Hvala lepo. Gospodo predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, ovo moje javljanje je na osnovu našeg Poslovnika i njegovog člana 225.
Koristim priliku da pročitam deo, odnosno 1. stav člana 46. našeg Ustava koji kaže doslovce: "Jamči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje." Imamo još po neki sličan član.
Razlog za javljanje je to što po drugi put u Aranđelovcu nisu uspeli da organizuju najprostiju tribinu. I, nešto što me je posebno juče pogodilo, to je da smo sa ove govornice u ovom domu čuli da se ponovo slobodarska Srbija podigla, kako bi zaustavila različita mišljenja. To jednoumlje, kada je bilo u Srbiji, uvek je dovodilo ne samo do nazadovanja, nego nas je prikovalo za dno u Evropi, i mnogo šire.
Zato vas molim, ako je ovo kampanja za predsednika Republike Srbije, nisam strašljiv čovek, ali izražavam svoju bojazan da ovaj stil, znači, jednoumlja i proglašavanja svih ostalih za nesposobne, za bolesne, za narkomane, neće dobro doneti, pogotovo u ovom trenutku kada se lome koplja oko teritorije i građana Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Znate, kolega Radovanoviću, ko gubi ima pravo i da se ljuti; tako vam je to u demokratskom svetu i tako je to kada narod odlučuje šta hoće i šta neće.
Dakle, nije u pitanju nikakav medijski, niti politički, ne znam kakav linč, kako ste vi to hteli da predstavite. Ja celoga dana odgovaram na razna pitanja novinara na tu temu, zato što je to isfabrikovana laž od strane gubitnika, a gubitnici su promoteri antisrpske histerije, preko te pomenute emisije ili, kako kažete, tribine "Peščanika", i pokušali su u dva navrata u jednoj šumadijskoj opštini, u Aranđelovcu, gde inače imamo demokratski izabranog predsednika, radikala, i vrlo široku koaliciju čiji je osnovni stožer Srpska radikalna stranka i ostale političke stranke koje su odlučile da ta opština ide putem napretka; tamo se radi, gradi, izgrađuje, neguju se nacionalne istorijske vrednosti, neguje se princip demokratije.
U situaciji kada 1.000 ljudi dođe da poseti jednu takvu, kako vi kažete, tribinu ili najavljeno snimanje, izvinite, a zašto onda ta gospoda, kojih je bila šačica, nisu ostala da razgovaraju na tu temu? Zbog toga što nisu imali istomišljenike i sagovornike za tu temu, a verovatno je trebalo da sagovornici budu oni koji će da kažu - ne treba nam Kosovo i Metohija, mi Srbi treba da budemo porobljeni, mi treba slepo da slušamo šta nam kažu, mi ćemo, kao ti novinarčići ili kvazinovinarčići, analitičari, da se prodajemo za šačicu ili ne znam za koliko para koje im uplaćuju njihovi mentori Soroš i ostali.
Vidite da to narod neće. Nemate razloga da se ljutite. Izvolite pa ih vi pozovite u sredinu u kojoj vi živite, možda tamo narod hoće, ali čisto sumnjam, jer odavno su građani Srbije, bez obzira da li su Srbi ili predstavnici neke nacionalne manjine, prepoznali takve destruktivne ideje i takve pojedince kojima je samo novac, njihov lični novac i njihov duboki džep važan, a nikako interesi ovog naroda i ove države.
I drugi, i treći i peti put, ne znam koliko puta da se vrate, uvek će imati sagovornike, ali u liku naroda koji je napaćen i koji nije ostrašćen, za razliku od onih koji su došli da tako nešto promovišu, naroda koji ne želi takve ideje i koji ne želi takvu, već drugačiju, bolju, napredniju, pre svega rodoljubivu i patriotsku Srbiju. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Nije tu. Onda narodni poslanik Saša Valjarević, a neka se pripremi narodni poslanik Srboljub Živanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan Predlog zakona o spoljnim poslovima.
U prepodnevnoj raspravi govorile su moje kolege iz Srpske radikalne stranke, a i gospodin Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe, danas je dosta toga rekao o samom zakonu i uopšte o našoj diplomatiji, koja je trenutno u veoma, veoma lošem stanju.
Urušavanje naše diplomatije počelo je još od 2000. godine, posle "buldožer revolucije", kada je za ministra inostranih poslova bio imenovan gospodin Goran Svilanović, koji se zdušno trudio da ne zastupa srpske interese, nego je vodio antisrpsku politiku i slepo slušao svoje mentore koji su ga i postavili na to mesto.
