Hvala, gospodine Šajn.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić. Izvolite.

Hteo sam isto da iskoristim priliku da pozovem sve poslaničke grupe da podrže ovaj amandman, jer ovaj amandman može da ne bude u saglasnosti sa nekim zakonom, ali na svu sreću on je u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Imamo ustavnu normu koja kaže da nacionalne manjine treba da budu uključene u sve državne institucije.
Izuzetno je bitno da se multietničnost koju dobijamo nakon održanih popisa stanovništva odrazi i u sastavu svih državnih institucija, pa i u sastavu naše diplomatije. To državi može samo da koristi, a nacionalnim zajednicama da pruži priliku da podele odgovornost sa većinskim narodom i da tu vrstu reprezentacije svoje države učine na najbolji mogući način.
Naravno, ne zalažem se ni za kakvu vrstu ključa, da dobijemo diplomate predstavnike nacionalnih zajednica koji ne govore strane jezike, nemaju visoko obrazovanje, nemaju nikakvo iskustvo, nemaju veštine, nisu prošli nikakve kurseve, već da dobijemo predstavnike koji ispunjavaju sve zakonom propisane uslove, pa tek onda da, zato što pripadaju nekoj manjini, dođe u obzir da rade u diplomatiji.
Naravno, predstavnici manjina treba da budu mostovi saradnje i sa svojim matičnim državama i sa svim državama koje, na neki način, pokazuju interesovanje.
Za ovom govornicom rečeno je danas čak da određene međunarodne institucije, određene države, pokazuju interesovanje za određene regione. Mislim da upravo takvi razlozi treba da nas povedu da imamo u državnim institucijama predstavnike manjina, da upravo oni kažu u ime Vlade Republike Srbije šta misle o svom regionu, o svom položaju. Da im to kažu i u glavnom gradu njihove države, kao diplomate, a i da im kažu u regionu odakle dolaze.
Mislim da sve poslaničke grupe treba da podrže ovaj amandman jer je on u interesu države i doprinosi potvrđivanju ove ustavne norme koja kaže da su svi građani ravnopravni i da manjine treba da budu integrisane u sve državne institucije. Hvala.

Hvala, gospodine Omeragiću.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na podnaslov iznad člana 61. i član 61. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za inostrane poslove nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, smisao ovog amandmana je definisanje razloga u kojima dolazi do prevremenog prestanka radnog odnosa u Ministarstvu spoljnih poslova.
Svakako da je jedan od razloga za prestanak radnog odnosa gubitak radne sposobnosti, što je definisano u Predlogu zakona kroz član 61. Međutim, poslanici SPS smatraju da je potrebno urediti i u kojim drugim slučajevima može doći do prevremenog prestanka radnog odnosa.
Ovaj amandman glasi: ''Podnaslov iznad člana 61. Predloga zakona menja se i glasi: 'Razlozi za prestanak radnog odnosa'.
U članu 61. dodaje se novi stav 1. koji glasi: 'Zaposlenom u Ministarstvu prestaje radni odnos u slučaju da: 1) povredi državnu ili službenu tajnu u obavljanju poslova ili svojim radom ugrožava bezbednost Republike Srbije, 2) svojim radom onemogućava izvršenje službenih zadataka, 3) izaziva i podstiče nacionalnu, versku ili rasnu netrpeljivost ili svojim radom povređuje ugled Republike Srbije, 4) i u drugim uslovima predviđenim zakonom'.
Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: 'Ministar donosi akt o prestanku radnog odnosa zaposlenog iz stava 1. ovog člana na koji zaposleni može podneti žalbu Vladi Republike Srbije u roku predviđenim zakonom od dana prijema akta iz stava 2. ovog člana'.
Postojeći stav 1. člana 61. Predloga zakona postaje stav 3."
Da podsetim, stav 3. govori o gubitku radne sposobnosti, što je takođe jedan od razloga za prestanak radnog odnosa.
U sadašnjim uslovima moguće je, zaista, u sastavu Ministarstva spoljnih poslova da dođe do odstupanja od pravila službe, možda i češće nego u ranijem periodu, te se stvoriti razlozi i uslovi za prestanak radnog odnosa pre onog redovnog.
U samom Predlogu zakona nigde se ne pominje da je diplomatija profesionalna služba, niti se uspostavljaju instrumenti i procedure koje garantuju profesionalizam diplomatije. Za diplomatska zvanja, čak i za šefove diplomatskih i konzularnih predstavništava, nije čak propisano da kandidati treba da imaju visoko obrazovanje. Odsustvo diplomatskog iskustva je i te kako značajno. Profesionalizam je skrajnut i stavljen u stranu, što je zaista nedopustivo. Kakvo god mišljenje da imate o profesionalcima koji su se bavili diplomatijom do 2000. godine, činjenica je da je u Ministarstvu spoljnih poslova zaista bio jedan broj ljudi koji je znao svoj posao i bili su ljudi od zanata u ovom poslu.
