Gospodine Obradoviću, slažem se s vama. Molim narodne poslanike da ne dobacuju iz klupa, da sednica ide svojim tokom. Izvolite, gospodine Obradoviću.

Hvala, gospodine predsedniče.
Primećujem izvestan stepen nervoze u redovima DS-a.
(Boško Ristić, sa mesta: Dosadno je.)
Ako vam je dosadno, nemojte da sedite tu, idite kući. Ako vam je dosadno da obavljate posao narodnog poslanika, vi idite kući. Ako ne možete da slušate ovo, izvinite, gospodine Ristiću, onda...
Ja pokušavam...

Nastavite, gospodine Obradoviću.

Hvala, gospodine predsedniče. Vidim da je ova priča o Cesidu kod nekih izazvala opravdanu nervozu, zato što pričamo o stvarima koje su bile deo života, koje su bile deo izbora, a Cesid  je odigrao jednu profesionalno vrlo nekorektnu ulogu u izborima, zato što je one stvari koje su išle u prilog tzv. demokratskim strankama prećutkivao ili edukovao građane, direktno ili indirektno, na način da se izazove njihov izlazak na izbore i da glasaju za svog kandidata.
Mi imamo časne namere. Pogledajte sadržaj ovog amandmana, pogledajte ove odredbe koje su sadržane u zakonu koji je do sada bio važeći ili će biti važeći još neki dan. Šta ima tu loše i u ovom zakonu i u ovom amandmanu kolege Petronijevića da državni organi daju podatke u toku dana održavanja izbora? Šta tu ima loše?
Ako verujete državi, pa valjda verujete tom organu koji izdaje odgovarajuće brojke. Šta je loše u tome što će se reći da je stepen izlaznosti 32%, pa će se videti sramota da građani Republike Srbije neće da izađu iz razloga koji su vrlo jasni? Ako imate probleme neke druge vrste, onda je to nešto drugo.
U svakom slučaju, smatramo da je amandman kolege Petronijevića vrlo smislen i da sve ono loše iskustvo i ponašanje pojedinaca i medija, ako hoćete, pogotovo ono animiranje javnog mnjenja i pozivanje birača da glasaju ili određena populacija unutar biračkog tela ili sa pozivima, direktnim i indirektnim, samo za određenog kandidata, to stvarno nema smisla i to treba ostaviti iza nas.
Pa, vi ste govorili o transparentnosti, govorili ste o regularnosti. U čemu je problem da se prihvati jedan logičan amandman i da izbore učinimo još regularnijim? Tu ne vidim nikakav problem. A vi ako vidite problem onda, izvinite, molim vas, vi nam dajete osnov da možemo izvući neke druge zaključke, da vama ne treba zakon koji će stvoriti uslove za regularne izbore, nego treba zakon kojim će se stvoriti uslov za manipulaciju.
Zašto državni organ ne može da saopšti, samo državni organ? Ako treba neko drugi, onda recite: treba nam Cesid do daljnjeg. Slušajte, nije slučajno ni Cesid bio u RIK-u. Otkud odjedanput tolika ljubav prema jednoj nevladinoj organizaciji koja radi samo za jednu stranu?
U svakom slučaju, ovaj amandman apsolutno treba prihvatiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  neverovatno je da u Predlogu zakona o izboru predsednika Republike ne piše koja je većina potrebna da bi neko pobedio na izborima za predsednika Republike.
Da je to tako, evo, pročitaću vam stav 1. člana 18. Predloga zakona, na koji je amandman podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Taj stav glasi ovako: ''Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.''
U teoriji ustavnog prava postoje dva pojma većine: pojam proste ili relativne većine i pojam apsolutne većine. Sama apsolutna većina u nekim zemljama može da bude i kvalifikovana, pa se traži, recimo, dvotrećinska većina, tročetvrtinska većina itd.
Ovde samo piše većina. Sad smo u nedoumici koja je to većina koja je neophodna da bi moglo nesumnjivo da se kaže da je određeni kandidat pobedio na izborima za predsednika Republike Srbije. Da li je to prosta većina, da li je to apsolutna većina?
Narodni poslanik Zlatan Jovanović predložio je amandman kojim se izbegavaju sve nedoumice oko toga ko je pobedio na izborima i on je predložio da se u članu 18. stavu 1. reč ''većina'' zameni rečima ''najveći broj''.
