Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Nekako Skupština bolje funkcioniše kada vi predsedavate, pa mi je drago da imam priliku sada da govorim.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, želeo bih da dam nekoliko sugestija vezano za ono što se u ovom trenutku nalazi na dnevnom redu, ali imajući u vidu i globalnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Oblast koju danas uređujemo zakonom je u ovom trenutku veoma važna za Srbiju, čak možda jedna od najvažnijih, jer je potreba za jedinstvenom spoljnom politikom veoma bitna u ovom trenutku u kom se Srbija danas nalazi.
Ovo jeste Predlog zakona o spoljnim poslovima, međutim, po svojoj sadržini ovo je, u stvari, predlog zakona o Ministarstvu spoljnih poslova, ovo je predlog zakona o jednom nadležnom organu državne uprave i, praktično, o radnim odnosima zaposlenih u tom organu.
Zato smo smatrali, podneli smo nekoliko amandmana tim povodom, ali generalno, o tome sam govorio i na sednici Odbora za inostrane poslove, slično je govorio i predsednik tog odbora narodni poslanik Dragoljub Mićunović, očigledno je da postoji potreba za definisanjem jedinstvene spoljne politike ove države i da se iznađe način kako da se dođe do koordinacije te spoljne politike.
U svakom slučaju, Narodna skupština, preko svojih nadležnih odbora, naravno i preko predsednika skupštine i ljudi koji se nalaze u rukovodstvu Narodne skupštine, i predsednik Republike takođe imaju određena ovlašćenja, ono što proizilazi iz delokruga njihovog rada, koja se tiču spoljnih poslova. Spoljnu politiku utvrđuje Vlada. Tu spoljnu politiku koju utvrđuje Vlada sprovodi Ministarstvo, kao i drugi organi državne uprave, u okviru delokruga svog rada.
Onda se postavlja pitanje kakva su ovlašćenja, kakva je uloga predsednika Republike i Narodne skupštine u spoljnoj politici, odnosno koji je to način na koji predsednik Republike i Narodna skupština ostvaruju svoje nadležnosti u spoljnim poslovima. Takođe, da li politika koju utvrđuje Vlada obavezuje predsednika Republike i Narodnu skupštinu ili ne i, u tom smislu, koliko je onda spoljna politika koju utvrđuje Vlada politika cele države, koliko je ona jedinstvena i obavezujuća, ne za Ministarstvo i za organe državne uprave, jer je to normalno i ne bi smelo da bude sporno, ali koliko je ona obavezujuća jedinstvena, vezano i za predsednika Republike i za Narodnu skupštinu.
Zato bi bilo potrebno da se ovim zakonom o spoljnim poslovima definiše i način kako da predsednik Republike i Narodna skupština učestvuju u utvrđivanju jedinstvene spoljne politike. Ako toga nema, onda postoje visoki rizici za nejedinstvo u njenom tumačenju i sprovođenju.
Kao ilustraciju navešću jedan primer. Vlada utvrđuje spoljnu politiku. Koja je spoljna politika Srbije u ovom trenutku, vezano za naše članstvo u međunarodnim organizacijama, naročito bezbednosnim? Predsednik Republike ima jedan stav, ministar inostranih poslova ima jedan stav, predsednik Vlade ima drugi stav. Ministar odbrane ima jedan stav, predsednik Vlade ima drugi stav, vezano za NATO. Gde je tu jedinstvena spoljna politika? Demokratska stranka Srbije se zalaže za vojnu neutralnost, Demokratska stranka se zalaže za članstvo u NATO-u. Nema jedinstvene spoljne politike.
Ako definišemo da su odnosi između predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade i ministarstva takvi da postoji neka saradnja, kako se ona ostvaruje? Ovde ispada da govorimo kao o bilateralnim odnosima različitih država ili državnih organa.
Mislim da morate pronaći način, bilo kroz neki savet, bilo kroz neku savetodavnu formu ili bilo kakvu, da postoji neki oblik komunikacije u kojem će učestvovati predsednik Republike, Vlada, kroz vaš organ državne uprave, i predsednik Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine ili onaj koga Narodna skupština za to ovlasti, što se tiče koordinacije tih tumačenja spoljne politike.
