Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je gospodin Šormaz ipak odustao od ovih pretnji, psovki i tih pretnji, moram ponovo reći, šamarima. Upravo je on pokazao da je on taj koji je ostrašćen. Rekao je da je gospodin Vučić ovde postavio pitanje poslanicima DSS-a, ne zna se da li se slažem s njim.
Naravno, sa gospodinom Vučićem se apsolutno slažem. Mi smo jedan jedini stav iznosili. Za razliku od vas, gde svako ima svoj stav, mi o različitim stavovima raspravljamo na sastancima stranačkih organa, a u javnosti svi istupamo sa istim stavom. Kada vam bilo ko iz SRS neki stav iznese i vi i građani možete znati da je to ono iza čega ćemo mi srpski radikali stajati do kraja.
Nisam ostrašćen i imam sa većinom kolega iz DSS veoma korektan odnos. Nije to nikada bilo sporno, ali je sporno to koliko će se moje kolege iz DSS, koji su poslanici koji sede u ovim klupama, zaista pitati o bilo čemu kada se bude rešavalo pitanje Kosova i Metohije.
Da bih vam to dokazao, podsetiću vas na situacije koje smo imali u ne tako davnoj prošlosti. Setite se onih trenutaka kada je Tomislav Nikolić biran za predsednika Narodne skupštine. Koliko su bili zadovoljni poslanici SRS, koliko su bili zadovoljni građani Republike Srbije, toliko su bili zadovoljni i poslanici DSS. I vama je bilo srce puno.
Da li ste se pitali nešto kada je smenjen, odnosno kada je Tomislav Nikolić dao ostavku? Niste. Setite se kada ste ulazili u vladu. Da su se pitali poslanici DSS, da li bi vi danas bili u vladi sa G17 plus i DS. Naravno da ne bi, ali vas niko ništa nije pitao.
Pazio bih dobro da sam i na mestu gospodina Samardžića, njega gledamo kako daje obećanja narodu na Kosovu i Metohiji. Verujem da je on čak i iskren, ali je pitanje šta će biti za 10 ili za 15 dana, i da li će se on pitati o bilo čemu, i da li će moći ta obećanja, koja daje gađanima Srbije na Kosovu i Metohiji, da li će moći bilo šta od toga da ispuni.
Na kraju, zapreti nam gospodin Šormaz, kaže "neće moći Tomislav Nikolić da pobedi bez podrške DSS". Da li je to taj vaš iskreni patriotizam? Nama takva podrška ne treba. Mi tražimo isključivo podršku građana. Tomislav Nikolić ni na prethodnim izborima nije tražio podršku nijedne druge političke stranke, tražio je samo podršku građana. Budite sigurni da je ovoga puta ta podrška mnogo veća nego što je bila tada.
Neka izađe gospodin Šormaz za govornicu i neka otvoreno stane u red sa onima koji podržavaju Borisa Tadića. Još jednom ću ponoviti, to su Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, Agim Čeku, Riza Halimi, Čeda Jovanović. To su ljudi koji podržavaju Borisa Tadića.
Ukoliko je to društvo koje vam odgovara, izađite i recite jasno i glasno - jeste, mi delimo političke stavove Čedomira Jovanovića, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, Rize Halimija, mi smo protiv Srbije, ne samo protiv Kosova i Metohije, nego i protiv Bujanovca, protiv Preševa, protiv Medveđe, dakle, mi hoćemo ne samo Kosovo i Metohiju, nego još dosta oblasti Srbije da odvojimo. Izađite i recite to, ali mi više nećemo dozvoljavati da obmanjujete građane Srbije.

Narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, imamo prilike svakodnevno da se uverimo kakvu Vladu imamo i kakve partnere u toj vladi. Jedan od najboljih primera imali ste pre desetak minuta, kada je član vladajuće koalicije iz Nove Srbije izašao, verovatno s razlogom, neću da kažem da je to uradio bez razloga, na najteži mogući način optužio jednog od partnera - DS, da vodi "pilićarsku" politiku, da ih vodi samo interes i ništa drugo.
