Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je činjenica, to je da je državna administracija suviše glomazna i da se iz zakona u zakon ta administracija povećava. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o službama bezbednosti, odnosno, kako je rekla Vlada Srbije, Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Umesto da se najviše pažnje pokloni upravo službama bezbednosti, mi se bavimo nekim novim administrativnim telima koja će da opterećuju budžet Republike Srbije. Ono što je najgore, Vladi se daju određeni instrumenti vezano za osnivanje tih tela.
Predlogom zakona propisano je osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost, a članom 8. Vlada predlaže formiranje Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i da će biti obrazovana uredbom Vlade Srbije, da će imati svojstvo službe Vlade i da će obavljati stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta.
Mi smo se trudili da, amandmanima koje smo podneli na Predlog zakona, popravimo loš tekst ovog predloga. Moj amandman je usmeren u tom pravcu da se Vladi oduzme pravo da ona svojim podzakonskim aktima uređuje službe bezbednosti.
Ako već osnivate Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost, ako smatrate da je to toliko bitno, onda smatramo da je bolje rešenje da se ta kancelarija obrazuje zakonom, a ne uredbom Vlade, odnosno njenim podzakonskim aktima.
Veliki broj narodnih poslanika SRS podneo je u suštini istovetne amandmane. Naime, mi smatramo da ovaj zakon treba da nosi drugačiji naziv, odnosno da u skladu sa članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije ovaj zakon treba da se zove zakon o službama bezbednosti Republike Srbije. Narodni poslanici SRS su obrazlagali već zašto smo podneli toliki broj istovetnih amandmana i sada ću otprilike to pokušati da ponovim.
Republika Srbije nije federativno uređena država. Republika Srbija je unitarna država i na njenoj teritoriji se ne nalaze bilo kakve federalne jedinice. U vreme kada je postojala Socijalistička Federativna Republike Jugoslavija i kada je postojala Savezne Republika Jugoslavija onda je bilo ustavno rešenje koje je bilo i logično za jednu federalno urađeno državu da federacija, odnosno savezna država uređuje osnove u jednoj pravnoj oblasti, a da se bliža zakonska regulacija ostavlja republikama članicama.
Ako se ovaj zakon nazove onako kako ste ga vi nazvali, odnosno kako je Vlada predložila – zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, onda iz toga mogu da proizađu dva logička zaključka. Prvi zaključak je da vladajuća koalicija namerava da federalizuje Republiku Srbiju, da vrati sistem koji je nekada bio i da Republika Srbija više ne bude unitarna država, već da bude federalno uređena država, na čijoj će teritoriji postojati određeni broj federalnih jedinica.
Dalje, možemo da zaključimo da možda vladajuća koalicija prihvata politiku Nenada Čanka, odnosno politiku Lige socijaldemokrata Vojvodine da Vojvodina recimo treba da bude Republika, odnosno da treba da ima status federalne jedinice u Republici Srbiji ili da se možda formira neka druga federalna jedinica u Srbiji, pa da onda Republika Srbija uređuje zakonom samo osnove službe bezbednosti, a da se tim budućim, ne daj bože, federalnim jedinicama prepusti da svojim zakonima detaljnije regulišu tu materiju.
Drugi zaključak, takođe logičan, inače nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jeste da će Narodna skupština zakonom da uredimo samo osnove uređenja službi bezbednosti u Republici Srbiji, a da će onda Vlada svojim podzakonskim aktima detaljnije da reguliše tu materiju. Da je ovaj drugi zaključak osnovan proizilazi iz člana 8. Predloga zakona, gde se kaže da će Vlada svojom uredbom da obrazuje Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost, kao službu Vlade i da će tom uredbom Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost da obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe saveta.
Mi u SRS smatramo da sve službe bezbednosti u Republici Srbiji, kako civilne tako i vojne, moraju da odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije je ta koja svojim zakonom osniva službe bezbednosti i Narodna skupština mora da bude ta koja imenuje, odnosno bira starešine službi bezbednosti. Starešine službe bezbednosti jedino treba da odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije koja ih i bira.
