Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjoj diskusiji je bio jedan broj vrlo interesantnih pitanja, mada moram priznati da je meni lično posebno intrigantno ovo što je rekao gospodin Korać, i uznemirujuće, s obzirom na to da je gospodin Korać ovde izneo neke činjenice koje vređaju demokratski karakter ovog društva. Bilo bi dobro da nakon usvajanja ovog zakona, koristeći instrumente iz ovog zakona, Odbor za odbranu i bezbednost pokuša da proveri te podatke, jer ukoliko bi bilo istina to što je rekao gospodin Korać, a ne verujem da gospodin Korać svesno iznosi neistinu, prosto je moguće da su pogrešne informacije koje su do njega došle, ali ako je istina tako nešto, to zaslužuje apsolutnu pažnju i ovog parlamenta i javnosti, i odgovarajuće mere. Zaista mislim da niko nikoga ne sme da prisluškuje, ili bar ne bi smeo da prisluškuje, van procedure koja je utvrđena zakonom. Kada je u pitanju BIA, takva povreda prava na privatnost je moguća samo ukoliko odobri predsednik Vrhovnog suda. Prosto želim da živim u uverenju da je u Srbiji to tako, ali moja želja da živim u tom uverenju ne mora da znači da mislim da je to baš tako, ali nadam se da jeste tako.
Krenimo redom što se tiče ovih drugih pitanja. Gospodin Ivica Dačić, predsednik Odbora, pokrenuo je niz interesantnih pitanja. Smatram da je njegova diskusija bila vrlo kvalitetna. Razgovarao sam sa gospodinom Dačićem, predsednikom Odbora, i dogovorili smo se da sutra na Odboru amandmanom izmenimo stav 4. člana 3. Predloga zakona.
Mislim da "nadzor" ne odgovara kao termin u tom stavu, da treba da uzmemo onaj standard "demokratska civilna kontrola" i da pod taj standard treba da unesemo i zaštitnika građana i institucije koje su sada navedene. To možemo rešiti sutra na Odboru.
Gospodin Dačić je postavio pitanje ko sve može da prisluškuje i kako. Mislim da je to pitanje koje bi Odbor trebalo da uputi, u krajnjem slučaju, Vladi Republike Srbije. To nije tajna. Sve je to uređeno odgovarajućim propisima i bilo bi dobro da Odbor ima ažurirano koja to ovlašćenja državni organ ima, na osnovu kog zakona i ukoliko se odstupa od prava na privatnost ličnosti ili prava utvrđenih Ustavom, da se vidi koja je procedura i ko odobrava takvo odstupanje.
Jedan narodni poslanik je pitao zašto se predsednik Vrhovnog suda ne nalazi među članovima saveta. Jednostavno, po prirodi stvari, predsednik Vrhovnog suda ne treba da bude član tog saveta. Uloga predsednika Vrhovnog suda u ovim procesima regulisana je u članu 14. Zakona o BIA, kada govorimo o ovoj vrsti poslova, i on, po logici stvari, ne treba da bude deo ovog tela. Dakle, sudski organi ne treba da budu deo ovog tela.
Takođe je pitao zašto javni tužilac, a ne predstavnik tužilaštva. Zato što je javni tužilac inokosni organ. To je vrlo kratak i jasan odgovor.
Postavljeno je pitanje šta ako ovi rukovodeći ljudi neće da dođu na sednicu Odbora parlamenta. S obzirom na to da su u pitanju, shodno Zakonu o državnoj upravi, posebne organizacije i organi uprave u sastavu ministarstava, logično je da to podleže političkoj odgovornosti.
To je isto kao kad ministar kaže - neću da dođem negde; onda je to politička odgovornost pred ovim parlamentom. Mi smo i u prošlom sazivu imali primedbe u odnosu na ministre koji se nisu pojavljivali pred parlamentom ili nisu bili na odborima kada se raspravljalo o nekim temama.
Dakle, mislim da je to odgovor na pitanje. Ne može nikako drugačije da se reši pitanje nedolaska na sednice Odbora vladinih funkcionera, odnosno funkcionera koji su odgovorni Vladi, nego da je to politička odgovornost.
Postavljeno je pitanje zašto je, navodno, vojska favorizovana u ovom savetu, pa je poslanik uporedio direktora policije sa načelnikom Generalštaba. Zaista, vojska i policija su bitno različiti segmenti društva i ne može se praviti takva vrsta poređenja. Jedno su oružane snage, jedno je civilni subjekt; dakle, policija i vojska su sasvim različiti i ne može da se povlači takva paralela.
Više poslanika je pomenulo pitanje šta će biti sa službama bezbednosti u okviru MIP-a.
Nema nikakve dileme da taj potencijal koji postoji u MIP-u može da nastavi da radi niz poslova koje je i do sada radio. Karakteristika službe jeste uglavnom da se usredsređuje na prikupljanje tajnih podataka i da prilikom svog rada koristi tzv. specifične metode. U tome se službe razlikuju od drugih organa, službi, organizacija. Veliki deo posla i Službe bezbednosti i Službe za informaciju i dokumentaciju MIP-a i jeste bio usmeren na javne podatke, a prikupljanje javnih podataka, analiza tih javnih podataka nije ono što je markantno obeležje službi, tako da će oni značajan deo svog posla svakako da obavljaju.
Pitanje upotrebe specifičnih sredstava i prikupljanja tajnih podataka će ostati ovog puta samo u onome što jesu službe, a to su dve u okviru Vojske, obaveštajna i bezbednosna, i BIA, koja će, u stvari, preuzeti ove zadatke koje je i do sada vršila, a koji su delom bili u nadležnosti službi u okviru MIP-a.
(Predsedavajući: Gospodine ministre, zamolio bih vas da završite.)
Završavam. Ovo bi bili odgovori na ono što se do sada pojavilo u ovoj, rekao bih, dosta konstruktivnoj raspravi. Nadam se da ćemo sutra nastaviti istim tempom.