Postavlja se pitanje do koje granice ste vi spremni, zbog šake vlasti, da funkcionišete u takvoj Vladi. Kako bilo koji građanin Srbije može da ima poverenja u ovu vladu, kada vi jedni o drugima u Skupštini Srbije govorite ovakve reči? Kako uopšte mi da poverujemo u bilo kakvu mogućnost ove vlade da će uraditi ono što joj je dužnost, a to je da zaštiti ovu državu, da zaštiti Kosovo i Metohiju? Posle ovoga je jasno, ne samo posle ovoga, jasno je da vi kao vlada nemate te mogućnosti i da vas to ne interesuje.
Lažna je navodna briga DSS za državu. Navodno, prvo da se reši pitanje Kosova i Metohije, to je pitanje svih pitanja, a onda ćemo da rešavamo druga pitanja. Kako to nije bilo u januaru 2007. godine, onda ste izašli na izbore? Ne, nemate kandidata. To je ono što je razlog zbog čega vas ne interesuju sada predsednički izbori i zbog čega stavljate pitanje Kosova i Metohije ispred, da bi ubedili građane Srbije kako se vi, navodno, brinete za državu. Jer vaš kandidat ima dometa jedino do Belanovice, tu bi on u Belanovici možda imao neke šanse za mesnu zajednicu, eventualno, da osvoji prvo mesto i nigde više u Srbiji. To su stvari koje su jasne svakom građaninu ove države.
Stranka koja je na vlasti, koja pretenduje da vodi Srbiju, nije u stanju da izbaci kandidata za predsednika Srbije evo već, 2002. godine od Maršićanina, ovo je pet godina. Vi nas ubeđujete da je vama na prvom mestu interes države. Kako vam je na prvom mestu interes države kad sedite u vladi sa ministrima koji se otvoreno zalažu za ulazak u NATO pakt.
Vi kažete - neutralnost, nećemo u NATO pakt, ali zato hoćete u EU. Kakva je razlika između EU i NATO pakta? NATO je samo instrument Amerike i EU. On silom sprovodi njihovu politiku. Ne mogu da razumem kako možete da se zalažete za EU, a navodno niste za NATO pakt. Kako onda možete uopšte da budete partneri u vladi u kojoj se jedan deo zalaže za NATO pakt?
Italijanski parlament je doneo rezoluciju kojom obavezuje svoju vladu da zastupa stav da je Rezolucija 1244 nezaobilazan dokument i da preko njega ne može da se pređe. O tome raspravlja italijanski parlament. Zašto legalisti nisu uradili ono što su morali da urade, da zakažu sednicu Skupštine Srbije gde će pregovarački tim da izađe i da da informacije vezano za pregovore, da Skupština Srbije utvrdi okvire u kojim granicama će se kretati državno rukovodstvo, i vlada i predsednik Republike.
Zašto mi da se ovde informišemo šta će Vlada da uradi, odnosno predsednik Vlade sa agencijskih vesti? Valjda je parlament Srbije taj koji je vlastan i koji određuje ko će i na koji način da reaguje u bilo kojoj situaciji. Zašto toga nema? Zato što nećete da dođete pred poslanike Skupštine Srbije, jer time dolazite pred građane Srbije.
To je ono što je vaš problem. Ne možete i ne smete da položite račun građanima Srbije za ovu katastrofu koja nas je zadesila, i ova odluka Ministarskog saveta Evropske unije, gde svi staju na stanovište da Srbiji treba oteti Kosovo i Metohiju, a vi kažete da je vaš strateški cilj ne samo saradnja nego pridruživanje Evropskoj uniji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Todoroviću. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  javio sam se u skladu sa članom 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Zamolio bih vas, pre nego što citiram odredbu člana 104, gospodine Mrkonjiću, da ubuduće zatražite od poslanika i poslanica koji se javio za reč da citiraju član Poslovnika koji je povređen. Ako drugi nisu u stanju da poštuju Poslovnik Skupštine Republike Srbije, onda kao poslanik to tražim od vas.
Uvredljivo je što se o budžetu raspravlja na ovakav način, što vodimo raspravu u ovakvoj atmosferi. Gospodine Cvetkoviću, bolje da podnesete ostavku, nego što tu sedite i tražite od nas da pređemo preko troškova od 650 milijardi dinara koje Vlada ispostavlja parlamentu tražeći od njega saglasnost za tako nešto u ovoj ponižavajućoj atmosferi.