Naravno, ne mora spoljna politika ove države da bude jedinstvena, ali mislim da bi bilo dobro da to bude. Znate, kada se promeni Vlada obično se menja i spoljna politika, ali u ozbiljnim državama se ne menja spoljna politika kada se promene vlade, jer se osnovi spoljne politike i strateški pravci ne definišu od jedne do druge dnevnopolitičke situacije, nego se definiše strategija, koja se prati dugi niz godina.
Zato je dobro da vi imate savetodavna tela, ali to ne može da zameni potrebu utvrđivanja jedinstvene spoljne politike. Narodna skupština ima svoju parlamentarnu diplomatiju. Predsednik Republike ima svoju liniju. On predstavlja Republiku Srbiju, samim tim i iznosi svoje stavove vezane za najvažnija spoljnopolitička pitanja.
Nažalost, danas u Srbiji ne postoje čisto spoljnopolitička pitanja. Svako spoljnopolitičko pitanje u Srbiji je i unutrašnje političko pitanje, jer Srbija se sada, nažalost, ne definiše kako se odnosi prema događajima na Bliskom istoku ili Pacifiku, nego je svako pitanje spoljne politike danas i unutrašnja politika Srbije. Mi imamo svoje stavove i o tome. Ti stavovi su danas, uglavnom, osnovno pitanje, koje se i na samitima Buša i Putina razmatra, jeste pitanje Kosova.
To za nas nije pitanje spoljne politike, ali je, nažalost, postalo pitanje spoljne politike.
Naravno, sećate se svađe koja je nastala između tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, Vlade i predsednika Republike oko pripreme, sadržine i potpisivanja sporazuma o tranzitu NATO trupa preko teritorije Srbije, potpisanog 18. jula 2005. godine. Ministar inostranih poslova je tada tvrdio da su Vlada i predsednik Republike bili o svemu pravovremeno obavešteni, da su dali saglasnost na sadržinu tog sporazuma, dok su ovi to javno demantovali.
Takođe, tokom 2006. godine predsednik Republike Boris Tadić je u Vašingtonu potpisao sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs tzv. SOFA sporazum o pravima američkih trupa na teritoriji Srbije. Da li je predsednik Srbije imao ovlašćenja da potpiše takav sporazum? Po Ustavu i zakonima nije. Da li ga je Vlada, koja po Ustavu utvrđuje i vodi spoljnu politiku, ovlastila da potpiše taj sporazum? Nije logično da Vlada ovlašćuje predsednika, niti da predsednik prima ovlašćenja od Vlade. Ali, ono što je još važnije, 2006, sad je kraj 2007. godine, mi nismo dobili na ratifikaciju i odobrenje taj sporazum.
Da li to znači da postoje međunarodni sporazumi koje vi potpisujete, ili neko u vaše ime, a koji su tajna? Za koga su tajna? Vi znate da parlament radi i na zatvorenim sednicama. Kada će taj sporazum doći na ratifikaciju? To pitam zbog toga što postoje špekulacije oko tog sporazuma, koje vi morate da otklonite, da ga date na uvid javnosti, jer postoji tvrdnja da taj sporazum sadrži odredbu da se Srbija obavezuje da pripadnike američkih trupa neće isporučivati nijednom međunarodnom sudu, bez obzira na moguće optužbe za ratne ili druge zločine.
Ako takva odredba postoji, podsetio bih vas da je ona suprotna Konvenciji o osnivanju stalnog Međunarodnog krivičnog suda, koju je Srbija ratifikovala. Mislim da je tada predsednik Savezne skupštine bio gospodin Mićunović, kada smo mi to uradili. Sa druge strane, ona je suprotna i stavovima Evropske unije. Nijedna država Evropske unije nije tako uradila sa Amerikom na bilateralnom planu.