Ukoliko se predvidi, kao što ste vi predvideli, da službe bezbednosti odgovaraju ne samo Narodnoj skupštini, nego da odgovaraju i predsedniku Republike, i Vladi i, kako vi kažete, javnosti, onda se ta odgovornost gubi, ona postaje jedna dispenzivna kategorija i na kraju od te odgovornosti neće biti ništa.
Službe bezbednosti u Republici Srbiji delovaće na način kako su delovale i do sada, dakle manje-više tajno, narodni poslanici neće imati mnoge informacije vezane za rad tih službi, one će i dalje delovati kako one hoće, onako kako želi vladajuća koalicija i onako kako žele strani mentori te vladajuće koalicije.
Mi hoćemo da službe bezbednosti za svoj rad odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije i smatramo da se samo na taj način postiže onaj standard za koga se vi navodno zalažete, a to je demokratska i civilna kontrola službi bezbednosti.
Jedina iskrena i prava demokratska kontrola jeste kontrola koju vrši Narodna skupština Republike Srbije, jer je Narodna skupština jedini državni organ koji uživa najveći stepen političkog legitimiteta u Republici Srbiji.
Mi smatramo da Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, ako već ne želite da je izbacite iz teksta Predloga zakona, mora da se osniva isključivo zakonom i da Vladi, kao izvršnom organu vlasti u Republici Srbiji, mora se ostaviti što manje prostora da svojim podzakonskim aktima uređuje ovu materiju.
Ukoliko se ostavi Vladi Srbije da ona bliže uređuje materiju službi bezbednosti, onda će to u praksi da izazove voluntarizam, arbitrarnost, samovolju i na kraju od te demokratske i civilne kontrole službi bezbednosti neće biti ništa.
Zato vas, gospodine ministre, kao ovlašćenog predlagača Vlade pozivam da usvojite i ovaj amandman i druge amandmane SRS, jer su apsolutno u skladu i u duhu Ustava Republike Srbije i jedino ti amandmani omogućuju jednu efikasnu, civilnu i demokratsku kontrolu nad službama bezbednosti u Republici Srbiji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću.
Po amandmanu se javio narodni poslanik dr Vladan Batić, pa potom Jadranko Vuković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mnogi ljudi u Srbiji, koji su godine proveli na trgovima i ulicama pred kordonima i pendrecima, suzavcem, iščekujući bolju evropsku demokratsku Srbiju, doživljavaju raspravu na ovu temu kao ružan san.
Ponovo se danima raspravlja o službama bezbednosti. Ponovo sijaset organa, institucija, sekretarijata, službi i to neodoljivo podseća na vreme ozloglašene Ozne, Udbe, Službe. Tamo gde jačaju službe bezbednosti slabi demokratija. Tamo gde se uvećavaju enormno izdvajanje iz budžeta za rad službi bezbednosti, tamo automatski na drugoj strani slabe demokratske institucije.
Da vidimo šta je nadležnost Saveta za nacionalnu bezbednost, kao što u zakonu piše, između ostalog, da razmatra pitanje iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti. Da li je priča o KiM nešto što treba da bude centralna tema Saveta za nacionalnu bezbednost? Normalno da jeste.
Mi danima trošimo vreme raspravljajući o svemu i svačemu, raspravljajući o službama bezbednosti, i onda se priča o KiM ostavlja na kraju. Parlamenti mnogih evropskih zemalja u više navrata u poslednje vreme bavili su se KiM, ali se njim ne bavi parlament države Srbije, koja tvrdi da je Kosovo njen integralni deo, da Srbija ima suverenitet na KiM, ali nećemo o tome da pričamo. Kad je bila poslednja sednica Odbora za KiM – pre mesec dana. Pa, ljudi, KiM nije tema u ovoj skupštini.
