Vaša leđa su sigurna, gospodine Dačiću, samo vi nastavite.

Pošto nema Mrkonjića, ne znam da li da vam poverujem. Zahvaljujem se na poverenju.

Gospođica Nataša Jovanović i moja malenkost vam čuvamo leđa. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, očigledno sam jedan veoma povlašćeni narodni poslanik.
Takođe, gospodine ministre, postoji jedan deo koji se tiče zdravstvene zaštite i vi ste ga ovde napisali. Planirani rashodi, piše u vašem tekstu koji ste napisali, planirani rashodi da izdate lekove na recept su veći za 16,33% u odnosu na plan za 2007. godinu.
Ova pozicija je planirana za 2007. godinu na nižem nivou od potrebnog, kao posledica činjenice da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za zdravstvenu zaštitu. Najveći deo će se odnositi na lekove na recept.
Rashodi za lekove i medicinska sredstva koja čine: lekovi, sanitetski i medicinski materijal, krv i krvni produkti, lekovi za hemofiliju, citostatici, vakcine, ugradni materijal u ortopediji, kardiohirurgiji, implatanti za kukove, pejsmejkeri, stentovi, graftovi i drugi ugradni materijal, takođe, ova pozicija je planirana na nižem nivou od potrebnog, kao posledica toga da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za ove namene.
Mi se zalažemo za besplatnu zdravstvenu zaštitu. Gospodine ministre, koliko ljudi u Srbiji danas nema zdravstvenu knjižicu? Svaki građanin Srbije mora da ima pravo na zdravstvenu knjižicu. Vi ste napisali u Ustavu Republike Srbije da je Srbija država socijalne pravde. O kakvoj vi socijalnoj pravdi govorite, ako nemate pravo na besplatno školovanje i nemate pravo na besplatno lečenje. Bar osnovnu zdravstvenu zaštitu.
Ne može život u Srbiji da zavisi od toga da li neko ima para da se leči, da li će neko imati para da kupi lekove. Zato postoji država. Država ne postoji da pomaže tajkunima. Država postoji da pomaže socijalno ugroženim kategorijama i zato se i zove država socijalne pravde.
Takođe, ovde ste govorili, ključ za smanjenje javne potrošnje. Šta znači smanjenje javne potrošnje? Dajte da to prevedemo na jedan jezik razumljiv svima. Smanjenje javne potrošnje, šta znači? Ovde piše, nepromenjen nivo plata u državnoj administraciji i javnim službama.
Nemam ništa protiv toga da neko ko može da živi bolje od drugih radnika nema pravo da koristi svoje privilegije. Nisam siguran da državna administracija i javne službe zaslužuju da imaju takav zamrznuti nivo plata. Kako ćete ih zamrznuti? Da generalni direktor javnog preduzeća ima 400 ili 300 hiljada dinara platu, a čistačica, ili sekretarica ili vozač 12 hiljada. Ostaće trajno tako zamrznute.
Da li vi znate da ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije kako je nepravedni raspon i kako su nepravedno određene plate. Vozači koji voze narodne poslanike, po odredbama koje ste vi utvrdili u državnoj upravi, imaju platu, mislim, između 10 i 12 hiljada dinara. Oni koji znaju da oni rade u Narodnoj skupštini verovatno misle da su njihove plate astronomske.
Govori se o tome da se smanjuju subvencije, smanjivaće se subvencije, smanjenje javnih investicija itd. Takođe, želeo bih da vas podsetim koliki vam je spoljnotrgovinski deficit. Da li znate kada je nastao ogroman spoljnotrgovinski deficit?
Kada je 2000. godine ekspertska grupa koja se nazivala G17, tada, predložila potpunu liberalizaciju spoljne trgovine i spoljno-ekonomskih odnosa.
Šta se desilo? Ovde u ovoj sali su Labus i Dinkić priznali da su napravili grešku. Ukinuli smo carine, otvorili naše tržište za strane proizvode. Nismo zaštitili naše tržište, iako nas niko na to nije obavezivao. Danas je već problem da povećate carinu kada ste je već jednom smanjili.
Zašto smo to uradili? Da bismo možda uništili domaću privredu, da bismo lakše prodali ili rasprodali neka preduzeća? Znači, spoljnotrgovinski deficit u 2006. godini povećan je za 520 miliona evra, piše ovde.
Broj zaposlenih u prvih osam meseci 2007. godine manji je za 1,1% nego u odnosu na isti period prošle godine. Čekajte, koliko sam shvatio, naša država ide u prosperitet. Ako gledamo ono što se javno objavljuje, pa i po Zavodu za statistiku i sve ostalo, izgleda da građani nisu svesni koliko dobro žive. Izgleda da ni oni koji su otpušteni sa posla nisu svesni da su dobili otkaz.
