Izvolite, ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.

Nije sada prajm-tajm, gospodine ministre. Uvek je, i u deset, kada vi ne gledate Skupštinu, nego švrćkate negde, i u dva sata, kada je uoči pauze, i u pet, i u dvanaest, i do pet ujutru, kada hoćete da radimo. Ovde se radi o činjenici da ste vi pogrešno protumačili Ustav, da kolegu Šormaza Koštunica to nije naučio. Sigurna sam da je Koštunica bar savladao, ako ga ne poštuje, ovaj tekst Ustava. Jel on beše ekspert za ustavno pravo?
Vi ste jasno rekli u ovom stavu 3. i nemojte opet da nas zamajavate. Dođite sledeći put spremni, gospodine ministre, na sednicu. Lepo ste napisali i tu se radi o opštem zakonu – upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se zakonom.
Ovde su vas ubeđivali poslanici SRS-a i kolega Petronijević da to nije baš tako i da će Narodna skupština Republike Srbije imati zadatak da niz takvih sporazuma ratifikuje, to je njena uloga. Dakle, ne radi se o jednom opštem zakonu, kako stoji ovde. Ja ne znam šta ste vi mislili? Vi ste napisali – uređuje se zakonom i to je tako.
Gospodine Šutanovac, jutros sam vas već pitala, i ne znam već kada, da ćete vi morati pred Narodnu skupštinu. Ako ne dođete s tim, kršićete Ustav, imaćete novog predsednika Republike, a dotle i ne možete da uradite sve to. Vi morate da dođete sa sledećim zakonima, ili sporazumima, kako će već da se zovu, koji proističu iz onog prezentacionog dokumenta, ali mi moramo da ih razmatramo kao Narodna skupština.
Dakle, to su sporazumi o procesu planiranja i revizije. Šta predstavlja taj proces planiranja i revizije? Neću da vam čitam ovde, jer izbegavam tu englesku verziju, kako to izgleda. Podrazumeva upotrebu Vojske. Ne govori se o upotrebi Vojske, gospodine Šutanovac, samo da mi idemo i nećemo da ratujemo ni za koga, niti da idemo u te i takve mirovne misije, dok nama otimaju Kosovo i Metohiju, ali je očigledno da ste vi na sebe preuzeli obavezu, vi i Boris Tadić i Vlada Republike Srbije, da donesete ova dokumenta. Kako će da se zove taj dokument nego zakon ili sporazum o procesu planiranja i revizije, je li tako?
Vi znate kako izgleda taj dokument, zato što su vam ga dostavili iz NATO pakta, vi ga sada razrađujete, a on kaže da utvrđuje osnovu za normativno uređenje. Dakle, to je jedan zakon, a ko zna koliko će ih takvih da bude u nizu? Znači, nije u pitanju samo jedan, ovaj, kako ste vi napisali.
''Formiranje i procena snaga i osposobljenost za multinacionalnu obuku''. Prvo to da vidimo, da dođe pred Skupštinu, da li mi to kao država hoćemo, iako smo pristali, odnosno vi ste pristali na priključenje ''Partnerstvu za mir''. Ali, kada se otvore sve karte, da vidimo o čemu se tu radi. Onda, obaveze i zadatke koji proizlaze iz ovog mehanizma ''Partnerstva za mir'' Republika Srbija će dosledno ispunjavati i u tome sagledava doprinos reformi sopstvenog sistema odbrane.
Ako je to reforma sistema odbrane i ako je to poseban sporazum, on mora ovde da bude u vidu zakona. Oni su nama to jasno rekli. Njih uopšte ne zanima da li to ide na ratifikaciju u Narodnu skupštinu. Oni očekuju da Skupština Srbije, da Vlada Republike Srbije, odnosno nadležna ministarstva, sve to urade u saradnji s njima.