Mi smo najsiromašnije evropsko društvo, sa najneodgovornijom Vladom koja se može zamisliti. Vama lično ništa ne zameram, ali gde je predsednik Vlade, gde je potpredsednik Vlade, gde su ministri, to je preduslov ozbiljne rasprave o zakonu o budžetu.
Što se tiče vas, gospodine Šaroviću, verujem da ste napravili lapsus kada ste pomenuli mene kao osobu koja podržava politiku Borisa Tadića.
Žao mi je što u politici predsednika Republike nema prostora za podršku LDP i građana koji nas podržavaju. Ta podrška je izgubljena onog trenutka kada je politika predsednika Republike počela da se oslanja na koncept između ostalog i SRS, u situacijama u kojima je predsednik Republike sa Šešeljem pozivao građana da glasaju za Ustav zemlje, Ustav koji se danas ne citira ali se citiraju SMS poruke predstavnika vlasti.
Ne znam da li ste to uradili zbog toga što ste uspeli da posle prethodne sednice odete do Vranja i vratite se nazad za šest sati, ali vrlo rado ćemo na narednim izborima pobediti oba Koštuničina kandidata, i Nikolića i Tadića, a radikali kao stranka sa politikom koja ima ubedljivu podršku, uvek mogu računati na argumentovano suprotstavljanje i elementarno uvažavanje.
Rekao sam šefu vaše poslaničke grupe da je otišao na pristojan način, iako na pristojan način nije došao na funkciju predsednika Skupštine. Vi ste najveća poslanička grupa ovde i od vas očekujemo da uozbiljite ovu raspravu, mi tome dajemo maksimalan doprinos.
Dakle, od vas, gospodine Mrkonjiću, tražim da obezbedite neophodne uslove za normalno otpočinjanje rasprave o zakonu o budžetu. U suprotnom će se vrlo teško ta rasprava odvijati na normalan način. Mi želimo ovde predsednika Vlade, želimo potpredsednika Vlade, želimo ministra zdravlja, želimo ministra prosvete, ministra unutrašnjih poslova, ministra odbrane, želimo da postavimo neka pitanja i da od tih ljudi dobijemo odgovore, a ne da od gospodina Cvetkovića tražimo da on brani nešto što je neodbranjivo. Ako nema Vlade koja je spremna da brani troškove od 650 milijardi dinara, onda nema ni rasprave o Zakonu o budžetu.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću, šefu LDP-a. Dajem pauzu od 15 minuta i molim sve šefove poslaničkih grupa da dođu na prvi sprat kod predsednika na kraće konsultacije.
(Posle pauze – 14.20)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Na sastanku šefova poslaničkih grupa dogovorili smo se da danas radimo do 20,00 časova. Ovo vreme koje smo imali tretira se kao pauza, znači da radimo bez pauze. Molim vas za razumevanje i da nastavimo da radimo po tački dnevnog reda, to je budžet.
Reč dajem ministru finansija dr Mirku Cvetkoviću.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi predlog budžeta za 2008. godinu.
Tim povodom želim da vam predstavim osnovne elemente budžeta, kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet u 2008. godini.
Predlog budžeta Srbije za 2008. godinu zasniva se na aktuelnim makroekonomskim tendencijama i projekcijama srednjoročnog razvoja privrede Srbije i planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici u 2008. godini.
Sada bih se malo osvrnuo na makroekonomska kretanja i projekcije. U privredi Srbije u 2007. godini, slično kao i u prethodnim godinama, preovlađuju pozitivne tendencije. Privredna aktivnost, izvoz i devizne rezerve zemlje su značajno povećane, ostvaren je solidaran iznos direktnih stranih investicija, a štednja u bankama značajno raste.
Procenjuje se da će bruto društveni proizvod u 2007. godini biti veći za oko 7% u odnosu na prethodnu godinu, a to je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi. Kumulativni rast bruto društvenog proizvoda u periodu od 2001. do 2007. godine iznosi 44%, odnosno 5,3% prosečno godišnje. Procenjuje se da će rast izvoza roba i usluga u 2008. godini iznositi 23%, tako da će dostići 8,5 milijardi evra, što je za oko 3,1 puta više nego što je bio izvoz u 2001. godini.
Direktne investicije u Srbiji iznosiće između dve i dve i po milijarde evra, što se može oceniti kao solidan iznos, s obzirom da u toku 2007. godine nije bilo značajnijih priliva stranog kapitala po osnovu privatizacije, pa se najveći deo stranih investicija odnosi na grinfild investicije, uključujući i dokapitalizacije postojećih već privatizovanih preduzeća i banaka.
