Stigli smo, gospodine Šutanovac, do kopnene vojske, jel tako?
Dakle, niste izlazili ništa da kažete, ali da vidimo.
Pošto je situacija takva i pošto ste vi u svom ministarskom zanosu dali sve te izjave – da nam je potrebna profesionalizacija, modernizacija, reorganizacija - onda treba da se suočimo pred građanima Srbije sa čime mi to kao država raspolažemo i kakve smo preuzeli obaveze od strane NATO-a, odnosno ''Partnerstva za mir'', da nam kažete, kada ćete da dođete s tim dokumentom pred Narodnu skupštinu da o njemu raspravljamo, da ne moram o tome da čitam iz ovih NATO novina "Odbrana". Natoizovane su, ajde, nije baš NATO, jer ima i onaj drugi koji je potpuno NATO novina. Ovaj je natoizovan zato što druga strana ne može da se čuje.
Redovno pratim ove novine i nikada niste obavili nijedan intervju sa pomenutim Udruženjem vojnih beskućnika. U Kragujevcu, gde više nema garnizona, gde nema vojske, ima 800 članova Udruženja vojnih beskućnika. Četiri ili pet puta sam s njima razgovarala. Imam za vas obimnu dokumentaciju vezanu za njihov status i za rešavanje pitanja njihovog položaja u društvu, zbog činjenice da su to ljudi koji su i penzionisani, a koji nemaju stanove i nemaju gde da žive. Vojska ne brine o njima. Ali, da krenemo o ovom.
Dakle, strašno su nas zabrinula pitanja koja smo dobili prošle nedelje od vaših saveznika, zbog činjenice da je Vlada Republike Srbije, kako ste to rekli u saopštenju, konsenzusom, prihvatila sve obnove koje proističu iz ''Partnerstva za mir''.
Svaki program saradnje, moram to da kažem narodnim poslanicima i javnosti, individualan je za svaku zemlju. Međutim, postoje neki dokumenti koji moraju da budu potpisani i koji proističu iz ovog prezentacionog dokumenta za koji su nas pitali. To pitanje je pogrešno upućeno na moju adresu, adresu gospodina Vukovića, Dačića i Cvetanovića – šta je sa bezbednosnim sporazumom?
Mi smo, dakle, dobili informacije šta taj sporazum treba da sadrži. Mi se s tim ne slažemo - da Srbija ulazi u takve vrste rizičnih aranžmana, naročito zbog činjenice da smo zemlja koja se nalazi u okruženju zemalja koje su primljene u NATO, ili onih koje tek čekaju na prijem, a kao država znamo da ogroman broj naših građana ne želi da ide u NATO savez.
Ovaj vaš pomoćnik ministra odbrane je rekao, Spasojević se zove – pa, glupo je da se mi sada iscrpljujemo time da li Srbija treba ili ne treba da ide u NATO, u ovako teškom i opterećujućem trenutku. Upravo vi to govorite, gospodine ministre. Vi onda recite vašem pomoćniku da treba da sluša vas, pa ako ste vi, Demokratska stranka i Boris Tadić, za bespogovorni ulaz u NATO, a jeste, onda ajde da govorimo o ovome šta su sadašnje naše obaveze - ko će to da finansira, koliko će to nas da košta i koliki je to rizik po bezbednost naše zemlje?
Pominjao je gospodin Dragan Todorović, zamenik šefa naše poslaničke grupe, pre sedam dana, SOFA sporazum. To je samo jedan SOFA sporazum, koji je potpisan sa Nacionalnom gardom Ohaja, koji je Tadić potpisao prošle godine, uz prisustvo Kondolize Rajs, ali to nije ono što NATO od nas očekuje.
Dakle, oni su nas pitali i očekuju da Srbija, koliko do kraja godine, to su njihove reči, gospodine Šutanovac, pošalje oficira za vezu.
Poveli nas tamo, u Šejpu, na drugi sprat i kažu, lepo će da vam bude ovde, tu su Rusi, preko puta, a kakve mi uslove postavljamo i da li, kao država koja je tako dezintegrisana u svakom pogledu, i u privrednom, i u ekonomskom, i u nacionalnom, s vama na vlasti, sa takvim predsednikom, možemo isto da se ponašamo i da imamo isti ugovor o individualnom partnerstvu sa NATO paktom kao Rusija?
Naravno da ne možemo. Moći ćemo kada pobedi Tomislav Nikolić i kada zameni Borisa, kao što su to Rusi uradili. Recite mi, šta ćemo mi do tada?
Ako vi znate, gospodine Šutanovac, ako idete stopama generala Perišića, kakav je bezbednosni sporazum obavezujući za nas, pitaćete mene, pitaćete svakog srpskog radikala, pitaćete socijaliste, a pretpostavljam i ove koalicione vaše partnere koji se nećkaju, čas ovako, čas onako, iz DSS-a. Hajde da otvorimo raspravu u Skupštini o tome.
Da li ste spremni, a to je moje četvrto pitanje danas za vas, bez ikakve ljutnje, da ne pravite takve grimase ili da nešto se čudite, samo odgovorite konkretno na pitanje, da li ćete vi, kao Dragan Šutanovac, zajedno sa Ponošem, da li tamo u Briselu ili ovde, da pozovete njih i da potpišete sigurnosni, odnosno bezbednosni sporazum? Da li ćete da potpišete sporazum o statusu snaga ''Partnerstva za mir'' - NATO, koji podrazumeva naše aktivno učešće u ''Partnerstvu za mir''? Koji je interes Srbije to da radi?