Mi smo predložili, gospodine ministre, i to je bio dogovor sa prethodnim ministrom za socijalnu politiku, šta će biti sa ljudima koji su dobili otkaz, koji nemaju dovoljno godina da odu u penziju, a ko će ih sada primiti da rade u 50 ili 55 godina života?
Predložili smo da se donese zakon kojim će se povezati taj radni staž da ljudi imaju pravo na dostojanstvenu starost. Ti ljudi nisu više potrebni nikome u Srbiji. Reč je o 100, 200 ili 300 hiljada ljudi. Podsetio bih da je više od 200 hiljada ljudi, čini mi se, iskoristilo onaj zakon koji smo doneli pre dve-tri godine o povezivanju radnog staža 1990. godine pa do danas. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je danas 21,7%, veoma visoka stopa nezaposlenosti. Kada se može očekivati da se ona smanji? Nažalost, ne tako brzo.
Želim samo još jednom da podsetim, mi smo predložili ukidanje PDV na opremu za bebe, na hranu, na odeću, a vi ste to odbili, pa je onda predsednik Vlade Vojislav Koštunica primio pismo od patrijarha, Njegove svetosti gospodina Pavla, pa je prihvatio njegov zahtev. Pa šta je bilo onda s tim zahtevom? Jeste li ga prihvatili ili ga niste prihvatili? Da li se predsednik Vlade nešto pita u vašoj Vladi? Šta ste uradili? Vi ste onda slagali patrijarha srpskog, ne vi lično, ali Vlada Republike Srbije. Obećali ste mu da ćete izaći u susret.
Da li je problem što je Žarko Obradović podneo taj amandman i taj predlog zakona? Nema problema, podnesite ga vi. Evo, sve što smo mi predložili, ništa ne moramo mi da podnesemo, odbijte sve naše predloge, predložite vi i donesite, neka bude u interesu ove države i ovog naroda.
Na samom kraju, želim da se malo osvrnem i na ovaj predlog ova dva zakona, koji su takođe povezani sa ekonomskim pitanjem, a to su besplatne akcije. U ovoj istoj sali usvojili smo zakon 2005. godine, a ovde piše da je izašlo u „Službenom glasniku“ 2005. godine, znači, kada su bili štrajkovi na inicijativu, predlog i na zahtev SPS-a, donet je zakon u kojem je stajalo da u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi najviše 30% državnog kapitala koji se privatizuje.
Državni kapital koji se u akcijama prenosi bez naknade zaposlenima u javnom preduzeću i preduzeću sa većinskim učešćem državnog kapitala, koje obavlja delatnost od opšteg interesa, koje se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno metodom javne aukcije, ne može biti veći od 15% kapitala koji se privatizuje. Akcije koje su preostale posle prodaje i prenosa zaposlenima bez naknade evidentiraju se u Privatizacionom registru.
Znači, vi ste ovde obećali, prethodna vlada, i zapisali u zakonu 15 + 15%, ne više od 30%, a šta ste sada predložili u ovom zakonu? Predložili ste da kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od ukupnog kapitala svakog preduzeća.
Vi predlažete ovim zakonom da se ukine ovaj član drugog nekog zakona. Ne znam šta se to promenilo? Ministar Dinkić je i tada razgovarao sa tim istim, tada je bio ministar finansija. U čemu je problem, otkud sada da se daju besplatne akcije za 15%, a ranije je bilo predviđeno drugačije? Ne bih samo da podsećam na to, posle 2000. godine je inače ukinuto bilo kakvo pravo da bilo ko može da ostvari akcije na osnovu radnog staža u nekom preduzeću ili bilo gde u nekoj javnoj ustanovi.
Da završim, budžet jeste političko pitanje, ali samo bih vas podsetio da se država danas nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji, u koju je došla zbog opasnosti od ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i zbog velikih neslaganja unutar vladajuće koalicije.
Ne znam da li ste vi svesni poteza koji se svaki dan dešavaju na političkoj sceni Srbije? DS će raspisati predsedničke izbore za januar bez saglasnosti DSS-a, u uslovima kada čekamo 14. decembar kao samit Evropske unije i kada čekamo 19. decembar kao sednicu SB UN. Kakvi su vaši odnosi i da li ćete da se raspadnete? To je naša želja, ali je problem u tome što će posledice svega toga trpeti cela ova država i čitav ovaj narod.
Hoćemo li mi taj januar, decembar, mart, februar dočekati u opštem političkom haosu ili ćemo kao Srbija biti u nečemu jedinstveni?
Nema jedinstvene odbrane KiM-a, jake odbrane KiM-a, bez jedinstva na političkoj sceni Srbije, a vi emitujete nejedinstvo unutar vladajuće koalicije.
Prosto ne mogu da verujem da je vama od svega ovoga o čemu sam malopre govorio važnije ko će koga nadvladati u vašim pregovorima i ko će imati veći politički interes nego što je interes ove države i ovog naroda.
