Hvala. Ovo je replika. Vi ste rekli po Poslovniku, ali ovo je replika gospodinu Marašu. Najpre, kolega Maraš, ja sam narodni poslanik i molila bih sve da me tako oslovljavaju.
Pitali ste šta je bilo s vašim životom 10 godina. Ne znam na kojih 10 godina mislite i ne vidim šta vam fali u životu. Svi koji se žalite na taj period, bili ste vrlo mladi i ne znam samo kad ste uspeli da postanete i uspešni, mnogi i bogati itd? Kako to kad vas je neko sprečavao u tih poslednjih 10 godina onog veka?
Ali, ja vas pitam u ime građana Srbije: šta je sa sedam godina od 5. oktobra 2000. godine? To vam više ne vredi. Znate, mogli ste pola godine, godinu, pa i dve godine da pričate o nečem prošlom, ali vi ste sedam godina, vi, dosovska vlast, koliko god se sada vi svađali, svi ste vi isto i sa istim idejama ste se pojavili.
Rekli ste: pitam vas ko je 12. marta 2003. godine išao na prasetinu kod vašeg predsednika. Zaista je sramota, gospodine Maraš, da vi sa tako malo podataka raspolažete. Prof. dr Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu od 24. februara 2003. godine i svakako nije mogao, a i inače ne bi slavio ubistvo Zorana Đinđića, kao što to nisu srpski radikali radili.
Mi, za razliku od vas, kada neko umre, ne mašemo šarenim balonima. Mi samo, za razliku od vas, nismo licemerni. Ne možete vi nas da naterate da kažemo da je politika Zorana Đinđića bila dobra. Mi smo uvek loše mislili o politici Zorana Đinđića i ne možemo drugačije da govorimo ni sada, kada on više nije živ. To je suština.
Dakle, ne radujemo se i nismo se radovali ničijoj smrti, ali se nismo ponašali licemerno. To što vi želite sada da se izborite sa DS-om za nasleđe Zorana Đinđića, to što se bore sada Čeda i Boris kome će vaši birači da veruju da je bliži Zoranu Đinđiću, to je vaš problem, nas to apsolutno ne dotiče. Vodite vi vašu borbu na način koji vi mislite da je najbolji.
A što se tiče anketnog odbora i vaših iznošenja u odnosu na gospodina Miškovića i Miškovićevih u odnosu na gospodina Čedu Jovanovića, evo, mi pozivamo nadležne organe da što pre reše tu dilemu na pravi i na pravni način. Ali vam ponavljam, neće to nadležni organi dozvoliti, zato što DOS još uvek ima velikog uticaja i na tužilaštvo i na organe gonjenja i na pravosuđe uopšte. Neće to da dozvole zato što znaju da put od Čede vodi do Đinđića.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, pa potom narodni poslanik Željko Vasiljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ja ću, Vjerice Radeta, da vam kažem, uvažena koleginice, ko je bio na prasetini kod gospodina Šešelja 12. marta.
Ja znam kada se on dobrovoljno predao Haškom tribunalu, odnosno znam da je tada bio u Haškom tribunalu, ali su tada, na njegov poziv, na prasetini u čast toga što je ubijen premijer Đinđić, bile ubice srpskog naroda Naser Orić, Tuta i ostali kriminalci. Vi to znate jer se on time hvalio. Kada su bili da ga ispituju o njegovoj umešanosti u ubistvo premijera Đinđića, tada je vaš predsednik stranke, gospodin Šešelj izjavio: da, ja sam to pravio 12. marta zbog toga. I naveo je svedoke, ko su sve bili gosti. A zašto nije odgovarao o svojoj umešanosti – to je zato što je u Haškom tribunalu.
Izašao sam isprovociran onim što ste vi rekli, da anketni odbor nije osnovan zbog toga što vladajuća većina ne želi da se utvrdi umešanost oko otmice Miškovića da bi se dokazalo da su te pare u stvari išle pokojnom premijeru Đinđiću.
Vi znate da je to neistina. I mi smo spremni, naš predsednik je više puta svedočio, pet presuda je doneseno u njegovu korist, samo to mediji u ovoj zemlji neće da objave, u kojima je svaki put dokazano da je nevin za sve ono za šta su ga optuživali i da je išao u Centralni zatvor. Svi ti vajni čuvari, koje ste vi vadili iz Centralnog zatvora da svedoče na sudu, rekli su da ga nikada nisu videli tamo, svih 11. Jedini je išao na poligraf.
Samo još jedno pitanje. Ako ste vi toliko moralni i toliko se zalažete za neke vrednosti u ovoj državi i u našim životima, zašto ne podržite osnivanje anketnog odbora, nego se zamenik vašeg predsednika stranke javno hvali kako jednom mesečno pije kaficu s vlasnikom Srbije, odnosno gospodinom Miškovićem? Mislim da tu leži razlog zbog čega ste vi protiv osnivanja anketnog odbora.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Slobodanu Marašu. Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević, takođe po Poslovniku, pa potom, verovatno, pauza.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. da odgovorim, pre svega, gospodinu Marašu.
