Dame i gospodo narodni poslanici, osnov mog javljanja je član 87. Poslovnika Narodne skupštine, koji obavezuje članove Vlade da učestvuju u radu parlamenta. To se sada konkretno odnosi na gospodina Vuka Jeremića koji je bio prisutan tokom prepodnevnog dela sednice, pokazao interes za ono što narodni poslanici govore sa ovog mesta, učestvovao u raspravi. Evo, već 45 minuta traje popodnevni deo sednice, a ministra još nema. Vi ste, gospodine predsedavajući, bili u obavezi da prekinete sednicu dok se on ne pojavi.
Nedopustivo je da mi svakodnevno trpimo negativan odnos skupštinske većine i ministara u Vladi Republike Srbije prema parlamentu. Očigledno je da se njima, zapravo, ne radi i da skupštinska većina gotovo i ne učestvuje u radu. Neki ministar koji dođe, dođe tu da drži predavanje narodnim poslanicima. Onaj koji taman pokaže da uvažava Narodnu skupštinu i da je shvatio gde je došao to posle pauze zaboravi.
Predsednik parlamenta se ponaša kao da su građani Srbije zaboravili, recimo, da smo mi juče sat i po vremena pre podne kasnili sa početkom sednice zato što skupštinska većina zapravo nije imala većinu. Mislim da je u najmanju ruku nemoralno da zato što skupštinska većina ne može da se organizuje i ne može da obezbedi potreban broj narodnih poslanika za početak rada, da u nastavku, kada se konačno skupe, juče radimo do 22 časa, danas do 20 časova, sutra ko zna do kada. Više se ne zna ni koji je radni dan ovog parlamenta, ni kada se završava, a što je najbitnije, ne zna se kada počinje.
Mora da počne, a da bi počeo mora da se obezbedi određen broj narodnih poslanika koje Poslovnik predviđa, što skupštinska tzv. većina, odnosno vladajuća koalicija sve češće nije u prilici.
Gospodine Jeremiću, javila sam se da vas opomenem zato što niste ovde došli posle pauze. Rekla sam da ste u prepodnevnom delu pokazali zainteresovanost za rad po ovom predlogu zakona. Odgovarali ste na neke komentare narodnih poslanika. Očekujem da ćete tako da nastavite i u popodnevnom delu. Upozoravam vas da ste kasnili 50 minuta.

Zahvaljujem. Ministar je sada prisutan. Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Jadranko Vuković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226, pitanje za ministra Jočića. Dobio sam neku informaciju i želim da je on proveri. Dragoljub Marković, "Krmivo produkt", Čeda Jovanović, Ljubiša Buha Čume su nakon 5. oktobra 2000. godine već u decembru počeli sa poslovima trgovine na istoku (Turska, Sirija, Pakistan i Avganistan) hemikalijama koje su sastavni deo heroina i sintetičkih droga. Radi se, ne znam ni da pročitam, o anhidridu sirćetne kiseline i BNK. Kanali za snabdevanje su bili iz Holandije, a čitav posao je već ranije bio razrađen, jer se Čume time bavio i pre promene vlasti. Prema raspoloživim podacima, odrađeno je oko 42 cisterne navedenih hemikalija.
Čeda Jovanović je osmislio da se tako stečen milionski kapital uloži u legalne tokove i opere preko firme "Difens roud". Od tako stečenog kapitala Čeda Jovanović je privatizovao firmu "Madera", koja ima 27 lokala širom Beograda, na ime svog tasta Mijata Savića. Za direktora "Difens rouda" Čeda je predložio Sašu Aleksa, koji sada živi u SAD. Mašine za asfaltiranje su kupljene od tog kapitala, a paravan je bila druga firma, koja ih je navodno uzela preko "Komercijalne banke". Tražim od ministra da ovo proveri. Prosto ne mogu da verujem, ali dobio sam, kao član Odbora za bezbednost, ovu informaciju. Zahvaljujem.

Hvala. Reklamiranje Poslovnika, narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 225. Gospodine ministre, zamolio bih vas za objašnjenje, a tiče se nečega što u zadnje vreme je bio glavni deo spoljne politike, pregovora o Kosovu i Metohiji. Mene zanima ko je kreator, u najmanju ruku začuđujućih, predloga da se status Kosova i Metohije uredi po uzoru na Hongkong, Olandska ostrva i u poslednjih par dana na južni Tirol, Kataloniju ili Baskiju. Mislim da su ta poređenja, u najmanju ruku, ne samo neadekvatna, nego potpuno nelogična. U Hongkongu i u Kini žive Kinezi. Oko Hongkonga su se svi dogovorili, a ovde ne može niko da se dogovori. Hongkong je trgovinska, finansijska i pomorska metropola, Kosovo je jedan od najnerazvijenijih delova Evrope.