Zato nisam siguran da li ćete uopšte stići da usvojite ovaj budžet, daj bože da zbog toga država i narod neće trpeti, ali od toga će zavisiti i odbrambena i bezbednosna snaga ove zemlje. Ne bismo se uopšte zbog vas sekirali da, nažalost, zbog odnosa unutar vladajuće koalicije ne zavisi pozicija Srbije u ovom trenutku.
Znači, gospodine ministre, mi nećemo glasati za predlog vašeg budžeta. Naravno, predložili smo čitav niz amandmana, na vama je da ih prihvatite ili ne, oni su u cilju poboljšanja svega ovoga o čemu sam govorio. Samo vas podsećam da morate da ispunjavate odredbe iz Ustava Republike Srbije.
Republika Srbija je država socijalne pravde, zapisali smo u Ustavu, za šta je glasalo više od 50% građana Srbije upisanih u birački spisak. Nema države socijalne pravde, kakva treba da bude Srbija, u kojoj će pravo na rad, pravo na lečenje, pravo na obrazovanje biti privilegija. Svako u ovoj državi mora da ima jednaku šansu da uspe u životu.
I vi ste, gospodine ministre, verovatno odnekuda došli i koristili pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje. Da toga nije bilo, pitanje je da li biste uopšte završili škole i fakultete, i da li biste uopšte došli do svega ovoga.
To je princip za koji se bori SPS. Pozivam vas da te odrednice zadržite ne samo u programu vaše stranke, nego da postavite u Predlogu budžeta koji predlažete Narodnoj skupštini. Možete biti samo levičari, ukoliko želite državu socijalne pravde, ukoliko to pokažete predlozima zakona. Ukoliko ste to samo u inostranstvu, a u zemlji to ne pokazujete, zato što za vas ne glasaju oni koji tako misle u Srbiji, onda igrate na pogrešnu političku kartu i izgubićete deo svog biračkog tela.
Zato vas pozivam, važnije je od svega, odbrana države i naroda da, ali država socijalne pravde je ustavna kategorija. Morate omogućiti ljudima pravo na rad, na garantovano radno mesto, da deset tajkuna ne bude jače od pet miliona Srba ili drugih građana Srbije, da ljudi imaju pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje, da imaju prava iz oblasti socijalne zaštite itd. Jednostavno, to je ono što misli većina građana Srbije.
Mislim da niko ne treba da pobegne od onoga što je nekada bio. Još jednom vam ponavljam, ne postoji čovek u ovoj sali koji nije koristio privilegije države socijalne pravde, kakva je nekada bila ona bivša SFRJ. Možda je ta država i malo preterala, možda da nije bilo tih svih privilegija i prava na besplatno školovanje, možda ne bismo imali ni ponekad neke ministre u Vladi Srbije, ali u svakoj školi ima ponekad i loših učenika.

Još samo da damo reč šefovima poslaničkih grupa, izvolite gospodine Čanak, potom gospodin Vlahović, a potom će ići narodni poslanici Slaviša Topalović i Zvonimir Stević. Onda prelazimo na rad po dnevnom redu. Izvinjavam se, gospodinu Marašu, da dam informaciju, ko hoće da postavi poslaničko pitanje potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, on je i sutra i prekosutra u Skupštini, zbog toga što je ovlašćeni predstavnik za naredna dva zakona, ali nema problema. I narodni poslanik Slobodan Maraš.

Gospodine predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, biću vrlo kratak. Samo bih hteo tri tačke da osvetlim, zbog kojih mislim da je naša današnja diskusija izuzetno važna.
Prvo, poslanici poslaničkog kluba Vojvođanskih poslanika neće glasati za ovaj budžet, iz razloga što taj budžet ima jednu sistemsku grešku, a nju bih mogao da definišem time što je to opet deficitarni budžet, budžet zasnovan na deficitu, uprkos preporukama predstavnika MMF da se planira suficit budžeta, da bi se na neki način došlo u poziciju da budžet bude zaista restriktivan u domenu javne potrošnje.
Umesto toga da taj budžet smanji troškove za jednu od najskupljih država na planeti zemlji, umesto svega toga, ponovo imamo budžet koji planira deficit, i to, ako me podaci ne varaju, sledeće godine, prema projekciji budžeta će biti potrošeno ukupno 654,4 milijarde dinara iliti oko 10% više nego ove godine. Istovremeno je predviđeno da prihodi nominalno porastu u istom procentu i dostignu 639,6 milijardi dinara, tako da će budžet Srbije opet biti u deficitu.
Znači, gde je tu poenta? I sam gospodin ministar, ako sam dobro razumeo njegove nastupe, možete me slobodno pogledati, neću vam ništa, rekao je da je predloženi budžet ekonomski neoptimalan, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje. Da li sam dobro shvatio? Najlepše zahvaljujem na razumevanju.
