Dame i gospodo narodni poslanici, ministru Milanu Markoviću bi bilo najbolje da se branio ćutanjem. Da je ćutao, mi bismo ostali u uverenju da je on mudar čovek. Ovako nam je samo saopštio koliki se u suštini slabo razume u materiju koju ovaj zakon treba da reguliše.
Gospodine Milane Markoviću, stvar je sledeća. Mi smo kao narodni poslanici dobili Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Na stranu što ova formulacija nije u skladu sa članom 3. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije i taj predlog zakona je potpisao predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
Vojislav Koštunica je, koliko je meni poznato, doktor ustavnog prava. Vi ovde kažete – kriv je neki činovnik u Ministarstvu zato što je pogrešno prekucao Predlog zakona i kažete – šta ćete, čovek radi za 12 hiljada dinara. Podsećam vas, gospodine ministre, da je prva vlada Vojislava Koštunice krajem 2004. godine donela strategiju, odnosno usvojila Strategiju reforme državne uprave.
Jedan od ciljeva te strategije, je l' tako, gospodine ministre, jeste da državna uprava bude dobro plaćena. Sada je kraj 2007. godine i prošlo je tri godine od usvajanja te strategije, vama sindikati onih koji su zaposleni u državnoj upravi najavljuju generalni štrajk.
Vi sami kažete da su ti ljudi slabo plaćeni. Zašto ih ne platite više? Zašto te ljude ne platite shodno njihovom znanju, trudu, energiji koju ulažu itd?
Dakle, ne može to da bude obrazloženje za to što je Predlog zakona loš i zato što ono što piše u normativnom delu nije u skladu sa onim što piše u obrazloženju. Dakle, nemojte vi krivicu da svaljujete na činovnike u Ministarstvu. Kriva je Vlada Srbije, odnosno kriv je predlagač zakona i krivi ste vi.
Vi, gospodine ministre, da imate malo političke korektnosti, vi biste nama na početku, kada ste obrazlagali ovaj predlog zakona, kazali – dame i gospodo narodni poslanici, potkrala se zaista tehnička greška, umesto razlozi za sprovođenje ovog zakona treba da stoji: sredstva za sprovođenje ovog zakona. A ne treba narodni poslanici da nas prozovu, da pitaju o čemu se ovde radi i da onda vi izađete za govornicu i da kažete – pa, znate, to je štamparska greška.
Ali, nije, gospodine ministre, štamparska greška. Kamo lepe sreće da je reč samo o štamparskoj grešci. Ovde je reč o suštinskoj mani Predloga zakona. U članu 14. se kaže - sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, a u obrazloženju piše - nije potrebno obezbedi dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. To nisu štamparske greške, to su kardinalne, materijalne greške. Na ovo pitanje niste uspeli da odgovorite.
Ne znam odakle vam pravo da kažete da se narodni poslanici SRS slabo razumeju u ovu materiju, odnosno da kažete - možda se razumeju jedan do dva, a ostali se ne razumeju. Ispada da se u DS i DSS niko ne razume u ovu materiju, jer niko nije izašao za govornicu Skupštine Srbije i pomogao ministru Milanu Markoviću da se nekako izbatrga iz ovako lošeg Predloga zakona, nego se čovek sam snalazi kako zna i ume, krivi državni činovnici, te slabo plaćeni, te štamparska greška, šta je tu Vlada kriva.
Gospodine ministre, narodni poslanici SRS se izuzetno dobro razumeju u ovu materiju. Vaše obrazloženje ovoga što piše u Predlogu zakona apsolutno ne stoji. Vi sami niste znali da ova greška postoji, dok vam mi nismo ukazali. To znači da čak niste ni pročitali ovaj predlog zakona kako valja. Možda ste pročitali normativni deo Predloga zakona, ali obrazloženje sigurno niste pročitali. Vi ste poslednji koji možete da spočitavate narodnim poslanicima u ovoj skupštini da se slabo razumeju u ovu materiju.
Slabo se razume u ovu materiju Vlada Srbije, a da je to tako dokazali su vam upravo narodni poslanici SRS, koji su uložili kvalitetne amandmane kojima smo se trudili da popravimo loš tekst Predloga zakona.
Gospodine ministre, sedite vi malo duže u ovoj sali, slušajte pažljivo šta pričaju narodni poslanici SRS, pa ćete vi, a i vaše kolege iz DS, nešto da naučite.

Reč ima Zoran Krasić, izvolite.

