To jeste problem, gospodine predsedavajući, jer je moj amandman, po Izveštaju, išao pre nego taj amandman.

Imate vi posle toga, isto, vaš amandman.

Imam dva amandmana, ali to je amandman na član 39.

Znači, govorimo o amandmanu Dragana Čolića danas.

Ne, govorim o svom amandmanu.

Čekajte, onda prelazimo na sledeći, samo sekund, pa ću vam vratiti vreme.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Milovanović, Rajko Baralić i Željko Vasiljević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s Ustavom i pravnim poretkom Republike Srbije.
Izvolite, kolega, vratiću vam vreme.

U članu 39. stav 1, posle tačke 5), dodaje se nova tačka 6), koja kaže – da je odslužio vojni rok pod oružjem.
Probaću da se nadovežem na izlaganje mog uvaženog kolege Dušana Stupara – zašto socijalisti smatraju da ovo neće smetati, ukoliko piše.
Ne dopada mi se obrazloženje koje kao centralno pitanje stavlja rodnu ravnopravnost. Znači, u obrazloženju se kaže: ''Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se članom 39. Predloga zakona propisuju opšti uslovi za prijem u profesionalnu vojnu službu, koji se, shodno članu 11. Predloga zakona, jednako odnose na muškarce i na žene koje nisu u obavezi da služe vojni rok, pa bi se prihvatanjem amandmana narušio princip rodne ravnopravnosti''.
Mislim da to nije najsrećniji način, odnosno, konkretno, rodna ravnopravnost ovde nema nekih posebnih dodirnih tačaka sa suštinom amandmana. Suština je da se, bar, na neki način privileguju ljudi koji su prihvatili mogućnost da pod oružjem služe vojni rok.
Tačno je da za uvažene dame treba naći iste mogućnosti, ali mislim da je postojao način da se posebnim uredbama ili drugačije omogući da ženski pol nađe mesta u Vojsci Srbije. Logičnije bi obrazloženje bilo da se sutra, na profesionalnom služenju u Vojsci, može naći neko lice, npr. hendikepirano lice, u istim uslovima kao i svi koji mogu sutra naći mesto pod suncem, a znamo da se danas u Srbiji teško živi i da će sutra i Vojska, reformisana Vojska, jača Vojska i bogatija, sigurno, takođe, predstavljati jednu od mogućnosti da se neko sutra zaposli.
Zašto ovo kažem? Mi smo danas suočeni, gospodine ministre, sa dvostrukom igrom – kako danas da motivišemo naše mlade ljude da se odazovu redovnom služenju vojnog roka pod oružjem. Ne vidim bolji način nego da se na bilo koji način, kroz zakon o Vojsci, sutra motivišu, jer mnogi ljudi, ma kako teško vreme bilo i ma kako teški izazovi i političko okruženje u kome se nalazimo, tradicionalno, mladi ljudi u Srbiji danas vole Vojsku.
Bez obzira na sve to, oni danas nisu u mogućnosti da ostvare, bar, kao jednu od privilegija, da sutra služe Vojsku na ovakav način.
Postavlja se jedno, da se ne protumači kao ironija, ali zaista suštinsko pitanje. Ostalo je jedino da naši roditelji, naši dedovi, na bazi svega onoga što smo govorili o prošlosti srpskog vojnika, to potenciraju, i to, verujte mi, najviše u onim sredinama gde se najteže živi. Danas smo suočeni s tim, bez obzira na to što smo slušali podatke da je, možda, tokom prošle godine bilo bolje nego prethodnih godina, da danas mladi ljudi, a smatram da mladi ljudi treba da se odazovu da služe pod oružjem, nisu ni na koji način posebno motivisani da služe Vojsku pod oružjem.
Ono što bih hteo da podvučem još jednom, mi ne možemo u ovakvim uslovima praviti vojsku za rat i vojsku za mir. Vidim da je danas u Srbiji vrlo opasno pomenuti, uopšte, pojam rata, kao termin. Možda bi bila najsrećnija mogućnost da se ovakav termin u ovom zakonu i ne nađe. Čim se pomene rat, suočimo se s lavinom optužbi kako neko zagovara i takav način intervencije. Smatram to u ovom momentu suvišnim, jer suština postojanja Vojske jeste čuvanje slobode, suvereniteta, teritorijalnog integriteta jedne zemlje. Ne vidim nijedan jedini razlog da nam mladi ljudi, kao vojnici, nisu potrebni.
Vidim da je odbijen amandman. Da li će to na Vladu uticati, konkretno na vas, gospodine ministre, nisam baš ubeđen. Smatram da je moglo da se nađe mesta za predlog – ''da je služio vojni rok pod oružjem'', iz prostog razloga što bi to bio veliki motiv i jedna, neću reći privilegija, ali ono čime Vojska treba pozitivno da odgovori, kao i ovaj parlament, i Vlada, na ljude koji nalaze hrabrosti i entuzijazma, patriotizma, nazovite to kako god hoćete, da sutra imaju bar trunku prednosti da nađu svoje radno mesto u Vojsci Srbije. Toliko i zahvaljujem.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, o amandmanu.

