Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman ima isti smisao kao i amandman gospodina Miličkovića ili je neka varijanta, pokušaj da se dotera zakon u delu kada je reč o pravima predsednika Republike koji je razrešen.
U članu 43. stav 1. Predloga zakona stoji: "Predsednik Republike koji je razrešen nema prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike". Znači, nema nikakva prava.
Amandmanom, koji sam podneo u ime SPS, menja se član 43. stav 1. Predloga zakona tako da glasi: "Predsednik Republike koji je razrešen dužnosti zbog kršenja Ustava i zakona kojim se ugrožava nezavisnost, teritorijalna celovitost i suverenitet Republike Srbije, kao i zbog učinjenih krivičnih dela kojima se narušava ugled i moralni integritet institucije koju predstavlja, nema prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike".
Dakle, kroz ovaj amandman pokušava se da samo u onim drastičnim slučajevima, kada je predsednik Republike ugrozio interese Republike Srbije, ili na bilo koji drugi način, ili činjenjem krivičnih dela ugrozio moralni integritet te institucije, da dođe do razrešenja i da on nema prava koja mu po ovom zakonu pripadaju kao bivšem predsedniku Republike.
Bez ikakve zluradosti, molim vas da to ne shvatite tako. Zamislite da se dogodi neki novi 5. oktobar, ali ovoga puta da narod zbaci vas sa vlasti, da se potom odmah raspišu novi parlamentarni izbori, a sve to da se dogodi, govorim hipotetički, za vreme kada je vaš predsednik Republike na vlasti, odnosno vrši funkciju predsednika Republike.
Dakle, vi izgubite parlamentarne izbore i u Narodnoj skupštini se, posle konstituisanja jedne drugačije većine koja je, recimo, protiv vas, pokrene postupak za razrešenje, a u jednoj takvoj euforiji pitanje je i kako će Ustavni sud oceniti ustavnost kada se to pokrene itd., kao što su pravosudni organi radili posle 5. oktobra u mnogim slučajevima itd., dođe do razrešenja vašeg predsednika Republike koji, ruku na srce, recimo, nije kršio Ustav u tom delu kako amandman govori, da je on vršenjem svoje funkcije ugrozio nezavisnost, teritorijalnu celovitost ili suverenitet Republike Srbije, i bude razrešen. On nema nikakva prava kao bivši predsednik.
Sad sam dao jedan hipotetički primer, da to može da se dogodi bilo kom predsedniku Republike koji dođe u takvu situaciju, da na jedan način, u jednoj situaciji euforije, kada se voluntaristički pristupa i sagledava, bude smenjen i da posle toga ostane bez ikakvih prava.
Dakle, i ovaj amandman ima onaj smisao da se ispoštuje institucija predsednika Republike do kraja, jer je ona i suviše ozbiljna da bi se sa njom postupalo ovako ili onako u zavisnosti od trenutne političke potrebe većine koja je najuticajnija u tom trenutku u Srbiji.
Uvek mora da se poštuje predsednik Republike, i institucija predsednika Republike i bivši predsednik Republike. Prema tome, ne sme da se dogodi da se bivši predsednik Republike tek tako pošalje u Hag, mimo zakona i Ustava, kršeći pri tome neke osnovne zakone koji regulišu pitanje kada on može da izađe iz istražnog zatvora i ko može da ga izvede i kojim aktom.
Kada bivši predsednik umre, odnosno kada bude ubijen, a onda se organizuje sahrana, na Trgu Republike se ne maše balonima i organizuje hepening, kao što ste vi to organizovali i vi, gospodine Albijaniću, u tome učestvovali. To se ne čini ni u trenutku kada bude, nažalost, ubijen i premijer, predsednik Vlade Republike Srbije, kao što to niko nije ni činio, jer nije red. Tu se vidi ta razlika u poštovanju države Srbije i njenih institucija.
