Gospodine Momčiloviću, vreme vam je isteklo.

Gospodine predsedavajući, kazaću samo jednu rečenicu. Evo, vidite završio sam, prošlo je dve-tri sekunde, ima jedna narodna poslovica i uzmite je u pamet: ''Naučite da ćutite da biste znali da govorite''.

Da li se još neko javlja po amandmanu?
(Ne.)
Na član 11. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Hvala, gospodine predsedavajući.
U ime SRS podneo sam amandman na član 11. stav 4, u kome tražim da se stav 4. briše. Obrazloženje ću pročitati malo kasnije. Zarad javnosti moram da pročitam razloge zašto sam tražio da se stav 4. briše.
Dakle, u članu 11. stav 4. kaže: ''Kod suda moraju biti overeni samo potpisi birača na sporazumu o osnivanju grupe građana i potpisi birača koji podržavaju predlog kandidata''.
U obrazloženju sam naveo da se ove odredbe već nalaze u članu 9. stav 2. i u članu 10. stav 1, i to ću pročitati zarad javnosti. Dakle: ''Grupu građana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv''. U članu 10. stav 1. kaže: ''Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača'', ili 50.000 birača, ako se usvoji amandman kolege Martinovića.
Dakle, gospodine ministre, moram da vam kažem da je obrazloženje koje smo dobili od Vlade više nego smešno, više nego nekulturno i jasno nam je da su obrazloženja koja ste nam dostavili na razmatranje amandmana predloga zakona o predsedniku takvi kakvi su zbog brzine njihovog pisanja, ali obzirom da je ovo druga tačka dnevnog reda i da je bilo dovoljno vremena Vladi da dobro razmotri sve amandmane, mogli smo dobiti sigurno i bolji odgovor.
Kaže se u obrazloženju ovako: ''Amandman se ne prihvata. Odredba stava 4. člana 11. Predloga zakona ima za svrhu da ponovo na jednom mestu naznači koje sve izjave moraju biti overene kod suda i time, posredno, ukaže na to koje izjave ne moraju da budu overene kod suda (recimo, pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika...''.
Koji je to, gospodine ministre, predsednik ili kandidat za predsednika ove zemlje, koji ne zna da svoju izjavu ne treba da overava u sudu? Još jednom dobijam potvrdu zbog ovoga da je zakon pisan zbog Borisa Tadića, jer očigledno da te stvari nisu njemu još uvek jasne, ni njegovom timu koji mu pomaže u radu. Vidi se da je ovaj zakon pravljen za izbor predsednika neke skupštine stanara, gde dva puta kad ponovite istu stvar, stavljate ovom kandidatu do znanja šta treću stvar ne treba da uradi.
Zbog toga sam rekao da je ovo obrazloženje više nego smešno. Mislim da nisu svi kandidati za predsednika ove zemlje u istom proseku inteligencije, da kao određeni kandidati shvataju šta je ovde napisano i bez ovog stava.
Mislim da je onda trebalo, ako ste hteli to do znanja da stavite svima, da napišete dodatni član u kome se kaže: ne treba overiti kod suda izjavu da prihvatate kandidaturu.
Zbog svega toga, gospodine ministre, i sami znate da u članu 11, stav 3. dovoljno piše šta sve treba jedan kandidat da podnese i da ste u obrazloženju napravili kontradiktornost od onoga što piše već u članu 11, a to je da treba ponovo ponoviti nešto. Već ovde piše u tački 1. člana 11: ''pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika Republike''. Mogli ste da stavite u zagradi ''neovereno kod suda'', ili da ponovite ovaj stav još jedanput kako bi nekom kandidatu bilo mnogo lakše.
Zbog svega toga ovo obrazloženje vređa svaku inteligenciju i zbog toga smo predložili amandman jer ne želimo da dođemo opet u nerazrešene situacije kao što smo došli u Predlogu zakona o predsedniku, gde se ne zna šta je domaćinstvo, koliko članova ima, da se ne zna šta je pisana, a šta je pismena izjava itd.
Te stvari nisu dobre. Mi pokušavamo da amandmanima ovaj zakon uredimo koliko-toliko, da ga uprostimo, da bi bio što primenjiviji. Naravno, morate imati u vidu činjenicu da je sigurno predsednik Srbije u narednom periodu kandidat SRS i da nismo ovo uradili ni iz kakvih političkih predrasuda, nego zbog stupanja zakona na snagu za naredne periode za sve kandidate i za sve izbore predsednika koji će se odvijati.