Dame i gospodo, na član 39. podneta su dva amandmana u istovetnom obliku, s jednom malom razlikom, što smo mi taj naš predlog stavili na drugo mesto u ovoj listi uslova. Poslanička grupa SPS-a je to ostavila kao poslednju tačku na listi ovih opštih uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu. O čemu se ovde radi?
Članom 39. propisuju se opšti uslovi za prijem u profesionalnu vojnu službu. Evo, da pročitam ceo član, da vidimo šta se tu predlaže od strane predlagača: „Za profesionalno vojno lice može biti primljen državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće opšte uslove: 1) da je punoletan; 2) da je zdravstveno sposoban za službu u Vojsci Srbije; 3) da ima propisano obrazovanje; 4) da mu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; 5) da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.“
Drugi stav kaže: „Profesionalna vojna lica primaju se u službu prema potrebi službe, na radna mesta propisana formacijom“.
Ovde se postavlja, prvo, pitanje na koja se lica odnosi ovaj član? Da li se to odnosi na ona lica koja idu u vojne škole, srednju vojnu školu i Vojnu akademiju, ili na lica iz građanstva koja se naknadno primaju po završenom školovanju i primaju se prema potrebama Vojske u profesionalnu vojnu službu?
Članom 8. Predloga zakona propisano je ko su to profesionalna vojna lica, a to su oficir, podoficir i profesionalni vojnik. Takođe, članom 9, u poslednjem stavu, kaže se – profesionalni vojnik je lice koje ima najmanje osnovno obrazovanje, koje je odslužilo vojni rok pod oružjem ili je na drugi način vojno obučeno i koje je u radnom odnosu na određeno vreme radi obavljanja vojnih dužnosti.
Ovde je već precizirano da profesionalni vojnik mora biti lice koje ima završenu vojnu obuku pod oružjem. Prema tome, član 39. odnosi se na oficire i podoficire koji se iz građanstva primaju u profesionalnu vojnu službu. Nama je neshvatljivo da se za oficira primi lice iz građanstva koje nije odslužilo vojni rok pod oružjem.
Bez obzira na obrazloženje koje ste dali kada ste odbili ovaj amandman, da se ovim regulišu i prava žena koje, takođe, mogu konkurisati na ova mesta, to se moglo urediti i posebnim uslovima ili malo drugačije definisati u ovom članu, da ovde u zakonu, u opštim uslovima, imamo obavezu za pripadnike muškog pola, da moraju biti s odsluženom vojnom obavezom pod oružjem, ukoliko konkurišu za mesta podoficira, odnosno oficira.
Šta još nije ovde jasno? Nigde se ne pominje konkurs. Da li se ova lica primaju putem konkursa, ili će na neki drugi način, nekim drugim kanalima da se ova lica primaju u profesionalnu vojnu službu?
Član 40. govori o studentima Vojne akademije i tu stoji, u drugom stavu, da se student Vojne akademije, danom završetka školovanja, prima u profesionalnu vojnu službu bez konkursa i unapređuje u čin potporučnika i od tog dana postaje oficir. Znači, tu je precizno rečeno da studenti Vojne akademije idu bez konkursa, ali se u 39. članu ne pominje konkurs za lica iz građanstva, a mislim da ta lica moraju da se primaju samo i isključivo putem konkursa, javnog, koji se objavljuje u sredstvima javnog informisanja.
Takođe, u članu 40. se ne pominju učenici srednje vojne škole, ili ta škola više ne postoji?
Ne postoji više. Znači, i to ste ugasili.
(Iz sale: Ukinuta je 1993. godine)
Odlično, ugasili ste i srednju vojnu školu, više je nema. Od 1993? Nisam informisan. Mada mi je to nepojmljivo, neshvatljivo, ali ako je to tako, onda nemam više ništa da dodam na ovo.
Mislim da je bilo mesta da se ovaj amandman prihvati, da se ovo precizira u ovom članu 39, da ne bismo imali neke nedoumice sutra u primeni ovog zakona. Hvala.

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?