Tačno je da zbog toga i borave ovi predstavnici NATO-a u našoj zemlji, ali to mora da dođe pred Narodnu skupštinu, kao što je došao onaj sporazum, potpisao ga je Vuk Drašković, beše u julu 2005. godine. Onda je to bilo nekako zabašureno, a tek se kasnije podigla prašina. Ali, posle dva ili tri meseca, taj jedan, pojedinačni zakon o prolasku NATO trupa, tako se zove, došao je pred Veće građana Savezne skupštine, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, i on je ratifikovan. Dakle, to je samo jedan.
Šta ćemo sa Akcionim planom partnerstva za izgradnju institucija odbrane? To je, takođe, upotreba Vojske. Da li je to tim ljudi koji će da rade? Jeste li me čuli, gospodine Šutanovac? Ili vi objasnite, ako ja nisam u pravu. Onda ćete vi da kršite Ustav, ako sve ovo moramo da donesemo, sve ove sporazume, ovaj prethodni akcioni plan partnerstva za izgradnju institucija odbrane i ovaj koji se tiče Poverilačkog fonda ''Partnerstva za mir''.
Izvinite, da li vi hoćete da krijete koliko para dobijamo iz NATO pakta?
Nama nisu dali tu informaciju. Rekli su – da ste ovde još jedan dan više, mi bismo vam rekli koliko je NATO opredelio ove godine za Srbiju. Došao je tamo neki Slovenac, neki Janšin propali teritorijalac, hvali se kolika je slovenačka vojska i taksativno nam je nabrojao za mnoge zemlje ''Partnerstva za mir''. Ali, kaže – pošto ste vi uključeni u Poverilački fond NATO-a tek ove godine, ne mogu sada da vam dam informacije.
Pokušaću do kraja radnog vremena, je li tako, kolega Cvetanoviću, i nije ni došao s tom informacijom.
Dakle, svi ovi sporazumi koji proističu iz ovog dokumenta moraju da dođu na ratifikaciju u Narodnu skupštinu. Samo jedan, da je potreban oficir za vezu, trojica ljudi koji rade, to je upotreba Vojske, to nije civil, da li se slažete s tim, kao i sve kolege narodni poslanici?
Mi ćemo morati, dakle, niz takvih zakona da ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tadić je potpisao SOFA sporazum samo s Amerikancima, ali mora da se potpiše onaj generalni SOFA sporazum koji od nas očekuju, pa bezbednosni – u sve to je uključena Vojska, ne upotreba Vojske van granice, u smislu da idu naoružani vojnici i da se priključuju tamo snagama koje vode, odnosno šaljemo vojnike u Darfur.
Kažemo, sada smo ih poslali da se reši situacija, a pitanje je da li će da se reši. Čuli smo da i NATO-ovci beže otuda krajem marta sledeće godine. NATO ide i ostaće ovi tzv. plavi šlemovi, a znate, gde oni čuvaju bezbednost, kako tamo ljudi prolaze. Dolazi do građanskih ratova, do pokolja i do genocida, kao što se tamo to već i dešava.
Kada su bili u Republici Srpskoj Krajini, onog trenutka kada su se povukli, ustaše se krenule akcijom "Bljesak" i "Oluja" na nezaštićeni srpski narod.
Dakle, radi se o više zakona o upotrebi Vojske, a samo sam neke od njih navela. Budite sigurni da ću da insistiram na tome.
Ućutite, gospodine Šormaz, dok pričam, nemojte da me zbunjujete. Vas sam pažljivo slušala, pa posle izađite i komentarišite.
Dakle, svaki taj sporazum, odnosno zakon mora da se ratifikuje. Onda nam recite, hoćete li to da radite ili nećete, ili ćete jednim opštim zakonom, koji će, možda, da dođe pred Skupštinu, da regulišete upotrebu Vojske? Kakva, onda, ovlašćenja ima predsednik? Nikakva. Hvala.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Gospodine predsedavajući, u sali su prisutna samo tri poslanika DSS-a i dok vam nije došao potpredsednik G17, niste imali nijednog predstavnika G17. Da li je to podrška ovom zakonu? Dok vi niste ušli, nije bilo nijednog poslanika G17. Da li je to podrška ovom zakonu? Da li pokazuju koliko uvažavaju policiju i ministra koji je ovlašćen da brani Predlog zakona o Vojsci Srbije? Procenite sami.
