Ovu priču o amandmanu bih počeo na drugojačiji način u odnosu na ono što je rekla moja koleginica Vjerica Radeta.
Neću reći ko nije, ali ću reći ko jeste, jer bi građanima Republike Srbije bilo zanimljivo da čuju ko jeste u sali Narodne skupštine, kada raspravljamo o zakonu o predsedniku. Očigledno one stranke koje su zainteresovane za izbor predsednika Republike i koje su zainteresovane da ceo posao izbora predsednika Republike protekne na najbolji mogući način. To su, nesporno, kolege iz SRS, kolege iz DS i, naravno, mi iz SPS.
Izašao sam da, u ime poslaničke grupe SPS, obrazložim amandman kolege Milisava Petronijevića na član 15. Kolega Petronijević je predložio svojim amandmanom da se član 15. proširi time što će se, pored postojeće formulacije, dodati i stav: "Ako je na glasačkom listiću zaokruženo lično ime kandidata ili je istovremeno zaokružen redni broj i lično ime kandidata, takav listić smatraće se važećim".
Mi iz SPS smatramo da se amandmanom precizira da se važećim glasačkim listićem smatra i listić na kome je jasno zaokruženo samo ime, odnosno ime i redni broj kandidata. Predlogom zakona nije ova mogućnost precizirana, te može u izbornom procesu, odnosno u postupku utvrđivanja rezultata izbora, biti proizvoljno tumačeno rešenje koje je dao predlagač zakona.
Mi smatramo da se amandmanom takva mogućnost eliminiše. Dozvolite mi da pročitam odgovor Vlade na ovaj amandman druga Milisava Petronijevića. Obrazloženje Vlade glasi: "Amandman se ne prihvata. Dovoljno je odrediti šta je nevažeći listić, pa da se istovremeno otkrije i pojam (znači treba da otkrivamo) važećeg listića. Ne mogu uporedo da u istom zakonu postoje i definicija važećeg i definicija nevažećeg glasačkog listića, pošto uvek postoji neki slučaj važenja ili nevaženja glasačkog listića koji tim dvostrukim definicijama nije obuhvaćen.
Recimo, amandman ne odgovara na pitanje da li je važeći glasački listić onaj u kome je zaokružen samo naziv predlagača, ili je zaokružen i naziv predlagača i lično ime kandidata ili je zaokružen redni broj i naziv predlagača itd. Sve su to slučajevi iz prakse u kojima se smatra da je glasački listić važeći, a nisu navedeni u amandmanu".
Ovo obrazloženje Vlade Republike Srbije je bolje nego ijedan argument koji bi se mogao izgovoriti u prilog ovom amandmanu, a u stvari govori o potrebi da se amandman prihvati. Bez uvrede, kolege narodni poslanici, mislim da nije zadatak biračkog odbora koji treba da utvrdi rezultate izbora na određenom biračkom mestu, da otkriva istine, da otkriva pojam važećeg listića, odnosno da praksa pokaže koji je listić važeći ili ne važeći.
Mislim da su kolega Milisav Petronijević i SPS apsolutno u pravu i pravo za tu tvrdnju mi daje i član 17. ovog predloga zakona koji govori šta se smatra nevažećim listićem.
Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.
Suština je da je važeći glasački listić onaj glasački listić iz koga se apsolutno može utvrditi pouzdano za koga je neko glasao. Izvinite, kolege narodni poslanici građani Republike Srbije, koji možda gledaju ovaj prenos, amandman kolege Milisava Petronijevića upravo i ima taj smisao da se njim apsolutno može utvrditi za koga je glasao. Ako neko zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata, ili zaokruži ime i prezime kandidata ili i jedno i drugo, to je dokaz da se apsolutno može utvrditi za koga glasa.
Prema ovom zakonu, glasa se samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena. Zaokruži se redni broj i onda se taj listić smatra važećim. Sve ostalo je nevažeće. Ukoliko se desi, kako kaže zakonodavac, u praksi, da neko zaokruži i ime i prezime kandidata, ili redni broj i ime prezime kandidata, onda će birački odbor reći, izvinite, zakon to ne predviđa, iako se zaokruživanjem i rednog broja i imena i prezimena kandidata apsolutno može utvrditi izborna volja građana, onda predlagač može da kaže, izvinite, u članu 15. stav 2. stoji samo redni broj ispred imena kandidata i to se ne može prihvatiti.