Sada da vidimo kako to izgleda u kontekstu i službi, i Saveta za nacionalnu bezbednost, i ove rasprave, i budućih predsedničkih izbora i priče o ulasku u evropske integracije. Danas je šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio da Evropska unija postigla saglasnost i jedinstvo oko priznanja nezavisnosti Kosova, sa izuzetkom Kipra. Kipar naravno ne može to da učini, jer ima onaj turski deo Kipra, sa Famagustom, i odmah bi oni pretendovali da proglase nezavisnost i da i oni dobiju status države.
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner danas je izjavio da je Evropska unija jedinstvena, ali da će pružiti šansu pacifistima u Srbiji da se održe predsednički izbori. To je današnja izjava Bernara Kušnera. Sad slušate naše ministre, koji kao da su stigli sa druge planete. Kažu dvojica ministara spoljnih poslova dve velike evropske zemlje kakav je stav Evropske unije i onda slušate naše zvaničnike koji pričaju nešto potpuno drugo.
Da vidimo onda zašto uopšte raspravljamo o zakonu o službama bezbednosti? Zato što po slovu Ustavnog zakona donošenje i usvajanje tog zakona je jedna od pretpostavki za održavanje predsedničkih izbora.
Danas smo čuli zvanično saopštenje DSS, koja je rekla da će DSS nakon 19. decembra odlučiti kada će biti održani predsednički izbori. Mislio sam da ovde postoji neka vladajuća koalicija, u kojoj je više stranaka koje se dogovaraju o važnim stvarima. Međutim, vidimo da jedna stranka odlučuje kada će biti predsednički izbori, a u nastavku te izjave portparola DSS kažu - zavisno od te odluke, od odluke Saveta bezbednosti, videće se da li će oni uopšte biti održani ili će biti izmenjen Ustavni zakon, pa će onda jednog lepog dana, a možda i kasnije, biti održani predsednički izbori.
Onda pitam zašto se mi zamajavamo, zašto pošto-poto raspravljamo unedogled po onoj narodnoj - kuća gori, a baba se češlja. Vidimo da je i predsednik Skupštine počeo da relativizuje priču o izborima, kao kada se usvoje ovi zakoni videćemo koji je najbolji tajming za održavanje izbora, a do pre neki dan se busao u junačke grude da će on ispoštovati Ustavni zakon i da će, nezavisno od stava koalicionih partnera, raspisati izbore.
Mi sada ovde sedimo, zamajavaju se izabrani narodni predstavnici. Ovo je poruka građanima Srbije, Evropska unija kaže Kosovo će biti nezavisno, predsednik Skupštine kaže raspisaće izbore, koalicioni partner kaže on će odlučiti kada će biti izbori, a mi satima pričamo o službama bezbednosti.
Dajte da pokušamo da napravimo neki red, ali već kada govorimo o izborima, a to je sve povezano sa službama bezbednosti, hoće li biti zakazani izbori do 31. decembra, to je prvo pitanje. Ako neće, hoće li biti izmenjen Ustavni zakon? Ako budu zakazani izbori, šta ako Albanci proglase nezavisnost, a Evropska unija prizna nezavisno Kosovo, hoće li već zakazani izbori biti otkazani?
Da li će se možda formirati vlada nacionalnog jedinstva i nacionalnog spasa, jer DSS to najavljuje. Ajde da jednom prekratimo te muke, da se bavimo onim stvarima koje su goruće u ovoj zemlji, prvo Kosovo, Evropska unija, pa onda izbori.
Pošto vreme curi i pošto izbori verovatno neće moći biti raspisani za 20. januar, nego možda za 27. januar, onda se dosetio pametni potpredsednik Vlade pa nam saopštava da će Evropska unija 28. januara potpisati sa Srbijom Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Baš 28. januara, dan posle izbora.