Znači, budžet je ekonomski neoptimalan. Čemu je onda optimalan, čemu služi osim za jedan tip propagandne aktivnosti i daljeg života u iluzijama, života u veštačkom tipu društva, veštačkih koordinata, jer bez spremnosti da se državna potrošnja ozbiljnije kreše, jednostavno, nema razvoja.
Mi ne možemo ići dalje sa ovakvim planiranim deficitom budžeta, jer ćemo doći u poziciju da, ako bi Srbija, a ne želi da 2010. godine konstatuje da je sve što je proizvedeno u proteklom vremenu potrošeno, onda bi se moralo 2009. godine smanjiti budžet 4,3%, a naredne godine još 5,3% zato da bi se uopšte došlo na nulu.
Mislim da treba biti veoma jasan u tome da svi mi to vidimo i potpuno nam je jasno o čemu se tu radi, ali to i dalje ne znači da ćemo na to pristati. To je prva stvar koju sam hteo da kažem.
Druga stvar, ne bih da se zadržavam na celom budžetu, ali član 4. kaže, govoriću o AP Vojvodina kao, nemojte zaboraviti, personifikaciji lokalne samouprave, kao personifikaciji odnosa i prema lokalnoj samoupravi, gde sama lokalna samouprava nema od čega više da živi. Ovakve centralizacije kakva je sada u Srbiji teško da je ikada bilo.
Upravo ću vam na članu 4. to i pokazati. Svi vi znate, da ne bih mnogo oko toga trošio vremena, da sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2008. godinu obezbeđuju se u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije tako da budžet AP Vojvodina iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodina koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, i to: iz dela prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća, u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina, ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodina.
Moje pitanje glasi: kako ćemo mi znati, uvaženi gospodine ministre, koliko je tih 18%? Vojvodina nema svoj zavod za statistiku u kojem bi mogla te podatke niti da proveri, niti da potvrdi, niti da negira. Mi nemamo instrumente kojima uopšte možemo da uvidimo da li Vlada ispunjava svoje obaveze koje je sama sebi dala ili ne.
Dalje, sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju, obratite pažnju, uvažene kolege i koleginice, na teritoriji AP Vojvodina, u skladu sa zakonom, obezbeđuju se u iznosu od 22.659.622.000 dinara. Obratite pažnju da budžet Vojvodine, ako gledamo da bi trebalo da bude minimum 7% budžeta Republike Srbije, ovo čini skoro polovinu predviđenog budžeta koji bi trebalo da bude oko 47 milijardi, ako sam dobro razumeo gospodina ministra.
Ako je to tako, to znači da kada shvatimo da sredstva za plate, evo piše - sredstva za plate za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina iz stava 2. ovog člana isplaćuju se u visini i po dinamici koju utvrđuje Vlada, a budžet AP Vojvodina isplaćuje plate iz stava 2. ovog člana narednog dana od dana prijema sredstava za ove namene na račun.
Drugim rečima, skoro polovina budžeta AP Vojvodina ide na plate prosvetnih radnika, o kojima odlučuje Vlada Republike Srbije, a vojvođanska administracija služi isključivo kao poštar koji će uredno zaprimiti i proslediti novac. U tom slučaju, svaki poštanski službenik u Vojvodini može sebe da smatra vlasnikom ogromnog budžeta, jer kroz njegove ruke prolaze ogromne količine novca, a on o njima ne odlučuje.
Dakle, da li nas kao građane Vojvodine, uostalom i kao građane Srbije, taj deo Srbije interesuje tako da pričamo o formalnoj autonomiji, koja suštinski ne postoji, i da njome mažemo oči svim građanima Srbije, naročito onima kojima je pojam autonomnosti Vojvodine vezan za nekakve izmišljene separatizme ili šta znam šta, ili je u pitanju još jedna prevara ove Vlade dr Vojislava Koštunice, koja služi tome da se pokaže: eto, vidite koliko para tamo ide. A istovremeno o tom novcu se ne odlučuje u Vojvodini nego se odlučuje u Vladi Republike Srbije.
Da ne govorim o tome da je za 2007. godinu predviđeno od ostatka ovoga, o kome smo govorili, znači, setite se, 46,7 milijardi bi trebalo da bude budžet, 22 milijarde, skoro 23 ide na plate prosvetnih radnika, a za kapitalne investicije tri sedmine budžeta bi znači iznosilo negde 22 milijarde dinara. Za 2007. godinu, dame i gospodo, predviđeno je 23 milijarde dinara fonda za kapitalne investicije. U Vojvodinu je stiglo 4,5 milijardi, tj. oko 19 milijardi nije stiglo.