Što se tiče poslanika SRS-a, nama nije problem da radimo sve vreme. Procenite sami, kada tražite da se produži rad, da li poslanici koji, pre svega, podržavaju Vladu Republike Srbije, zaslužuju takav stav opozicije.
SRS je podnela amandman i na član 4. Vojska Srbije strukturalno se deli na rodove i službe. Rodovi i službe se dele na vrste, a vrste na specijalnosti. Pojedini rodovi Vojske Srbije se grupišu u vidove. Vidovi Vojske Srbije su: kopnena vojska, vazduhoplovstvo i PVO, mada, da je prisutan ministar, kao što nije, pitao bih ga da li zaista imamo vazduhoplovstvo ili je to prošlo vreme, o kome, eto, možemo samo da govorimo.
Predsednik Republike određuje rodove i službe, na predlog ministra odbrane, koji nije prisutan. Ministar odbrane određuje vrste i specijalnosti rodova i službi, na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije, a kakvog imamo, bolje da ga i nemamo. Organizacijske promene Vojske Srbije realizuju se u skladu s odredbama Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije i Strategijskog pregleda odbrane.
Amandmanom Vjerice Radete, SRS je predložila da se u članu 4. stav 6. menja i da glasi: ''Organizacijsko-mobilizacijske promene Vojske Srbije realizuju se u skladu s odredbama Strategije odbrane, Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije i Strategijskog pregleda odbrane''.
Amandmansko rešenje je celovitije, potpunije, jer je strategija osnovni princip, to je osnovni strateški dokument, na osnovu koga se donose svi ostali dugoročni strateški dokumenti. SRS je samo predložila da se u postojećem predlogu zakona doda - Strategija odbrane.
Sam ministar je predložio i više puta potencirao da se u narednom periodu očekuje usvajanje ključnih strateških dokumenata u oblasti odbrane i bezbednosti, a to je, pre svega, strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane, kao i strategijski pregled odbrane.
Obrazloženje Vlade zašto se amandman ne prihvata jeste da su organizacijsko-mobilizacijske promene procesne aktivnosti koje se zasnivaju na planskim dokumentima, kao što su Dugoročni plan razvoja sistema odbrane i Strategijski pregled odbrane, a da je Strategija odbrane strateški dokument kojim se, između ostalog, definiše struktura i funkcionisanje sistema odbrane kao celine, a ne samo Vojske Srbije.
S obzirom na to da su se kolege iz SRS-a javile povodom istog amandmana, a da nije prisutan ministar, očigledno da nema dobre volje da se ovi amandmani SRS-a usvoje, nastavićemo argumentovano da obrazlažemo i druge amandmane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, žalosno je što je ministar Šutanovac došao s ovim zakonima pred Narodnu skupštinu a da Srbija nema nacionalnu strategiju bezbednosti, nacionalnu strategiju odbrane i Vojske. To je bio osnov, pa i za svakog polaznika Vojne akademije je to pitanje na koje lako može da da odgovor, da zakon proistekne iz takvih doktrinaranih dokumenata. Ali, njih nema, a nema ih zbog toga što se sistematski urušava naša vojska. To kažu ljudi koji se bave problematikom Vojske, evo, da kažem, posmatrači su sa strane, to nismo mi političari.
Mi, srpski radikali, smatramo da smo izuzetno odgovorni ljudi kada je Vojska Srbije u pitanju i to smo nebrojeno puta pokazali. Uostalom, jedan od najslavnijih srpskih generala je potpredsednik Narodne skupštine, član najužeg rukovodstva naše stranke, general Božidar Delić. Očekujem da se vrati već sutra, posle briljantnog svedočenja u korist odbrane generala Lazarevića u Haškom kazamatu, pa će sutra sam moći da se uključi, pred kraj ove rasprave.