Moram kratko da se vratim na član 10, gde je kolega Martinović tražio da se umesto 10.000 potpisa skupi 50.000 potpisa. Dobio sam asocijaciju na to zbog izlaganja gospodina Rajka Baralića.
Rajko Baralić je rekao da je to opasno za Srbiju iz ovih ili onih razloga. Rajko Baralić je član SPS i zaboravio je da, kada su predsednički izbori ili bilo koji drugi izbori u pitanju, svi na jednoj strani a ostali na drugoj strani, samo SRS, i da nije problem svim strankama koji su na toj jednoj strani da skupe 50.000 potpisa, pogotovo za nacionalne manjine koje se utapaju i u drugom krugu poklanjaju svoje glasove toj prvoj strani ili tzv. demokratskom bloku.
Zato vas molim, gospodine ministre, da ovaj zakon uprostimo, da ovaj stav, koji apsolutno već nema smisla jer je pomenut u tačkama 9. i 10, bez veze ne ponavljamo jer ne treba ponavljati tri puta nešto da bi neko shvatio šta je četvrta stvar, tačnije šta kao četvrtu stvar ne treba da uradi. Hvala najlepše.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

 Neću da se upuštam, mislim da je potpuno obrazložen amandman, samo da predstavniku predlagača, ministru Markoviću, kažem da ni ovo nije tačno u članu 11. stav 4. da samo dve vrste potpisa moraju da budu overene kod suda.
Naime, kod suda moraju da budu overeni potpisi i one grupe od 10 građana koji raskidaju ugovor o zajedničkom kandidatu.
A to je ono kada se priča o nabrajanju da postoji uvek opasnost da ne nabrojite sve. Dakle, nije samo ove dve vrste potpisa kod suda. Postoji još jedna vrsta potpisa koja se overava kod suda, i kada nabrajate sve ono što mora da bude overeno, onda ste morali i treću vrstu potpisa: kada grupa od 10 građana razvrgava svoj ugovor o podršci jednom kandidatu, oni koji istupaju iz toga, svoje potpise o istupanju takođe moraju da overe kod suda.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč?
(Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Slavko Jerković predložio je da se u članu 12. Predloga zakona o izborima za predsednika Republike briše reč: "javnost".
Naime, član 12. glasi ovako: ''Sve obrasce koji su potrebni za podnošenje predloga kandidata propisuje Republička izborna komisija u posebnom aktu, štampa ih i stavlja na raspolaganje javnosti u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora''.
Republička izborna komisija je, dame i gospodo narodni poslanici, jedan svojevrstan državni organ. Svi državni organi imaju obavezu da svoje akte objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije". Zaista ne mogu da razumem na koji način Republička izborna komisija, nakon što akt o obrascima za sprovođenje izbora za predsednika Republike bude objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", te obrasce može da stavlja na raspolaganje javnosti.
Ne znam kako može Republička izborna komisija da te obrasce stavlja na raspolaganje javnosti putem televizije, ili putem radija, ili putem štampanih medija, putem novina. Dakle, ne znam šta je Vlada ovom formulacijom htela da kaže.
Umesto toga, gospodine ministre, mislim da je mnogo suvislije sledeće rešenje - da se svi obrasci koji su neophodni za sprovođenje izbora naravno utvrde od strane Republičke izborne komisije, da Republička izborna komisija te obrasce objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije" i da tek nakon toga, naravno, "Službeni glasnik Republike Srbije", kao javno preduzeće, štampa te obrasce i da oni mogu slobodno da se prodaju.
Ovako kako ste vi napisali u Predlogu zakona ispada da obrasci Republičke izborne komisije ne moraju da budu objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije", nego da ih samo Republička izborna komisija štampa i, kako vi kažete, stavlja na raspolaganje javnosti, a zaboravili ste onaj ključni segment, a to je da ti akti moraju da budu objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Sada, to verovatno nije slučajno. Vas je izgleda uhvatila epidemija da akte koje donose državni organi držite u tajnosti. Ovo je već, ako se ne varam, treći predlog zakona u kome se pokušava od građana Srbije nešto da sakrije.
