Ne morate da ponavljate. Hvala vam.

Moram sada zaista, nema smisla, niste me slušali. Lepo sam rekao da su ovo pojmovi koji objašnjavaju zakon.

Vratiću vam vreme.

Ne morate mi vratiti vreme, neću potrošiti svih 15 minuta, pošto je vama vreme ključno da biste raspisali izbore onda kada vam odgovaraju.
Rekli smo da vas nećemo opstruirati. Donećemo sve potrebne zakone do Nove godine, lepo vam je rekla koleginica Radeta, ukoliko to bude jedna fina, kulturna, neometajuća atmosfera. Dakle, neću potrošiti svih 15 minuta, obećavam, ali vi u zakonu počinjete s pojmovima. Sada moram da objasnim, da bi me ljudi razumeli, šta ste vi definisali kao pojedine pojmove. Dakle, podelili ste to na vojnu odbranu i civilnu odbranu. Ono što je meni interesantno, definišete vojne izazove, rizike i pretnje bezbednosti, pa kažete da se oni ispoljavaju u obliku agresije, oružane pobune i drugih oblika upotrebe oružane sile.
Nevojni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, čime sam veoma zadovoljan kako ovde piše, moram da vam kažem, ispoljavaju se u obliku terorizma, koji smo, inače, u ranijim pregledima, rađenim u Saveznoj skupštini, definisali kao, praktično, jedinu stvarnu opasnost (ako budemo išli u Irak, to će stvarno biti opasnost), organizovanog kriminala (prvi put se suočavamo da se kod komponente odbrane, ja bih to proširio, ne države, nego bih govorio i o odbrani društva, spominje organizovani kriminal), korupcije, sa čim se, inače, slažem, elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća i opasnosti.
Moram da izrazim zadovoljstvo, gospodine ministre, što se u ovom zakonu, kada je u pitanju odbrana države i društva, iako se u suštini radi, naš narod je navikao, o vojnim stvarima, govori o tome da su naša država i društvo, a to ste vi dobro prepoznali, ugroženi i organizovanim kriminalom, korupcijom i elementarnim nepogodama. Ovde bih naglasak stavio na kriminal i korupciju. Dobro je što je onaj ko je razmišljao o odbrani zemlje uvideo da su ovo, takođe, dve veoma velike pošasti. Zašto je to vezano za član 14? Samo jedan mali komentar, ukoliko mi gospodin Albijanić to dozvoli.
Veoma je čudno, kolege i koleginice poslanici, da niko nije podneo nijedan amandman na nadležnosti Vlade, s obzirom na to da Vlada donosi i strategijski pregled odbrane. Verovatno smo to svi propustili, ili je zakon mnogo dobar. Zašto je to vezano za član 14. gde se govori o nadležnostima Ministarstva odbrane? Baš zbog ovog kriminala i korupcije.
Ovde se kaže, u tački 25) člana 14, da su nadležnosti Ministarstava – i istraživanje, proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme. Vi znate kakve smo afere imali, sve vezane za neke firme koje imaju ekskluzivno pravo u našoj državi, recimo, SDPR. Onda, u tački 36 – planiranje, organizovanje, izvršenje i kontrola materijalno-finansijskog poslovanja.
Neću sada navoditi primere, ali hoću da kažem da je sa kontrolom materijalno-finansijskog poslovanja u Vojsci, biću veoma otvoren, bar 15 godina unazad veoma veliki problem.
Tačka 38 – pribavljanje i raspolaganje stambenim zgradama, stanovima, garažama i poslovnim prostorom za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Ovo tumačim da se ovde radi o potrebama oficira koji nemaju stanove.
Hoću da kažem da bi bilo jako lepo da pravilnik reguliše da između oficira po ugovoru, vojnika po ugovoru i, recimo, onih koji rade u Ministarstvu odbrane, kada je u pitanju stambeni prostor, ne bude neke velike razlike, odnosno slušam razne priče, možda nisam u pravu, ali nije loše. Nije dobro da neki imaju pravo na stanove od 200 kvadrata, možda, u centru grada, a drugi nemaju. Gospodine ministre, samo upozoravam, ne daj bože da to bude tako. Ministar kaže da garantuje da neće biti tako. Ne bi bilo dobro da se prilikom izgradnje vojnih stanova itd, pravilnicima omogući velika razlika između onih koji rade u Ministarstvu odbrane, ili u Vladi Republike Srbije, ili u vojnom kabinetu, i onih krupnih oficira i vojnika. Voleo bih...