Dakle, takvi ljudi, koji su čitav svoj život posvetili profesiji, zgranuti su nad činjenicom da nemamo vojnu doktrinu, da nemamo strategiju nacionalne bezbednosti, kada smo već dobili jedan zakon koji je, u terminološkom smislu, loše uređen. Može da priča kolega Vlatko Ratković šta god hoće, ali on može sam, kao pravnik, da vidi, kao predsednik Odbora, da je tu dosta stvari koje su nelogične, pravno neutemeljene, a takav je i ovaj član.
Koleginica Vjerica Radeta, kao jedan od veoma dobrih pravnika, žena koja godinama radi na zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine, čime je dala svoj pečat i u jednom i u drugom odboru, i kroz amandmane i kao poslanik, želela je da pomogne ministru i njegovim savetnicima za pravna pitanja da se ovo bolje uredi. Mi ovako dobijamo jedan potpuno konfuzan član.
Ovo pre toga, pravo da vam kažem, čitao je dr Cvetanović, ne znači ništa. To je odredba iz vojnih udžbenika, nešto što je poznato svakom od vas koji ste služili vojni rok. Postoji kopnena vojska, PVO, vazduhoplovstvo, jaka filozofija. Da pitamo to i devojčice u osnovnoj školi, i one to znaju, a ne dečaci.
Pošto je to izum ministra Šutanovca i pošto je to fantastičan član, s ovom konfuzijom na kraju koju je koleginica Radeta pokušala da ispravi, onda je ovo dobra prilika, opet nema ministra u sali, da vidimo od čega se sastoji danas Vojska Srbije.
Dakle, tačno je da imamo tu kopnenu formaciju Vojske, pa da vidimo šta je od toga ostalo. Dana 5. juna 2006. godine, Vojska je imala 45.180 pripadnika, 11.041 regruta, 11.994 civila, ostali su bili podoficiri, vojnici po ugovoru.
Neko je od uvaženih kolega pitao zašto nema ovih iz G17. Od kada Davinić, njihov lopov, nije na čelu Ministarstva odbrane, oni nemaju više nikakav interes za Vojsku. Pokušali su Dinkić i kompanija da zgrabe 300, 400 miliona evra, ili dolara, i pošto su, što bi naš narod rekao, provaljeni, tj. taj po državu i Vojsku štetan ugovor, oni ga se odrekli na brzinu, navrat-nanos, ovog kriminalca Davinića i sada ih ne zanima više Vojska.
A, tu ste, kolega Albijaniću, vi ste vrsni vojni strateg. Očekujem da ćete sada da se uključite u raspravu o ovom amandmanu koleginice Radete i da mi kažete svoja saznanja o kopnenoj vojsci, o vazduhoplovnom delu i protivvazdušnoj odbrani.
Dakle, gde sam stala? Donet je plan u Ministarstvu odbrane, sa kojim se nikako ne slaže SRS. Sećate se da je general Delić odmah alarmirao, u ovom novom sazivu Skupštine, čitavu javnost, da je to katastrofa, urušavanje Vojske, naše odbrambene moći, onoga što kao država kroz vekove negujemo kao tradiciju, da je Vojska pala na najniže moguće grane s takvim formacijskim snagama. Pre svega, dovedena je u pitanje naša nacionalna bezbednost, jer mi nikada nismo nikoga napadali, a ovde se stalno čuju kojekakve gluposti – mi smo ratovali, pa gubili ratove.
Gde smo mi to ratovali? Mi smo se branili i kroz čitavu istoriju je Srbija vodila samo odbrambene ratove, nikada osvajačke. Morali smo da branimo našu rodnu grudu. Zato i vidim da vam ovde savest i moral nalažu kakva će da bude strategija odbrane u onom prethodnom zakonu.
Zašto se ne držite slova Ustava? Zašto ste bežali od te formulacije? Što ih vi ne upozoriste, gospodine Ratkoviću, nego savest i moral? Da se sada pozivam na savest i moral Šutanovca, Tadića i Ponoša?! Oni, kada pođu od kuće, ne znaju neki put gde im je glava, da li su poneli to što se zove savest i moral, a da li ih imaju uopšte, to je veliko pitanje.
