Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč o amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Zaista je nerazumljivo zašto je predloženo u ovom zakonu da odustanak od kandidature mora da se izjavi u pisanom obliku – ovde kaže pismenom, pitanje koliko je kandidat pismen – znači u pisanom obliku i to je u redu. Ali, da potpis kandidata mora da se overi kod suda, to zaista nema nikakve logike.
Zašto vi kažete da Predlog zakona predviđa pismenu formu praćenu overom potpisa kod suda zbog značaja koju radnja povlačenja kandidature ima?
Kolega Despotović je detaljno objasnio, ali zaista ne postoji nijedno zdravorazumsko rešenje i uverenje koje bi nas ubedilo da, ako se neko kandiduje za predsednika Republike i svoju kandidaturu samo potpisuje i predaje, uz ostalu dokumentaciju RIK-u, i ne overava tu kandidaturu, ako se predomisli do roka koji je predviđen zakonom, zašto bi on povlačenje kandidature morao da overava kod suda? Mislite da će neko da falsifikuje? Trebalo je još da kažete da grafolog kontroliše te potpise.
Trebalo je da stoji i moglo bi da stoji da kandidat koji povlači kandidaturu treba pred RIK-om da potpiše izjavu o povlačenju kandidature. To bi bilo nešto što bi bilo normalno i što bi moglo da se prihvati, ali da overava povlačenje kandidature, i još nam tvrdite da su veće posledice kada on odustaje od kandidature nego kada se kandiduje, to nije tačno.
Da li vi znate kako se jedno lice kandiduje, koja je to procedura, od najpre stranačke procedure, do sve one dokumentacije, pa prikupljanja potpisa, pa overe tih potpisa, pa plaćanje tih overa, pa konačnog podnošenja RIK-u? Uz sve to ide i izborna kampanja, animiranje građana itd. Sada je to sve manje važno nego što neko u toku ovog perioda, koji mu zakon dozvoljava, odjedanput kaže: više ne želim da budem kandidat iz nekog razloga.
Prvo, ne očekuje se, niti je logično da to može da se očekuje od nekog ozbiljnog kandidata, od predstavnika neke ozbiljne političke partije. Ne kažem da ne može da se desi u praksi, ali može da se desi kod nekog od ovih koje vi svaki put, na svakim izborima, vi iz vlasti namestite da se kandiduju, da im obezbedite potpise itd. i onda ljudi u nekom momentu shvate da su samo igračka u nečijim rukama i da su se prodali za neku sitnu paru, i onda kažu - ipak sam častan čovek, neću u ovome da učestvujem, potpiše - neću više da budem kandidat, to uradi pred RIK-om i to je kraj priče.
Dakle, niti ste nas ovim pisanim obrazloženjem ubedili, niti je ministar ijedno slovo na tu temu progovorio da nas ubedi, a ni predstavnici skupštinske većine, vas desetak, koliko vas je tu. Evo opet informacija za građane Srbije, da nijednog predstavnika DSS i G17 nema trenutno u sali.
Gospodina Albijanića je odavno Ivana Dulić-Marković eliminisala, on je tu kao potpredsednik. Vi dobro obavljate taj posao, gospodine Albijaniću. Znam da se sve manje osećate članom G17 plus. Sećam se vremena od pre dve, tri, četiri godine, kada ovde pominjem da je Mlađan Dinkić kriminalac, vi ste ovde skakali, hteli ste da bijete onolikog Vučića, koji je pola metra viši od vas, a sada kad kažem Dinkić je kriminalac, lopov, opljačkao ovo ili ono...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas, nemojte to da radite.)
...vi me lepo zamolite, samo zato što morate, jer vas gleda Ivana Dulić-Marković, inače ne biste ni tako reagovali.