Onda imate današnji izveštaj Karle del Ponte, koja kaže da Srbija ništa nije ispunila, zahteva od Saveta Evrope i Evropske unije da ne pripusti Srbiju blizu Evropske unije i onda se svako normalan pita šta ovi ljudi u parlamentu rade, čime se oni u stvari bave, kakve službe bezbednosti i Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost. Znate koliko je to danas važno? Uopšte nije važno. To je potpuno beznačajno u ovom gorućem trenutku.
Dakle, predsednik Skupštine dužan je da ne igra žmurke više sa narodnim poslanicima, da nemamo ovde igru šibicara, ova nije, ova nije, ajd' pogodi koja jeste. Mi se nalazimo pred delikatnim životnim i istorijskim problemima i ajde da se pozabavimo tim problemima.
Još nešto, onaj ko se zatekne na mestu predsednika Republike, ako u tom momentu, bez obzira kako se zove, Kosovo postane nezavisno, on je dužan da istog trenutka sa te funkcije podnese ostavku, bez obzira što naravno to nije njegova odgovornost. Ono je izgubljeno davno, ali cenu mora da plati onaj ko se nalazi na funkciji predsednika države koja je izgubila 15% svoje teritorije i ne znam koliko građana koji žive na toj teritoriji, bez obzira koje su nacionalnosti.
Zašto to govorim? Zato što ljudi obećavaju da će Kosovo ostati zauvek naše. Imali smo premijera kome je prva tačka koalicionog sporazuma bila očuvanje i jačanje državne zajednice. Raspala se SCG i nikome ništa, on ostaje premijer i dalje. Ako ode Kosovo: kući, u Belanovicu ili na neko drugo mesto, pa razmišljajte šta ste lepo hteli da uradite, ali niste uspeli. To je odgovornost.

Reč ima poslanik Jadranko Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Mrkonjiću, javljam se povodom amandmana na član 8, koji je ovde obrazložio kolega Martinović, a vezan je za ovo poglavlje 3 - Usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti, konkretno član 8 - Kancelarija saveta.
Mi smo danas u situaciji da radimo nešto što ni u jednom segmentu neće koristiti našoj državi i našem društvu. Naime, podsećam vas da je pre tri-četiri godine pod vidom civilne kontrole Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore oduzeta Generalštabu obaveštajna i kontraobaveštajna služba, a pridodata Ministarstvu odbrane, tako da Generalštab nije više u stanju da ispita i napravi dobru procenu bezbednosne situacije bez ovih službi, za šta su direktno odgovorni tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić i njegov prethodnik Boris Tadić.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako ste se imalo bavili ovom problematikom i ako ste čitali neku vojnu literaturu, o čemu najbolje može da posvedoči general Delić, svaka država i svaka vojska mora da ima jaku službu bezbednosti. Kada kažem vojska, mislim na Generalštab. Na osnovu procene bezbednosne situacije, koja se napravi od strane službi, vrši se upotreba vojske.
Mi to nemamo. Nije slučajno što je Davinić ovo izmestio u Ministarstvo odbrane, a sada vidimo po ovom predlogu zakona da će nam o strategiji odbrane voditi računa političari. Ne može ni gospodin Tadić, ni Koštunica da naprave bezbednosnu procenu, nego to moraju uraditi službe koje se bave time.
Ovih dana smo raspravljali o zakonu o Vojsci Srbije, zakonu o odbrani, kao što ste čuli od mojih prethodnika, a da nije utvrđena strategija odbrane.
Isto tako, što se tiče službi bezbednosti, videli ste ovde u pojedinim članovima spominje se strategija nacionalne bezbednosti. Da bi se o ovome raspravljalo i ovde odlučivalo, mora se prvo utvrditi strategija nacionalne bezbednosti, pa onda da odlučujemo ko će i kako rukovoditi time. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Jadranku Vukoviću. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje šta je predlagač hteo ovim zakonom. Da li je ovde u pitanju da se postavlja neka civilna kontrola Službe bezbednosti ili da se napiše zakon koji će, eto, da stvori neku formu da se steknu uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora?