Ministarstvo spoljnih poslova takođe predstavlja veoma značajnu službu koja mora imati najviši bezbednosni nivo zaštite. Mislim da se o tome malo vodi računa. U takvim uslovima je takođe moguće da dođe do odstupanja od onoga što su pravila u ovoj službi i do značajnih grešaka, što bi usvajanjem ovog amandmana bilo regulisano, da može prestati radni odnos pre vremena.
U zakonu je propisano da se u Ministarstvu spoljnih poslova mogu zapošljavati i strani državljani. Trebalo je da se u ovom zakonu reguliše da se u Ministarstvu spoljnih poslova, upravo zbog bezbednosne zaštite, mogu zapošljavati samo državljani Republike Srbije, a ne državljani drugih zemalja ili lica sa dvojnim državljanstvom. Izuzetno je možda mogao da se napravi ustupak u slučaju prijema ljudi iz lokalnog stanovništva tamo gde se nalaze naše ambasade ili konzularna predstavništva samo za obavljanje tehničkih poslova, za ona radna mesta gde nema pristupa informacijama itd.
O tim pitanjima, upravo zbog bezbednosne zaštite naših predstavništava, trebalo je voditi računa i o tome. Ovaj amandman svakako ide na tu stranu, u smislu popravke ovog zakona, kako bi se poštovala određena pravila. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Izvolite, gospodine Deliću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim ovu priliku da vas pozdravim, pošto sam dugo vremena bio odsutan.
Javio sam se po ovom amandmanu jer on nekako odgovara onome što sam, boraveći u poslednje vreme u inostranstvu, imao prilike da vidim. O svojoj državi ipak najbolje možete razmišljati i zaključivati kada se nalazite van nje.
Ova poslednja 33 dana ja sam se nalazio u Haškom tribunalu. Tamo sam svedočio šest dana braneći one koji su tamo optuženi. Otišao sam po pozivu generala Lazarevića. Kada sam odlazio iz Haškog tribunala, rekli su mi da sam apsolutni rekorder i jedini čovek na svetu koji je svedočio 26 dana u Hagu i tamo proveo 96 dana.
Uočio sam da svi drugi optuženi koji se tamo nalaze imaju svoju državu osim Srba i onih koji dolaze iz Srbije, kojih je tamo najviše, a koji nemaju državu jer iza njih ne stoji niko.
Prošao sam više desetine puta pored naše ambasade. Za svih 96 dana nikada niko iz te ambasade nije došao da vidi nijednog svedoka. Predsedavajućeg sudiju je interesovalo, pošto me zna od 2005. godine, kada sam dva puta svedočio, šta sada radim, kakvo je moje mesto u Skupštini, interesovao ga je i rad ove skupštine. Ali, to nije interesovalo nikoga drugoga ko ovu državu predstavlja tamo.
Svi svedoci, bez obzira šta vi o tome mislili, tamo predstavljaju državu Srbiju i brane državu Srbiju, iako su došli po pozivu određenih pojedinaca.
Šta sam drugo uočio? Uočio sam da se sva dokumentacija koju ima ova država već nalazi tamo. Pitali su me i za neka moja dokumenta, koja ja nisam mogao da vidim dok sam bio ovde u Srbiji jer mi nisu data. Sad mogu da kažem da svi građani Srbije, kada ih nešto zanima, mogu da se obrate Haškom tribunalu – tamo će dobiti sve ono što im ovde, u Srbiji, njihova država ne da.
Zamislite, svi ste svedoci kako se kroz medije dugo vremena govorilo da je država Srbija talac određenih generala i određenog broja ljudi. U stvari, svi ti ljudi koji se tamo nalaze su taoci Srbije jer ona o njima ne vodi apsolutno nikakvog računa. Svi drugi na najbolji mogući način, angažovanjem svih svojih službi, pomažu svoje ljude, a Srbija i danas čini sve da oteža situaciju svojih ljudi koji se tamo nalaze.
Istina, ja nisam imao nikakvih teškoća. Otišao sam odavde i, iako sam imao od svih drugih najviše iskustva, pripremao sam se više dana po 20 sati dnevno. Međutim, dva sledeća svedoka, koji su još aktivni u Vojsci, kada su se ovde javili svojim starešinama da su dobili poziv da treba da svedoče, jedan iz Vojne akademije je odmah stavljen na raspolaganje i smenjen sa dužnosti, a samo je tražio da mu se da godišnji odmor da bi se pripremao. Rekli su mu: možeš da ideš. U međuvremenu mu je već pripremljeno i penzionisanje iako nije ispunio nijedan zakonski uslov.