Čuli smo gospodina potpredsednika Đelića da nam je u svom nadahnutom izlaganju objasnio da će te pare doći kad bude trebalo s njima nešto da se plati. Naravno to bi bilo vrlo prihvatljivo rešenje i objašnjenje u slučaju da mi ne znamo šta znači upravljanje novcem i da ne znamo da je tih dvadesetak, 19 milijardi, koliko bi bilo na računima pokrajinske administracije, moglo da se do plaćanja o kojima govori gospodin Đelić već plasira u privredu Vojvodine, plasira u lokalne samouprave u Vojvodini, plasira na hiljadu načina, koji bi doprineli daljem razvoju ovoga nekada najrazvijenijeg dela Srbije.
Sad postavljam jednostavno pitanje. U svim ovim pričama koje smo čuli, nama se stalno nekako stvara utisak da otprilike narodni poslanici ne znaju dovoljno, pa otprilike ne bi smeli ni da se mešaju u posao stručnjaka, eksperata, profesionalaca i tako čega, a same cifre već na prvi pogled jasno pokazuju do koje je mere u pitanju centralizacija koja je štetna za državu, koja je zadužuje preko svake mere za budućnost i koja će nas dovesti u poziciju da, kao što smo imali slučaj u Vojvodini sa fondom za razvoj, gde je bio predviđen budžet od milijardu i 700 miliona dinara, gde su raspisani konkursi na teritoriji Vojvodine, a realizovano je samo 67 miliona dinara.
Drugim rečima, ovakvo ponašanje prema AP Vojvodini i njenom budžetu je apsolutno dokaz da aktuelna Vlada, koju čine u velikoj meri oni koji su donosili Ustav o kome se ovde radi, krši Ustav, krši zakone, i ovim budžetom jasno pokazuje da neće ispuniti svoju ustavnu obavezu, i da čak i kada bi ispunila nemamo način da dokažemo zbog odsustva vojvođanskih institucija da li se to uopšte desilo ili nije. To je ono što sam hteo da kažem o budžetu.
Rekao bih samo još jednu stvar, a to je da vas molim da obratite pažnju, da su se juče na glavnim ulicama ovoga glavnog grada Republike Srbije opet okupljali neonacisti, opet pozdravljali nacističkim pozdravima, opet su klerofašističke organizacije vršljale ulicama Beograda, glavnog grada Republike Srbije.
Moje pitanje glasi - imamo li pravo da, zbog nesumnjivo važnih problema koje imamo u državi oko naravno budućeg statusa Kosova, budućeg budžeta Republike Srbije i svega ostalog, zaboravimo da su nam na ulicama sve češći i češći incidenti, sve češći i češći izgredi, sve više i više pristalica neonacističkih i klerofašističkih pokreta. I to sasvim sigurno kada se iskombinuje sa sasvim sigurno komplikovanom situacijom u zemlji može sutra dovesti do narušavanja tradicionalno dobrih međunacionalnih odnosa, ne samo u Srbiji nego i u ostatku Srbije. Molim vas da i o tome povedemo računa, sačuvamo vreme koje nam je ovde na raspolaganju i za razgovor o takvim stvarima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Čanak. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DS, a potom će reč dobiti narodni poslanik Slobodan Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, neću puno oduzimati vremena, s obzirom da su i gospodin ministar Cvetković i gospodin potpredsednik Vlade Đelić dali dovoljno argumenata u prilog tvrdnji da budžet, ovakav kako je prezentiran poslanicima, odgovara definisanoj ekonomskoj politici, odnosno u skladu je sa Memorandumom o ekonomskoj politici za 2008. godinu.
Samo bih nekoliko dodatnih pojašnjenja želeo da dam, a tiču se pre svega karaktera ovog budžeta i, sa druge strane, činjenice da u ovom trenutku, dakle posle godinu dana, imamo budžetski deficit umesto budžetskog suficita, što je bila odlika za 2006. godinu.
Budžetski deficit sam po sebi deluje, za one koji ne znaju da je to instrument fiskalne politike, dosta zastrašujuće i donekle može da indicira nesposobnost javnih finansija da svojim javnim prihodima pokrije javne rashode. Međutim, onda kada su javni rashodi u potpunosti pokriveni javnim prihodima, i to onim delom javnih prihoda koji ne ulaze u redovne poreske prihode, budžetski deficit ni na koji način ne može i ne treba da deluje inflatorno.
Naprotiv, instrument budžetskog deficita jeste vrlo važan instrument ekonomske politike koji se primenjuje svuda tamo, dakle u onim zemljama u kojima je potrebno stimulisati investicije, a mislim da je Srbija zemlja u kojoj je zaista potrebno, u narednom periodu, stimulisati javne investicije.
