Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je da u Predlogu zakona o izboru predsednika Republike ne piše koja je većina potrebna da bi neko pobedio na izborima za predsednika Republike.
Da je to tako, evo, pročitaću vam stav 1. člana 18. Predloga zakona, na koji je amandman podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Taj stav glasi ovako: ''Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.''
U teoriji ustavnog prava postoje dva pojma većine: pojam proste ili relativne većine i pojam apsolutne većine. Sama apsolutna većina u nekim zemljama može da bude i kvalifikovana, pa se traži, recimo, dvotrećinska većina, tročetvrtinska većina itd.
Ovde samo piše većina. Sad smo u nedoumici koja je to većina koja je neophodna da bi moglo nesumnjivo da se kaže da je određeni kandidat pobedio na izborima za predsednika Republike Srbije. Da li je to prosta većina, da li je to apsolutna većina?
Narodni poslanik Zlatan Jovanović predložio je amandman kojim se izbegavaju sve nedoumice oko toga ko je pobedio na izborima i on je predložio da se u članu 18. stavu 1. reč ''većina'' zameni rečima ''najveći broj''.
Stav SRS-a je da na izborima za predsednika Republike Srbije treba da pobedi onaj kandidat koji je dobio najveći broj glasova, odnosno ko je pojedinačno dobio više glasova od svih ostalih kandidata. Na ovaj način izbegava se tzv. drugi izborni krug.
Mi u Republici Srbiji imamo vrlo negativna iskustva sa drugim izbornim krugom. Drugi izborni krug ne znači ništa drugo nego političku trgovinu. Znači razne neprincipijelne nagodbe između određenih političkih stranaka i cilj svih tih nagodbi je da ne pobedi najbolji, odnosno najjači kandidat.
Tipičan primer jedne takve neprincipijelne i vrlo ružne političke trgovine bili su izbori za predsednika Republike 2004. godine, odnosno drugi krug tih izbora. Ako se sećate, u prvom krugu tih izbora kandidat SRS gospodin Tomislav Nikolić dobio je ubedljivo najveći broj glasova. Međutim, došlo je do drugog izbornog kruga i u drugom izbornom krugu udružile su se, kako bi rekao naš narod, babe i žabe.
Ujedinili su se DS, DSS i G17 plus i pri tome su se poslužili nečim vrlo ružnim. Između dva izborna kruga u junu 2004. godine počeli su da plaše pripadnike nacionalnih manjina kako će im se desiti neko veliko zlo ako pobedi kandidat SRS, pa je onda bila priča ako pobedi Tomislav Nikolić doći će do uvođenja novih sankcija Republici Srbiji, pa ako pobedi Tomislav Nikolić maltene doći će do bombardovanja, desiće se neke neverovatne kataklizme ako pobedi srpski radikal na izborima za predsednika Republike.
Onda oni koji su jedni o drugima pričali sve najgore, oni koji su tvrdili da je Boris Tadić izdajnik, a da je Vojislav Koštunica mlitav čovek, koji ne zna ništa drugo da radi nego da se igra sa svojim mačkama, odjednom su se udružili, odjednom su postali veliki politički prijatelji i saveznici i u drugom izbornom krugu pobedio je, nažalost, Boris Tadić. Pobediće gospodin Tomislav Nikolić, nemojte ništa da se sekirate.
Dakle, pobedio je Boris Tadić i pobedio je, kao što su rekli pripadnici stranke SVM, između ostalog i glasovima jednog dela pripadnika mađarske nacionalne manjine, koji su glasali za Borisa Tadića pre svega zbog straha koji su im uneli DS i DSS da će pobeda Tomislava Nikolića da znači neko veliko zlo za pripadnike nacionalnih manjina.
Mi ovim amandmanom želimo, pre svega, da sprečimo tu političku trgovinu, koja je neprincipijelna, koja je vrlo ružna. Želimo da na izborima za predsednika Republike pobedi kandidat koga hoće narod, a ne koga hoće političke oligarhije DS-a, DSS-a i G17 plus. Dakle, neka pobedi onaj kandidat koji odmah dobije najveći broj glasova, odnosno ko pojedinačno ima više glasova od svih ostalih kandidata.
Na taj način izbegavate političku trgovinu, izbegavate razne neprincipijelne sporazume, izbegavate to da unosite zabunu u narod. Umesto da podižete politički moral naroda, da podižete njegovu političku kulturu, da jačate hrabrost građana, vi unosite zabunu.
Pričate početkom juna – ovi iz DSS-a sve najgore o Tadiću, ovi iz DS-a sve najgore o Koštunici. Odjednom, posle 15 dana sve to nestaje, odjednom počinje da se uspostavlja harmonija između do tada ljutih političkih protivnika i onda – šta narod da misli, gde je tu moral, gde je tu etika, gde je tu principijelnost, gde je tu doslednost?
Inače, mi smo tu političku trgovinu, dame i gospodo narodni poslanici, mogli da vidimo i u 2007. godini. Sećate se da je DSS podržala izbor Tomislava Nikolića na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Čak su tvrdili da oni neće da dozvole DS-u da preuzme kontrolu i nad Narodnom skupštinom, zato što već imaju predsednika Republike, i bio bi neki elementarni politički red da, ako je predsednik Vlade iz DSS, ako je predsednik Republike iz DS, da onda predsednik Narodne skupštine, kao treće grane, zakonodavne vlasti, bude upravo srpski radikal.
Onda posle nekoliko dana DSS okrene ćurak naopako i sa onima koji su im navlačili hulahopke na glavu odjednom uspostavi pakt, uspostavi trgovinu i sada imamo predsednika Narodne skupštine iz reda Demokratske stranke.
Dakle, da bismo sprečili tu neprincipijelnost, nedoslednost, to što kvari moral naših građana, što urušava neke elementarne principe demokratije, mi smo predložili da se iznađe najjednostavnije i najpravičnije rešenje: neka pobedi onaj kandidat koji dobije najveći broj glasova.
To rešenje je dobro iz još jednog razloga – umanjuju se troškovi izbora. Po nekim procenama, svaki izborni krug košta najmanje oko tri miliona evra. To je veliki novac.
Zašto onda trošiti novac za drugi izborni krug, zašto ponovo organizovati biračke odbore, zašto ponovo štampati izborni materijal, zašto ponovo plaćati politički marketing političkim strankama na radiju, televiziji, u novinama itd., kada sve to može da se završi u prvom izbornom krugu?
Sada mi je jasno zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nema tu mnogo filozofije. Stvar je potpuno jasna. Vladajućoj koaliciji je jasno da će u prvom izbornom krugu, odnosno ako se prihvati amandman SRS, odmah da pobedi Tomislav Nikolić. Oni znaju da Boris Tadić, a pogotovo neki drugi kandidat, ne može da dobije veći broj glasova od Tomislava Nikolića i onda su oni smislili drugi izborni krug.
Doduše, do te mere su politički nepismeni da to nisu umeli da napišu nego su rekli - ponovljeno glasanje. Velika je razlika između ponovljenog glasanja i drugog izbornog kruga, ali time se već bave neki drugi amandmani i o tome ne želim da govorim.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da prihvatite amandman gospodina Zlatana Jovanovića. On je apsolutno u duhu demokratije i to je jedno rešenje koje, između ostalog, može da podigne politički moral i političku kulturu u Republici Srbiji, a istovremeno da smanji troškove izbora. Mislim da je i jedno i drugo u interesu građana.