Dame i gospodo narodni poslanici, kako se primiče ustavni rok za raspisivanje izbora, tako je i Vlada, i to celokupna vlada, ne jedan njen deo koji je zainteresovan za održavanje izbora, ne drugi njen deo koji nije zainteresovan, odlučila da pomalo ponižava Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ako je Ustavni zakon za sprovođenje Ustava apsolutno jasan i ako je odredio rok do 31. decembra ove godine, odnosno najkasnije 60 dana od dana donošenja određenih zakona, onda je Skupština trebalo da se upusti u donošenje tih zakona, a ne zakona koji liče na zakone koje je propisao Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, kao da smo mi mala deca.
Ustavni zakon nije tražio da se regulišu osnove službi bezbednosti, nego da se regulišu službe bezbednosti. Vi vrlo dobro znate kolika je razlika u tome i vrlo dobro znate da sada imate još godinu dana po Ustavnom zakonu, a to znači koliko god hoćete, vremena, dok se ne promeni vlast, da sami odlučujete kako će raditi službe bezbednosti.
Ne može to u jednom demokratskom, civilizovanom društvu. Ne može bez zakona da radi služba bezbednosti. Ako nas vraćate na Zakon o BIA, ako nas vraćate na Zakon o funkcionisanju VBA, ako nas vraćate na Zakon o službama bezbednosti SRJ, zašto nam onda pišete ovaj zakon? Šta je uredio ovaj zakon tako dobro da nam predlagač onako cinično kaže - ovo je bio jedan od uslova da se održe izbori za predsednika Republike.
Šta je to uredio ovaj zakon kada se nijedna služba u njemu ne pominje? Pominju se samo, zamislite čuda, nadležnosti Narodne skupštine, predsednika i Vlade, kaže, u nadzoru nad radom službi bezbednosti. Istovremeno, Vlada i predsednik apsolutno komanduju službama bezbednosti, preko saveta, preko različitih svojih delovanja, i još će i da nadziru ono čime sami komanduju. Samo Narodna skupština može da vrši nadzor nad službama bezbednosti. Ne može predsednik Republike. Ne može Vlada. Ne može niko, osim Narodne skupštine. To treba ovde da piše u zakonu apsolutno jasno.
Šta je sve u ovom zakonu, a besmisleno je komentarisati zakon koji ništa ne reguliše. Gospodine Duliću, ako vam je uslov da raspišete izbore zakon kojim se uređuju službe bezbednosti, taj uslov nije ispunjen, čak i da ovaj zakon bude donet.
Istovremeno, u budžetu predviđate sredstva i za BIA i za sve druge službe bezbednosti koje će valjda postojati u ovoj državi. Zašto vam je toliko stalo da regulišete službe bezbednosti pre izbora za predsednika Republike? Zašto nije predložen zakon, prepisivani su vam Zakon o spoljnim poslovima i Zakon o predsedniku i izboru predsednika. Zašto ne prepisaste 90% odredaba postojećih zakona? Zamenite, pa umesto reči ''Jugoslavija'' - ''Srbija'', a umesto ''Srbija i Crna Gora'' - ''Srbija'', pa još pomalo našminkate i dobijamo zakon Srbije. Ako prethodni zakoni nisu bili u skladu sa Ustavom, ko će da procenjuje koje odredbe su u koliziji sa Ustavom i ne mogu da se primenjuju i koje odredbe su u saglasnosti sa Ustavom pa mogu.
Tema je škakljiva. Službe bezbednosti, kako kažete, a posebno neke kolege koje sada nisu na vlasti, služe i da ubijaju ljude. Tako sva nerešena ubistva u Srbiji pripišete službama bezbednosti i završili ste posao. Iako ste vi sami obećavali, iako je Zoran Đinđić kao predsednik Vlade rekao da za rešavanje, recimo, ubistva Slavka Ćuruvije nije pitanje koliko će meseci proteći, nego koliko će nedelja ili dana proteći dok ne objavite ko je ubio Slavka Ćuruviju. Sedam godina kasnije mi čekamo odgovor na to pitanje. Postoji velika mogućnost da neki od vas znaju, ali da im smrt i monstruozno ubistvo Slavka Ćuruvije služi da neke ljude drže u strahu ili da stalno narodu pričaju o tome kako je prethodni režim, koji je sada ojačao i ne znamo zašto, šta je sa vama ljudi, bio umešan u monstruozno ubistvo. Kada ćemo to reći? Kada mi procenimo da je došlo vreme.