Istorijske okolnosti su potpuno obrnute itd. Dakle, ko je kreator takvih ideja, koje niko u međunarodnoj zajednici nije ozbiljno hteo ni da komentariše?
Dalje, u spoljnoj politici, u diplomatiji, kada je sudbina Kosova u pitanju, ko je dao generalno punomoćje Vladimiru Putinu da Rusija štiti interese Srbije. Da vidimo iskustva iz prošlosti, kada ih je zaštitila. Sećate se onih arhivskih snimaka RTS-a, NATO intervencija, ruska prekomorska flota krenula iz Crnog mora. Da li još putuje? Nikad nije stigla. Ovde neki navijaju sat po Kremlju. Ovde se intonira ruska himna, ovde se slavi Rusija, ovde se priželjkuje da Srbija bude pokrajina Rusije, a onda u okviru te pokrajine Kosovu valjda autonomija.
Dakle, ovde se tvrdi da će Rusija sačuvati našu kolevku. Zašto nije svoju? Pa, Kijev je bio prestonica carske Rusije. Ovde su neki, kada je u pitanju spoljna politika i diplomatija, kao što malopre rekoh, slepi više od Filipa Višnjića.
Ovde se vodi ona politika iz vremena Broza - daj desni žmigavac, a skreni levo. Izgleda, vaš automobil ima još više žmigavaca, pa se da ka Briselu, a ide ka Kijevu, pa se da ka Vašingtonu, a ide ka Kremlju ili ka Moskvi. To je jedna nedosledna, nekonzistentna, nakaradna spoljna politika.
Ovde se za sve osuđuje Vuk Drašković. Taj sporazum koji je on potpisao, a onda ga ratifikovala država, to je jedini realni domet spoljne politike u poslednjih nekoliko godina. Ovde se kritikuju ljudi, a zaboravlja se, i to od strane onih koji se pozivaju na istoriju, da su Dučić, Rakić, Šantić, Crnjanski bili ambasadori Srbije. Pa onda su i Velikić, i Dušan Kovačević i Grujica Spasojević sasvim reperezentativni ambasadori u današnjem vremenu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Nije ovo po Poslovniku, ovo je redovna diskusija koja se tiče Predloga zakona.
Na početku moram da obavestim ministra, ako vas je savetovao ovaj Gašo Knežević, ćorav posao, od ovoga nema ništa. On ima sklonost da bude u zabludi.
Svi propisi koje su on, Lilić, Hiber, Vodinelić i još neki donosili ovde, pisali, bili kreatori, ti zakoni su apsolutno neprimenjivi. Oni su tipovi destrukcije. On je ugasio srpsku školu u Moskvi. A šta je pogasio po Srbiji, da vam ne pričam. Primenjivao je nacrte zakona koji nisu ni doneti i rekao "ja ili on". To "ja" je on, i on je zakon. Sve izvan toga ne postoji. Ako vas je on savetovao, onda mi je potpuno jasno zašto je ovo nakaradni zakon.
Ipak obaveštavam Vojislava Koštunicu, on je lepo uspeo da ovo spakuje u jednu formu koja ništa ne znači.
Ako pogledate šta je napisano u članu 1. Predloga zakona, onda ćete da vidite da ono što je sadržaj zakona ne odgovara temi, ne odgovara predmetu zakona.
U članu 1. ste napisali da se uređuju međusobni odnosi državnih organa u obavljanju spoljne politike, ali nijedan odnos nije uređen ovim zakonom.
Ovde je data samo jedna stereotipna formulacija ili loše prepisivanje nečega što postoji u Ustavu, da spoljnu politiku vodi Vlada, ali ste zaboravili na jednu distinkciju između toga ko predstavlja državu i ko vodi politiku. Tu gde treba da se uredi, niste hteli da uredite. Zašto? Zato što postoje dve veličine.
Onaj ko predstavlja smatra da i zastupa, i da bi on predstavljao i zastupao on mora da ima ministra inostranih poslova tu na dohvat ruke, a Vlada trenutno, u ovom sazivu i sastavu, zna da postoje parcele, da postoje međe dokle može i odakle ne može. Ništa od tih odnosa nije uređeno ovim zakonom.