Prema tome... Ministar je malopre na sednici Odbora rekao da taj sporazum to ne sadrži. Ali, da li postoje međunarodni ugovori koji se potpisuju u tajnosti? Oni ne bi trebalo da postoje. Naročito se tajnost ne odnosi na parlament. Parlament je taj koji ratifikuje međunarodne ugovore. Da li predsednik Republike ima ovlašćenja da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu? Da li to predstavljanje podrazumeva i taj "ugovarački kapacitet"?
To sam malopre rekao i na sednici Odbora za inostrane poslove, mislim da formulacija da Ministarstvo, uz predsednika Republike, predstavlja Srbiju, nije u skladu sa Ustavom Srbije. Ona je sporna. Ne mogu Srbiju da predstavljaju dvojica u isto vreme.
Predstavljanje i zastupanje je samo jedno. Onaj ko predstavlja može da vas ovlasti da ga u njegovo ime predstavljate. Znači, ne može i predsednik Republike da predstavlja Srbiju i vi da predstavljate Srbiju. Najmanje može da je predstavlja organ uprave.
Znači, naravno da su ambasadori... Ne treba brkati, vezano sa tim, ambasadore Srbije, koje ukazom postavlja predsednik Republike, naravno; vi ćete sad reći da su ambasadori u radnom odnosu u vašem ministarstvu, ali nemojte sebi davati veća ovlašćenja nego što ih imate po Ustavu Republike Srbije.
Znači, ne piše bez veze u Ustavu to da predstavlja predsednik Republike, mogli ste da napišete da predstavlja i Vlada. Predsednik Republike predstavlja, to je kao kad imate u pravu onoga ko zastupa. Jedan zastupa, pa on ovlašćuje ko može još u njegovo ime to da čini. Znači, Ministarstvo, vi možete da predstavljate Vladu Srbije, vi ne možete da predstavljate Srbiju.
Ko predstavlja Demokratsku stranku? Da li je predstavlja Boris Tadić? Ne može da je predstavlja i zamenik predsednika u isto vreme, ako ga ne ovlasti predsednik. Ko predstavlja poslaničku grupu DS? Predsednica poslaničke grupe. Da li može da predstavlja još neko u isto vreme, a da ga vi ne ovlastite?
Takođe, mislim da je veoma bitno, mi smo to predložili, da diplomatija što više bude profesionalna služba, ali to znači da treba da uspostavljate instrumente i procedure koje garantuju profesionalnost diplomatije.
Mislim da nije dobro da niste predvideli čak ni za diplomatska zvanja, ni za šefove diplomatsko-konzularnih predstavništava čak nije propisano da kandidati moraju imati visoko obrazovanje. Naravno, i akademik može da bude neko bez fakulteta. Ne znam da li imate u vidu nekoga da postavite ko nema to, ali, u svakom slučaju, mislim da to nije ..., visoko obrazovanje bi ipak moralo. Nalazimo se u 21. veku.
Mi smo predložili da se pred skupštinskim Odborom za inostrane poslove moraju pojavljivati kandidati za ambasadore na tzv. javnim saslušanjima, odnosno na propitivanjima i nadam se da ćete to prihvatiti, to je apsolutno nesporno.
Na kraju, generalno, ovaj zakon je potreban, između ostalog, i da bi se raspisali predsednički izbori. Međutim, mislim da je neophodno da Srbija ima jedinstvenu spoljnu politiku. To je važnije od zakona koji ste ovde predložili. Srbija se nalazi pred veoma važnim događajima na međunarodnom planu.
Veoma je bitno kako ćete vi u Vladi Republike Srbije i u državnom pregovaračkom timu pronaći mehanizme i da li ćete imati jedinstvenu spoljnu politiku.
Evo, konkretno, šta ukoliko se desi da dođe do jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije? Šta ukoliko se desi da neke države prate SAD u svemu tome?
Da li ste i koje ste mere pripremili? Vi ste kao Vlada pripremili Akcioni plan za slučaj nezavisnosti. U redu, ali hoće li Narodna skupština o tome da sluša preko medija ili ćete o tome da govorite poslanicima Narodne skupštine?
