Ovim amandmanom ne može da se popravi ono što je loše, a loša je, u stvari, ideja koja je pala nekome na pamet, da pravi ovakav zakon. Sada ćete da vidite koliko je to loše.
Prema članu 8. ovog predloga zakona, gospodine Markoviću, između Kancelarije za pridruživanje EU i Kancelarije Saveta ne postoji nikakva razlika, i jedna i druga se formira uredbom Vlade Republike Srbije.
Ako pogledate Kancelariju za pridruživanje EU, gde ona gospođa, lepa plavuša Tanja Miščević, šta rade oni? Putuju. Šta još rade? Kažu da treba sarađivati sa Hagom. Šta rade još? Kažu Jočiću - idi da parafiraš. Šta rade još? Ne rade ništa, troše pare.
To je podmetnuto kukavičije jaje one Labusove strane, koja je greškom ostala u Vladi, na neki način. To još Dinkić nije uspeo da rasturi. Verovatno ima jaču vezu u evropskim strukturama i ona mora da bude tu.
U suštini, Kancelarija za pridruživanje nema nadležnost. Zašto? Ne donosi nijedan pojedinačni upravni akt. Razmatra, zauzima stavove, pregleda, predlaže, slika se, ispituje javno mnjenje, plaća ankete kakva je popularnost EU u Srbiji itd. To je kancelarija, po uredbi Vlade Srbije. Kancelarija Saveta će isto biti po uredbi Vlade Srbije.
Međutim, znate šta je problem? Problem je kada žaba vidi da se konji potkivaju, pa ona digne nogu da se i ona potkuje. Amerikanci su imali pedeset i nešto bezbednosnih agencija, pa su videli da toliko veliki broj bezbedonosnih agencija deluje disharmonično, nije uvezano u jedinstveni sistem. Oni su pre tri godine napravili nešto kao savet za nacionalnu bezbednost, mada oni imaju neku svoju stratešku sobu sa onim Faradejevim kavezom, da niko ne može da prisluškuje itd.
Znači, ovaj vaš savet treba da stavite u neki kavez, da se ne bi čulo šta oni razgovaraju. Problem je što su to sve nečiji insajderi. Neka strateška soba bi morala da se napravi.
Rekli ste da savet radi po sistemu - kako se dogovorimo. Zašto su oni predvideli ovo - kako se dogovorimo? Iz prostog razloga što član 5. govori o nadležnostima tog saveta. Sada nemojte mnogo da se smejete kada budem čitao šta su nadležnosti ovog saveta.
Prva grupa poslova Saveta za nacionalnu bezbednost jeste da se oni staraju. To ne znači da treba da ostare na toj funkciji, nego se staraju, brinu, sekiraju. O čemu? Dok razmatraju pitanja iz oblasti, dok razmatraju međusobnu saradnju, dok predlažu nadležnima, dok razmatraju predloge, dok se razmatraju i druga pitanja. To je njihova nadležnost. Znači, treba da ostare, da osede starajući se o razmatranju.
Druga, još monumentalnija grupa poslova iz nadležnosti ovog saveta jeste da savet usmerava. To znači pokazuje u tom pravcu. Šta pokazuje?
Pokazuje kako se razmatra, kako se donosi zaključak, donosi zaključak, pokazuje kako se prati izvršenje, pokazuje kako se daje mišljenje. To je cela nadležnost. Znači, trla baba lan.
Odnos snaga, prema postojećem rasporedu, jeste 6:3 u korist Borisa Tadića. Naravno, pošto je takav odnos snaga, ne može u članu 9. da stoji: oblik, način odlučivanja. Zašto, vidi se da je 6:3. Znači, jasna je odluka u startu.
Problem je još veći što nema odluke. O čemu bi oni odlučivali? Oko čega bi se oni preglasavali? O staranju, o usmeravanju prilikom razmatranja, zaključivanja i praćenja. Znači, to je ono: ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe.
Gospodine Markoviću, mogu vrlo pouzdano da vam kažem ovde: predsednik Republike ne radi za Srbiju, predsednik Vlade ne radi za Srbiju, ministar odbrane radi tamo gde je završio kurs, ministar unutrašnjih poslova radi sve samo da se ne objavi knjiga o tome kako je obijao trafike.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, molim vas, nemojte tako za čelnike važnih institucija u državi.)