Tačno je da su pojedine službe koje neko svrstava u službe bezbednosti učestvovale u našim ratovima. Zašto da ne učestvuju? Predsedniku Skupštine je mesto u ratu kada mu država ratuje. O šta bi se ogrešio predsednik Skupštine ako bi se odazvao na poziv u rat kada mu država uđe u odbrambeni rat? Ni o šta. Ogrešio bi se ako ne bi ispunio svoju svetu dužnost, ako ne bi ispunio svoju patriotsku obavezu. Zato mi smeta što u službi želite da obezbedite i ideološku neutralnost. Znači, naveli ste političku neutralnost, grubo ste nešto što je verovatno materijalna neutralnost nazvali interesna neutralnost. Zašto služba bezbednosti ne bi imala neki interes? Zašto ne bi imala interes da sve u zemlji bude kako treba, u skladu sa zakonom i sa Ustavom? Zašto ne bi imala interes da odbrani zemlju kada je napadnu? Zašto joj zabranjujete da ima interes? Zašto joj zabranjujete ideologiju? Neka joj Ustav i zakoni budu ideologija.
Kako da lišite čoveka ideologije? Vi možete da ga lišite ideologije koja nije u skladu sa zakonom, ali morate da mu navedete šta mu to zabranjujete. Ideološka neutralnost, šta to hoćete da radite, lobotomiju? Šta da ostane od ljudi?
To što radi u službi bezbednosti ga sada sprečava da voli državu - i to je ideologija; da voli slobodu - i to je ideologija; da ne posluša naređenje koje bi ga uvelo u zločin - i to je neka ideologija, ili da naredi izvršenje zločina.
Morali ste bar malo da se potrudite da napišete jedan dobar zakon, zato što ovo nije zakon. Pogledajte, Vrhovni savet odbrane, u stvari, ovaj savet za nacionalnu bezbednost. Šta je savet za nacionalnu bezbednost – predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba, direktori službi bezbednosti. To je Vrhovni savet odbrane. Šta su mu poslovi? Koordiniše, predlaže, razmatra, prati, daje mišljenja.
Više radi biro za koordinaciju, u kome su nekakvi zaposleni i činovnici i operativci, u kome je republički javni tužilac, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova. A zašto nisu predstavnici Republičkog javnog tužilaštva? Gde vam je ovde predsednik Vrhovnog suda? Zar njemu nije bilo mesto u birou za koordinaciju? Šta rade službe bezbednosti? Prate i prisluškuju, presreću u razgovoru. Pa zar nije mesto tu predsedniku Vrhovnog suda da kaže - ljudi, ovo može, a ovo ne može.
Koliko rešenja vi dugujete po ovim osnovama službi bezbednosti? Kada će to biti? Do izbora za predsednika Republike? Ne, neće. Sačekaćete izbore za predsednika Republike. Samo jednu stvar treba da znate, promenom predsednika Republike menja se skupštinska većina. To morate sada da shvatite, pa borite se grčevito da vam ostane ovaj predsednik, tu neću da vam smetam. Ako mislite da će ostati ovakvo stanje u Skupštini promenom predsednika, grdno se varate. Narod više niko ne sme da laže. Narod više niko ne sme da obmanjuje. Ovakve zakone više ne smete da poturate narodnim poslanicima.
Mora da se definiše odnos predsednika Republike i predsednika Vlade, pa čak i ako nisu iz iste stranke, ko će koga da sluša i ko će u šta da se meša. Najbolje napraviti kolektivnu odgovornost, mešovito telo. Kako će da odlučuje savet za nacionalnu bezbednost, ne znate. Čiji je glas presudan? Ne znate.
Da li je konsenzus u pitanju kada odlučuju, ili većina? Šta ako se mimoiđu po političkim partijama kojima pripadaju, jedni vuku na jednu, drugi na drugu, treći na treću stranu. Gde je koordinacija službi bezbednosti u vojsci i u civilu, apsolutna, a ne da jedni hapse, drugi da puštaju, ne da se tuku po ulicama Beograda. Vi vrlo dobro znate u kojim se to sve slučajevima desilo.
Kakvo je ovo ovlašćenje direktoru službe bezbednosti da bude sprečen da prisustvuje sednici odbora Narodne skupštine? Sami sebi da ograničavamo nadležnosti Narodne skupštine? Mora da bude na sednici odbora. Ne može uopšte da bude sprečen.
Odložićemo sednicu odbora, ali da nam odmah posle toga dokaže, za sat ili dva, šta je radio u prethodnih sat ili dva, a ne da dođe kroz mesec dana kao da se ništa nije desilo. A ništa se nije ni desilo, te službe sad rade tako da se ništa i ne dešava.