Prema tome, ovakav amandman od strane SPS zaista je apsolutno dobronameran i u funkciji onoga što jeste država, što je poštovanje države i njenih institucija. Zapravo iz tih razloga je trebalo da ovaj zakon obuhvati sve ove funkcije iz ranijeg perioda, i to da obuhvati gospođu Jovanku Broz, posle suprugu Slobodana Miloševića Miru Marković, sutra-prekosutra i supruge ostalih predsednika koji dođu u tu situaciju, kada smo govorili o onom drugom članu, kada umre bivši predsednik Republike.
Naravno, kroz ovaj set amandmana koji smo dali u ovom delu, mi konkretno mislimo da je trebalo udostojiti svim pravima bivšeg predsednika i u onom obimu i u onoj formi kako smo to i predložili amandmanima, znači sve predsednike koje smo imali, a koji su još živi. To su: gospodin Dobrica Ćosić, gospodin Zoran Lilić, Milan Milutinović, gospodin Vojislav Koštunica i Svetozar Marović.
Dakle, gospodine Todoroviću, vi ste u pravu da su oni... nema potrebe da oko toga polemišemo. Mi smo predložili u jednom amandmanu da to budu i predsednici SRJ. Da li smo mi u pravu u tom delu ili nismo, to je drugo pitanje i oko toga, ja bar, ne želim da polemišem - da li to treba ili ne treba. Ovde govorimo o jednom principu.
Da završim. SPS smatra da ipak u datom trenutku, kada se pokrene postupak... izvinjavam se što sam stao, nije meni sad stalo da vi svi čujete šta kažem, ali jednostavno me to dekoncentriše, pa iz tog razloga stanem.
Dakle, bila je želja SPS-a da se ovo značajno pitanje ne reši na tako rigidan način jer u datim situacijama zaista to tako i može. Ipak stoji potreba da u najtežim slučajevima, kada je presednik Republike prekršio Ustav i doveo u pitanje tu instituciju koju obavlja, instituciju predsednika Republike, on ostane bez prava.
A on može da ostane bez prava čisto jednom hirovitom ili ne znam kakvom politikom neke većine u datom trenutku, a da to zaista ne bude objektivne prirode i bude veoma loše po Srbiju, čime se nastavljaju podele i čime se stvaraju uslovi za teške posledice po našu državu.

Narodni poslanik Rajko Baralić o amandmanu, a zatim narodni poslanik Dragan Todorović, isto o amandmanu.

Gospodin Mihajlović je dao argumentaciju za koju je smatrao da je neophodna. Ovo je pogodan trenutak da kažem šta se tačno dogodilo pre nego što je na prevaru uhapšen Slobodan Milošević.
Prvo je, podsećam vas, Vlada donela akt kojim se bivšem predsedniku oduzima pravo na obezbeđenje. To je bio prvi čin. To je učinjeno zato što inače nije bilo moguće da se dve službe iste države sukobe, a da se pri tom liši slobode bivši šef države. To je prva stvar.
Druga stvar. U noći kada je na prevaru uhapšen Slobodan Milošević, a Čedomir Jovanović je garantovao svojim potpisom da neće biti izručen Haškom tribunalu, načelnik Generalštaba, koji vama nije bio mrzak jer je bio i bivši načelnik Generalštaba, naredio je komandantu gardijske brigade generalu Bojoviću da prepotčini gardijsku jedinicu i da Vilu ''Mir'' više ne obezbeđuje garda. To je nekoliko krivičnih dela. O tome ćemo jednom razgovarati.
Sve dalje je poznato - pritvor zbog krivih trepavica baba Stamene, a onda kidnapovanje bez saglasnosti ijednog državnog organa, odnosno izvođenje iz pritvora. Kidnapovanje je krivično delo, dakle, sedam-osam krivičnih dela. Govorim sve vreme o tome, jer se radilo o bivšem predsedniku dve države: SRJ i Republike Srbije. Radilo se o predsedniku koji je izbore izgubio sa dva miliona dobijenih glasova. Toliko danas izađe na izbore u Srbiji manje-više. Dobro, više.