Stav SRS-a je da na izborima za predsednika Republike Srbije treba da pobedi onaj kandidat koji je dobio najveći broj glasova, odnosno ko je pojedinačno dobio više glasova od svih ostalih kandidata. Na ovaj način izbegava se tzv. drugi izborni krug.
Mi u Republici Srbiji imamo vrlo negativna iskustva sa drugim izbornim krugom. Drugi izborni krug ne znači ništa drugo nego političku trgovinu. Znači razne neprincipijelne nagodbe između određenih političkih stranaka i cilj svih tih nagodbi je da ne pobedi najbolji, odnosno najjači kandidat.
Tipičan primer jedne takve neprincipijelne i vrlo ružne političke trgovine bili su izbori za predsednika Republike 2004. godine, odnosno drugi krug tih izbora. Ako se sećate, u prvom krugu tih izbora kandidat SRS gospodin Tomislav Nikolić dobio je ubedljivo najveći broj glasova. Međutim, došlo je do drugog izbornog kruga i u drugom izbornom krugu udružile su se, kako bi rekao naš narod, babe i žabe.
Ujedinili su se DS, DSS i G17 plus i pri tome su se poslužili nečim vrlo ružnim. Između dva izborna kruga u junu 2004. godine počeli su da plaše pripadnike nacionalnih manjina kako će im se desiti neko veliko zlo ako pobedi kandidat SRS, pa je onda bila priča ako pobedi Tomislav Nikolić doći će do uvođenja novih sankcija Republici Srbiji, pa ako pobedi Tomislav Nikolić maltene doći će do bombardovanja, desiće se neke neverovatne kataklizme ako pobedi srpski radikal na izborima za predsednika Republike.
Onda oni koji su jedni o drugima pričali sve najgore, oni koji su tvrdili da je Boris Tadić izdajnik, a da je Vojislav Koštunica mlitav čovek, koji ne zna ništa drugo da radi nego da se igra sa svojim mačkama, odjednom su se udružili, odjednom su postali veliki politički prijatelji i saveznici i u drugom izbornom krugu pobedio je, nažalost, Boris Tadić. Pobediće gospodin Tomislav Nikolić, nemojte ništa da se sekirate.
Dakle, pobedio je Boris Tadić i pobedio je, kao što su rekli pripadnici stranke SVM, između ostalog i glasovima jednog dela pripadnika mađarske nacionalne manjine, koji su glasali za Borisa Tadića pre svega zbog straha koji su im uneli DS i DSS da će pobeda Tomislava Nikolića da znači neko veliko zlo za pripadnike nacionalnih manjina.
Mi ovim amandmanom želimo, pre svega, da sprečimo tu političku trgovinu, koja je neprincipijelna, koja je vrlo ružna. Želimo da na izborima za predsednika Republike pobedi kandidat koga hoće narod, a ne koga hoće političke oligarhije DS-a, DSS-a i G17 plus. Dakle, neka pobedi onaj kandidat koji odmah dobije najveći broj glasova, odnosno ko pojedinačno ima više glasova od svih ostalih kandidata.
Na taj način izbegavate političku trgovinu, izbegavate razne neprincipijelne sporazume, izbegavate to da unosite zabunu u narod. Umesto da podižete politički moral naroda, da podižete njegovu političku kulturu, da jačate hrabrost građana, vi unosite zabunu.
Pričate početkom juna – ovi iz DSS-a sve najgore o Tadiću, ovi iz DS-a sve najgore o Koštunici. Odjednom, posle 15 dana sve to nestaje, odjednom počinje da se uspostavlja harmonija između do tada ljutih političkih protivnika i onda – šta narod da misli, gde je tu moral, gde je tu etika, gde je tu principijelnost, gde je tu doslednost?
Inače, mi smo tu političku trgovinu, dame i gospodo narodni poslanici, mogli da vidimo i u 2007. godini. Sećate se da je DSS podržala izbor Tomislava Nikolića na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Čak su tvrdili da oni neće da dozvole DS-u da preuzme kontrolu i nad Narodnom skupštinom, zato što već imaju predsednika Republike, i bio bi neki elementarni politički red da, ako je predsednik Vlade iz DSS, ako je predsednik Republike iz DS, da onda predsednik Narodne skupštine, kao treće grane, zakonodavne vlasti, bude upravo srpski radikal.
Onda posle nekoliko dana DSS okrene ćurak naopako i sa onima koji su im navlačili hulahopke na glavu odjednom uspostavi pakt, uspostavi trgovinu i sada imamo predsednika Narodne skupštine iz reda Demokratske stranke.
Dakle, da bismo sprečili tu neprincipijelnost, nedoslednost, to što kvari moral naših građana, što urušava neke elementarne principe demokratije, mi smo predložili da se iznađe najjednostavnije i najpravičnije rešenje: neka pobedi onaj kandidat koji dobije najveći broj glasova.