Gospodine Duliću, nije dobro kada ministar mnogo mudruje, pa na kraju poželi da bude izuzetno efikasan i pametan. Gospodin Marković nam je rekao da je daktilografkinja napravila grešku ovde, ali nam nije rekao da li je bila greška možda negde ovde, pa ovde, pa ovde, pa ovde. Da li je napred bilo nekih grešaka? Mi smo pronašli milion grešaka. To je prva stvar.
Druga stvar, kažete - mi kao država. Koji ste, bre, vi kao država. Počeo je izlaganje - mi kao država smo zaključili. Država - ja. Gospodin Marković - država. Mi kao država. Niste vi država, vi ste neka vlast, koaliciona, kilava itd.
Gospodine Markoviću, pokazali ste elementarno nerazlikovanje nekih vrlo važnih stvari. Gospodin Veljko Kovačević vam je ovde pročitao šta se nalazi preko puta njegove kuće na rumunskoj strani, pa vam je rekao - oni za obezbeđenje Dunava koriste svoju ratnu mornaricu. Vi da biste ispali pametni okrenuli ste pa ste rekli - naša rečna mornarica nikad nije bila ratna mornarica. Čovek o tome nije ni pričao, ali nešto ste vi tu pobrkali tu, rodove, vidove, specijalnosti, sve ste pobrkali kao predavač kod Dragišića. Nešto ste kobajagi predavali tamo.
Gospodine Markoviću, morate da znate da na teritoriji bivše SFRJ sa Savetom za nacionalnu bezbednost je prvo krenuo Franjo Tuđman. Vi ste stručnjak, valjda znate, Savez za bezbednost – Franjo Tuđman, pa je bio Miroslav Tuđman, pa je bio Markica Rebić, i kad su bili u CK, i kasnije itd. Kada pravite poređenja, kada koristite iste termine, vodite računa na šta vršite asocijaciju.
Kažete da postoje o obaveštajne službe stranaka. Kako se zove obaveštajna služba DS? Kažite kako je pravi naziv obaveštajne službe DS? Vi ste rekli da u teoriji i praksi postoje obaveštajne službe ovakve i onakve, ali postoje obaveštajne službe stranaka. Kako se zove vaša obaveštajna služba? Voleo bih da čujem, da saznam da li je to B92, Studio B, BIRD, BIRN, kako se zvaše itd. Ili ovaj Dragišićev fakultet, moguće je da je to vaša obaveštajna služba.
Samo još dve rečenice. Gospodine Markoviću, poručite daktilografkinji koja je kucala i ovom gospodinu što je ovo potpisao - Karla del Ponte vas je upropastila pre nekoliko sati.
Jeste da je bila pijana posle konferencije za štampu koju je održala, i onaj Vukčević što joj je poklonio sliku, nije urodilo plodom. U Savetu bezbednosti ona je dala svoj zadnji izveštaj, za dva dana imaju svoju zadnju konferenciju za štampu i onda ide u Argentinu. Dva njena mandata uradili ste sve što je tražila od vas. Sećam se onog dobrovoljnog odlaska Sretena Lukića, pa je zaboravio naočare na Drugoj hirurškoj klinici, ostale tamo, pa jadnik, morali tamo da ga oblače, da se prvi put pojavi pred sudom.
Dobro je što se ove teme uklapaju. Ne valja što vi produžavate raspravu pošto se ovome žuri da raspiše izbore.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam kolegu i gospodina ministra Markovića. Ali, gospodine Markoviću, vi ste čovek koji je proučavao pravo, diplomirani pravnik, advokat dugogodišnji, ali moram da vam kažem, niste se bavili, niti ste ikada imali priliku u životu da radite u službi bezbednosti, da radite u javnoj, pa ni državnoj bezbednosti.
Moram da vam kažem - nešto što je nemoguće odbraniti, ne treba braniti. Bili ste samo 5% korektni kada ste rekli - ovo je bila greška daktilografa. Nemojte tako, nemojte sad da nadrljaju daktilografi. Ovo nije greška pera, ovo je skandalozna greška. Sa ovim se ne izlazi pred Miloša.
Gospodine ministre, zakon koji treba da reguliše i da objedini rad tri službe morao je da sadrži 50 članova i da bude sve prošnirano. Kako kaže Nemac - dvaput proši, bolje drži.
Gospodine ministre, vi ste i priznali, jer ste uhvaćeni u problemu. Ovaj zakon nije dobar. Sadrži svega 22 člana. Pošto ste uhvaćeni u problemi, sada ću vam reći jedan primer. Zakon nije dobar. Nemojte nekome da kažete kako je ovo dobar zakon, zbog vaših budućih planova i vaše karijere.
