srbije koji se nađe u toj i toj situaciji.
Onda se vidi da ste neozbiljno pristupili razmatranju ovih amandmana. Kakav zakon, tako će vam i biti. U veoma ste velikoj zabludi, vi iz DS-a, i vreme vam je stvarno da se spustite na zemlju. To vam ne govorim zbog toga što se sada bavim ne znam kakvim istraživanjima ili stižem u najvećem delu da obiđem mnogo građana Srbije, ali ako mislite da vam je Boris Tadić neki favorit u predsedničkoj trci, grdno se varate. On je potpuno, što bi se žargonski reklo, pukao kao predsednički kandidat. Narod ga neće. Ovaj zakon ste pisali za njega, a njega neće građani Srbije, jer je sasvim očigledno da se situacija promenila.
Završiću time, mada mi je sada malo, da ne kažem, neprijatno ili degutantno, jer je upravo ušao budući predsednik Srbije gospodin Nikolić u salu, želela sam da na kraju ovog svog javljanja izvršim neko lično podsećanje vas koji pamtite taj period, naročito srpske radikale, na jedan decembar koji je bio pre 17 godina i usput da iskoristim priliku da nešto najavim.
Naime, pre 17 godina, 25. decembra, u bivšoj sali Doma samoupravljača, koju pamtite po nekom periodu koji je bio deo falsifikovane istorije, pa se zvao Dom samoupravljača, a sada Dom sindikata, to zna gospodin Radosavljević, koji je iz Kragujevca, dakle tog 25. decembra 1990. godine, na poziv gospodina Tomislava Nikolića, srpski četnički vojvoda dr Vojislav Šešelj, disident tog vremena, prvi put je došao u srce Srbije, u Kragujevac, u Šumadiju.
Možda tada niko nije verovao, jer su ljudi u prepunu dvoranu došli da čuju šta priča čovek koji je bio pod komunističkim režimom u zatvorima, da će jedna takva ideja i ideologija srpskog nacionalizma toliko da pusti korene i da zaživi u srpskom biračkom telu i svuda gde žive Srbi.
Sedamnaest godina posle, ovog puta 1. decembra, u toj istoj dvorani u Kragujevcu, koja ima, istorija će to da zabeleži a već su zabeležile knjige SRS-a, istorijski i simbolički značaj, dakle u toj istoj dvorani Doma samoupravljača ili Doma sindikata, kako hoćete, mi sutra, 1. decembra, organizujemo u 19.00 časova promociju knjige predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić".
Vidite koliko vreme može da učini i koliko je značila borba srpskih radikala i Vojislava Šešelja. Sedamnaest godina posle, u skupštinskoj sali, još neko kratko vreme kao predsednik najveće poslaničke grupe, sedi Tomislav Nikolić, a biće uskoro u zgradi preko puta, na Andrićevom vencu. Vojislav Šešelj je toliko svojom ideologijom zadužio srpski narod, u pravom smislu reči, a i narod njega, da se tamo herojski bori.
Mislim da će, uverena sam, baš kao i tog 25. decembra 1990. godine, i sutra, 1. decembra u 19.00 časova, dvorana Doma sindikata u Kragujevcu biti prepuna, kao odraz poštovanja prema Vojislavu Šešelju, prema njegovom prijatelju i saborcu Tomislavu Nikoliću i prema borbi srpskih radikala za slobodu srpskog naroda.