Čini mi se da je ovaj drugi razlog verovatniji, jer ovo što je ovde napisano mogu da tumačim kao da je to pisao neki početnik ili da je ovo nekome nekakav seminarski rad, a ne predlog zakona. Vidim da se gospodin ministar ne slaže sa mnom. Kasnije, po nekom drugom amandmanu malo ćemo više da kažemo oko toga kako rade naše službe bezbednosti i šta su ovi od 5. oktobra uradili sa našim službama bezbednosti.
Kada se pogleda član 8. i Kancelarija Saveta, kako oni to ovde pišu, to je neko telo koje treba da koordinira rad službi državne bezbednosti. Da li je u pitanju BIA, da li su u pitanju vojne službe bezbednosti itd.
Članovi tog saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde itd., više puta je to rečeno, pa se osniva kancelarija, jedno telo pri Vladi Republike Srbije, koje će svim ovim silnim ministrima da priprema sednice tog saveta.
Hajde i to, tehnički deo posla mora da bude, mora neko da vodi zapisnik, da fotokopira dokumentaciju, papire, da šalje pozive, i pozivar vam treba u tom savetu, jer očigledno niste dovoljno svojih ljudi zaposlili, ostalo je još ponekog da zaposlite, ali interesuju me neke druge stvari.
Kaže - kancelarija Saveta obavlja i stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta. Baš me interesuju ti pisari i ćate kako će da kontrolišu šta rade službe državne bezbednosti. Oni su mala deca za njih. Kako oni misle da uđu u službe državne bezbednosti, da ih kontrolišu i kako da ih proveravaju? Ko će to da uradi? Ne verujem da ijedan ministar u Vladi to može, a kamoli neki njihov službenik.
Za sve ove godine niste uspeli da postavite službe državne bezbednosti da rade po pravilima i kriterijumima kako vi to hoćete, jedino što ste uspeli je otpuštanje sa posla itd. da rasturite deo službi državne bezbednosti. Ali ste zaboravili na jedan drugi problem, da operativac uvek ostaje operativac, samo sada više nije pod vašom kontrolom. Za koga sad radi? To je veliki problem koji ste napravili sami sebi i nemojte da se čudite što ima više laufera. To je rezultat vašeg rada i vaše politike koju sprovodite u smislu državne bezbednosti.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću. Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović. Samo jedan minut.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja mr Srboljuba Živanovića i mr Aleksandar Martinović je pokušao snagom argumenata da se amandman na član 8. usvoji. Pošto je ministar prisutan, a imam samo minut, pokušaću da neke argumente iznesem.
Kancelarija Saveta za bezbednost, kao stručna služba Vlade; kancelarije se osnivaju zakonom, ali od 5. oktobra 2000. godine mi imamo stalno uredbe, siguran sam preko 100 uredba imamo od 5. oktobra 2000. godine. Osnovni stav SRS je da moramo preko zakona da donosimo zakone, osnovna funkcija Skupštine, a ne stalno Vlada svojim posebnim uredbama da donosi uredbe i da na taj način da usklađuje rad Vlade.
Samim tim, ovde je definisano - stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta. Stalno imamo neke savetnike. Ne znam koliko je stotina savetnika zaposleno unazad šest meseci, ali u svakom slučaju, ako tražite ponovo za neke doušnike, službe, za neke nove Sokrate, neka nova zaduženja, ovo je odlična pozicija da to uradite.
I dalje vam savetujemo, setite se kako ste prošli na pretposlednjim izborima kada ste bili u Vladi Republike Srbije, kada ste donosili veliki broj uredba. Mislimo da je krajnje vreme da smanjite te uredbe i da donosite prave zakone, a mi smo tu da sagledamo i posledice i viziju koju imate za budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Goranu Cvetanoviću. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov. Izvolite.