To rešenje je dobro iz još jednog razloga – umanjuju se troškovi izbora. Po nekim procenama, svaki izborni krug košta najmanje oko tri miliona evra. To je veliki novac.
Zašto onda trošiti novac za drugi izborni krug, zašto ponovo organizovati biračke odbore, zašto ponovo štampati izborni materijal, zašto ponovo plaćati politički marketing političkim strankama na radiju, televiziji, u novinama itd., kada sve to može da se završi u prvom izbornom krugu?
Sada mi je jasno zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nema tu mnogo filozofije. Stvar je potpuno jasna. Vladajućoj koaliciji je jasno da će u prvom izbornom krugu, odnosno ako se prihvati amandman SRS, odmah da pobedi Tomislav Nikolić. Oni znaju da Boris Tadić, a pogotovo neki drugi kandidat, ne može da dobije veći broj glasova od Tomislava Nikolića i onda su oni smislili drugi izborni krug.
Doduše, do te mere su politički nepismeni da to nisu umeli da napišu nego su rekli - ponovljeno glasanje. Velika je razlika između ponovljenog glasanja i drugog izbornog kruga, ali time se već bave neki drugi amandmani i o tome ne želim da govorim.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da prihvatite amandman gospodina Zlatana Jovanovića. On je apsolutno u duhu demokratije i to je jedno rešenje koje, između ostalog, može da podigne politički moral i političku kulturu u Republici Srbiji, a istovremeno da smanji troškove izbora. Mislim da je i jedno i drugo u interesu građana.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nataša Mićić podnela je amandman kojim predlaže da se izmeni naslov posle člana 18.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, iz DHSS, a u poslaničkom klubu LDP.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se ovakvim načinom pisanja i predlaganja zakona sve više urušavaju principi parlamentarne demokratije.
Ako je nekome dosadno, hodnik je tu, bife radi. Nema potrebe da se ovde ćaska. To je sasvim legitimno, da se žvaću žvake i ostalo. To je odnos i prema parlamentu, i prema govornicima, ali još više prema građanima Srbije.
Dakle, članom 18. Predloga zakona o izboru predsednika Republike određeno je kako se utvrđuje pobednik predsedničkih izbora.
Predlagači su se opredelili za sistem u kome nije važno koliko je građana izašlo na izbore, dakle može i značajno manje od polovine ukupnog broja birača u Srbiji. Ono što je paradoks, to je da se drugi izborni krug naziva ''ponovljeno glasanje''.
Imamo obrazloženje kojim se odbija amandman na čitavoj strani. To zaista podseća na onoga ko je pisao ovaj zakon, na gospodina Balinovca. Meni jedino nije jasno da li je ministar, gospodin Marković, imao ovlašćenje gospodina Balinovca da brani ovakav nakaradni zakon u ovom parlamentu.
To što se drugi izborni krug naziva ponavljanje glasanja, to je posledica olako obećane brzine, koja počinje od usvajanja Ustava i koja iz dana u dan sve više razara institucije u ovoj zemlji, umesto da se one jačaju i izgrađuju. Zašto? Zato što ponavljanje glasanja nije isto što i nadmetanje u drugom izbornom krugu. To je i pravnim laicima potpuno jasno.
Izbori se ponavljaju u potpuno drugačijim situacijama. Kada se na pojedinim biračkim mestima utvrde...
Parlamentarna većina je fenomenalna. Ne znam šta vas tera da sedite ovde. Em nemate suvislu reč da kažete, neprestano galamite, cerekate se, žvaćete i pokazujete Srbiji za koga ne treba da glasa na predstojećim izborima. Dakle, vrlo ste simpatični, pazite pitanja narodnog poslanika.

Molim mir u sali. Hajdemo ljudi da radimo, nema još mnogo i molim narodne poslanike da ne dobacuju iz svojih klupa, ko god bio narodni poslanik.

Tužno i tragično deluje ova vaša skupina. Žao mi je, žao mi je jer sam godina bio saborac one DS na čijem čelu je bio Zoran Đinđić. Ovo je bruka i sramota za takvu DS. Molio bih vas, gospodine predsedniče, da mi omogućite da normalno obrazlažem amandman.