Toliko sam se trudio da stignem ovde i da u ovoj prvoj klupi vidim ministra odbrane. Znam šta bih imao da kažem tom čoveku, koji je čak pokrenuo i medijsku harangu protiv nekih ljudi koji se nalaze u Hagu, konkretno protiv generala Ojdanića.
Zamislite vi ljudi, on je jednom svedoku koji sutra treba da svedoči, generalu Dikoviću, dao dva dana, dao mu je odsustvo od dva dana, i rekao da se u Srbiju mora javiti do 24.00 časa u utorak.
Taj čovek, taj ministar odbrane – rekao sam taj čovek jer ne želim da vređam ljudsku vrstu, pa i taj ministar pripada ljudskoj vrsti – direktno radi protiv interesa Srbije. Jer, posle mene, sledeći čovek koji će se naći tamo na udaru je taj general. Kako će on da se brani kada nikada nije bio u tom sudu?
Umesto da cela država stane iza njega, da mu kažu - evo vam 15 dana, evo vam mesec dana, pripremajte se u Hagu, jer vi ne branite generala Lazarevića, nego Srbiju - ministar mu daje dva dana. I verovatno mu već priprema penzionisanje, jer sudija, predsedavajući, gospodin Bonami nije prihvatio zahtev advokata da se prekine svedočenje generala Stojanovića danas, u ponedeljak, da svedoči general Diković kako bi stigao da se vrati u Srbiju do 24.00 časa u utorak. Kakve mi to monstrume imamo na mestima ministara, koji ne razmišljaju o svojoj državi?
Mi govorimo ovde o Ministarstvu spoljnih poslova. Svako od nas, kada se nađe u nekoj stranoj državi, bez obzira u kakvoj je ulozi, ipak predstavlja Srbiju. Naši ambasadori su naši sportisti, ali i svaki drugi građanin je predstavnik ove Srbije. Oni ljudi koji se tamo nalaze izgleda da su teret za Srbiju, kao i svaki onaj ko ode tamo da pokaže da sve to što se dešavalo '98. i '99. godine nije onako kako se predstavlja u svetu.
Ja znam kako sam ja prošao. Znam kako je prošao i tužilac koji je pokušao nešto da dokaže u mom slučaju. Ali se pitam kako će proći general Diković, kako će proći pukovnik Jevtić, koji znaju da ova država direktno, preko svog ministra odbrane, radi protiv njih, a oni su još uvek u državnim organima, u Vojsci te iste države.
To je jedan težak osećaj, gospodo, kada znate da ste van, a da protiv sebe imate i svoju državu. Ja sam to osetio i 2005. godine. Ovaj put to nisam osetio, ali sam video da se to i dalje radi u ovoj državi Srbiji. I želim da to javno kažem, da to znaju svi građani Srbije. Doći će neki izbori. Evo, sada su me pitali ruski novinari da li imamo vojsku koja može da odgovori ovim izazovima. Mogao sam samo da se nasmejem. Srbija nema ništa, a pogotovo nema vojsku koja može odgovoriti bilo kakvom, pa i najneozbiljnijem izazovu, a ne ovome što se danas radi u svetu i oko Srbije.
Gospodo, u poslednjih deset dana je prava haranga na televiziji u Evropi. Na različitim stanicama, eto, čak i drugorazrednim stanicama u Holandiji, već deset dana možete u toku večeri da gledate makar tri do četiri emisije koje su vezane za Srbiju. Sve su one priprema za rešenje Kosova i Metohije. Sve te emisije su posvećene vremenu Slobodana Miloševića. U svim tim emisijama se negativno govori o Srbiji.
Čak je i ona emisija na Bi-Bi-Siju, u kojoj je učestvovao naš ministar inostranih poslova, bila apsolutno kontraproduktivna za Srbiju jer on, po mom mišljenju, nije odgovorio izazovu. Čak je i način na koji je voditelj te emisije postupao prema njemu bio neprihvatljiv za jednog čoveka koji predstavlja jednu državu, pa makar to bila i Srbija.
Imao sam potrebu da to kažem i u ovom amandmanu sam našao mesta upravo u ovoj reči, gde se kaže da neko treba da bude smenjen i samim tim što povređuje ugled Republike Srbije. Mi imamo mnogo onih koji nas predstavljaju u svetu, a koji predstavljaju sramotu za Srbiju.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.) Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona o spoljnim poslovima u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona, u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Po članu 85. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, produžićemo rad i posle 18.00 časova, jer nam je potreban efikasan i dobar rad.
Zahvaljujem narodnim poslanicima na tome.
Određujem pauzu od jednog sata.
Nastavljamo rad u 15.27 časova. Hvala.
(Posle pauze – 15.25)