S obzirom na to da je bio postavljen na tako važnu funkciju on je trebao u tom trenutku, kao što je bilo tada od 2000. godine krenulo da se obećava da će se rešiti pitanje i Kosova i Metohije i da će Srbija ući u određene integracije evropske i da će brz put u Evropsku uniju biti. Međutim, od svega toga videli smo samo da je Goran Svilanović uspeo sebe da obezbedi; kada više nije bio ministar imenovan je od strane Evropske unije na određenu funkciju, koju je obavljao sve dok ga ponovo nisu vratili u Ministarstvo inostranih poslova, gde je sada savetnik ministra gospodina Jeremića.
Iskreno, ja imam pozitivno mišljenje o tome da treba mlade ljude postaviti na određene funkcije, međutim, ne verujem da to što imaju takve savetnike poput Gorana Svilanovića može išta dobro da donese ovoj Srbiji, s obzirom na to da je on za vreme svog mandata pokazao koliko se zalaže za Srbiju, za srpske interese i za očuvanje Kosova i Metohije i za rešavanje pitanja Kosova i Metohije tada. Posle toga na scenu stupa, ja mislim, najveće zlo koje je moglo da se zadesi, a to je postavljenje Vuka Draškovića za ministra inostranih poslova. Njemu je njegova supruga delegirala ko će mu biti gde ambasador, pa je onda krenulo da se postavlja po stranačkoj liniji, a i čak po privatnoj liniji. Tako su određeni ambasadori postavljeni u veoma važnim državama, gde je trebalo da uspostavimo jake diplomatske odnose radi rešavanja problema koje smo imali u svojoj državi i u okviru svoje države. Imali smo slučaj da je svog ličnog lekara predložila i da je on imenovan za ambasadora; pa smo imali određene pisce, koji su nas brukali u državama gde su bili ambasadori, jer su se nedolično ponašali na tako važnoj funkciji. Svaki ambasador predstavlja našu državu i treba da bude, prvo, školovan diplomata i treba da ima osnovni kodeks ponašanja, kao jedan predstavnik države.
Posle toga dolazi nam imenovanje nove vlade. Gospodin Jeremić je sada već nekih šest meseci na toj funkciji i na tom položaju kao ministar inostranih poslova. Gospodin Nikolić je takođe i danas rekao - kad god bude zastupao interese Srbije i interese očuvanja Kosova i Metohije, imaće podršku Srpske radikalne stranke. Međutim, čini mi se da se u nekim svojim nastupima verovatno zaboravi i počne da zastupa interese samo svoje stranke.
Bilo je primedaba danas i na tekst ovog zakona. Što se tiče Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine Republike Srbije, gde su poslanici SRS izdvojili mišljenje, moglo se čuti koje su to sve primedbe.
Jedna od tih primedaba odnosila se na to što u ovom zakonu nije bilo člana u kome se jasno definiše kako se kontroliše rad Ministarstva inostranih poslova, jer Skupština, po Ustavu Republike Srbije, za koji smo svi glasali, osim pojedinih stranaka, kontroliše rad kompletne Vlade, a ujedno i Ministarstva inostranih poslova. Pored toga, bio je predlog da se u okviru Ministarstva inostranih poslova podnose izveštaji Narodnoj skupštini, gde bi prvo nadležni Odbor za inostrane poslove, a i sama Skupština mogli da vrše kontrolu rada Ministarstva inostranih poslova i toga kakvu politiku sprovodi Ministarstvo inostranih poslova.
Pored toga, baš da bi se izbeglo ovo o čemu sam govorio i da se više ne postavljaju ili ne imenuju ambasadori koji nemaju adekvatnu stručnu spremu, niti su kao ličnosti pogodni da budu na tako važnim funkcijama, Odbor za inostrane poslove Skupštine Republike Srbije treba da izvrši kontrolu, odnosno da obavi razgovor sa predloženim kandidatima za ambasadore. Međutim, videćemo da li će se kroz amandmane koje je podnela Srpska radikalna stranka uvažiti sve ovo o čemu smo govorili, da bi se eventualno popravili neki delovi ovog zakona, da bismo mogli u okviru ovog predloženog zakona da ispravimo ono što nije prihvaćeno, a bilo je predloženo. Bilo je obećanje ministra da će se tekst zakona koji je tada bio u razmatranju promeniti. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč, po Poslovniku, narodna poslanica Milena Stanković, pa kolega Vladan Batić, pa koleginica Vjerica Radeta. Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, javljam se na osnovu člana 225. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Došla sam da bih vas obavestila o tome šta se zapravo sinoć desilo u Aranđelovcu i kakav je bio dalji tok tog događaja. Mislim da je važno da mi svi ovde to znamo. Hvala.
Tribina nije održana, ali ne zato što su to sprečili građani Aranđelovca, nego zato što je održavanje tribine bilo sprečeno od strane organizovane grupe huligana, koju je predvodio predsednik opštine Topola gospodin Dragan Jovanović, inače kadar Nove Srbije. Doduše, bili su potpomognuti jednom manjom grupom lokalnih radikala.