Pre nekoliko godina mi smo za ovom govornicom, doduše iz jednog drugačijeg ugla, upravo pokušavali da objasnimo da se ne treba olako lišavati budžetskog deficita, jer to je jedini instrument koji preostaje u rukama Vlade nakon jedne vrlo striktne kreditno-monetarne politike koja se vodi od strane centralne banke. Sva suština je u tome kako se Vlada odnosi prema javnim rashodima. Čini mi se da niko ovde nije potcrtao do sada da je planirano smanjenje javne potrošnje u narednom periodu za 0,9%.
Dakle, da zaključim, sam po sebi budžetski deficit ne mora nužno da deluje i ne deluje inflatorno ukoliko dolazi do jedne striktne kontrole javne potrošnje i ukoliko javna potrošnja biva preusmeravana na načine koji podstiču ekonomsku aktivnost, nikako potrošnju. Ali, pri tome želim da kažem i nekoliko indikatora koji su karakteristični za ekonomsku politiku za narednu godinu i nisu dovoljno objašnjeni.
U materijalu smo dobili objašnjenje da je za narednu godinu planirano povećanje investicija za 20%, da je planiran rast izvoza za 25,8%, gospodine ministre, i da je planiran rast uvoza za 20%. Sve zajedno treba da doprinese da se smanji ukupan spoljnotrgovinski deficit procentualno, mereno prema bruto društvenom proizvodu, za 2%.
U ovom trenutku, ako se ne varam, spoljnotrgovinski deficit iznosi negde oko 20, odnosno projektovani spoljnotrgovinski deficit za 2007. godinu 20,2% od bruto društvenog proizvoda. Projekcija tog spoljnotrgovinskog deficita je ispod 19%. Dakle, drastično smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, kao i drastično smanjenje bilansa tekućeg plaćanja, što se nalazi u projekcijama makroekonomskog okvira za 2008. godinu.
Ono što je naročito važno, to je da niti lična potrošnja, niti, sa druge strane, državna potrošnja se ne povećava više nego što je projektovana stopa inflacije. Ovim makroekonomskim projekcijama rast lične potrošnje predviđen je za 4,9%, a tzv. državne potrošnje za 5,7%. Podsetiću vas da je rast bruto društvenog proizvoda projektovan na nivou 6% i sa druge strane da je ukupan rast inflacije projektovan na nivou od 6%.
Dakle, sve u svemu, kada se pogledaju svi makroekonomski indikatori, budžet zaista ne deluje niti će delovati inflatorno, imajući u vidu način na koji je struktuirana javna potrošnja. S druge strane, kada pogledate da je ukupan budžetski deficit na nivou od 0,5% od bruto društvenog proizvoda, odnosno u konsolidovanom sistemu kada se dodaju otplate kredita koje iznose 48 milijardi dinara i drugi izdaci koji ne ulaze u one, da kažem, uslovno rečeno, redovne izdatke, odnosno redovnu budžetsku potrošnju, ukupan iznos budžetskog deficita je negde oko 89,3 milijarde dinara.
Nema straha odakle će se budžetski deficit pokrivati, sve i da se niti jedan dinar privatizacionog prihoda, niti jedan dinar vanrednih prihoda ne realizuje u 2008. godini. U ovom trenutku na računu budžeta Republike Srbije upravo postoji jedna milijarda evra, što približno odgovara ovom budžetskom deficitu. Prema tome, ne postoji apsolutno nikakva bojazan da će se budžetski deficit pokrivati iz nerealnih izvora.
Želeo bih da kažem da je najteže napraviti budžet da on istovremeno bude i razvojni i socijalni. Ovaj budžet jeste pokušaj, i to dobar pokušaj, da se napravi razvojni i socijalni, balans između ta dva cilja koja su obično međusobno suprotstavljena. Naravno, postoji jedan uslov, a on se ne tiče samo budžeta i realizacije budžetske politike, to je uslov koji se tiče daljih strukturnih promena u našoj privredi, odnosno dalje realizacije programa restrukturiranja, odnosno privatizacije.
Kada kažem da je budžet razvojni, ajmo prvo da krenemo od socijalnog karaktera budžeta. Prvo, socijalni karakter budžeta je oslikan ogromnim socijalnim transferima. Donacije i socijalni transferi iznose, ako se ne varam, jedna trećina od ukupnog budžeta. Samo za socijalne transfere 166 milijardi dinara se izdvaja ovim budžetom, od čega 127 milijardi Fondu PIO.
To nam je i dalje svedodžba da moramo mnogo oštrije ući u reforme penzionog osiguranja i rasteretiti državni fond penzionog osiguranja, ali dotle jedna odgovorna država mora da obezbeđuje zahtevan iznos socijalnih transfera, koji su u ovom slučaju čak i povećani, imajući u vidu predviđena drugačija usaglašavanja, povoljnija za penzionere, usavršavanja nivoa penzija.