Krajem oktobra devizne rezerve zemlje dostigle su 10 milijardi evra, tako da sada približno odgovaraju osmomesečnoj vrednosti uvoza roba i usluga.
Za razliku od ovih pomenutih pozitivnih tendencija, u oblasti spoljnoekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i na tržištu rada, ostvarene su relativno nepovoljne tendencije. Procenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit u 2007. godini iznositi preko 20% bruto društvenog proizvoda, dok će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti nešto niži od 15% bruto društvenog proizvoda, čime nas svrstava u zemlje sa rekordnim deficitom tekućih plaćanja.
Visoki rast spoljnotrgovinskog i tekućeg računa platnog bilansa, uprkos visokom rastu izvoza, posledica je snažnog rasta uvoza. Analize pokazuju da je rast uvoza posledica visokog rasta domaće tražnje, koji je započet fiskalnom ekspanzijom krajem 2006. godine, a čiji je ključni element bio rast plata u državnom sektoru. Tokom 2007. godine tražnja je generisana nastavkom visokog rasta plata, ali i snažnom kreditnom aktivnošću banaka.
Na tržištu rada još uvek su prisutne negativne tendencije, nezaposlenost se i dalje povećava, dok plate zaposlenih rastu brže od produktivnosti. Pri tome su ove dve tendencije međusobno povezane, naime, brži rast plata od produktivnosti smanjuje tražnju za radnom snagom i na taj način dodatno utiče na povećanje nezaposlenosti.
Procenjuje se da će stopa inflacije u 2007. godini iznositi oko 9,5%, što je za oko tri procentna poena više nego u 2006. godini. Prirast inflacije u odnosu na prethodnu godinu rezultat je najvećim delom nepredvidivih faktora koji su van kontrole Vlade, kao što su rast cena energenata na svetskom tržištu i suša u regionu jugoistočne Evrope, a ne sistemskih ekonomskih faktora.
Srbija u tome nije izuzetak, jer su navedeni faktori uticali na povećanje inflacije u celom regionu jugoistočne Evrope. Bazna inflacija koja je pokazatelj uticaja sistemskih makroekonomskih faktora, kao što su fiskalna i monetarna politika, politika plata, kurs dinara i drugo, iznosiće u 2007. godini oko 5%, što je za oko jedan procentni poen manje nego u prethodnoj godini.
U 2008. godini, na osnovu postojećih tendencija planiranih ekonomskih politika i reformi, kao i očekivanih uticaja iz međunarodnog okruženja, očekuje se nastavak pozitivnih tendencija u privredi Srbije. Prema konzervativnoj proceni stopa rasta bruto društvenog proizvoda u 2008. godini iznosiće 6%, što je nešto niže nego u ovoj godini, ali će to i dalje biti jedna od najviših stopa rasta u Evropi.
Najvažniji generatori privrednog rasta su do sada sprovedene reforme privrednog sistema, među kojima su važnije liberalizacije privrednih tokova, privatizacija društvenih preduzeća i banaka, stimulativan poreski sistem, reforme privrednog zakonodavstva i drugo. Navedene reforme su suštinski doprinele unapređenju privrednog ambijenta za domaće i strane investicije, a time i za brz privredni rast.
Na osnovu novih tendencija i planiranih mera ekonomske politike, očekuje se da će u narednoj godini stopa inflacije biti niža nego u 2007. godini, odnosno da će iznositi oko 6%, kao i da će bazna inflacija biti nešto niža od ovogodišnje.
Planirane mere fiskalne politike, koje treba da utiču na obuzdavanje domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita, istovremeno će uticati i na obuzdavanje inflacionih pritisaka. U 2008. godini očekuje se smanjenje deficita u spoljnotrgovinskom i tekućem platnom bilansu u odnosu na bruto društveni proizvod.
Očekivano smanjenje spoljnih deficita jednim delom će biti rezultat povećanja konkurentnosti privrede Srbije usled primene strukturnih reformi, a drugim delom rezultat planiranih mera ekonomske politike.
