Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS dr Paja Momčilov uložio je amandman na član 3, kojim predlaže da se ovaj član briše. Brisanje se predlaže, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Međutim, dame i gospodo, ono što bih želeo posebno da naglasim vezano za odredbe i sadržaj ovog člana, u predlogu člana 3. predlagač predlaže Narodnoj skupštini da se usvoji ovakav član, da službe bezbednosti, kao deo jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, deluju. Za razmatranje pitanje od značaja za nacionalnu bezbednost osniva se Savet za nacionalnu bezbednost, jedno telo, i ovim zakonom posebno uređuju poslovi Saveta od značaja za usklađivanje i usmeravanje rada službi bezbednosti.
Međutim, ono što je problematično, za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti osniva se Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti (u daljem tekstu: Biro za koordinaciju). Međutim, dame i gospodo, ovaj član je apsolutno neprecizan, konfuzan i u ovom članu vidite prisustvo mnogo babica, a tamo gde je mnogo babica, vi znate šta se rađa.
Ovim članom se, dame i gospodo, fabrikuje birokratija. Kako to, prema članu 3. Predloga zakona, Narodna skupština vrši nadzor nad radom Saveta i nad radom službe bezbednosti?
Iz prakse, u drugom sazivu sam u Odboru za bezbednost, mogu vam reći, praktično, Skupština Srbije nema pravi i suštinski nadzor nad radom službi bezbednosti. Sve se to svodi na podnošenje jednog šturog, uopštenog izveštaja načelnika ili direktora tih službi.
To što možete da vidite i da pročitate u tom izveštaju, to možete da pročitate i u dnevnim novinama: "Politika", "Kurir", "Blic" itd. Vidi se da Skupština nema nadzora i iz samog izveštaja što je BIA nedavno podnela Odboru za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije.
Dalje, dame i gospodo, ono što je problematično u ovom članu, kaže: "Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine..." Kakav je to nadzor? Na koji način službu kontroliše Narodna skupština? Da li ulazi u prostorije u kojima se obavljaju operativni poslovi, da li se otvaraju arhive i dosijei? Ne. Da li se zna protiv koga se vodi operativna obrada? Ne. Da li Narodna skupština zna ko se prisluškuje? Ne zna. Da li Skupština ko se prati? Ne. Ko se tajno snima? Ne zna. Kome se prisluškuju prostorije? Ne. Kome se prisluškuju automobili? Ne.
Prema tome, ne možemo govoriti da Narodna skupština vrši nadzor nad službama bezbednosti. To je apsolutno neprihvatljivo i to nije u praksi sprovedeno. Dakle, ovo je ključno pitanje.
Dame i gospodo, neki se sećaju, ali podsetio bih vas na 1966. godinu. To su godine kada je DB žarila i palila. Bila je izmakla kontroli i državnih organa, i parlamenta, i predsednika Republike, i svih institucija, i Odbora za bezbednosti pri SIV, tadašnjem, jer je to bila SFRJ. Kada je izbio onaj sukob i onaj slučaj sa Čehoslovačkom 68. godine, vagonima su uništavane arhive, u svim regionalnim sekretarijatima, u svim odeljenjima unutrašnjih poslova DB po sekretarijatima i okruzima.
Da se ne bi to dogodilo, skrećem pažnju da se ne sme dozvoliti da ta služba izmakne kontroli i da ta služba mora polagati račune parlamentu, a ako vi dozvolite da se u toj službi formira Biro za koordinaciju i operativni rad, molim vas imaćete ponovo biro u kome je bio Beba Popović alfa i omega.
Ne može da bude biro. Šta će biro da operativne poslove obavlja. Ako postoji Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, Biro će biti najjače operativno telo, u njemu će se krojiti politika obaveštajna i operativna. U birou ćete imate one koji će vam brojati čak i crvena i bela krvna zrnca. To vam poručujem kao čovek koji poznaje tu službu.