Nešto ste uredili iz oblasti statusa lica koja u određenom zvanju rade u Ministarstvu inostranih poslova, ali i za to gotovo da postoje međunarodni standardi, te je potpuno nebitan deo ovog zakona, ali dobro je što postoji. Ono što je suštinsko, toga nema. Ne znamo kakve su komunikacije u vođenju spoljne politike, jer u inostranstvu može da nas zastupa i MIP, ali može i bilo ko drugi.
Tako imamo tužioca za ratne zločince koji sedne sa svojim pajtašima iz BiH i Hrvatske, napravi neki sporazum; po tom sporazumu se radi, po tom sporazumu se razmenjuju informacije, po tom sporazumu se hapse, privode, saslušavaju lica. Narodna skupština to nije ratifikovala ovde ili, da budem precizniji, nije potvrdila taj sporazum, a čini mi se da tužioci nisu ni ovlašćeni da državu predstavljaju i zastupaju u inostranstvu, na način da zaključuju sporazume i time stvaraju prava i obaveze za Republiku Srbiju.
Znam, vi ste nemoćni, tu je mnogo jača Nataša Kandić. Kad ona kaže, to je zakon. Nisam u pravu? Ona vas i ne vidi. Zašto vi sebi dajete neki značaj? Kod nje je mali Boris Tadić, a vi mislite da ste neka veličina za nju.
Sada mi je jasno, svi otporaši su u DS, i oni koji su upadali u "Jugopetrol" i oni koji su pravili društvo njima. Izgubila se ta vaša revolucionarnost, za istinu, za pravdu, za ideju.
Ovaj zakon ništa ne donosi, ni dobro ni loše, zato što se i ne može primeniti. Ono što je međusobni odnos nadležnih organa sadržano je u dva člana, a opisano rečima: saradnja i koordinacija.
Pri tom ste zaboravili da ugradite barem jedno poglavlje koje bi trebalo da definiše da su delovi Ministarstva koji rade u inostranstvu, ambasade i konzularna predstavništva naše države, ovlašćeni da primenjuju naše propise u onim oblastima gde postoji nadležnost nekog drugog ministarstva, a da se radi o prenetim upravnim poslovima koje na toj stranoj teritoriji, na tom eksteritorijalnom području primenjuju naši organi. To je trebalo da razradite, da ne može svaka šuša iz bilo kog ministarstva da ode u inostranstvo i da zastupa našu državu. Ne može. Alfa i omega mora da bude MIP.
Po logici stvari, ministar spoljnih poslova je drugi čovek Vlade. Ministar je najveći organ u državi. Vlada nije najveći organ. Ministar je, kao pojedinac. Prvi je ministar to što mi zovemo premijer i on treba da ima neko ministarstvo, ali je uvek drugi ministar spoljnih poslova. Sada vidite kako smo mi predstavljeni sa drugim čovekom u inostranstvu.
Sada ćemo da se zabavljamo ovde nekim rešenjima, da li žena ima pravo dok joj muž radi u inostranstvu itd. Za nas su važna ova tri-četiri člana, a iz njih se ne vidi ništa.
Dalje, samo da vas podsetim, bez namere da nekoga kritikujem, to je i bog kritikovao, nema više šta da se priča, kada je došao Sokrat, zvani Svileni, on je zabranio one uobičajene komunikacije - depeša itd., već je ona njegova Maja dala raspis, pa su sve ambasade običnim faksovima komunicirale sa Ministarstvom. Samo da vas podsetim, tamo je glavni bezbednjak bio Goran Petrović.
Ne znam ko vodi to naše Ministarstvo spoljnih poslova, ali prema onome kako se tamo radi, šta se radi, vidi se da ima puno nepotizma, kako onog rodbinskog, tako i onog stranačkog, vidi se da se tamo uhlebljuju neki, vidi se koja je jagma, koja je gužva da se dođe. Imamo i među poslanicima dva-tri kandidata, dve gospođe koje ozbiljno ističu svoju kandidaturu da se uključe u diplomatiju, jer su ovo prevazišle odavno. Mnoge stvari koje moraju da se reše nisu rešene.
Samo da vas podsetim na jednu stvar. Bez obzira na to što mi Poslovnikom definišemo zakonodavni proces, mislim da je u ovom zakonu moralo da bude nekoliko odredaba da Narodna skupština mora da bude uključena od prvog dana kad počnu neki pregovori. Bilo da su u pitanju neki bilateralni odnosi, neki međunarodni ugovor sa nekom stranom državom, Narodna skupština mora da bude uključena, da ne bi dolazila pred svršen čin.