Dakle, postojalo je na jednom mestu smišljeno i organizovano, postojala je namera kako da se jedan čovek, koji je bivši predsednik, formalno-pravno liši slobode, a da se pri tom dve službe bezbednosti ne dovedu u sukob. To je bio odnos jedne vlasti prema bivšem predsedniku. Prvi put je biran sa tri i po miliona glasova.
Mi možemo da budemo politički protivnici, i jesmo, zato smo ovde. Nama su politički programi različiti i treba da budu. Mi smo parlamentarne stranke i mi smo poslanici tih parlamentarnih stranaka, i to je dobro. Samo nije dobro da se prema bivšem šefu države bilo ko u svetu tako ponaša. Nije postojao nijedan zakonski osnov da se tako uradi.
Samo se jedan ministar u DOS-ovoj vladi nije saglasio sa protivustavnom uredbom da se Slobodan Milošević na Vidovdan izruči Haškom tribunalu. Ostali su se sa tim saglasili. Ne može to - ustavno je kada je naš Ustav, a kada je vaš Ustav to nije ustavno. Svi su ustavni, samo ovo naše je malo ustavnije. To je, ako hoćete, rđava poruka za budućnost, to je rđav odnos prema državi, prema bivšem predsedniku, to je nemoguć odnos prema građanima Srbije koji su obezbeđivali glasovima da on bude to što je bio.
Možete vi da mislite o tome šta god hoćete. Šef države je šef države. On se nekome sviđa, kao što se i ovaj sada nekome sviđa, nekome ne sviđa, kao što se i ovaj sutra nekome neće svideti, a nekome hoće, ali on je šef države. Kada je bivši, njemu pripada sve ono što treba da pripadne svakom bivšem šefu države u svakoj normalnoj državi.
Dakle, bilo je važno da ovo kažem, neću više na ovu temu da govorim, zato što postoji nekoliko važnih elemenata koji imaju obeležja ili su krivična dela, a među vama je i onda od 176 poslanika bilo sto pravnika ovde u sali, u Vladi je sedelo nekoliko doktora prava. Doduše nisu svi imali državljanstvo Srbije, neki su bili državljani nekih drugih država i bili ministri u Vladi Republike Srbije. Toliko o tome.
Biće još nekoliko amandmana o kojima ćemo govoriti veoma kratko. Ali, mi ne želimo nijednom vašem predsedniku, kakvo god mišljenje imamo danas o njemu, da ima takvu sudbinu i da ima takav odnos aktuelne vlasti kada on postane bivši. Tako se pokazuje da li si častan, da li si samo pobedio ili si revanšista osvetnik. Vi ste bili revanšisti osvetnici.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, oba amandmana na član 43. na neki način pokušavaju da poprave ovaj član 43, ali najbolje bi bilo da smo napisali ''član 43 - briše se''.
Ovde postoji jedna stvar o kojoj mislim da zakonodavac uopšte nije vodio računa. On je ispred sebe imao sliku predsednika, a u ovim članovima ne treba imati sliku predsednika, nego države. Ovde se radi o državi, šta treba da se uradi prema bivšem predsedniku, i to je osnovna greška zbog čega glasi ovako član 43.
Posebno je problematično obrazloženje, ponovo obrazloženje, koje se daje. Kaže: ''Amandman se ne prihvata. Predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava, dakle, u krajnjoj liniji, zato što je svoju funkciju i nadležnosti vršio protivno najvišem pravnom aktu države.''
Dame i gospodo, a šta će se desiti, kao što smo imali prilike u slučaju Ričarda Niksona, pokrenut je praktično postupak za smenu, međutim, on je dao ostavku. Formalno, on je prekršio zakone, prekršio Ustav, ali nije sproveden postupak. On je dao ostavku i imao je sva prava koja imaju svi bivši predsednici SAD-a.