Imao sam prilike da moj milicioner sedamdeset i neke godine, pozornik, vrši pozorničku službu i vidi jednog provalnika, provalio u samoposlugu. Milicioner prepozna tog provalnika, zna ga da je povratnik, više puta provaljuje u prodavnice, uđe milicioner i pita ga - dobro Karlo, šta je? On kaže - nesreća na poslu. To je nesreća na vašem poslu u kojem ste se vi našli.

Izvolite, reč ima narodni poslanik dr Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, vi kao lekar znate da je najbitnije da osoba bude orijentisana u prostoru, vremenu i prema ličnostima.
Nažalost, naš ministar nije baš orijentisan u prostoru jer je u jednom trenutku pomislio da je ovo amfiteatar, gde on drži predavanje svojim učenicima, i da ima toliko znanja da može da edukuje narodne poslanike. Potpuno neprimereno, zaboravio je da je i on bio narodni poslanik. Očigledno je da ima veliki broj tehničkih grešaka, i saradnja sa vašom sekretaricom, da li je tehničke prirode ili neke druge vrste vi to bolje znate.
Predsednik Skupštine je pokušao da vas upozori da se ne javljate za reč ili da se javite na kraju. Rekli ste samo desetak minuta. Pokušao je opet vešto, iako nije iskusan, predsednik Oliver Dulić je pokušao da vešto pređe na sledeći amandman. Ali, i ako krenemo na član 15, Načela nadzora, definisano je – ''Nadzor nad radom službe bezbednosti zasniva se na sledećim načelima: podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije.''
Da li je tu tehnička greška? Koji su tu izbori nedemokratski i koje su to vlasti ili poslanici izabrani na nedemokratski način? Evo, kažite mi jedne izbore ili bilo ko od narodnih poslanika da je izabran na neadekvatan i nedemokratski način?
Da li je tu isto problem sa sekretaricom ili sekretarom ili je pogrešno otkucano, ili ste pogrešno diktirali. Čak smo amandmanom pokušali da vam damo do znanja da ne postoje nedemokratski izabrane vlasti u Republici Srbiji. Pokušali da vam kažemo da morate da ispravite ovu kardinalnu grešku.
Za vas je to problem tehničke prirode i ne dotiče vas se. Ako niste bili zaduženi da pišete ovaj zakon, ako ste zaduženi da branite nešto što ne može da se brani, bolje je i za vas i za sve - da saslušate, da ako imate argumente da ih iznesete, a da nas edukujete - teško. Možete da probate malo da nas edukujete, ali kao što vidite, onda ste na kraju vi ti koji ste u ulozi da budete edukovani.

Hvala, da li se još neko javlja po amandmanu. Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Duliću, na kraju ću da dođem do zaključka da je ovaj zakon stvarno napisala neka daktilografkinja, ali kada pročitam član 15, mislim da se umešala i kafe-kuvarica. Nije smešno, ovo je žalosno.
Molim vas, obratite pažnju kako glasi poglavlje IV - Nadzor nad radom službi bezbednosti. Onda sledi - Načela nadzora, a to znači koji su to principi koji se primenjuju prilikom vršenja nadzora. Ko treba da se pridržava tih principa - onaj ko vrši nadzor?
Šta znače načela - to su pravila koja koristi onaj ko vrši nadzor? Ko po ovom zakonu vrši nadzor - nadležno telo Narodne skupštine, jedan od tih organa.
Sada gledajte koja su načela. Ako su načela, ona se primenjuju na onoga ko vrši nadzor. Alineja prva kaže - podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije. Mislim da ste usvojili amandman gde se briše ovo "demokratski", ali to nije bitno. "Podređenosti i odgovornosti službi'' - pa kako pasivno stanje onoga ko treba da se kontroliše može da bude princip rada onoga ko kontroliše?
Druga alineja isto kaže, recimo - šta treba da primenjuje skupštinski Odbor za bezbednost. To bi bilo otprilike ovako - politička, ideološka i interesna neutralnost službi bezbednosti. Šta to znači? To je totalno promašena strana. Principi koji važe za aktivnu stranu dati su kao obaveza pasivne strane. Da je u naslovu ovog člana ili na početku navedeno - da se ove alineje odnose na službe bezbednosti, da one moraju da omoguće, da moraju da budu podređene civilnim organima vlasti, to bi imalo nekog smisla. Ovde je sve uvrnuto. Zašto?
Zato što kad je kafe-kuvarica donosila kafu, daktilografkinja je prebacila po jedno slovo i, siguran sam, promašila je jedan pasus. E sada, da li je daktilografkinja bio Koštunica, a kafe-kuvarica Boris Tadić ne znam, ali mislim da će temeljna istraga da pokaže. Sada šalu na stranu, nadam se da imaju dobre ideje ovi koji prave burleske sa Demokratskom strankom. Mogu da nastavim, nema problema, ne smetaju mi ovi ovde. Znači, šta je pisac hteo da kaže?