S druge strane, ono što je pozitivno i što doprinosi istovremeno i razvojnom cilju, to je izdvajanje za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Negde oko 15 milijardi dinara se izdvaja za Nacionalnu službu za zapošljavanje, da sada ne navodim dalje, za zdravstveni fond četiri milijarde, za fond vojnih osiguranika 18,6 milijardi. To su sve socijalni transferi koji direktno svedoče o socijalnom karakteru ovog budžeta.
Tu postoji i jedna kategorija koja bi se mogla nazvati više socijalnom nego razvojnom, kategorija subvencija, koja ide ka privredi i moram da priznam da sam očekivao da će taj iznos subvencija ka privredi, pre svega mislim na subvencije koje se i dalje nalaze u razdelu ministarstva za privredu i privatizaciju, ili kako se već sad zove, za privredu i regionalni razvoj, i prošle godine je taj iznos bio tri milijarde.
Mislim da je to i dalje visok iznos i da je on trebalo da bude manji, ne bi li se podstakao dalji tok restrukturiranja.
Ali, u svakom slučaju, s obzirom da su nadležnosti ovog ministarstva znatno proširene, pretpostavljam da su i potrebna sredstva bitno proširena, s druge strane.
Međutim, 17 milijardi dinara, koliko se izdvaja za subvencije u poljoprivrede jeste značajna cifra i jeste dobra vest za poljoprivredne proizvođače. Mislim pre svega na subvencije zajedno sa vodoprivredom, znači te dve cifre kad spojite dobijete cifru od 17 milijardi. Prošle godine je ovaj iznos bio negde oko 15 milijardi i to jeste jedno značajno povećanje, i to jeste jedna dobra vest, pri čemu ovo ni na koji način ne može da se tretira kao socijalni deo, ovo je upravo razvojni deo budžeta.
Za turizam je izdvojeno 2,7 milijardi, nadam se da ćemo u narednom periodu biti u prilici da za turizam, za nauku, za sport izdvajamo mnogo više nego što je izdvojeno ovim budžetom, ali podsetiću vas, i za trenutak ću se vratiti na budžetske prihode, polovina budžeta se, kolokvijalno rečeno, puni iz kategorije poreza na dodatu vrednost.
Ukupno porezi čine više od 93 posto ukupnih i javnih prihoda. Veoma je značajno da je za više od 25 posto predviđeno povećanje poreza na dobit preduzeća. To je, između ostalog, kategorija koja je ostvarila najveće povećanje u 2007. godini, a to je u stvari najbolji pokazatelj u kakvom je stanju privreda mereno u odnosu na prethodnu godinu.
To je pokazatelj da je privreda danas mnogo sposobnija i mnogo više je u stanju da produkuje dobit, na kraju krajeva, prošle godine mi smo prvi put u istoriji, u novijoj srpskoj istoriji, imali situaciju da su ukupni dobici bili veći od ukupnih gubitaka.
Očekujem da će u narednom periodu upravo ova kategorija poreza, sa mnogo većim obuhvatom, još značajnije doprinositi ukupnim javnim prihodima, te će se odatle stvarati uslovi za finansiranje upravo ovih delatnosti koje sam maločas pomenuo.
Sada dolazim na onu najznačajniju kategoriju, koja svedoči o orijentisanosti budžeta na kapitalne investicije, odnosno o orijentisanosti budžeta da u sebi sadrži i tu razvojnu komponentu. To je kategorija Nacionalnog investicionog plana.
Ukupna budžetska sredstva predviđena su u nivou od 34,5 milijardi dinara, međutim to nije sve, za Nacionalni investicioni plan je predviđeno dodatnih 12 milijardi dinara. Ukoliko se Nacionalni investicioni plan bude realizovao u 2008. godini u ovoj veličini, da će upravo taj nivo javnih investicija koje se projektuju na nivou od 4,1 - 4,2 procenta od bruto društvenog proizvoda možda značajno, ako ne odlučujuće, doprineti da rast investicija u 2008. godini bude preko 20 procenata.
Ne treba zaboraviti da su budžetom predviđeni neki vanredni rashodi koji se nalaze u kategorijama delimično investicija, delimično donacija. Ako se ne varam, 15 milijardi je predviđeno sredstava za objekte Univerzijade, ne treba zaboraviti da smo mi organizatori Univerzijade 2009. godine, zajedno sa drugim vanrednim rashodima koji su definisani budžetom.
Sasvim na kraju želeo bih da kažem tri stvari. Prvo, potpuno se slažem sa konstatacijom da je budžet u stvari samo finansijski instrument za realizaciju prethodno definisane politike, pre svega ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Budžet Srbije je, nažalost, već stečenim pravima koji su definisani zakonom u najvećoj meri u startu određen.
Tri četvrtine ovog budžeta čine transferi odnosno isplate stečenih prava. Jedna četvrtina ovog budžeta predstavljaju plate, koje su opet stečena prava definisana ili ranijim zakonima, ili ranijim odlukama ili ranijim uredbama, koje je definisala Vlada.