Da vas podsetim da ste u Predlogu zakona o Vladi koga ste ovde izglasali, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi predvideli samo neke akte, opšte i pojedinačne, koje je Vlada dužna da objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", ali da postoji druga kategorija akata, koji mogu da budu objavljeni ako to Vlada hoće, a ako neće, oni će ostati tajna za građane.
Drugi zakon koji je ovde usvojen je Zakon o Ustavnom sudu. Tu ste takođe predvideli da se neki važni akti Ustavnog suda ne objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije", a pre svega odluka po ustavnoj žalbi. Mi smo vam ukazali da je odluka po ustavnoj žalbi izuzetno važna odluka, njome se odlučuje o izuzetno važnim ljudskim pravima i slobodama, u trenucima kada građani više nemaju neki drugi pravni mehanizam da zaštite svoja prava.
To ste odbili, nego ste napisali da Ustavni sud može da odluči, ako on to želi, da se pojedine odluke po ustavnim žalbama objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Evo sada, ovo je treći zakon, zakon o izboru predsednika Republike, gde kažete da Republička izborna komisija obrasce za sprovođenje izbora stavlja na raspolaganje javnosti, a uopšte niste predvideli da se ti obrasci objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
I uopšte mi je nejasna tehnologija kako mislite da se jedan pismeni akt stavi na raspolaganje javnost putem medija, jer mediji su izgleda jedino sredstvo da se nešto stavi na raspolaganje javnosti.
Sad, da ne ulazimo u taj difuzni sociološki pojam šta je javnost. Verovatno ste hteli da kažete - narod, odnosno oni koji su zainteresovani za izbore, koji imaju svoje kandidate i koji žele da glasaju na tim izborima, ali jedini način, legalni način na koji Republička izborna komisija može da komunicira sa građanima Srbije, jeste da svoje akte objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Sve ostalo ne može da bude pravno valjano, ne može da ima pravnu snagu. Dakle, otpada ta mogućnost da Republička izborna komisija može akte da objavljuje u medijima, novinama, na televiziji, na radiju itd. Jedini legalan put jeste da se svi akti, i Republičke izborne komisije i svih ostalih državnih organa, objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije". Sve ostalo je vraćanje Srbije u srednji vek, kada su državni organi radili šta su hteli, a da građani o tome uglavnom nisu imali pojma.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala lepo, gospodine Albijaniću. Član 13. Predloga zakona odnosi se na povlačenje predloga kandidata i odustanak od kandidature.
''Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike'' – to, naravno, nije sporno. Ali, sporan je sledeći stav: ''Ako je kandidata predložila koalicija političkih stranaka, predlog je povučen kad i poslednja politička stranka koja je u koaliciji pismeno povuče predlog, ako koalicionim ugovorom nije drugačije određeno''. Naš stav je da je ovakav stav 2. člana 13. neodrživ i da ovo nije dobro rešenje.
Naš predlog je: ''Ako je kandidata predložila koalicija političkih stranaka, predlog je povučen kada jedan od učesnika u koaliciji pismeno obavesti Republičku izbornu komisiju da povlači predlog kandidata''.
Zaista je neshvatljivo zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer kada sam videla ovako napisan stav doživela sam ga kao grešku Vlade Republike Srbije, nisam mogla da verujem da je moguće da zaista vi ozbiljno mislite da može ovako rešenje da ostane.
Još sa obrazloženjem Vlade zašto se ne prihvata amandman, kažete: ''Zbir volja koje su stvorile koalicije treba da je i razvrgnu. Sve političke stranke zajedno su stvorile koaliciju, pa zajedno treba i da je razvrgnu povlačenjem kandidature.''
''Ukazujemo'', kažete, ''i na to da po Predlogu zakona prednost ima način na koji je povlačenje kandidature uređeno u koalicionom ugovoru; tek ako pitanje povlačenja kandidature nije uređeno u koalicionom ugovoru, dolazi do primene dispozitivne odredbe (prema kojoj je predlog povučen kada i poslednja politička stranka koja je u koaliciji pismeno povuče predlog).''