Hajte da idemo dalje u pretpostavku: šta će se desiti da, recimo, predsednik Republike izvrši krivično delo, recimo, ubistvo? Živ čovek, kao i svaki drugi, dođe sticajem okolnosti u tu situaciju. On će morati da odgovara, kao i svako drugi, za krivično delo. Odužiće svoj dug državi. Onog momenta kada prestane da bude briga države na određenom mestu, on će biti bivši predsednik.
I tamo je bivši predsednik, ali kada izađe na slobodu, on je bivši predsednik i država o njemu mora da vodi računa zbog države, jer država štiti svog bivšeg predsednika. Štiti, ako ništa drugo, od pokušaja ljudi koji su bolesni i koji, između ostalog, na takav način misle da urade nešto što bi eventualno štetilo bivšem predsedniku, od fizičke povrede do ubistva.
Zbog toga ovaj amandman Milosava Miličkovića treba prihvatiti i eliminisati sve ove probleme koje ćemo inače imati ukoliko se ovo ne prihvati.
Bivši predsednik države je bivši predsednik države, i u svakoj situaciji on mora da ima zaštitu države. Ako je prekršio Ustav, napravio krivično delo, on snosi posledice. Kada se završi to, jednostavno, on mora da ima ona prava kao i svaki drugi bivši predsednik Republike, odnosno države i zbog toga mislim da nije dobro formulisan član 43.
Ne treba izdvajati ni po kakvom osnovu, nego prihvatiti ovaj amandman Milosava Miličkovića, jer on praktično briše član 43. i tako bismo došli u situaciju da država izvršava svoje obaveze zbog sebe, a ne zbog bivšeg predsednika koji više nije na toj funkciji. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo poslanik Dušan Bajatović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu čl. 225. i 226, zbog poziva građana juče i danas, a u nameri da obavestim javnost i narodne poslanike, a istovremeno tražim i odgovor od ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je direktno odgovoran za ono što se dešava poslednjih dana, a evo i danas u Ćupriji i Paraćinu, s obzirom da su ugroženi životi ljudi i njihova imovina, a sve kao posledica prošlogodišnje eksplozije skladišta municije u naselju "7. juli" kod Paraćina.
Građani opštine Paraćin i Ćuprija traže da ih neko zaštiti od ministra Dragana Šutanovca, jer je on odgovoran za trenutno ugrožavanje života ljudi i njihove imovine. On verovatno ne zna da i dan-danas ljudima padaju plafoni po kućama, pucaju stakla i prskaju zidovi.
Do pre izvesnog vremena vršeno je uništavanje pronađenih minsko-eksplozivnih sredstava i to u periodu od 14 do 15 časova. Međutim, u poslednje vreme to se dešava svakodnevno i, što je žalosno, detonacije su toliko jake da se ovih dana javljaju nova oštećenja kod građana. Ljudi su u panici, deca bukvalno beže po podrumima. Građani će se uskoro i sami organizovati i doći na poligon gde se vrši uništavanje tih sredstava kako bi zaustavili dalje eksplozije jer će im biti uništeni domovi.
Konkretno, mene su zvala sledeća lica - Zoran Ilić, "Minel naselje'', Ćuprija - popucala su mu stakla na kući, Novko Stošić - ispucali su mu zidovi, Stanko Stojanović, kod Tehničke škole u Ćupriji - ispucao plafon, Milorad Ilić, "Minel naselje'' - stakla su mu popucala na kući, a još mu ni prethodnu štetu nisu izmirili.
Lokalne televizije o ovome već danima puštaju priloge, zatrpane su prilozima o tome i pozivima građana. I ono što je najgore, ministar odbrane Dragan Šutanovac se oglušio i o pozive predsednika opštine Paraćin i o pozive predsednika opštine Ćuprija. Čak su dali jedno smešno saopštenje da su detonacije jake zato što se uništavaju mine koje su pronađene i koje su većih razornih moći, što znači kada budu pronašli neku raketu zemlja-vazduh, ili neku avio-bombu, mi komotno da se selimo iz Ćuprije i iz Paraćina.