Gospodine Maraš, mi smo raspravljali na odboru o zloupotrebama na tržištu Srbije i monopolima koji vladaju na njemu, ali, gospodine Maraš, i tada sam vam rekao i sada želim da vam kažem, SPS je podržala formiranje anketnog odbora, ali nikako iz sebičnih i interesa vaše stranke da se obračunavate s jednim od ljudi za koje vi smatrate da vrše monopol.
SPS ima jasan stav po ovom pitanju. Formiranje anketnog odbora podržavamo samo iz razloga da se utvrdi monopol svih tajkuna u Republici Srbiji. Ne jednog, ne dva, nego svih. Jedini razlog zašto mi podržavamo formiranje ovih anketnih odbora je da se utvrdi ko ima monopol, a da bi građani Republike Srbije imali koristi iz utvrđivanja tog monopola, odnosno da bi ti monopolisti izgubili taj monopol i da bi na ovom tržištu zavladali normalni uslovi kakvi vladaju u svim uređenim ekonomijama. To je vrlo bitna razlika između podržavanja formiranja anketnog odbora vaše stranke i SPS-a.
Takođe, postoji značajna razlika i zbog čega je SPS, i ja lično, na Odboru za trgovinu i turizam podržao stav da je bilo pritisaka na Antimonopolsku komisiju. Vi ste želeli da dokažete da to radi Mišković, a mi smo želeli da dokažemo da se to radi ne u ime samo jednog čoveka, nego u ime svih tajkuna, a na štetu građana Srbije. Politika SPS-a i ovog poslaničkog kluba je da svi građani Srbije imaju koristi od onoga što mi radimo i mislimo da je SPS, svojim zalaganjem za formiranje tog anketnog odbora, jasno iskazala stav da joj je interes građana na prvom mestu, da politika i interesi stranke nisu iznad interesa građana. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Željku Vasiljeviću. Dajem pauzu do 15.00 časova. Molim vas, posle toga ide ovaj redosled koji ste dali: gospodin Milivojević, gospođa Radeta, gospodin Migati, Maraš i Nataša.
(Posle pauze –15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ovo je replika na izlaganje narodnog poslanika Slobodana Maraša, koji je u prepodnevnom delu sednice izneo niz i uvreda i neistina na račun SRS-a i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja.
Najpre želim da podsetim, pošto je gospodin Maraš bio iziritiran mojim komentarom u odnosu na gospodina Čedomira Jovanovića i gospodina Miškovića i mojom pretpostavkom da se ne vode odgovarajući postupci protiv gospodina Čedomira Jovanovića zato što se plaše da će put od Čedomira Jovanovića dovesti do Zorana Đinđića, pomenula sam tih pet miliona maraka, za koje gospodin Mišković tvrdi da je dobio Čedomir Jovanović posle njegove otmice, gospodin Maraš je rekao da sam rekla da su te pare sve otišle do Đinđića. To nije tačno, samo sam se pitala koliko je tih para završilo kod Čede, a koliko kod njegovog nalogodavca.
Dalje, gospodin Maraš je rekao da smo mi izvodili iz zatvora neke svedoke protiv Čedomira Jovanovića i da ništa protiv njega nije moglo da se dokaže. Zaista ne znam na šta je mislio, kakve svedoke, iz kog zatvora. S tim SRS apsolutno nikada nije imala veze.
Činjenica da je optužnicu protiv Vojislava Šešelja pisao Zoran Đinđić, zajedno s Natašom Kandić, Nebojšom Čovićem i Goranom Svilanovićem, jeste nešto o čemu mi uvek govorimo i o čemu ćemo, naravno, i dalje na svakom mestu da govorimo. Ali, gospodin Maraš je rekao da je naš predsednik slavio posle ubistva Zorana Đinđića u Haškom tribunalu, da je naručivao i da su jeli prasetinu on-Tuta, dr Vojislav Šešelj i Naser Orić, kako je rekao, Tuta, koji je u Haškom tribunalu zbog ubijanja Srba. Naravno, prvo to nije tačno, on je u Haškom tribunalu optužen za ubistva muslimana.
A što se tiče Nasera Orića, zamislite koju je, moram da kažem, glupost izgovorio gospodin Maraš kada je rekao da je Naser Orić jeo prasetinu u Haškom tribunalu. Jedino što je vezano za prasetinu i za Haški tribunal jeste činjenica da je Sekretarijat Haškog tribunala za vreme jednog Bajrama doneo prasetinu da počasti muslimane i o tome je Vojislav Šešelj napisao knjigu "Haško bajramsko prase".
