Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je, prvo, kada se javio za reč i kada su poslanici SRS-a konstatovali da se mnogi članovi Ustava ne primenjuju, rekao da se obratimo Ustavnom sudu. Potpuno je zaboravio da Ustavni sud i dalje ne funkcioniše, da od 5. oktobra 2000. godine dva puta duži vremenski period nije bio u funkciji, kao što nije ni sada, da preko hiljadu predmeta čeka pred Ustavnim sudom.
Ako je to vaš argument, gospodine ministre, zaista, teško da mogu da vam na adekvatan način odgovorim. Sve vreme znate da ste vi krivi, da i dan-danas predsednik Srbije treba da odluči ko će sa onog spiska od deset kandidata da bude član Ustavnog suda i da polako počnete da rešavate sve probleme koji su se nagomilali u ovom vremenskom periodu.
Mislim da gospodin Zlatan Jovanović nije u pravu. To što ste sedeli na kraju sale, to je vaše pravo. Verovatno, od ranije, dok ste još bili u obezbeđenju diskoteke, imate naviku da sedite tu, na ulazu ili izlazu iz sale. To je vaše pravo.
Molim vas da mi dozvolite, bili smo kratki, koncizni, poštovali smo sve vreme ono što se dešava, a onda je ministar izašao za govornicu, počeo da vređa poslanike, da pravi frakcije, kao što ih ima u svojoj poslaničkoj grupi i u svom ministarstvu, kao što ih ima unutar svoje političke stranke, počeo je da nas deli, da nas vređa i ovo je samo reakcija na njegovu akciju.
Kad god su ministri primereni, korektni, maksimalno korektno uzvraćamo, argumentovano, kratko i koncizno. Poštujemo sve ono što čini red, rad i disciplinu. Nismo insistirali da budete ovde prisutni, računajući da želite da učestvujemo u diskusiji, nažalost, vi ste uspeli da drugačijim tonom usmerite ovu raspravu, ali, po običaju, ono što ste tražili, to ćete i dobiti.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne krivim ministra zbog ovakvog njegovog ponašanja. Navikao je čovek, ali krivim predsedavajućeg, jer je predsedavajući obavezan da čuva dostojanstvo i Narodne skupštine i nas, narodnih poslanika.
Gospodine ministre, vaše je da sednete ovde, da saslušate šta imaju poslanici da vam kažu, da odgovorite na neko pitanje, razjasnite neku nesuglasicu, a ne da vodite predizbornu kampanju. Pobedićete u Leskovcu. Jel večeras tema predizborna kampanja, lokalni izbori u Leskovcu?
Gospodine ministre, vaše je ili da sedite ovde i da se ponašate kako treba ministar da se ponaša, ili da izađete na vrata, ostavite poslanike da rade.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, to je član 136. Bio sam malo odsutan, ali iz zgrade, ono malo što sam čuo povodom ovog predloga zakona, stvarno pokazuje da u Ministarstvu odbrane treba da se uvedu privremene mere. Evo, zbog čega. Očekivao sam da gospodin Šutanovac objasni kako je stav 6. u članu 4. pao s Marsa.

Gospodine Krasiću, molim vas. Nastavite, ali vodite računa.