Zato tražim odgovor od ministra odbrane Dragana Šutanovca, u ime građana opštine Ćuprija i opštine Paraćin, zašto se ne prestane sa ovakvim načinom uništavanja eksplozivnih sredstava, jer to direktno ugrožava imovinu i živote ljudi u ove dve pomoravske opštine.

Da li se neko javlja po amandmanu za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milutin Mrkonjić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 45. doda novi član 45a.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

U ime SPS narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine Milutin Mrkonjić podneo je amandman. U Glavi X - Prelazne i završne odredbe - dodaje se novi član 45a, koji glasi: ''Prava utvrđena odredbama čl. 37, 38, 39, 40, 41. i 42. za bivšeg predsednika Republike primenjuju se i na predsednike Republike koji su tu dužnost obavljali počev od 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona. Prava utvrđena odredbama čl. 37, 38, 39, 40, 41. i 42. za bivšeg predsednika Republike shodno se primenjuju i na sve predsednike savezne države u čijem je sastavu bila Republika Srbija do istupanja Crne Gore iz Državne zajednice Srbija i Crna Gora.''
Dakle, potpuno je jasno o čemu se ovde radi. Ne želim da uzimam vaše vreme. Mi smo praktično ovaj amandman već više puta objasnili kroz druge i kroz našu raspravu u načelu. Naša iskrena namera je da se svi bivši predsednici dovedu u isti položaj i da svi bivši predsednici imaju ista prava kao što će imati i bivši predsednik posle ovog mandata. To je suština.
Sve drugo je ovde već rečeno i očekujem da ovaj amandman prihvatite, zato što on nikome ne nanosi nikakvu štetu, samo državu Srbiju bolje pozicionira u odnosu na sve što je iskustveno i što je u drugim državama rečeno na isti način ili sličan.
Zato što je, recimo, potpuno neshvatljivo da predsednik bivše države u nekoj evropskoj zemlji nema ništa od prava koja mi tražimo za bivše predsednike države Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i bivše predsednike Srbije i Crne Gore koji su bili iz Republike Srbije.
Neko može reći da ovi poslednji nemaju šta ovde da traže, ali ovo je principijelna stvar i smatram da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Mi stavljamo tačku na ovu raspravu kada je ovo u pitanju, zato što povodom svake drugačije odluke reći će nam da vi nemate dobru nameru s tim u vezi, da vi samo štitite prava bivšeg predsednika koji je biran iz redova vaše stranke ili vaših stranaka koje su sada na vlasti. Nadam se da to ne želite, niti da želite da građani to tako shvate.
U protivnom, prihvatićete ovaj amandman i pokazati da je vama svaki bivši predsednik vredan pažnje i poštovanja i u tom smislu vas pozivam da prihvatite amandman. To je trebalo da učini i Vlada, jer je i Vlada, rekavši da neće da prihvati ovaj amandman, u stvari, takođe rekla, kao što najveći broj vas ovde misli: ne, ovo nisu bili naši kandidati, baš nas briga, pa im nećemo dati ništa od ovoga što vi ovim zakonom tražite.
Dakle, to prosto nije moguće i biće prilike da o ovome razgovaramo i kada se bude glasalo o ovom zakonu i kasnije. Moram da kažem: naplaćivaćemo vam to žestoko svaki put kada nam se ukaže prilika, u svakom pogledu, zato što vi onda ne vodite konzistentnu politiku, ne vodite doslednu politiku i ne pretačete u zakonska akta ono što govorite u izbornoj kampanji - da su svi građani jednaki, da su svi ovi koji su odgovorni za ovo ili ono, da imaju isti tretman, već naprotiv, da pravite zakone koji će biti mali politički azil za vaše bivše predsednike. Mi ne želimo da to bude tako i zato je gospodin Mrkonjić u ime SPS podneo ovaj amandman i molim vas da ga prihvatite.