Da li se još neko javlja po amandmanu narodnog poslanika Zorana Despotovića? (Ne.)
Narodni poslanik Milisav Petronijević podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 15. doda novi član 15a.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

 Ovu priču o amandmanu bih počeo na drugojačiji način u odnosu na ono što je rekla moja koleginica Vjerica Radeta.
Neću reći ko nije, ali ću reći ko jeste, jer bi građanima Republike Srbije bilo zanimljivo da čuju ko jeste u sali Narodne skupštine, kada raspravljamo o zakonu o predsedniku. Očigledno one stranke koje su zainteresovane za izbor predsednika Republike i koje su zainteresovane da ceo posao izbora predsednika Republike protekne na najbolji mogući način. To su, nesporno, kolege iz SRS, kolege iz DS i, naravno, mi iz SPS.
Izašao sam da, u ime poslaničke grupe SPS, obrazložim amandman kolege Milisava Petronijevića na član 15. Kolega Petronijević je predložio svojim amandmanom da se član 15. proširi time što će se, pored postojeće formulacije, dodati i stav: "Ako je na glasačkom listiću zaokruženo lično ime kandidata ili je istovremeno zaokružen redni broj i lično ime kandidata, takav listić smatraće se važećim".
Mi iz SPS smatramo da se amandmanom precizira da se važećim glasačkim listićem smatra i listić na kome je jasno zaokruženo samo ime, odnosno ime i redni broj kandidata. Predlogom zakona nije ova mogućnost precizirana, te može u izbornom procesu, odnosno u postupku utvrđivanja rezultata izbora, biti proizvoljno tumačeno rešenje koje je dao predlagač zakona.
Mi smatramo da se amandmanom takva mogućnost eliminiše. Dozvolite mi da pročitam odgovor Vlade na ovaj amandman druga Milisava Petronijevića. Obrazloženje Vlade glasi: "Amandman se ne prihvata. Dovoljno je odrediti šta je nevažeći listić, pa da se istovremeno otkrije i pojam (znači treba da otkrivamo) važećeg listića. Ne mogu uporedo da u istom zakonu postoje i definicija važećeg i definicija nevažećeg glasačkog listića, pošto uvek postoji neki slučaj važenja ili nevaženja glasačkog listića koji tim dvostrukim definicijama nije obuhvaćen.
Recimo, amandman ne odgovara na pitanje da li je važeći glasački listić onaj u kome je zaokružen samo naziv predlagača, ili je zaokružen i naziv predlagača i lično ime kandidata ili je zaokružen redni broj i naziv predlagača itd. Sve su to slučajevi iz prakse u kojima se smatra da je glasački listić važeći, a nisu navedeni u amandmanu".
Ovo obrazloženje Vlade Republike Srbije je bolje nego ijedan argument koji bi se mogao izgovoriti u prilog ovom amandmanu, a u stvari govori o potrebi da se amandman prihvati. Bez uvrede, kolege narodni poslanici, mislim da nije zadatak biračkog odbora koji treba da utvrdi rezultate izbora na određenom biračkom mestu, da otkriva istine, da otkriva pojam važećeg listića, odnosno da praksa pokaže koji je listić važeći ili ne važeći.
Mislim da su kolega Milisav Petronijević i SPS apsolutno u pravu i pravo za tu tvrdnju mi daje i član 17. ovog predloga zakona koji govori šta se smatra nevažećim listićem.
Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.
Suština je da je važeći glasački listić onaj glasački listić iz koga se apsolutno može utvrditi pouzdano za koga je neko glasao. Izvinite, kolege narodni poslanici građani Republike Srbije, koji možda gledaju ovaj prenos, amandman kolege Milisava Petronijevića upravo i ima taj smisao da se njim apsolutno može utvrditi za koga je glasao. Ako neko zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata, ili zaokruži ime i prezime kandidata ili i jedno i drugo, to je dokaz da se apsolutno može utvrditi za koga glasa.
Prema ovom zakonu, glasa se samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena. Zaokruži se redni broj i onda se taj listić smatra važećim. Sve ostalo je nevažeće. Ukoliko se desi, kako kaže zakonodavac, u praksi, da neko zaokruži i ime i prezime kandidata, ili redni broj i ime prezime kandidata, onda će birački odbor reći, izvinite, zakon to ne predviđa, iako se zaokruživanjem i rednog broja i imena i prezimena kandidata apsolutno može utvrditi izborna volja građana, onda predlagač može da kaže, izvinite, u članu 15. stav 2. stoji samo redni broj ispred imena kandidata i to se ne može prihvatiti.