(Zoran Krasić s mesta: Ti mu veruješ?)
Nije pitanje poverenja, ja sam potpuno siguran da nadležni skupštinski odbor, a i mi kao poslanici, imamo razloga da širom otvorimo oči kada je ovo pitanje na dnevnom redu.
U članu 40. se kaže – saradnja s ostalim ministarstvima i drugim organima državne uprave, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave u pripremanju i sprovođenju planova odbrane i izvršavanju zadataka u odbrani.
Ovo sam naveo iz razloga što mislim da se deo problema sa kojim se suočavaju naši vojnici i oficiri, tamo gde postoje, a danas nema mnogo opština gde postoje garnizoni u Republici Srbiji, mogu rešiti u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Ovde, u članu 43, kaže se - druge poslove iz zakona. Molim vas, možda nekome deluje maligno s moje strane što sam ovaj član 14. izdvojio na ovaj način, ali kada je u pitanju privatizacija i krupni ekonomski poslovi, osim ministarstva Velje Ilića ili, recimo, Ministarstva telekomunikacija, ostala su tri krupna imovinska pitanja - NIS, EPS i vojna imovina.
U tom smislu, bilo bi dobro da u ovom zakonu piše ili da zamolim Ministarstvo odbrane i Vladu u celini, jer se ovde govori o transparentnosti rada i Ministarstva i Vlade, transparentnost nam je postala omiljena reč, kada je u pitanju vojna imovina, kao i socijalno zbrinjavanje aktivnih vojnika, vojnika u penziji, generala, oficira, dakle, i vojnika, ili moguće nabavke, pri tom ne mislim na one nabavke koje treba da budu tajna, šta sve imamo od naoružanja i vojne opreme, na koji način komuniciramo, nego kad su u pitanju stanovi, kada je u pitanju puno socijalno zbrinjavanje, plate i sve ostalo – da bi bilo lepo da nadležni skupštinski odbori, a i Skupština u celini, kao i javnost, budu ne putem tabloida, već na korektan, pošten, transparentan način obavešteni o planovima koji će biti izrađeni u okviru Ministarstva odbrane, kad je u pitanju korupcija, nenamensko trošenje sredstava, loše ulaganje. Možda je to posledica odsustva potrebnih planskih dokumenata.
Na kraju krajeva, ako ćemo iskreno, ne nedostaju samo Ministarstvu odbrane osnovni planski dokumenti, poput doktrine odbrane i sličnih stvari, nego i neka druga ministarstva troše velike svote narodnog novca a da pri tom, zaista, ne znamo na osnovu kojih prioriteta, za koje potrebe do kraja, po kojoj ceni se vrše nabavke ili izvode radovi.
Mislim da bi jedan takav pristup Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane, u konkretnom slučaju, podigao stepen poverenja, kroz tu transparentnost koja se toliko zagovara.
Tada mi za ovom govornicom ne bismo imali potrebe da raspravljamo o onome što piše u nekim novinama, niti da se, kao poslanici, obaveštavamo na osnovu nekih sajtova ili napisa u sredstvima javnog informisanja, jer bismo unapred dobili te informacije, koje bi, možda, mogle biti sporne, ili su sporne u našem društvu zato što smo jadni, bedni, siroti, bez posla i bez dovoljno novca.
Tada to ne bi bilo predmet rasprave na, možda, loš način, nego na osnovu informacija koje će nam dostaviti Vlada ili, u ovom slučaju, nadležno Ministarstvo odbrane.
Kao što vidite, gospodine Albijaniću, potrošio sam samo osam minuta i 12 sekundi.

Hvala lepo.
Povodom amandmana, reč ima narodni poslanik Nenad Prokić.

Zahvaljujem poštovane kolege. Član 14. stav 2. tačka 2) – o strategiji nacionalne bezbednosti.