Što se tiče brojnog stanja danas, za godinu dana, pogledajte, ovo su egzaktni podaci, od 45.180 pripadnika, pa sam rekla koliko ih je bilo u civilu, koliko regruta, danas je ostalo 27.000 ljudi. Tu su ljudi iz Ministarstva odbrane.
I vi, gospodine, koji ste, uzgred budi rečeno, gradski odbornik. Da li ste gradski odbornik? Jeste. Da li poznajete Ustav Republike Srbije? Ne možete da budete u izvršnom organu vlasti, a da budete gradski odbornik. To je neverovatno, kako vas ne naučiše prvo to da je tamo trebalo da podnesete ostavku.
Osam hiljada vojnika, četiri hiljade u jedinicama, četiri hiljade u centrima za obuku, a ostali su profesionalni pripadnici Vojske.
Sa čime se mi suočavamo danas? Ne dobih odgovor od ministra Šutanovca. Ako je takva situacija uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, odnosno u Kopnenoj zoni bezbednosti, ako je očigledno da nam fali vojske, onda se postavlja pitanje, iako se u prošlom ili pretprošlom mesecu, hvala Bogu, pokazao pozitivan trend rasta onih koji hoće da idu na služenje vojnog roka, šta je to što danas treba da motiviše mladog regruta? Kako će to da ga pozove ministar odbrane, ili predsednik Republike, ili takav načelnik Generalštaba?
To treba da bude, valjda, čast i ponos za svakog Srbina i svakog drugog građanina, bez obzira na nacionalnu pripadnost, koji priznaje državu Srbiju i koji zna da bez toga nema šta da razmišlja normalno o životu i o budućnosti svoje i tuđe dece.
Što se tiče tog današnjeg brojnog stanja, nažalost, ide se sa mnogo restriktivnijim merama u Vojsci. Plan je da se 2010. godine Vojska svede na ispod 20.000 vojnika, što regruta, što onih koji su aktivno zaposleni, to je uslov ovih NATO zlikovaca i to su nam otvoreno, čak, rekli prošle nedelje.
Postavlja se pitanje, koji je naš cilj, kao države, da se okrećemo njima, odnosno vi to radite, pa i da prihvatamo ''Partnerstvo za mir'' kada su takvi striktni i rigorozni uslovi? Gde nam je savezništvo s onima koji mogu drugačije uslove da postavljaju NATO-u, kao što je bratska i prijateljska Rusija?
Malopre je neko pitao, čini mi se, kolega Zlatan Jovanović, gde je kancelarija ruskog ministarstva odbrane ili kakva je saradnja s njihovim atašeom za odbranu kada su u pitanju ovako rizične situacije za našu državu?
Dakle, mi se ne slažemo, a to hoće da projektuju ovi iz NATO pakta, da 2015. godine imamo od 0,2 do 0,4% pripadnika Vojske, u skladu s brojem stanovnika. Prvo, šta oni uzimaju kao ukupan broj stanovnika kada su nam već oteli Kosovo i Metohiju? U stvari, oni tako razmišljaju. Oni računaju, u NATO paktu, Srbija bez Kosova i Metohije.
Drugo, da li će s ovako urušenom privredom toliki broj vojnika da bude, mi se ne slažemo, mislimo da je to malo i da Srbiji treba više, da li je dovoljno da vojni budžet bude 2,4% od neto društvenog proizvoda Srbije, koliko bude u tom trenutku, 2015. godine?
To su sve neki snovi, neke fantazije, neke izmišljotine i o svemu ovome bismo mogli drugačije da razgovaramo, a sada moramo samo na osnovu sporadičnih izjava ljudi koji operativno rade na tim planskim dokumentima.
Ministar ćuti, ovi njegovi saradnici nemaju pravo reči, a nemamo ova dokumenta na koje se poziva koleginica Radeta.
Sada da vidimo sa čime smo mi to ostali 2007. godine. Brojno stanje ljudi – 27.000. Šta imamo od kopnene vojske?
Od tih formacijskih snaga, imamo četiri mehanizovane pešadijske brigade, jednu mešovitu artiljerijsku brigadu, specijalnu brigadu i gardijsku brigadu. To je ovaj kopneni deo. Od vazduhoplovstva i PVO-a, sastavljeni su od dve vazduhoplovne baze, 204. i 98. raketne brigade i PVO i Centra za vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje.