Mi sada imamo aktuelnu vlast, a sutra dođe druga vlast, kasnije dođe sledeća vlast. Kako ta služba radi, hajde da otvorimo dosije i operativne arhive. Hajde da vidimo, dame i gospodo, da li ima onih sa prikrivenim identitetom i u ovom parlamentu, da vidimo ko je iz koje strukture i iz koje političke stranke bio obaveštajni saradnik i obaveštajac za američku, ko za englesku, i ko za drugu američku, englesku i naročito nemačku službu.
Dame i gospodo, sve je to sumnjivo, a sve kada se neko udalji od Ustava je vrlo problematično i sumnjivo. Zbog toga ova služba mora biti pod jakom kontrolom. Ne mogu sada da optužim tu službu da ona trenutno obavlja određene operativne poslove protiv tog i tog, ali postoje sve mogućnosti za to. Molim vas, kada je bila akcija ''Sablja'' vi, dame i gospodo, znate da je uhapšeno 12 i po hiljada ljudi, a koliko je njih optuženo, a koliko je osuđeno. Mi ne možemo dozvoliti takva vremena da se vrate na naše prostore.
Kada je u pitanju javnost, hajde da vidimo kako to izgleda. Nije jasno koja je to javnost? Da li je to javnost da će ta služba morati da polaže račune nevladinim organizacijama? Zašto se u ovom članu predviđaju i odredbe, i u zakonu, molim vas, organizacije? Da li će to morati služba bezbednosti da podnosi račune i izveštaje Nataši Kandić, Sonji Biserko, Sonji Liht, Biljani Kovačević i ostalom njihovom društvu. Dame i gospodo, naša služba to ne sme da radi. Zbog goga ta javnost ne može tako biti definisana u ovom zakonu.
Dalje, vrlo je važno da vam ukažem šta će se dogoditi i šta može da se dogodi. Javnost može biti i američki ambasador ili treći sekretar u toj ambasadi, a zna se šta taj treći sekretar u američkoj ambasadi danas radi u Beogradu.
Postavljam pitanje Vladi Srbije da mi odgovori, kako je to regulisano u uporednom pravu, hajde da vidimo kako je to regulisano u Francuskoj, u Americi, u Nemačkoj u Engleskoj, u Velsu, Holandiji, Belgiji, Rusiji, da vidimo da li CIA podnosi izveštaje ovako i obaveštava javnost o svojim delatnostima. Hoće li CIA nekoj tamo Nataši Kandić da dozvoli, ili Sonji Biserko, da može da dobije izveštaj i da se sa tim podacima upozna. Nikada, apsolutno nikada.
Vidite, ovim predlogom zakona otvara se mogućnost. Ako kažemo javnost, Nataša Kandić će sutra da pozove Radeta Bulatovića i da kaže, u zakonu koji ste vi doneli imam pravo, jer ste regulisali da javnost mora biti obaveštena. Ta javnost jeste i Fond za humanitarno pravo i ona kaže, tražim podatke koje operativne podatke vi imate prema kojoj državi ili prema kome u ovoj zemlji.
Kada je u pitanju javnost, obaveštavanje građana, podsetio bih vas i postavio pitanje, da li je Engleska obaveštajna služba obavestila svoju javnost o kidnapovanju predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića i ulogu njihove službe u hapšenju i otmici Slobodana Miloševića? Nije naravno, niti će ikada obavestiti.
Prema ovome zakonu, otvara se mogućnost da se obaveštava neka javnost. E ta javnost vam je upravo ono o čemu sam malopre govorio. Rekao sam malopre, otvorite arhive, dame i gospodo, i videćete kakva je situacija, dosijee i arhive, i onda ćete videti koji zumbul je odakle bio u kojoj službi obaveštajac.
To je ono, gospodine ministre, vrlo problematično. Kada se donosi jedan zakon treba doneti dobar zakon o službama bezbednosti. Mi se zalažemo da naša država i naša služba bude veoma jaka, i da ne dozvolimo neprijateljima da nam rovare i da prekopavaju, preoravaju sve ono što je u Srbiji najvrednije, i da optužuju i isporučuju Haškom tribunalu, koji je apsolutno antisrpski raspoložen, zajedno sa Amerikom, koja otima Srbiji Kosovo i Metohiju. Hvala vam.