Gospodine Albijaniću, to što vi niste obavešteni, to što ne pratite TV, to je vaš problem, ali ako TV Pink može da pravi štosove, skečeve na račun ministra unutrašnjih poslova, na temu obijanja trafika i da ona nije zatvorena, pri tom nije ni bombardovana, pri tom nije ušla ni finansijska policija, ni poreska uprava, niti BIA, niti bilo ko drugi, to ne znači da, zato vi što ne gledate TV, meni treba da bude zabranjeno da gledam TV.
Tokom jedne vrlo lepe emisije, oni su napravili jedan skeč, jednu šalu na račun aktuelnih političara. Verovatno će sutra i na moj račun neko da pravi šalu, ali vi nemate potrebe da skačete i da se sekirate, zato što je to već postalo opštepoznata činjenica. Kada je u pitanju opštepoznata činjenica, vaša sekiracija treba da bude minimalna, a ne maksimalna.
Dalje, načelnik Generalštaba vojske Srbije ima tri zvezdice, ali je i dalje general-potpukovnik, zato što smo dobili u međuvremenu i nekog brigadnog generala. Dalje, što se tiče direktora službi bezbednosti, oni su formalno-pravno nestranački. Jedan je maltene iz zatvora došao za direktora BIA. Ne opominjete me? Ne opominje me, zato što je i to činjenica. Jutros je nekoliko poslanika baš o tome pričalo.
(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme, gospodine Krasiću.)
Meni vreme tek dolazi.

Da li još neko želi reč od narodnih poslanika o ovom amandmanu?
Na član 10. amandman je podneo Radoslav Jevremović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kolege Jevremović podneo je amandman na Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije i amandman glasi - član 10. se briše.
U članu 10. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije navodi se u stavu 1: ''Savet donosi Poslovnik o svom radu.'' Stav 2: ''Poslovnikom i drugim opštim aktima Saveta bliže se uređuju ostala pitanja koja su značajna za rad Saveta, Biroa za koordinaciju i Kancelarije Saveta, kao i način na koji se obavljaju administrativni i tehnički poslovi za Savet.''
Brisanje člana 10. ovog predloga zakona predloženo je zato jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona nije dobar i teško da ga amandmani mogu popraviti, ali poslanička grupa SRS pokušava da ispravi ono što se ispraviti može. Svima nama je sasvim jasno zašto je ovaj predlog zakona donet na brzinu, to je samo iz razloga da bi se što pre raspisali izbori za predsednika Republike Srbije i da se sprovedu pre nego što se reši status Kosova i Metohije, a kao što znate, bar se nadam, u Ustavu jasno piše da je KiM sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije.
Ovim zakonom je trebalo mnogo toga da se reši i da je urađeno na pravi način ništa ne bi bilo sporno. Ovako kako ste ga vi sastavili na brzinu, mnogo je nelogičnosti i nedostataka. Navodi se da je u Republici Srbiji zabranjeno osnivanje i rad službe bezbednosti mimo odredbi ovog zakona. Valjda se podrazumeva da ne može niko mimo zakona osnivati službe bezbednosti.
Takođe se navodi da službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru ustava i zakona, i to nije ništa sporno. Ali, kada kažete na osnovu propisa i drugih opštih akata, to postaje sporno, jer niko od predstavnika Vlade nije objasnio koji su to drugi propisi i opšti akti.
Ovim predlogom zakona propisuje koje su to službe bezbednosti, a to su Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Ali, ovim predlogom zakona mi nemamo jasno definisanu saradnju ove tri službe. Takođe, ovim zakonom se moglo i trebalo razraditi i organizacija ovih službi.
Kroz ovaj zakon vidljivo je i ponavljaju se ljudi u organizacionoj strukturi, a to znači koncentraciju moći, što nikako nije dobro. Zakon o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije ili pravilnije rečeno zakon o službama bezbednosti, kako bi ovaj zakon u Ustavnom zakonu trebalo da se zove, trebalo bi da uredi pored toga koje službe postoje, koje su njihove nadležnosti organi i tela u ovim službama, kao i način na koji ove službe sarađuju sa drugim službama, a posebno da se uredi i njihov nadzor.