Hteo je da promoviše nešto što bi trebalo da obaveže službe bezbednosti da one budu podređene organima vlasti i da budu podređene u tom smislu da omoguće kontrolu njihovog rada. Zašto? Jer one su i sposobne i organizovane da zaokrenu tu kontrolu. Evo jedan klasičan primer kako se to dešavalo kod nas u Narodnoj skupštini.
U prošlom sazivu, kao grom iz vedra neba je odjeknula vest da će predsednik Odbora za bezbednost da bude Milorad Mirčić, poslanik SRS. Šta su se dosetili ovi iz BIA? Oni malo-malo pa organizuju one obavezne sastanke kada se vrši kontrola njihovog rada u formi izveštaja o radu, šestomesečno. Oni organizuju tu sednicu u sedištu Bije, na nekom drugom mestu ili donesu ovde pa kažu - zabranjeno čitanje, pod embargom, može samo jednom da se pročita ili pokupe nekim kamionima i teraju ih tamo negde, pa im daju da čitaju. Čitaju ono što je u "Politici" svakodnevno.
Istrči jedan od tih njihovih funkcionera i kaže - kada smo hteli da sprečimo kontrolu od strane Narodne skupštine, dosetili smo se kako to da radimo.
Kako? Sve smo proglasili da je državna, službena ili neka druga tajna, pa je Mirčić morao da ćuti, nije smeo da priča javnosti šta se dešava na Odboru za odbranu i bezbednost.
Znači, jedan ovakav princip je stvarno potreban, ali ne kao trpno stanje onoga koji treba da vrši kontrolu, nego kao trpno stanje onoga nad kojim se vrši kontrola. Ali, ovde je sve pobrkano - verovatno neki slovenački tekst, pa prevod, opet daktilografkinje, kafe-kuvarice itd.
Ova druga alineja je apsolutno nelogična, jer ako onaj ko treba da vrši kontrolu rada ovih organa i službi bude oslobođen politike i ideologije, znači, pogleda na svet, bude oslobođen jednog sistema vrednosti, onda se postavlja pitanje - a kakva je to kontrola. U čemu bi se ta kontrola razlikovala od one koje se dešava na "Poligrafu" na B 92,na Studiju B i na drugim televizijama - nema nikakve razlike?
Upravo ova kontrola treba da bude opterećena ili oivičena nekim vrednosnim sudom. Gde je taj vrednosni sud? Vrednosni sud je verovatno u nacionalnim interesima ili ovo što kažete - kako da se preduprede bezbednosni izazovi, neprijatnosti, preventivno da se deluje.
Ali, vi ste ovaj tekst zakona oslobodili bilo kakvog vrednosnog suda. Vi ste se uplašili od ideološkog pogleda na svet. Zašto? Pa nacionalni program, odnosno sistem nacionalnih vrednosti u jednoj državi jeste ideološki program karakterističan za jedan narod, za jednu teritoriju.
Problem je da je ta vrednost utvrđena u jednoj demokratskoj proceduri i da to izražava interese jednog naroda, a ne kao do sada, interes naroda saradnja sa Haškim tribunalom. Kakva? Bezrezervna. Na kraju se ispostavi da je Karla del Ponte obična alkoholičarka, kao Nataša Kandić.
Ili, ono što ste uradili 2001. godine, petnaestoro njih je ovde optuženo za najteže zločine protiv mira, a onda Batić kaže, pa kako mi da ulazimo u Evropu ako Solana ne može da dođe kod nas u zemlju. Brže-bolje Republičkom javnom tužiocu nalog, on uputstvo, okružni odustaje od krivičnog gonjenja i oni slobodni.
Koji je tu vrednosni sud bio? Koji je tu bio interes? Čiji interes je bio? Interes je bio DOS-a koji je došao na vlast. Zašto? Možda ste i verovali u onih šest i po milijardi, možda ste i verovali da Srbija može iz pepela da se podigne i da ispadne nešto novo. Ali, nema toga. To ne postoji.
Vrednosni sud mora da bude prisutan i prilikom nadzora kako ove službe rade. Vas to ne interesuje. Znači, daktilografkinja kada je pisala, došla je kafe-kuvarica i napravljen je ovakav luping. Naravno, daktilografkinja je bio Koštunica, a kafe-kuvarica Boris Tadić. Izađite, pa kažite da nije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Imate još četiri minuta po ovom amandmanu. Izvolite.