Ako sve članice NATO-a i ''Partnerstva za mir'', a vi najbolje znate, gospodine Šutanovac, koje su, pretenduju da koriste naše područje i koje su te NATO snage koje, posle ugovora koji je potpisao Vuk Drašković 2005. godine, imaju raspoređenu svoju vojsku koja ne štiti Srbe tamo, recite mi, molim vas, pošto oni kažu da je to uzajamni dogovor, ''ono što mi radimo kod vas, moći ćete i vi kod nas'', da li mislite da je nama to potrebno i da ćemo da šaljemo našu vojsku na vojne vežbe u Ohajo ili u neku drugu zemlju, kako to treba da stoji u ovom sporazumu?
Oni kažu - da, NATO snage za sprovođenje zajedničkih vojnih vežbi. Koje ćemo mi to vojne vežbe da izvodimo i gde sa njima, i sa kojom vojskom, kada vi ukidate garnizone i kada je kopnena vojska takva kakva jeste, kada je PVO u tako teškoj situaciji?
Kaže se da se na taj način regulišu i privilegije i imunitet snaga i njihovo učešće na vojnim vežbama, ili boravak na teritoriji članica ''Partnerstva za mir'', odnosno NATO-a, jer sporazum još nije u zvaničnoj proceduri, ali će Ministarstvo odbrane u narednom periodu pokrenuti inicijativu za njegovo zaključivanje.
Samo mi objasnite, gospodine Šutanovac, koji je interes Srbije da ovo uradi? Njihov interes je sasvim jasan i očigledan, okupirali su nam južnu srpsku pokrajinu i ovde se podrazumeva, mogu da izvode vežbe, mogu da se zadržavaju, imaju sva prava i obaveze, s potpunim imunitetom.
Dakle, to nije samo njihov prolaz, nego sa konkretnim zadacima, ali, zaista, sada mogu da nagađam.
Ako vi znate, onda recite, a ako ne znate, onda je besmislen svaki dalji razgovor sa vama, jer ovi u NATO-u i u Šejpu misle da vi sve to znate. Oni misle da se vi s tim slažete. Nekoliko puta su nam rekli - da, imamo problem sa Koštunicom, jer on ima drugačiji stav, ali Boris Tadić, Ponoš, ne umeju, naravno, da izgovore njegovo ime, jer i nije za ponos nigde, ministar Šutanovac, apsolutno sve prihvataju. Prema tome, mi bismo voleli da do kraja ove rasprave date odgovore na ta pitanja.
Opet moram da se vratim na član 14. Lepo se kaže da izrađujete nacrt zakona, vaše ministarstvo, dakle, izradili ste, verovatno, i to treba da bude u formi zakona, o potvrđivanju međunarodnih ugovora u oblasti odbrane i vojne saradnje. Kada završite izradu nacrta tih zakona, jer svi ovi dokumenti moraju da budu u formi zakona, onda morate da se pojavite pred Narodnom skupštinom. U protivnom, ako nastavite da se, vi i Boris Tadić, s takvom samovoljom ponašate do izbora gospodina Nikolića za predsednika Srbije, onda ćemo, kao država, ući u veliki problem.
Naravno, vi ste čuli, sada neću pominjati tu jednu zemlju koja je dugo godina bila, pa istupila iz ''Partnerstva za mir''. Mi, kao Srbija, moramo da imamo apsolutno isti stav prema NATO-u kao Rusija, naročito zbog opreme i zbog remonta naše vojne opreme, a, pre svega, zbog tog političkog aspekta. Mi sa Ruskom Federacijom imamo politički dijalog i oni neće da nam otimaju teritoriju zemlje, to nije uslov da bismo ušli u te integracije za koje se vi zalažete. Valjda je to trebalo prvo da stavite u ovaj dokument.
Zašto se nije Jeremić u Briselu pojavio sa tim pred Jap de Hop Sheferom i, pošto postoji taj prvi politički aspekt, a ovo drugo, hajde, to su konkretna dokumenta za vojnu saradnju, on je, lepo, trebalo tamo da napiše. A ne, vi ovde, u ovom časopisu, to stavljate u antrfile i kažete – potrebna je bezbednost na Balkanu, da se štiti Rezolucija 1244, a to nigde niste stavili u ovaj dokument.
Lepo da im kažete, ili da zauzmete takav politički stav, eksplicitan, jer oni imaju političke organe delovanja, NATO, jer to nije, striktno, samo vojna organizacija, oni i politički deluju i izjašnjavaju se o situaciji, o problemima, o kriznim žarištima. Najveće takvo u Evropi i na Balkanu je u Srbiji.
Lepo im postavite pitanje, jasno i glasno, kao što smo mi to uradili, da imate problem s tim da je u Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija neotuđivi deo naše zemlje i da niko, ni po koju cenu, ne sme da se šali s tim, ili, jednostavno, demonstrirate da poštujete Ustav države.
Kada vam oni kažu, bolje vam je u NATO savezu, čak i u programu ''Partnerstva za mir'', oni misle, gospodine Šutanovac, bez Kosova i Metohije. Vi se, lepo, kao heroj nacije, pojavite na TV-u i kažete, mi nećemo više da sarađujemo s vama, odbijamo svaku saradnju, sve dok se ne izjasnite da nemate više pretenzija na srpsku teritoriju i na srpsku zemlju. Vi to nećete, gospodine Šutanovac, jer vama je, baš kao i Borisu Tadiću, apsolutno svejedno da li će Srbija, a to je vaša vizija i baš vas briga, jer dalje iz tog atara ne idete, da ostane, ne daj bože, na teritoriji beogradskog pašaluka. Hvala.