Kada govorite o nadzoru nad radom ovih službi bezbednosti, on treba da se zasniva nad određenim načelima, a vi kažete: podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije.
Postavlja se pitanje koje su to demokratski izabrane vlasti, a posebno se postavlja pitanje ko će o tome da sudi. Da neće možda Havijer Solana ili možda Nataša Kandić, a može to da bude i zločinački Haški tribunal, na čelu sa Karlom del Ponte.
Dame i gospodo narodni poslanici, govori se o političkoj neutralnosti u radu službi bezbednosti, a u tim službama su svi kadrovi su iz Demokratske stranke, DSS i G17 plus. Srpska radikalna stranka, odnosno poslanici SRS su pokušavali amandmanima da isprave nelogičnost ovog zakona. Na narodnim poslanicima i vladajućoj većini je da to prihvate i time isprave ono što njihovi nadređeni nisu bili u stanju da urade kako treba. Hvala.

Reč ina narodni poslanik Petar Jojić, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju odredba člana 9. samo bih skrenuo pažnju. Ovde se nešto provlači na mala vrata. Pročitajte član 9. stav 5: ''Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta''.
Dame i gospodo, kako to promače predlagaču da ne kaže i ne predloži da je tu mesto i liderima opozicionih stranaka. Zašto nema ovde lidera opozicionih stranaka? Nemate poverenja u njih. A zašto? Da li će sada moći predsednik da pozove i Natašu Kandić, Sonju Biserko i ostalo njihovo društvo? Molim vas, i to da pozove lica koja nisu članovi Saveta, i oni će da saznaju sve informacije i podatke od vitalnog interesa za državu i njenu bezbednost.
Ali, dame i gospodo, po članu 16. Narodna skupština i Odbor za odbranu i bezbednost to pravo nema. Vidite, predsednik ili čak članovi Saveta mogu da pozivaju predstavnike nekih drugih institucija i državnih organa.
Slažem se da bi ovde moglo da nađe mesto određenih državnih organa, ali državnih organa koji mogu imati neku vezu sa državnom bezbednošću i bezbednošću zemlje, ali nikako ne možemo da se složimo sa time da može da se pozivaju i neke institucije, recimo UNHCR. Molim vas, to je strana institucija. UNHCR, KFOR, UNMIK, izvolite, možete doći na sednicu. To nije dobro.
Druga lica koja nisu članovi može po izboru svaki član Saveta da pozove koga on hoće i predsednik Republike koga on želi. Oni mogu da saznaju sve podatke, za njih nema tajnih dokumenata, oni mogu da dođu na sednicu na kojoj će se raspravljati pitanje rata i mira i prekida rata.
Šta mogu članovi Odbora za bezbednost i odbranu da saznaju, to normira član 16. Ali, kaže Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službe bezbednosti neposredno ili preko nadležnog odbora Narodne skupštine, u daljem tekstu Odbor. Odbor naročito nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti, nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije.
Nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu Službe bezbednosti. Kasnije ću govoriti o tome, ali u ovom članu sam želeo da pojasnim i skrenem vašu pažnju ko može da ima uvid u rad tajnih službi. Narodni poslanici i Skupština, po ovim odredbama člana 16. i 19, videćete nemaju pravo i nemaju mogućnosti da vrše kontrolu i da bilo koji član Odbora za odbranu i bezbednost prisustvuje toj sednici, a tim pre što ni lideri opozicionih stranaka nisu uključeni u odbranu države, izgradnju, uređenje, unapređenje i usavršavanje njene bezbednosti.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Na početku molim poslanike da se ne smeju. Gospodine Markoviću, niste prihvatili amandman na član 9. koji je govorio o tome kako se donosi odluka. Sada mi objasnite kako će Savet da donese poslovnik o radu? Član 10, kako će Savet da donese poslovnik o radu?
Amandman o kome pričam je na član 10, pošto niste prihvatili amandman na član 9, gde smo predložili da se donosi odluka većinom glasova od ukupnog broja članova. Vi ste rekli da će to da se reši poslovnikom. U članu 10. je napisano da se donosi poslovnik. Kojom većinom će da se donese poslovnik?