Gde su avioni, gde su ovi MIG-ovi? Neko ih je pominjao danas, mislim, u dva navrata. Ima ih Srbija ukupno pet, pet MIG-ova 29. Dva su na remontu u Rusiji.
Opet vidite, decenijski, sve što imamo u Vojsci je rusko ili je vezano za Rusiju. Fabrika namenskih proizvoda u Kragujevcu, koju je počeo Tadić da uništava, bila je opredeljena, pre svega, na stratešku saradnju s Ruskom federacijom i s nekim drugim zemljama sa kojima sada ne možemo ni da potpisujemo ugovore.
Dakle, čime mi to raspolažemo? Imamo pet MIG-ova 29, dva su na remontu. Rekli su u Rusiji, mi verujemo u njihovu ozbiljnost kada je Vojska u pitanju i sve, uopšte, da će biti vraćeni u Srbiju i remontovani do kraja godine. Druga dva treba da se remontuju do marta 2008. godine, a za ovaj peti nema para.
Šta ćemo s ovim što je ostalo u Crnoj Gori i kada će separatisti to da nam vrate? Koliko je aviona ''galeb 4'', to su oni avioni za obuku, nosivosti 1.800 kilograma, ostalo u Crnoj Gori, na aerodromu Golubovci ili gde?
Jeste, gospodine Vasiljeviću, da li vas čudi što, kao žena, sve ovo znam? Jednostavno, mene to zanima i želela sam da zaista ozbiljnu raspravu vodim s ministrom ovde. Međutim, njega nema, ili ga to ne zanima.
Jedan avion ovde, drugi onde, šta je po Crnoj Gori? Malopre vam kažem da su tri broda iz rečne flote prodata Republici Srpskoj, tamo nekom privatniku, i sada treba da se lomi led kroz korito Dunava, a mi nemamo čime, da ne govorim o razminiranju svih ovih područja.
Vi znate, kolega Vasiljeviću, svako u ovoj sali zna da ima ko zna koliko još lokacija minskih polja koje su zlikovci ostavili. Nama je Jan Petersen prošle nedelje rekao da je on, kao posrednik za vezu NATO-a i Vojske Jugoslavije, kada smo razgovarali u Briselu, učinio da se potpiše ugovor o saradnji i da se 256 lokacija, od toga je 155 na Kosovu i Metohiji, razminira.
Da vas sada pitam, i ministra, šta je na aerodromu ''Ponikve'', tu je blizu kolega Jovanović, neka nam kaže ministar šta se nalazi ispod betonirane staze na aerodromu ''Ponikve''?
Lako je Velji Iliću da lupeta svašta. On popije jednu-dve, izađe na televiziju ...

Molim vas, gospođice Jovanović, vodite računa.

On priča o tome kako će to da postane uskoro civilni aerodrom, pa međunarodni, a čovek ne zna da je tu minsko polje i šta se nalazi ispod jedne dužine, ne znam koliko metara, te jedne strane piste u ''Ponikvama''. Sve su to veoma ozbiljne stvari. Vi se igrate sa strpljenjem ljudi i, ne daj bože, sa životima. Da se setimo Paraćina, šta nam se desilo, ili takvih situacija, ko zna koliko ih je već. Ovo su sve ozbiljne stvari o kojima, očigledno, nema ko u Vojsci Srbije da vodi računa. Mi smo tamo otišli i rekli – vi imate ovog Ponoša, on je vaš NATO oficir, za saradnju sa vama, ali taj nikada ničim nije komandovao u životu i, što kaže gospodin Dragan Todorović, da ga neko napadne, ne daj bože, povredio bi se puškom, ne bi znao kako njom da rukuje.

 Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? Narodni poslanik Bojan Milovanović ima reč. Izvolite.