U ime SPS ukazujem i mi mislimo da je ovo ozbiljan problem i da bi bilo apsolutno potrebno ovaj amandman prihvatiti. Ne možemo da shvatimo predlagača da odbija ovako smislen amandman, sem ako to odbija iz razloga što je to predložila opozicija.
U situaciji kada sve manje građana Republike Srbije izlazi na izbore, iako smo 2003. godine izmenama Zakona o izboru predsednika ukinuli onaj za mnoge ogroman uslov važenja izbora, da mora glasati 50 plus 1 posto upisanih birača, činjenica je da kao reakcija na postojeće ekonomsko i političko stanje u Srbiji, ono što radi tzv. demokratska vlast u ovim godinama posle 2000. godine, sve manje i manje ljudi izlazi na izbore.
Mi ovim stvaramo uslove da i to neposredno izražavanje građana i neposredno izražena volja može biti dezavuisana. Problem uopšte nije tako sitan i tako banalan kao što bi se moglo shvatiti. Imamo u praksi različitu situaciju, da nažalost ni sve stranke ne mogu biti zastupljene u biračkim odborima, iako zakon to drugojačije kaže.
Verujte mi na reč, u ovih proteklih nekoliko godina smo se uverili da zakon ima svoj smisao u toku postupka, ali se u praksi i na terenu dešava nešto potpuno drugačije. Nije nevažno šta će biti važeći glasački listić i šta će biti nevažeći glasački listić. Stavite se u kožu bilo kog kandidata, gde će birački odbor reći da listić nije važeći.
Ovo govorim i sa stanovišta činjenice kakvo je biračko telo Srbije, da ima dosta starijih ljudi, da ima dosta ljudi sa određenim stepenom obrazovanja. Uzmite situaciju da se prijavi sedam-osam kandidata, što je realno očekivati, jer biće i stranaka i pojedinaca koji će učestvovati u izborima za predsednika Republike. Da li je moguće da svako od ljudi koji budu učestvovali na izborima, a kažem struktura biračkog tela Srbije je da su dominantni u biračkom telu uglavnom stari ljudi, da li će oni baš onako, da kažem hirurški precizno, moći da zaokruže samo redni broj ispred imena kandidata, kao neophodan uslov po ovom zakon da bi mogao listić biti prihvaćen.
Ako je suština glasanja da se pouzdano može utvrditi za koga je neko od građana glasao, onda je sasvim logično da se prihvati ovaj amandman kolege Milisava Petronijevića, jer zaokruživanjem i rednog broja i imena i prezimena kandidata, pa apsolutno se može utvrditi izborna volja.
Ne treba da stvorimo nijedan zakonski uslov da bude proizvoljnog tumačenja, jer kažem još jedanput, situacija ima raznih. Može se desiti da se proglasi ogroman broj glasačkih listića, gde je nesporno da je iskazana biračka volja u korist jednog kandidata, da je birački odbor koji je u sastavu drugačijem, da to proglasi nevažećim.
Ovo govorim ne slučajno. Mi socijalisti smo imali vrlo loše iskustvo. Primera radi, kada je bio referendum o gradonačelniku Gornjeg Milanovca, s obzirom da su sve stranke bile na jednoj strani, a on na drugoj, verovali ili ne, nismo imali predstavnika u biračkim odborima kada je sprovođen referendum. Čak ni preporuka Ministarstva da bi logično SPS trebalo da ima svog predstavnika u biračkim odborima, nije bila ispoštovana, a čime je stvoren formalno-pravni osnov za voluntarizam neviđenog nivoa.
Imali smo situaciju, primera radi, kada je bio referendum u Žabarima, gde je objektivno mali broj glasova odlučivao o sudbini predsednika opštine, koji je inače bio socijalista i koji je, hvala bogu, izdržao pritisak izjašnjavanja građana i građani su se većinom izjasnili protiv njegovog smenjivanja.
Suština je bila što su birački odbori i izborna komisija opštine proglasili ogroman broj listića nevažećim, pa onda te nevažeće listiće izvukli i nisu ih računali u broju onih ukupnih glasačkih listića. Ovo pominjem, poštovane kolege, zato što neki drugi članovi ovog zakona govore da se broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu broja glasačkih listića. Ne kaže se važećih i nevažećih, nego glasačkih listića koji budu u kutiji, pa će se onda izvršiti razvrstavanje na jedne ili druge.