Ono što bih ja ovom prilikom htela da napomenem jeste da je to zaista veliki skandal, zato što predsednik opštine predstavlja zapravo jednu instituciju. Institucije postoje da bi zastupale javne interese, dakle interese građana, a ovde je gospodin Dragan Jovanović došao i najgrublje ugrozio ne samo interese građana, nego i njihova ljudska prava. Jer, Ustav Republike Srbije u članu 46. reguliše slobodu mišljenja i izražavanja i kaže: "Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje."
Ovi ljudi su zaista želeli samo da se vide, da razgovaraju i da promovišu jednu knjigu, da šire te ideje u koje veruju, zašto da ne? Njih je predstavnik jedne institucije u tome najgrublje sprečio i to je zaista za svaku osudu.
Atmosfera u Aranđelovcu je juče bila jako loša, jako napeta. To je bila atmosfera linča, vrlo slična onoj atmosferi koja je juče stvorena ovde u parlamentu Republike Srbije prema poslanicima LDP-a od strane nekih poslanika SRS, zdušno potpomognutih od strane predsednika parlamenta gospodina Olivera Dulića.
Dalje, šta se dešavalo? Organizatori ove tribine su bili izloženi najstrašnijim pretnjama. Oni i njihove porodice su veoma ugroženi, preti se njihovim bebama. Pretnje zvuče ovako - znam te, šetaš se parkom, nosiš bebu u kenguru, ubiću i tebe i bebu. Mislim da je to nešto o čemu svi ovde treba da brinemo.
Ali, atmosfera koja je u ovom parlamentu postojala samo još više ohrabruje ljude koji se tako ponašaju, koji tako govore da i dalje nastave tako da govore. Određeni, vrlo bitni, faktori u ovom društvu, političke partije, nevladine organizacije su osudile ovaj događaj. Jako je važno, molim vas još samo jednu rečenicu, da je izostala osuda predsednika Republike Srbije gospodina Borisa Tadića, koji je na tribini koja je održana povodom, kako je tada rečno, oslobođenja Srebrenice, rekao da je to sloboda govora.
Podsetiću vas da su na toj tribini negirani zločini koji su izvršeni u Srebrenici. Ono što je moralo da se desi jeste glasna i javna osuda ovog strašnog događaja koji se desio u Aranđelovcu, i od strane predsednika ove države. Hvala vam.

Zahvaljujem. Po Poslovniku ima reč narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, po članu 226. tražim objašnjenje od ministra za kulturu i od predsednika Republike povodom sinoćnjeg događaja u Aranđelovcu.
Ja sve te stvari posmatram fenomenološki i principijelno. Dakle, pre 17 godina prekinuta je predstava o svetom Savi. Plašim se da nam se istorija ponavlja. Tada je počelo nešto što se loše završilo. Plašim se da je i sinoć počelo nešto što će se loše završiti. Dakle, uopšte nije važno, što se tiče emisije "Peščanik", nikad u životu nisam gostovao u toj emisiji, sijaset puta su razni negativni komentari bili upućeni na moju adresu, ali ja pokušavam da branim princip.
Ako se u Srbiji u 21. veku pokušava linčovati jedna grupa ljudi koja je došla da iznese neke svoje stavove na jednoj tribini, onda to nije pokušaj njihovog linča, nego je to linč nad javnom rečju, nad vaspitanjem, nad kulturom, nad pravom na suprotno mišljenje.
Srbija zaista iz dana u dan, kao početkom devedesetih, postaje gulag javne reči, medijski geto, koncentracioni logor jednog drugačijeg kulturnog modela, tamnica suprotnog mišljenja. Tako ne možemo napred. To se uvek loše završava.
Ajde da izvučemo neke pouke iz istorije. Ne vrede ovde epovi, mitovi, legende. Ovde svakog dana imamo roštiljijade, kobasicijade, slaninijade, kupusijade i razne druge jade. Hajde da odemo malo u suprotnom pravcu, bez neprestanog potenciranja mitova, legendi. Ostavimo istoriju istoričarima. Manimo gusle. Oni koji su na čelu države slepi su više od slepog guslara Filipa Višnjića. Od nekada lepe manifestacije u Guči napravili su najprimitivniju vašarčinu i onda je proglasili za nacionalni brend, gde su glavni artikli majice sa likom Legije i Ratka Mladića.
Zato pozivam i ministra za kulturu i Borisa Tadića da dignu svoj glas, jer je opasno kada se sprečava pravo na suprotno mišljenje i na javnu reč. To se u Srbiji završavalo ratovima, a posle ratova kapitulacijama.

Zahvaljujem. Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa onda narodni poslanik Vuković.