Kolege poslanici, uvaženi predsedniče, ja i moje kolege iz SPS-a podneli smo sličan amandman. Ono zbog čega se javljam je identično obrazloženje Vlade za odbijanje dva potpuno suprotna amandmana. Nekoliko konstatacija. Ne vidim nijedan razlog da se ono što je amandmanom Vjerice Radete predloženo, pojam - strategija odbrane, uvrsti bilo u amandman SPS-a, bilo u amandman Vjerice Radete. Čitajući ovaj zakon, ne može se pobeći od konstatacije da on kompletno odslikava želju, koja je, otprilike, i odnos prema Vojsci Srbije od 5. oktobra, pa nadalje, da se sama vojska brojčano smanji.
Zatim, neka navodna profesionalizacija iz koje se, kroz amandmane ćemo obrazlagati, ne vidi ni obaveza da se vojni rok profesionalno odsluži i da to bude uslov i mogućnost da se neko profesionalno angažuje u Vojsci. Civilni deo, uključivanje civilne demokratske kontrole, čitajte, pre svega – strane kontrole nad našom vojskom. To su osnovna načela i, svakako, mogućnost angažovanja naše vojske van granica Srbije. Za trenutak mi se učinilo da je amandman Vjerice Radete možda i bolji od onoga koji sam ja predložio, jer sam smatrao da je vrlo bitno da se pojam strategije odbrane, koji je definisan i samim Ustavom, nađe ovde, jer sam ustavni dodir ovog termina podrazumeva i nadležnosti Skupštine, koje bi u ovom momentu trebalo sagledati kroz ovaj predlog.
Prema tome, govoriti o strategiji sigurno asocira, možda takav pojam nije bitan, na sve ono što je u ovom momentu za Vojsku Srbije jako bitno. Konkretne posledice te famozne profesionalizacije Vojske se ovog momenta vide i u gradu iz koga dolazim, a nalazi se na administrativnoj liniji sa Kosovom, gde je taj broj vojske ne smanjen, već drastično sveden na minimum, tako da danas, od jedne herojske brigade iz poslednjih ratova, imamo bataljon sa 100 vojnika i 200 oficira u jednoj kasarni, u vrlo kritičnom momentu u Srbiji.
Slušao sam pažljivo maločas Natašu, ona je nabrajala ovde vrlo precizne podatke o skromnoj tehničkoj opremljenosti naše vojske, ali više bih se zabrinuo nad istinom da ni sa tako skromno tehnički opremljenim garnizonima neće imati ko da deluje, da rukuje i usavršava svoje stanje. To je suština strategije i pitanje je kada će ova skupština razgovarati na tu temu.
Mislim da je sam pojam strategije odbrane mnogo bitniji od onoga što se kroz ovaj deo amandmana predlaže, a to je - strategijski pregled odbrane, jedan pojam koji se u zakonu o Vojsci Srbije nigde ne nalazi, smatrajući da zaista postoji u nekim dokumentima koja su strukovno vezana za mobilizaciju Vojske. Pitanje je da li ćemo mobilizaciju, na onom pravom, doktrinarnom i strategijskom osnovu, imati u budućnosti, s obzirom na to da ovakav jedan odnos, pre svega, u ovom momentu, Srbije prema Vojsci Srbije, ni u kom slučaju nije optimistički.
Ova Srbija još uvek ima snage da Vojsku sagleda u onom pravom smislu, kakva je Vojska bila i u deceniji u kojoj Srbija ni u kom slučaju nije srećno živela. Neću reći - srećno, ali je živela herojski, a danas je i 37. motorizovana brigada, koja je egzistirala, postojala u Raškoj, svedena na jedno simbolično udruženje koje broji 100 vojnika, koji kupe lišće po jednom ogromnom, hrabrom garnizonu, opskrbljujući 200 oficira koji ni sami ne znaju gde se nalaze, ni šta rade, ni kakve su im perspektive, ni sudbine.
Smatram da će, ipak, onaj optimizam koji dolazi iz tih redova doprineti da se kroz buduće zakone, koje ćemo ovde, nadam se, usvajati, u Skupštini, sudbina naše vojske podigne na nivo koji zaslužuje. Hvala.