Interesuje me kako se to nije setio gospodin Maraš da se zapita ono što mi srpski radikali javno pitamo - zbog čega je Naser Orić dobio tako malu kaznu u Haškom tribunalu i kakva je uloga Nasera Orića u hvatanju Srba optuženih za ratne zločine u Republici Srpskoj.
Mi znamo, imamo informacije da Naser Orić u tome aktivno učestvuje i, ako neko zaista želi principijelno da govori, onda bi trebalo o tom pitanju da govori. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po amandmanu. Ukupno vreme za SRS je tri minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Miletića Mihajlovića je apsolutno pravno moguć, apsolutno je u skladu sa Ustavom, u skladu je sa nekim elementarnim ljudskim i moralnim standardima.
Kao što je rekla narodni poslanik Vjerica Radeta, istorija u Srbiji ne počinje od 5. oktobra 2000. godine. Bilo je i do tada predsednika Republike koji su birani takođe po nekim zakonima, čak je prvi predsednik Republike Srbije, pokojni Slobodan Milošević, 1990. godine za predsednika Republike izabran sa tolikim brojem glasova da nijedan dosovski kandidat nije taj broj glasova dobio ni u polovini.
Mi ovom prilikom ne branimo lik i delo Mirjane Marković, niti bilo koje druge supruge bilo kojeg bivšeg predsednika Republike. Radi se o jednom elementarnom principu. U Republici Srbiji višestranački demokratski sistem uspostavljen je 1990. godine. Te iste godine donet je tada važeći Ustav i u decembru 1990. godine bili su prvi izbori za narodne poslanike i za predsednika Republike. Valjda bi bio neki elementarni red da, kada je reč o pravima bivših predsednika Republike, odnosno njihovim suprugama, ta prava teku od 1990. godine.
Što se tiče, gospođo Jagoda, vi ste lekar, vi se slabo razumete u retroaktivnost, ali evo pokušaću da vam objasnim. Dobro, vi "žuti" znate sve, samo ne znate ono što treba da znate. Kada je u ovoj skupštini usvajan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, gospođo Jorga, za vašu informaciju, onda je gospodin Milan Marković ovde javno priznao: pa jeste, kaže, da je retroaktivnost, ali znate, šta ćete, nemamo vremena, nisu raspisani konkursi za državne službenike, svesno ćemo da pogazimo ustavnu normu koja zabranjuje retroaktivnost, ali, eto, šta ćete, u vremenskom smo tesnacu i to tako mora da bude. To je bilo njegovo glavno obrazloženje. Tada ste ćutali.
Sada, kada govorimo o pravima bivših predsednika Republike, vi se smejete, ali vam govorim da je jedan bivši predsednik Republike Srbije mučki ubijen u Haškom tribunalu. Vama je to možda smešno, nama nije smešno. Taj čovek je junački branio Srbiju i srpski narod. Bez obzira na sve ono šta smo mi o njemu govorili dok smo bili opozicija, činjenica je - dok je bio u Haškom tribunalu apsolutno nije optužio ni jednog jedinog Srbina. Branio je srpski narod, branio je pozicije Srbije i zbog toga je u Haškom tribunalu i ubijen.
Što se tiče prava na penziju, dame i gospodo demokrate, da vas podsetim, današnja SR Nemačka, koja je vaš veliki politički mentor, iz svog budžeta i dan-danas isplaćuje penzije bivšim pripadnicima Vermahta, dakle, nemačke vojske u vreme Hitlera, koja je činila masovne zločine, između ostalog, i u Srbiji. Ne znam kako vam to ne smeta. Ne znam kako su to Slobodan Milošević i Mirjana Marković veća opasnost od bivših pripadnika Vermahta, koji su streljali u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcu itd.
Vidite, ovde se digla velika polemika oko toga da ne treba priznati prava bivšeg predsednika Republike Slobodana Miloševića. Na drugoj strani, videli ste juče, brani se lik i delo Nataše Kandić. Juče sam samo citirao one atribute koje joj je u naslovu svoje najnovije knjige dao predsednik SRS dr Vojislav Šešelj, i to u političkom smislu.
Inače, reč je o toj gospođi koja je, između ostalog, dala i sledeće izjave - ja sam za jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu bez entiteta, sa velikom lokalnom autonomijom; Kosovo je de fakto nezavisno od Srbije od juna 1999. godine, ali to mora da nosi zvanični pečat; neću da glasam za Ustav Republike Srbije jer on podrazumeva teritorijalnu pretenziju Srbije prema drugima, tu pre svega mislim na Kosovo.
Dame i gospodo, to je ta Nataša Kandić, čiji se lik i delo ovde brani i eto nju je profesor doktor Vojislav Šešelj izabrao kao primer onog zla koje je 1992. godine iskonstruisalo lažnu aferu Hrtkovci, ne bi li se uspostavila ravnoteža između ustaškog režima Franje Tuđmana i političkog režima koji je tada važio, odnosno bio na snazi u Beogradu.