Iskoristiću prisustvo ministra da kažem kako država, osim drugih monopola, ima i monopol na nasilje. Pristojna država se krajnje uzdržava od zloupotrebe takvog monopola, a nepristojna država, čak, i političko nasilje diskredituje time što preuzima ubijanje.
Mi živimo u civilizaciji zastupanja. Hrišćanska civilizacija je civilizacija zastupanja, delegiranja jednog za sve. Na krstu visi jedan za druge i to se često zloupotrebljava.
Suština leži u tome da vi možete da razmišljate o ubistvu. Ako smatrate da je nešto neophodno, imate pravo da to uradite sami. Nemoralno je delegirati nekoga za to.
Ako hoćete rat na Kosovu, ovog puta ne šaljite sinove - to uradite sami. Posle četiri izgubljena rata u kojima Srbija nije učestvovala, ali ih je sve odreda izgubila, došlo je vreme za jedan preokret, za ponašanje koje će biti potpuno drugačije od onoga i u okviru kojeg će se uzdržavati od reči za koje smo videli koliko su nas koštale i na koji način se to završilo.
Ja vas molim da tu vrstu odgovornosti preuzmete i da odgovorite na pitanja koja vam ovde postavljamo o strategiji nacionalne bezbednosti, da nam jasno kažete na koji način će se promeniti politika u odnosu na tu strategiju nacionalne bezbednosti, kad je reč o Kosovu, jer do sada je, očigledno, bilo neuspešno.

Da li se još neko javlja povodom amandmana narodnog poslanika Milana Avramovića? (Ne)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Izvolite gospođice Jovanović.

Stigli smo, gospodine Šutanovac, do kopnene vojske, jel tako?
Dakle, niste izlazili ništa da kažete, ali da vidimo.
Pošto je situacija takva i pošto ste vi u svom ministarskom zanosu dali sve te izjave – da nam je potrebna profesionalizacija, modernizacija, reorganizacija - onda treba da se suočimo pred građanima Srbije sa čime mi to kao država raspolažemo i kakve smo preuzeli obaveze od strane NATO-a, odnosno ''Partnerstva za mir'', da nam kažete, kada ćete da dođete s tim dokumentom pred Narodnu skupštinu da o njemu raspravljamo, da ne moram o tome da čitam iz ovih NATO novina "Odbrana". Natoizovane su, ajde, nije baš NATO, jer ima i onaj drugi koji je potpuno NATO novina. Ovaj je natoizovan zato što druga strana ne može da se čuje.
Redovno pratim ove novine i nikada niste obavili nijedan intervju sa pomenutim Udruženjem vojnih beskućnika. U Kragujevcu, gde više nema garnizona, gde nema vojske, ima 800 članova Udruženja vojnih beskućnika. Četiri ili pet puta sam s njima razgovarala. Imam za vas obimnu dokumentaciju vezanu za njihov status i za rešavanje pitanja njihovog položaja u društvu, zbog činjenice da su to ljudi koji su i penzionisani, a koji nemaju stanove i nemaju gde da žive. Vojska ne brine o njima. Ali, da krenemo o ovom.
Dakle, strašno su nas zabrinula pitanja koja smo dobili prošle nedelje od vaših saveznika, zbog činjenice da je Vlada Republike Srbije, kako ste to rekli u saopštenju, konsenzusom, prihvatila sve obnove koje proističu iz ''Partnerstva za mir''.
Svaki program saradnje, moram to da kažem narodnim poslanicima i javnosti, individualan je za svaku zemlju. Međutim, postoje neki dokumenti koji moraju da budu potpisani i koji proističu iz ovog prezentacionog dokumenta za koji su nas pitali. To pitanje je pogrešno upućeno na moju adresu, adresu gospodina Vukovića, Dačića i Cvetanovića – šta je sa bezbednosnim sporazumom?
Mi smo, dakle, dobili informacije šta taj sporazum treba da sadrži. Mi se s tim ne slažemo - da Srbija ulazi u takve vrste rizičnih aranžmana, naročito zbog činjenice da smo zemlja koja se nalazi u okruženju zemalja koje su primljene u NATO, ili onih koje tek čekaju na prijem, a kao država znamo da ogroman broj naših građana ne želi da ide u NATO savez.