Prema tome, nemate puno manevarskog prostora da budžetom značajnije ili oštrije definišete razvojnu politiku i zato će on sve dok se ove projektovane stope rasta u kontinuitetu, i to u jednom dužem vremenskom kontinuitetu, ne dese i ne realizuju, odnosno dok se ukupan potencijal privrede ne poveća, upravo imati ovu ključnu odrednicu.
S tim u vezi, želim da kažem da je za 2008. godinu od vitalne važnosti nastavak restrukturiranja, pre svega državnih preduzeća, jer u ovom trenutku privreda Srbije odnosno 30 procenata ukupnog vlasništva privrede Srbije, možda čak i više, nalazi se u državnim rukama.
Mislim da se upravo tu dobija bitka za trajnu makroekonomsku stabilnost i da niti jedan budžet, ma koliko on bio savršen, ne može na dugi rok da obezbedi trajnu makroekonomsku stabilnost ukoliko se ne dese preko potrebne strukturne promene. Meni je jako drago da i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a i da su drugi ministri najavili da je upravo 2008. godina, godina restrukturiranja i godina u kojoj će se učiniti taj najznačajniji pomak u kreiranju jednog mnogo boljeg i efikasnijeg makroekonomskog ambijenta. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Vlahoviću.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.
Hvala vam na strpljenju, hvala vam što ste dopustili da šefovi poslaničkih grupa izađu sa uvodnim izlaganjima.
Nakon toga ima reč ministar Cvetković i onda počinjemo po spisku poslanika.
Izvolite, gospodine Maraš.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nema potrebe, gospodine predsedniče, da mi se zahvaljujete na strpljenju. Cilj je ispunjen, gospodin Đelić, potpredsednik, više nije u sali, a hteo sam da reagujem na njegovo obraćanje.       
Gospodine ministre, tužno je to što je pričao, nije smešno, vi niste bili prisutni, tako da vas molim da se ne smejete. Gospodin Đelić, potpredsednik Vlade, rekao je da je budžet razvojni. Budžet uopšte nije razvojni. Rekao je da je Vlada bila realna. Nije dovoljno da Vlada bude realna, nego je potrebno i da bude hrabra, i da bude lider, a ne tako da troši više nego što je zarađeno.
Hteo sam da postavim nekoliko pitanja gospodinu Đeliću. Prvo pitanje je: šta će njemu 36 ljudi u kabinetu? Ima najobimniji kabinet, više para u budžetu je predviđeno za kabinet potpredsednika Vlade nego za mnoge druge, računajući i premijerski kabinet. Da li su mu možda ti ljudi potrebni za otvaranje pozivnica koje dobija od gospodina Miškovića da otvara "Delta siti" i ostale Deltine objekte? Da li su zato neophodni?
Takođe, hteo sam da ga pitam šta će mu 20 miliona dinara za putovanja? To je 250.000 evra. Da li da vodi svu tu svitu sa sobom kada bude negde putovao? To, gospodine Đeliću, kada budete od svojih para želeli da putujete negde i da vodite koga god volite, onda možete da uzimate toliki budžet iz sopstvenih sredstava i da putujete, a ne od državnih para.
Gospodin Đelić se hvalio sa sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Gospodin Đelić je najavio da će taj sporazum biti potpisan u junu. Sada je decembar, pa ga najavljuje za januar. Neko mora biti odgovoran zašto to nije potpisano u junu.
Gospodin Đelić je pričao da hitamo evropskim integracijama. Pitao bih gospodina Đelića, potpredsednika Vlade, da li budžet u kome je povećanje za Vojnu obaveštajnu službu 120%, za Vojnu službu bezbednosti 150%, a BIA ima preko tri milijarde dinara budžet, da li je to vojno-policijski, ratno-policijski budžet ili je to budžet koji nas vodi ka Evropskoj uniji?
Takođe sam hteo da gospodin Đelić odgovori na pitanje da li je upoznat sa pismom Evropske komisije da je nivo korupcije u sistemu ove države, kao i postojanje kartela i monopola, takav da ne postoje šanse za stranim ulaganjima. Znam da je gospodin Đelić upoznat sa tim. Šta je učinio po tom pitanju? Da li je nešto urađeno ili ćemo ovde vikati - bravo ministre ovaj, bravo ministre ovaj, bravo premijeru. Ja bih rekao - pre svega, sramota.
Evropske institucije koje mere indeks uspešnosti u tranziciji Srbiju su ocenili na poslednjem mestu sa indeksom uspešnosti od 2,7, što je skandalozno i jedva čekamo sutra da gospodin Đelić ponovo dođe i da ne pobegne za 20 minuta nakon što održi svoj ushićeni govor, nego da sačeka i da porazgovara malo sa poslanicima kojima je dužan mnoge odgovore.