Pretpostavlja se. Logika? Koliko znam, ovaj zakon nema nikakvih dodirnih tačaka sa logikom. Objasnite kojom većinom će da se donese poslovnik po članu 10. jer ovde se kaže u prvom stavu člana 10. – Savet donosi poslovnik o svom radu. Kada donosite poslovnik, kojom većinom donosite poslovnik? Nema većine.
Kako šest - tri? U prethodnom članu, gde je trebalo to da se reguliše, oni su rekli da će to da se reši poslovnikom, ali šta dok se ne donese poslovnik? Nešto se pobrkali tu, nešto ste se grdno prevarili. Malo da uozbiljim ovo, pošto ove boginje demokratije kod vas su veliki kašalj.
Mene bi interesovalo, da me je slučajno neko obavestio da je pre nekoliko dana ubijen ovde jedan pripadnik BIA, da li bi ta informacija mogla da se objavi u javnosti? Pre takođe jedno pet-šest dana pokrenut je krivični postupak protiv šest radnika BIA zbog pranja novca. Da li javnost to može da sazna? Ovo pitam radi reda, ne mora da znači da je to tako. Vidim da ste se zbunili, znači da je to tako.
Zašto to javnost ne može da sazna? Šta se to krije? Vi još nemate onu stratešku sobu i još nemate onaj kavez, tako da cure informacije, imam ja vaše insajdere, znate da preskačem preko prozora, uzimam dokumentaciju i sve znam šta se dešava. Zašto ta vest nije objavljena?
Krenete ujutru na posao, dobijete informaciju – u Srbiji u toku jučerašnjeg dana i noći bilo je 160 i nešto saobraćajnih nesreća, sa toliko tragičnih itd, pa onda operativnom akcijom itd, pa televizija snima kako hapse. Šta je sa ovim informacijama? Zašto mi to ne možemo da saznamo, ako je to tačno? Zabranjeno? Nije zabranjeno, možemo da saznamo.
Kojom ćete većinom glasova doneti odluku da se ta informacija objavi? Vidite kako to dajem ovim scenaristima što prave emisije, „Kursadžije“ itd, kako dajem dragoceni materijal da vam se prave emisije, jednostavno da se DOS ismeje, koliko je to besmisleno što radite.
Kojim zakonom možete da naterate Koštunicu i Tadića da se vole i poštuju? Da li postoji taj zakon? Da li postoji teoretska mogućnost da se donese propis po kome će da se vole oni koji su nekada imali veliko međusobno uvažavanje i poštovanje, pa čak i Tadić 2000. godine – napustio sam socijalističku ideju, prihvatio sam liberalno-demokratsku ideju kada sam pročitao knjigu koju su napisali zajedno Koštunica i Čavoški. A i ti si čitao? Znači, i ti si oduševljen tom idejom? Bilo, posvađali se, neki razdor postoji. U čemu se ogleda taj razdor?

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 10. dodaje novi član 10a. podneo je narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukratko samo vezano za ovaj amandman. Mi smatramo da je amandman, koji je uložio narodni poslanik Božidar Koprivica, sasvim u redu i da on ima mesta u ovom predlogu zakona, iz razloga što bi se na taj način jasno i precizno moglo videti ko treba da osnuje Biro za koordinaciju i Kancelariju Saveta.
Mi smatramo da treba dodati novi član, koji treba da glasi da savet osniva Biro za koordinaciju i Kancelariju Saveta. Zbog čega? Zbog toga što je neprecizno u zakonu predloženo ko će šta i koga osnivati, za koju priliku. Dakle, smatramo da i biro i kancelariju saveta treba da osnuje i bira Savet za nacionalnu bezbednost.
Ovako, ova dva tela su odvojena, a u stvari to je jedno telo trebalo da bude. Zbog čega? Šta je trebalo Biro ovde da bude? Biro je vrlo opasna stvar. U ovim prilikama biro je u toj strukturi nacionalne bezbednosti vrlo problematičan i vrlo opasna institucija. Njoj nije mesto ovde u zakonu.
Ako je mesto da imamo Savet za nacionalnu bezbednost i da imamo Kancelariju Saveta, dovoljno. Imaćemo biro koji će se baviti isključivo operativnim poslovima. Zbog toga, ukratko, ne bih trošio vreme, treba ovaj amandman prihvatiti jer on u svakom slučaju ima svoje opravdanje u ovom predlogu zakona.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.