U ime SPS ukazujem i mi mislimo da je ovo ozbiljan problem i da bi bilo apsolutno potrebno ovaj amandman prihvatiti. Ne možemo da shvatimo predlagača da odbija ovako smislen amandman, sem ako to odbija iz razloga što je to predložila opozicija.
U situaciji kada sve manje građana Republike Srbije izlazi na izbore, iako smo 2003. godine izmenama Zakona o izboru predsednika ukinuli onaj za mnoge ogroman uslov važenja izbora, da mora glasati 50 plus 1 posto upisanih birača, činjenica je da kao reakcija na postojeće ekonomsko i političko stanje u Srbiji, ono što radi tzv. demokratska vlast u ovim godinama posle 2000. godine, sve manje i manje ljudi izlazi na izbore.
Mi ovim stvaramo uslove da i to neposredno izražavanje građana i neposredno izražena volja može biti dezavuisana. Problem uopšte nije tako sitan i tako banalan kao što bi se moglo shvatiti. Imamo u praksi različitu situaciju, da nažalost ni sve stranke ne mogu biti zastupljene u biračkim odborima, iako zakon to drugojačije kaže.
Verujte mi na reč, u ovih proteklih nekoliko godina smo se uverili da zakon ima svoj smisao u toku postupka, ali se u praksi i na terenu dešava nešto potpuno drugačije. Nije nevažno šta će biti važeći glasački listić i šta će biti nevažeći glasački listić. Stavite se u kožu bilo kog kandidata, gde će birački odbor reći da listić nije važeći.
Ovo govorim i sa stanovišta činjenice kakvo je biračko telo Srbije, da ima dosta starijih ljudi, da ima dosta ljudi sa određenim stepenom obrazovanja. Uzmite situaciju da se prijavi sedam-osam kandidata, što je realno očekivati, jer biće i stranaka i pojedinaca koji će učestvovati u izborima za predsednika Republike. Da li je moguće da svako od ljudi koji budu učestvovali na izborima, a kažem struktura biračkog tela Srbije je da su dominantni u biračkom telu uglavnom stari ljudi, da li će oni baš onako, da kažem hirurški precizno, moći da zaokruže samo redni broj ispred imena kandidata, kao neophodan uslov po ovom zakon da bi mogao listić biti prihvaćen.
Ako je suština glasanja da se pouzdano može utvrditi za koga je neko od građana glasao, onda je sasvim logično da se prihvati ovaj amandman kolege Milisava Petronijevića, jer zaokruživanjem i rednog broja i imena i prezimena kandidata, pa apsolutno se može utvrditi izborna volja.
Ne treba da stvorimo nijedan zakonski uslov da bude proizvoljnog tumačenja, jer kažem još jedanput, situacija ima raznih. Može se desiti da se proglasi ogroman broj glasačkih listića, gde je nesporno da je iskazana biračka volja u korist jednog kandidata, da je birački odbor koji je u sastavu drugačijem, da to proglasi nevažećim.
Ovo govorim ne slučajno. Mi socijalisti smo imali vrlo loše iskustvo. Primera radi, kada je bio referendum o gradonačelniku Gornjeg Milanovca, s obzirom da su sve stranke bile na jednoj strani, a on na drugoj, verovali ili ne, nismo imali predstavnika u biračkim odborima kada je sprovođen referendum. Čak ni preporuka Ministarstva da bi logično SPS trebalo da ima svog predstavnika u biračkim odborima, nije bila ispoštovana, a čime je stvoren formalno-pravni osnov za voluntarizam neviđenog nivoa.
Imali smo situaciju, primera radi, kada je bio referendum u Žabarima, gde je objektivno mali broj glasova odlučivao o sudbini predsednika opštine, koji je inače bio socijalista i koji je, hvala bogu, izdržao pritisak izjašnjavanja građana i građani su se većinom izjasnili protiv njegovog smenjivanja.
Suština je bila što su birački odbori i izborna komisija opštine proglasili ogroman broj listića nevažećim, pa onda te nevažeće listiće izvukli i nisu ih računali u broju onih ukupnih glasačkih listića. Ovo pominjem, poštovane kolege, zato što neki drugi članovi ovog zakona govore da se broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu broja glasačkih listića. Ne kaže se važećih i nevažećih, nego glasačkih listića koji budu u kutiji, pa će se onda izvršiti razvrstavanje na jedne ili druge.