Gospodine Albijaniću, vi imate problema zato što nemate pred sobom Predlog zakona i što, verovatno, nemate amandmane. Ako biste ispred sebe imali Predlog zakona i amandmane, vrlo lako biste videli da ono što je navedeno u stavu 6, po sadržini, po materiji, ne pripada članu 4. Mogli ste ovo da stavite u član 3, to bi već imalo nekog smisla, ali u članu 4. nema nikakvog smisla da bude.
Drugi veliki problem jeste što sva ta dokumenta koja se ovde navode, dugoročni plan, razvoj sistema odbrane, strategijski plan, pregled odbrane, povodom tog strategijskog plana odbrane sam jutros pričao, treba da se usvoje u Narodnoj skupštini. Može da bude i sednica zatvorena za javnost. Nikakav problem nije, jer tu se projektuju vojni kapaciteti, teritorijalni raspored itd. Ne smemo mi to da prepustimo ministru, predsedniku Republike i načelniku Generalštaba, u zavisnosti od toga koja je stranka zadužena za Ministarstvo odbrane.
To su programski i planski dokumenti. To je, otprilike, nešto kao program DS-a, ali program DS-a nije podeljen u članove, jer vi ovde kažete – u skladu s odredbama. Kada kažete – odredba, to je drugi naziv za član, za stav, za tačku. Svi planski i programski dokumenti u kojima se izražava pravac razvoja, mogućnost razvoja, u kom pravcu treba da se ide, koje oblasti treba da se razvijaju, pišu se u slobodnom tekstu, dele se na neka poglavlja u formalno-pravnom smislu, ali ne postoji odredba, ne postoji član.
Znači, da ste napisali – u skladu sa dugoročnim planom, to bi imalo nekog smisla, ali u skladu sa odredbama, nema plan odredbe. Nijedan taj strateški dokument se ne deli na članove. Nema članova.
Šta je poenta ovog amandmana? Poenta ovog amandmana je što želi da potencira usaglašenost svih programskih dokumenata, kako strategije odbrane, tako i dugoročnog plana razvoja, tako i strategijskog programa odbrane, da svi ti dokumenti imaju neku zajedničku nit. To je poenta ovog amandmana.
Oni su se uhvatili, video sam tamo neke razloge, oni nisu razumeli amandman. Onome što je u stavu 6. člana 4. nije mesto u članu 4. Da ste ga stavili u član 3, verovatno bi imalo nekog osnova.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja vam se uljudno obraćam, ja vas ne grdim. Ne pripadam onima koji vas grde. Mi grdimo nešto što nije dobro, a to je Predlog zakona o Vojsci Srbije. Kao ozbiljna partija, želimo da Vojska Srbije povrati onaj ugled koji je imala, a neka početak bude donošenje dobrog zakona o Vojsci Srbije.  
Da ne biste pogrešno razumeli naše reagovanje s mesta malopre, gospodine Albijaniću, kada ste prozvali povodom amandmana koji smo podneli na član 4, mi smo svoje rekli o diskusiji gospodina Bojana Milovanovića i Rajka Baralića, javili se povodom amandmana koji je podnela gospođa Vjerica Radeta, pošto je sličan i nismo želeli da pravimo bilo kakvu dodatnu priču.
Nama je cilj da vam što više argumenata iznesemo, da vas ubedimo, ako uopšte prihvatate i ako niste toliko sujetni, pa da neki put budete ubeđeni da nešto treba da prihvatite, a ne, umesto snage argumenata, argumentom snage – ne može, i tačka. Iz tog razloga smo to objasnili.
Inače, kada bismo hteli opstrukciju, nema boljeg razloga nego, gospodine ministre, vaši odgovori kada izađete za ovu govornicu. Vi date jedan odgovor na pitanje koje vam nije postavljeno, a otvorite bar 20 pitanja za raspravu. Naša želja i cilj je nešto drugo - da i vi shvatite da opozicija snosi odgovornost da učestvuje u izradi jednog zakona koji je veoma važan. Za tu opoziciju je neko glasao, ne samo ko će da bude pozicija, nego ko će da bude i opozicija, i šta treba da radi za to vreme.
Da se vratim na amandman. Predlagač zakona i mi se slažemo u sledećem – da je Vojska organizovana, depolitizovana oružana snaga. Tu se slažemo, a ne slažemo se u onoj drugoj formulaciji, u nastavku, gde vi preskačete reči – suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost, odbrana zemlje od oružanog ugrožavanja spolja. Vidite, ja to stalno naglašavam, da ne biste izvlačili pogrešne zaključke.
Ovaj član 14. treba, u stvari, detaljnije da obrazloži zašto je vojska depolitizovana, pa kaže: ''Vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkih stranaka u uniformi i svaka politička aktivnost, izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava''. Tu nemamo spora.
U drugom stavu se kaže: ''Profesionalno vojno lice i vojnik, učenik i student vojnoškolske ustanove i lice na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire ne može biti član političke stranke''.
Tako napisano stvara zabunu. Šta smeta? Posledica može da bude. Pazite, ne može da bude član političke stranke. Šta je kontramera ako je neko član političke stranke? Ti onda kažeš – slušaj, ja te neću u Vojsku?! Regrut će jedva da sačeka da to kažeš i reći će – upravo, neću da idem u Vojsku.
Gospodine ministre, vi ste rekli da je popunjenost, odziv regruta negde oko 90 i nešto posto. Treba detaljnije reći ovoj javnosti, to je i štampa objavila, pa to nije nikakva tajna, tajni podatak da se 40% regruta izjašnjava za služenje vojnog roka, a 30% za civilno. Dakle, to je 90%, od tih 40% koji su se prijavili itd.
Šta ovde smeta? Ovde smeta ova reč "i vojnik". Zašto?
(Dragan Radulović, s mesta: To je bilo na Odboru, taj amandman je prihvaćen i Vlada ga je prihvatila.)
Ja ovo ne znam. Zašto ne kažete da je prihvaćeno. Kažem da je problem u reči "i vojnik". Znači, to je višak. Ako je vojnik na odsluženju vojnog roka, nema pravo da bude član političke stranke i ne može da se politički angažuje. To stoji u stavu 1. Ako je to profesionalno lice, i profesionalni vojnik je profesionalno lice.
Dok ovo obrazlažem, dobijam informaciju da je Odbor ili Vlada, odnosno Odbor je prihvatio izmenu, tako da su brisane reči: "i vojnik". Je li tako? (Da) Ako je to tako, onda nemam razloga da dalje govorim o amandmanu.

Hvala, gospodine Petronijeviću.
Ima reč ministar odbrane gospodin Šutanovac.