Gospodine ministre, ovo je zaista potpuno van logike i van zdrave pameti. Napravi se ta koalicija od tri, četiri ili pet stranaka, to je kod vas uobičajeno, napravi se i formalni sporazum da podržavaju jednog kandidata i u međuvremenu jedna od stranaka, samo jedna, shvati da ne želi više da podržava tog kandidata. Kako vi mislite ovim zakonom i ovako regulisanim stavom drugim člana 13. Predloga zakona da obavežete ili da naterate tog jednog od nekada koalicionih partnera da mora da se pridržava ove odredbe?
Ovo je neprihvatljivo i naše amandmansko rešenje je mnogo jasnije jer propisuje, i tako stoji u obrazloženju, da ako makar i samo jedna od političkih stranaka, koalicije političkih stranaka koje su predložile kandidata, pismeno obavesti da povlači predlog, da se na taj način povlači i kandidatura. To je jedino logično i zapravo jedino moguće.
Ovo rešenje, stoji dalje u našem obrazloženju, bolje je od predloženog u Predlogu zakona zato što je jasnije, jednostavnije i disciplinuje sve avanturiste u politici i ne zbunjuje birače. Ako se koalicioni partneri ne mogu dogovoriti, zašto bi njihova svađa opterećivala birače? - to je naše pitanje. I ko ne može da se dogovori, ne treba da učestvuje na izborima.
Vi se pojavite sa jednim kandidatom, podržavaju ga tri-četiri političke stranke, u međuvremenu jedna stranka kaže - neću više da podržim tog kandidata, vi ga zakonom obavezujete da i dalje mora da ga podržava, predstavnik te stranke se pojavljuje u medijima i kaže - ne pada mi na pamet da više podržavam Borisa Tadića, bila je greška kada smo napravili sporazum da podržimo Borisa Tadića.
Da li će DSS podržati Velju Ilića ili Borisa Tadića? Možda će napraviti sporazum i sa jednima i sa drugima. Sa vama da bi se održali još malo u Vladi, a sa ovima zato što su na ovom drugom nivou republičkom već u koaliciji. Šta će sada njihovi birači i simpatizeri, za koga će da se odluče, ko je taj za koga treba da glasaju?
A u međuvremenu se onda DSS predomisli, izađe pred javnost i kaže - nećemo da podržimo ni Borisa Tadića, ni Velimira Ilića, mi jadni nemamo nikoga, nikoga nismo ni predložili i nikoga nećemo da podržimo.
Kako ćete onda zakonom da naterate nekog da podrži tu kandidaturu, ako jasno i glasno kaže da ne želi da je podržava? Ovo je zaista neprihvatljivo i mislim da je neophodno da ovaj amandman prihvatite, jer ne možete da zakonom nekome namećete njegovu političku volju i njegovu političku odluku. Svako ima pravo da se udruži, ali i da se razdruži.
Ako su se četiri ili pet stranaka udružile da podrže jednog kandidata i ako jedna stranka više ne želi da učestvuje u tome, vi tu stranku terate dok se svi ostali ne predomisle i ne kažu da neće da podrže tog kandidata. To jednostavno nije logično i to je neodrživo.
Zato, ministre, mislim da bi bilo dobro da se konačno uključite u ovaj rad, bar u ovaj zakon, pošto u onaj prethodni apsolutno niste, i da ako niste u stanju da prihvatite ove amandmane, odnosno ako nemate ovlašćenje od gospodina Balinovca da dirate njegov zakon, onda lepo kažite: povlačim ovaj zakon - pa se dogovorite lepo ako je moguće u zajedničkoj vladi, jer ovo je očigledno zakon vlade Vojislava Koštunice, a vi ste ministar vlade Božidara Đelića, pa se lepo tamo dogovorite i predložite nam jedan ozbiljan zakon.
Znate, mi smo ovaj zakon čekali šest-sedam meseci, vi ste toliko kasnili po Ustavu i Zakonu za sprovođenje Ustava i zaista smo očekivali, ako toliko dugo radite predlog zakona, da ćemo dobiti zakon na koji maltene nećemo imati nikakvu primedbu. A vi ovakvu nebulozu predlažete u zakon. Mislim, zaista, da je svakom građaninu koji sada ovo sluša i koji nema nikakve veze s politikom jasno da je ovo što ste vi predložili zaista van zdravog razuma.
Ponavljam, ministre, može li vas neko da natera zakonom da morate da podržavate nekog kandidata? Ako ste to i rekli u jednom momentu, i potpisali, u međuvremenu se predomislili, ko može vas da natera da glasate za Borisa Tadića?