Nažalost, u Srbiji se ustoličila praksa i kad dogovarate predsedničke izbore jedni kažu - bolje je da izbori budu sada, pre proglašenja nezavisnosti, drugi kažu - ne, bolje je da budu posle proglašenja nezavisnosti jer ćemo imati velike šanse.
Ljudi, nama je cilj da ne bude nezavisnosti. Sa tog aspekta, imate li jedinstvenu spoljnu politiku u ovom trenutku? Da li će reakcije koje pripremate biti prihvaćene od svih vaših koalicionih partnera? Hoćete li vi ostaviti Srbiju bez jedinstvene spoljne politike posle 10. decembra?
Kažete da pripremate mere protiv država koje će priznati jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije. Da, ali da li to znači.. DSS se zalaže, ukoliko Evropska unija prihvati, jednostrano prizna nezavisnost Kosova i Metohije, kaže - nećemo u Evropsku uniju. Da li je to stav DS-a? Imate li vi jedinstvenu spoljnu politiku ili se pravite da je imate dok ne dođe 10. decembar? Nemojte da 11. decembra dođemo u situaciju da ne znamo šta da radimo.
Mi smo ovde... Gospodine ministre, vi ste kao Vlada povukli jedan potez koji je nezabeležen u istoriji parlamentarizma, povukli ste budžet sa dnevnog reda Narodne skupštine. Zbog čega? Da biste izglasali zakone neophodne za raspisivanje izbora. Vama su izbori važniji od donošenja budžeta.
Šta je predviđeno budžetom? A šta ako ga ne donesete? Donećete? Jeste li sigurni da znate šta će se sutra u vašoj koaliciji desiti? Mislim da ste previše zaljubljeni u svoju koaliciju, a da ste prevareni; znate, prevareni muževi obično poslednji saznaju za to. Bojim se da ste svi vi u ovoj koaliciji već odavno prevareni, samo što ćete poslednji saznati za to.
U svakom slučaju, ne želim ništa dobro vašoj vladajućoj koaliciji, ali želim dobro Srbiji. Zbog toga ovo govorim, zato što smatram da Srbija u ovom trenutku treba da ima konsenzus oko osnovnih i temeljnih principa spoljne politike.
Zato, gospodine ministre, ne znam kada će biti sednica o Kosovu i Metohiji, nemojte dovoditi Narodnu skupštinu u poziciju da post festum saznaje ono što vi pripremate kao neki skup mera, akcione planove svih ministarstava za Kosovo i Metohiju posle proglašenja nezavisnosti.
Kada ste poslednji put održali sastanak sa političkim partijama u parlamentu što se tiče Kosova i Metohije? Držite sastanke, pojedinačne, u vezi sa tim kada ćete da raspišete izbore i ko će koga podržati na izborima. Ne treba nam predsednik bez zemlje. Čak sam siguran da ni zemlji ne trebaju takvi predsednici ni predsednički kandidati.
U svakom slučaju, potreba jedinstvene spoljne politike je mnogo važnija od svega ovoga o čemu ovde govorimo. Zato vas pozivam da uložite maksimum napora da definišemo zajedničku spoljnu politiku ove države, jer ona danas brani ovu državu i ovaj narod. Podsetiću vas da ako izgubimo državu i narod, izgubićemo i svaku od naših političkih partija, jer partija ima mnogo, a ako ovaj narod izgubi svoju državu onda ćemo svi biti u jednoj veoma teškoj političkoj poziciji. Vladari možda zaboravljaju svoja obećanja, ali narod nikada.
Zato, gospodine ministre, probajte da u zakonu definišete potrebu i način ostvarivanja jedinstvene spoljne politike. U spoljnoj politici nema stalnih ljubavi i stalnih neprijateljstava, ima samo stalnih interesa, to ste valjda naučili u Velikoj Britaniji.
Ako govorite o ulasku u NATO ili u Evropsku uniju, hajde da definišemo šta nam je zajednički interes u ovom trenutku. Ako treba i da zaboravimo sve što je bilo sa NATO-om, da, ali šta nam je interes, hoće li NATO da ostavi Kosovo Srbiji? Ako je spreman i mi smo spremni da zaboravimo.