Mi smo proteklih godina nevoljno ovde diskutovali, a vi nevoljno glasali za neke sporazume koji su toliko očigledno bili loši za Srbiju, ali vi ste rekli - moramo da glasamo jer neko je to potpisao, ako Skupština to ne ratifikuje, onda se država bruka.
Da se država ne bi brukala, parlament, kao najviši organ vlasti, mora od prvog dana da bude u procesu pregovora, razgovora obaveštavan, da mi vidimo koja je strategija, koja je platforma sa kojom vi nastupate prema inostranstvu.
Što se tiče Hongkonga, ispada da je Batić u pravu.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, spoljnom politikom trebalo bi da se bave najviši organi zakonodavne i izvršne vlasti. Politički antagonizam je najviše izražen baš na tom međunarodnom planu, gde, u stvari, ta spoljna politika ponekad treba da odigra najbitniju igru, a to je igra koja je najvažnija ponekad za državu.
Danas, ako pogledamo, u ovom svetu polarizacije gde se stvara novi svetski poredak... Velike sile su još od 1918. godine, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Vilson je pokušao još tada da uvede nekakvu demokratizaciju u celom svetu, ali zbog izolacije tadašnje države nije uspelo, propalo je. Drugi put su pokušali kada je Truman Maršalovim planom pokušao takođe da primeni tu svoju demokratizaciju, ali mu to nije uspelo zbog veličine Sovjetskog Saveza. Evo, dame i gospodo, iz trećeg puta to je uspelo ljudima koji vladaju danas Amerikom, a to su Buš i Klinton. Uspeli su da stvaraju ili da stvore taj novi svetski poredak baš zbog toga što je došlo do ukidanja, do uništenja te ravnoteže, odnosno do raspada Sovjetskog Saveza.
Ali, ponekad čovek mora i da se zapita, običan građanin koji... Otkako je ova Demokratska stranka došla na vlast, oni izgleda koriste građane Srbije za jednokratnu upotrebu; onda kada im je potrebno da dođu na vlast pokušavaju da im se približe i obećavaju im sve i svašta, a posle toga, kada sednu u sedlo, više ne poznaju nikoga. Onda samo rade za sebe i za svoju političku partiju.
Već možemo videti, otkako je gospodin Jeremić došao na kormilo spoljne politike... Malo ko od nas zna da je 2003. godine bio savetnik ministra za odbranu, a vi znate ko je u to vreme bio ministar - Davinić, i kakve su se sve malverzacije dešavale u vojsci. Znači, mogao je još i tada, kao savetnik, da otkrije šta se dešava.
Sada vidimo kako svojim političkim manevrom pokušava ovde da nas ubedi ili da deluje kao čovek koji je veliki patriota, koji misli o državi Srbiji, misli o najvažnijem pitanju, jer se nalazi u ovom pregovaračkom telu za odbranu Kosova i Metohije. Ali, postavljam pitanje gospodinu ministru, kako i na koji način oni u tom telu deluju ako nemaju određeno ovlašćenje kojim im je kredibilitet dala ova skupština. Ona im je dala da pregovaraju i da vode bitku za Kosovo i Metohiju, a ne da traže i da nalaze određene metode koje oni preporučuju ljudima iz Kontakt grupe.
Dalje, postavio bih pitanje, dame i gospodo, da li će i sadašnji ministar odlaziti na jutrenje kada ga pozove predsednik SAD, kao što je prethodni ministar Vuk Drašković odlazio, i to bez odobrenja tadašnjeg parlamenta, Savezne skupštine, ili sada gospodin ministar treba da dobije ovlašćenje republičkog parlamenta?
Takođe, vrlo je bitno da kada se radi o odlučivanju o bilo kom vitalnom pitanju vezanom za spoljni plan, sadašnji ministar ne bi smeo bez odobrenja republičkog parlamenta da deluje ili da se uključi u realizaciju tog pitanja.
Dame i gospodo, ono što je najvažnije, treba znati da je Kosovo i Metohija kolevka srpstva, kako životna tako i duhovna, i tu ne sme biti bilo kakvog odstupanja, nego isključivo - Kosovo i Metohiju ne damo. Hvala vam.

Narodni poslanik Amdžad Migati.