Ovaj vaš pomoćnik ministra odbrane je rekao, Spasojević se zove – pa, glupo je da se mi sada iscrpljujemo time da li Srbija treba ili ne treba da ide u NATO, u ovako teškom i opterećujućem trenutku. Upravo vi to govorite, gospodine ministre. Vi onda recite vašem pomoćniku da treba da sluša vas, pa ako ste vi, Demokratska stranka i Boris Tadić, za bespogovorni ulaz u NATO, a jeste, onda ajde da govorimo o ovome šta su sadašnje naše obaveze - ko će to da finansira, koliko će to nas da košta i koliki je to rizik po bezbednost naše zemlje?
Pominjao je gospodin Dragan Todorović, zamenik šefa naše poslaničke grupe, pre sedam dana, SOFA sporazum. To je samo jedan SOFA sporazum, koji je potpisan sa Nacionalnom gardom Ohaja, koji je Tadić potpisao prošle godine, uz prisustvo Kondolize Rajs, ali to nije ono što NATO od nas očekuje.
Dakle, oni su nas pitali i očekuju da Srbija, koliko do kraja godine, to su njihove reči, gospodine Šutanovac, pošalje oficira za vezu.
Poveli nas tamo, u Šejpu, na drugi sprat i kažu, lepo će da vam bude ovde, tu su Rusi, preko puta, a kakve mi uslove postavljamo i da li, kao država koja je tako dezintegrisana u svakom pogledu, i u privrednom, i u ekonomskom, i u nacionalnom, s vama na vlasti, sa takvim predsednikom, možemo isto da se ponašamo i da imamo isti ugovor o individualnom partnerstvu sa NATO paktom kao Rusija?
Naravno da ne možemo. Moći ćemo kada pobedi Tomislav Nikolić i kada zameni Borisa, kao što su to Rusi uradili. Recite mi, šta ćemo mi do tada?
Ako vi znate, gospodine Šutanovac, ako idete stopama generala Perišića, kakav je bezbednosni sporazum obavezujući za nas, pitaćete mene, pitaćete svakog srpskog radikala, pitaćete socijaliste, a pretpostavljam i ove koalicione vaše partnere koji se nećkaju, čas ovako, čas onako, iz DSS-a. Hajde da otvorimo raspravu u Skupštini o tome.
Da li ste spremni, a to je moje četvrto pitanje danas za vas, bez ikakve ljutnje, da ne pravite takve grimase ili da nešto se čudite, samo odgovorite konkretno na pitanje, da li ćete vi, kao Dragan Šutanovac, zajedno sa Ponošem, da li tamo u Briselu ili ovde, da pozovete njih i da potpišete sigurnosni, odnosno bezbednosni sporazum? Da li ćete da potpišete sporazum o statusu snaga ''Partnerstva za mir'' - NATO, koji podrazumeva naše aktivno učešće u ''Partnerstvu za mir''? Koji je interes Srbije to da radi?
Ako sve članice NATO-a i ''Partnerstva za mir'', a vi najbolje znate, gospodine Šutanovac, koje su, pretenduju da koriste naše područje i koje su te NATO snage koje, posle ugovora koji je potpisao Vuk Drašković 2005. godine, imaju raspoređenu svoju vojsku koja ne štiti Srbe tamo, recite mi, molim vas, pošto oni kažu da je to uzajamni dogovor, ''ono što mi radimo kod vas, moći ćete i vi kod nas'', da li mislite da je nama to potrebno i da ćemo da šaljemo našu vojsku na vojne vežbe u Ohajo ili u neku drugu zemlju, kako to treba da stoji u ovom sporazumu?
Oni kažu - da, NATO snage za sprovođenje zajedničkih vojnih vežbi. Koje ćemo mi to vojne vežbe da izvodimo i gde sa njima, i sa kojom vojskom, kada vi ukidate garnizone i kada je kopnena vojska takva kakva jeste, kada je PVO u tako teškoj situaciji?
Kaže se da se na taj način regulišu i privilegije i imunitet snaga i njihovo učešće na vojnim vežbama, ili boravak na teritoriji članica ''Partnerstva za mir'', odnosno NATO-a, jer sporazum još nije u zvaničnoj proceduri, ali će Ministarstvo odbrane u narednom periodu pokrenuti inicijativu za njegovo zaključivanje.