Molim vas, pažnje malo.

Hvala, gospodine predsedavajući. Možda je trebalo da pričam o nekoj drugoj temi, da vidimo ko prati, a ko ne prati. Oni kojima nije interesantno, slobodno neka izađu, ionako nas ima malo, kome se ne sluša, slobodno; gospodine Milivojeviću, nemate vi obavezu da budete ovde. Trebalo bi, pošto imate predsednika i kandidata za izbore. Valjda vas interesuje. Budućeg predsednika će izabrati građani Republike Srbije, a kako gospodin Tadić radi, nažalost, veoma je diskutabilno to pitanje budućeg predsednika. Potpuno sam ubeđen da on predsednik biti neće, ali to je vaš problem.
Večerašnje zasedanje Narodne skupštine pokazuje kakvu će imati podršku na terenu. Primetite ko je od koalicije tu da podrži ovaj zakon o izboru predsednika. E, ako je ovo pokazatelj kako će izgledati podrška na terenu, crno mu se piše.
Prema tome, ozbiljno razmislite o onome što se zbiva večeras jer je to pokazatelj šta će se zbivati. Ako je gospodin Albijanić jedan u ime onih ostalih, uz svo poštovanje prema gospodinu Albijaniću, to je tanko.

To nije u redu, gospodine Obradoviću, izvinite, molim vas.

Rekao sam sa stanovišta broja, kvantitet. Možda kvalitet postoji, ali je kvantitet minoran. Pošto u izborima za predsednika Republike neće kvalitet odlučivati nego kvantitet, veoma je važno da obratite pažnju na ovaj amandman, jer ćete se možda sutra češati po glavi i reći: trebalo je da prihvatimo amandman socijalista jer on daje mogućnost da se apsolutno jasno utvrdi biračka volja građana.
Gospodin Petronijević nije slučajno predložio ovaj amandman. Želimo da izbegnemo razne negativne pojave koje su se dešavale u prošlosti – da birački odbor bude taj koji će ceniti situaciju, biti izvor prakse i izvor tumačenja zakona. Bolje je napisati šta je važeći, šta je nevažeći, jer ovde je suština da se može apsolutno utvrditi šta je biračka volja.
Mislimo da je ovaj amandman izuzetno dobar, da bi njegovo prihvatanje bilo samo pomoć predlagaču, u ovom slučaju Vladi Srbije, i građanima koji budu učestvovali na izborima za predsednika Republike, pošto ćemo izbore imati očigledno u januaru, da se time da mogućnost da ne bude bilo kakvih marifetluka, da ne bude loših stvari, da ne bude mnogo nevažećih glasačkih listića, da ne bude krivotvorenja biračke volje građana, da jednostavno prava...

Molim vas da saslušamo govornika.

Hvala, gospodine Albijaniću. Mi smatramo da je ovaj amandman dobar, jer suštinski pravno daje osnov da se u toku izbora može neposredno utvrditi izborna volja.
Možda po vama ovaj amandman neće imati smisao. Mi mislimo da hoće, i u prvom i u drugom krugu, ali kada se to svede na vrlo konkretnu situaciju, onda je i te kako važna formulacija rešenja u zakonu koja daje osnov da se apsolutno tačno može utvrditi biračka volja građana.
Mi mislimo da se amandman kolege Milisava Petronijevića podnet u ime SPS, gde on traži da se zaokruživanje i rednog broja, i imena i prezimena, ili i jedno i drugo, prihvati, jer to jeste dokaz da je čovek glasao za tog kandidata i to je njegova izborna volja. A, naravno, nek pobedi onaj za koga građani budu najviše glasali. Hvala vam.