Koga smeju oni da prate, Amerikance? Pa, Amerikanci prate njih, još im daju naloge kako će da obavljaju posao. Gde idu na kurseve, ko ih uči novim tehnologijama? Oni koje treba da prate, oni koji su opasnost za našu zemlju. Vi ste napravili kakofoniju, vi ste napravili mešavinu u tim službama bezbednosti, u odbrani zemlje, a to je ta vaša želja da uđemo u NATO, a NATO će da nas brani od NATO-a, da uđemo u CIA, CIA će da nas brani od CIA.
Šta će nam onda država, šta se ovde pravite važni da hoćete svoju himnu, svoju zastavu? Iza toga treba da se stane, ispred toga treba da se ide, a ne da se ljubi američka zastava, a da se ima svoja služba bezbednosti. Ne može. Vama je američka ambasada zatvorila jednu ulicu u Beogradu, imaju rampu, podižu i spuštaju kada oni odluče da neko prođe jednom ulicom u Beogradu. Kada vam je palo na pamet da se pobunite protiv toga? Ne smete reč da im kažete. Šta su oni uradili sa našom ambasadom? Zaboravili ste kako to izgleda. Dali ste im najbolju lokaciju u Beogradu da naprave ambasadu, dali ste im vojne objekte, vojne instalacije izmeštate da bi se Amerikanci raširili na Dedinju. Koji je njihov interes da imaju tri-četiri hektara na Dedinju, da im to zauzima ambasada, da im pevaju ptičice dok mi ovde gladujemo?
Izglasaćete vi ovaj zakon, ali šta Srbija dobija time? Od sutra, kada bude izglasan zakon, šta će da se desi što je zakon regulisao? Ne, kada se nešto desi, vi ćete reći - pogledaj Zakon o službama bezbednosti SRJ, pogledaj Zakon o BIA Republike Srbije, donet 2002. godine.
Nije cilj Ustava i Ustavnog zakona bio da nas podseća na zakone koje smo već doneli i da od nas traži da ih primenjujemo ako su u skladu sa Ustavom. On je tražio da donesemo zakone koji su u skladu sa Ustavom. Vi ste nesposobni za to. Vama je godinu dana bilo malo da donesete šest zakona i da ovu zemlju pretvorite u demokratsku.
Što nas vređate ovde i kažete - službe bezbednosti odgovaraju demokratski izabranim vlastima. Da li ste tako rekli? Kako drugačije mogu da budu izabrane vlasti u Srbiji? Od prvih višestranačkih izbora, koje to vlasti nisu bile demokratski izabrane, koje godine? Hajde, junaci. Čak i one godine kada ste vi bojkotovali izbore, da li su bili demokratski i slobodni izbori? Jesu. Čuj, "demokratski izabranim vlastima". Koja vlast nije izabrana demokratski? Ona koju bi mogle da uspostave te službe, ali njih onda baš briga da čekaju demokratske vlasti, kad oni sami uspostave službu.
Videli ste 5. oktobra kako izgleda kada te službe ne slušaju i ne poštuju zakon. Hiljade pripadnika tih službi bilo je u Tašmajdanskom parku i u ulici ispod televizije. Niko nije intervenisao da spreči paljenje Skupštine. Procenili su oni koga treba da slušaju. Procenili su oni da vi dolazite na vlast i odmah su ušli u vašu službu. Nije ih interesovao zakon. Da li mislite da je daleko kritična tačka kada će ponovo da procenjuju? Nije, samo što ih mi nikada nećemo stavljati u tu dilemu. Mi nikada od njih nećemo zahtevati da procene da mi dolazimo na vlast da bi pogazili zakon, da vas skinu i da ne izvrše svoju dužnost.
Jadne su vam te službe koje nisu sačuvale zgradu Skupštine SRJ, jadne su vam službe koje nisu sačuvale policijsku stanicu u ulici Majke Jevrosime. Jadne. Posle toga ste od njih napravili službu. To lamentiranje nad novim šefom BIA koji nije postavljen u roku od pet dana... Šta bi se promenilo? Samo bi onaj Rade Marković otišao mesec dana ranije u zatvor. Šta bi drugo bilo promenjeno? Bio bi uhapšen Ratko Mladić? Do 2004. godine ste ga čuvali u Beogradu, družio se sa vama, a u zatvoru su oni koji su mu kuvali ručak dok se on družio sa vama, u zatvoru su oni koji su ga vozili po Beogradu, gde ste vi stajali mirno da prođe. To je bio posao službi bezbednosti.
Ili imate službe bezbednosti ili nemate. Nisu dobre kada vas slušaju, a loše kad slušaju druge, nego su dobre kad poštuju zakon. Donesite taj zakon po kome ćemo moći potpuno da kontrolišemo službe bezbednosti. Čak i mi smo spremni za taj zakon da glasamo, a dotle, ovo je magla pred predsedničke izbore.