Samo mi objasnite, gospodine Šutanovac, koji je interes Srbije da ovo uradi? Njihov interes je sasvim jasan i očigledan, okupirali su nam južnu srpsku pokrajinu i ovde se podrazumeva, mogu da izvode vežbe, mogu da se zadržavaju, imaju sva prava i obaveze, s potpunim imunitetom.
Dakle, to nije samo njihov prolaz, nego sa konkretnim zadacima, ali, zaista, sada mogu da nagađam.
Ako vi znate, onda recite, a ako ne znate, onda je besmislen svaki dalji razgovor sa vama, jer ovi u NATO-u i u Šejpu misle da vi sve to znate. Oni misle da se vi s tim slažete. Nekoliko puta su nam rekli - da, imamo problem sa Koštunicom, jer on ima drugačiji stav, ali Boris Tadić, Ponoš, ne umeju, naravno, da izgovore njegovo ime, jer i nije za ponos nigde, ministar Šutanovac, apsolutno sve prihvataju. Prema tome, mi bismo voleli da do kraja ove rasprave date odgovore na ta pitanja.
Opet moram da se vratim na član 14. Lepo se kaže da izrađujete nacrt zakona, vaše ministarstvo, dakle, izradili ste, verovatno, i to treba da bude u formi zakona, o potvrđivanju međunarodnih ugovora u oblasti odbrane i vojne saradnje. Kada završite izradu nacrta tih zakona, jer svi ovi dokumenti moraju da budu u formi zakona, onda morate da se pojavite pred Narodnom skupštinom. U protivnom, ako nastavite da se, vi i Boris Tadić, s takvom samovoljom ponašate do izbora gospodina Nikolića za predsednika Srbije, onda ćemo, kao država, ući u veliki problem.
Naravno, vi ste čuli, sada neću pominjati tu jednu zemlju koja je dugo godina bila, pa istupila iz ''Partnerstva za mir''. Mi, kao Srbija, moramo da imamo apsolutno isti stav prema NATO-u kao Rusija, naročito zbog opreme i zbog remonta naše vojne opreme, a, pre svega, zbog tog političkog aspekta. Mi sa Ruskom Federacijom imamo politički dijalog i oni neće da nam otimaju teritoriju zemlje, to nije uslov da bismo ušli u te integracije za koje se vi zalažete. Valjda je to trebalo prvo da stavite u ovaj dokument.
Zašto se nije Jeremić u Briselu pojavio sa tim pred Jap de Hop Sheferom i, pošto postoji taj prvi politički aspekt, a ovo drugo, hajde, to su konkretna dokumenta za vojnu saradnju, on je, lepo, trebalo tamo da napiše. A ne, vi ovde, u ovom časopisu, to stavljate u antrfile i kažete – potrebna je bezbednost na Balkanu, da se štiti Rezolucija 1244, a to nigde niste stavili u ovaj dokument.
Lepo da im kažete, ili da zauzmete takav politički stav, eksplicitan, jer oni imaju političke organe delovanja, NATO, jer to nije, striktno, samo vojna organizacija, oni i politički deluju i izjašnjavaju se o situaciji, o problemima, o kriznim žarištima. Najveće takvo u Evropi i na Balkanu je u Srbiji.
Lepo im postavite pitanje, jasno i glasno, kao što smo mi to uradili, da imate problem s tim da je u Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija neotuđivi deo naše zemlje i da niko, ni po koju cenu, ne sme da se šali s tim, ili, jednostavno, demonstrirate da poštujete Ustav države.
Kada vam oni kažu, bolje vam je u NATO savezu, čak i u programu ''Partnerstva za mir'', oni misle, gospodine Šutanovac, bez Kosova i Metohije. Vi se, lepo, kao heroj nacije, pojavite na TV-u i kažete, mi nećemo više da sarađujemo s vama, odbijamo svaku saradnju, sve dok se ne izjasnite da nemate više pretenzija na srpsku teritoriju i na srpsku zemlju. Vi to nećete, gospodine Šutanovac, jer vama je, baš kao i Borisu Tadiću, apsolutno svejedno da li će Srbija, a to je vaša vizija i baš vas briga, jer dalje iz tog atara ne idete, da ostane, ne daj bože, na teritoriji beogradskog pašaluka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Bajatović.

Moralo bi nešto da se kaže o ovom amandmanu. Mislim da je amandman dobar. Njegova suština jeste da se Generalštab izvuče iz Ministarstva odbrane, da se uspostavi neki oblik "samostalnosti" u odnosu na Ministarstvo odbrane. Zbog čega? Zato što je Vojska Srbije osnovni i najjači subjekt odbrane, po Ustavu. Ustav, na prvom mestu, samo Vojsku tretira kao segment odbrane, a sve drugo je mogućnost koja može zakonom da se propiše.
Pod uticajem ovih NATO saveznika, ovih slobodoumnih pravnika iz zemljoradničkih zadruga, nekih novinara itd., neko je došao do zaključka da je demokratska i civilna kontrola moguća ukoliko se Generalštab toliko ponizi i potčini da bude organizaciona jedinica Ministarstva odbrane. Znači, Vojska Srbije bi mogla da bude sektor, odeljenje Ministarstva odbrane, jer ukoliko je odeljenje, onda imamo demokratsku i civilnu kontrolu, a ona se ogleda u tome što je ministar civil i ima neki demokratski legitimitet, jer ga je izabrala Narodna skupština, i on može da bude ako ne feldmaršal, onda tu do njega, pošto iznad njega postoji onaj vrhovni.
U tom potčinjavanju Vojske, a to se, pre svega, vidi kroz Generalštab, neko je došao do ove koncepcije da ne postoji ta funkcionalna, operativna, strategijska, a možda sam i pogrešio – ovo, strategijska, neka druga vrsta samostalnosti Vojske kao jednog uređenog, disciplinovanog, školovanog, osposobljenog, živog organizma, koji treba da brani.
Svi drugi segmenti odbrane mogu da postoje, ali i ne moraju. Mogu da budu efikasni, manje ili više, ali ono na šta težište baca Ustav Republike Srbije jeste Vojska Srbije.
Vidite, Vojska Srbije je izvučena kao poseban organ, Ministarstvo odbrane, čak, nije ni predviđeno Ustavom. To je organ državne uprave, a Vojska je vrlo specifična, značajna institucija i na njenom čelu je, u onom delu komandovanja i rukovođenja, predsednik Republike. Druga najvažnija instanca jeste Generalštab, a sada je Generalštab sektor Ministarstva odbrane. Kada je to sektor Ministarstva odbrane, onda načelnik Generalštaba nema čak ni status pomoćnika ministra. Oni će da pričaju da ga bira predsednik, Ministarstvo se pita itd. Zbog čega? Da bi imali ovako loše kadrove u Generalštabu.
Vi imate jednog Ponoša, da ne pričam, o njemu je sve ispričano, a da je tu neka generalčina, ne bi ovakav Predlog zakona bio, jer postoje neke stvari koje su nespojive.
Šta civil sa završenim nekim kursom i neke druge ''kursadžije'', imaju jednog kursistu za novinara, jednog kursistu za istoričara, a ranije smo imali i balerine, znate i sami, šta on traži u sistemu odbrane, da bude iznad Generalštaba? To je uvreda, uvreda za ljude koji su doktori vojnih nauka. Svaki general je doktor vojnih nauka. Bojan Dimitrijević da vodi kadrove u Ministarstvu, on da razmišlja ko može da radi, ko ne može da radi, ko ide u penziju, ko je sposoban, ko nije sposoban?!
Zašto postoji ocenjivanje u Vojsci? Kako je moguće da prestane potreba za pukovnikom koji 20 godina ima najbolje ocene u svom radu? Nije demokrata, to je problem. Mrzak mu je engleski jezik i ne ispunjava uslove.
Ovaj amandman gospodina Petra Jojića je potpuno nezapaženo tretiran u današnjoj raspravi, ali je on vrlo važan, jer i Vojsci, i profesionalcima u Vojsci, i javnosti, pokazuje kako se loše shvata demokratska i civilna kontrola Vojske. Nije demokratska i civilna kontrola vojske Šutanovac, Bojan Dimitrijević, Jevtić, Filipović itd. Vojska je jedan sistem, u Vojsci nema mesta diletantima.