Smanjenjem spoljnotrgovinskog deficita obezbediće se da spoljni dug Srbije, privatni i javni, raste sporije od rasta bruto društvenog proizvoda. Takođe, očekuje se da će u narednoj godini započeti zaokret na tržištu rada Srbije u pravcu postepenog povećanja broja zaposlenih. Očekivani rast zaposlenosti je sintetički rezultat realizovanih reformi i planiranih mera ekonomske politike u 2008. godini.
Što se tiče projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja, želim samo da istaknem da je procena da će bruto društveni proizvod u ovoj godini iznositi oko 2.450 milijardi dinara, ili svedeno na glavu stanovnika, oko 4.058 evra, a projekcija za 2008. godinu jeste bruto društveni proizvod od 2.779 milijardi, odnosno po glavi stanovnika 4.573 evra.
Sada bih se osvrnuo na rezultate fiskalne politike u tekućoj 2007. godini. Rezultati fiskalne politike u proteklom delu godine, kao i u konsolidovanom sektoru države, kako u konsolidovanom sektoru države tako i u budžetu Republike Srbije povoljniji su nego što je to planirano. Povoljniji rezultati su posledica primene programa štednje i racionalizacije na svim nivoima države.
U prva tri kvartala 2007. godine ostvaren je suficit u konsolidovanom sektoru države u iznosu od 50,6 milijardi dinara. Suficit je ostvaren na nivou Republike, na nivou lokalnih zajednica i Fonda PIO samostalnih delatnosti, dok su ostale fiskalne institucije bile u ravnoteži. Ukoliko se iz prihoda isključi licenca, a u rashode uključi isplata duga penzionerima i neto pozajmice, što odgovara metodologiji MMF, onda je suficit iznosio oko 11,1 milijardu dinara.
Imajući navedeno u vidu može se konstatovati da fiskalna politika u proteklom delu 2007. godine nije bila odgovorna za ubrzanje inflacije i za rast spoljnotrgovinskog deficita.
Izvršenje budžeta Republike Srbije u prvih 11 meseci je takođe nešto povoljnije nego što bi to odgovaralo dinamici koja je u skladu sa Zakonom o budžetu za 2007. godinu. Pri tome su prihodi otprilike na nivou plana, dok su rashodi i deficit manji nego što je planirano.
Budžet Republike je uredno izmirivao sve obaveze iz tekuće godine, ali je takođe serivisirao oko dve milijarde dinara zaostalih obaveza iz prethodnih godina. Prema metodologiji koju primenjuje Ministarstvo finansija u prvih 11 meseci u budžetu Srbije ostvaren je suficit u iznosu od oko 39 milijardi dinara.
Ukoliko se iz prihoda isključi licenca za trećeg operatera mobilne telefonije, a u rashode uključi isplata duga penzionerima i neto pozajmice.
Dakle, metodologija MMF, onda otprilike nema suficita, odnosno ni deficita, tu smo negde izbalansirani, odnosno suficit je oko 0,5 milijardi dinara.
Prema tome, bez obzira da li se primenjuje metodologija domaća, odnosno ona koja je propisana propisima kojih se drži Ministarstvo finansija ili metodologija MMF, budžet Republike Srbije u prvih 11 meseci ove godine nije kreirao dodatnu likvidnost, pa samim tim nije preko tražnje uticao na rast spoljnog deficita i inflacije.
Ukupni javni dug Republike Srbije krajem septembra 2007. godine iznosio je 713 milijardi dinara, odnosno oko 9 milijardi evra, što iznosi oko 30 posto procenjenog bruto društvenog proizvoda Srbije u 2007. godini. Krajem septembra 2007. godine javni dug Srbije bio je manji za oko 300 miliona evra u odnosu na stanje krajem 2006. godine, dok je u odnosu na stanje krajem 2000. godine javni dug Srbije smanjen za 36,2 posto, odnosno za 5,1 milijardu evra.
Stepen zaduženosti Republike Srbije meren odnosom javnog duga prema bruto društvenom proizvodu u 2007. godini je relativno nizak, iznosi oko 30 posto bruto društvenog proizvoda i može se oceniti kao veoma nizak, i to kako u odnosu na mastrihtske uslove koji govore o 60 posto kao maksimumu, tako isto i u odnosu na zaduženost u zemljama u okruženju.
Najveći deo javnog duga odnosi se na direktan javni dug, koji je krajem septembra 2007. godine iznosio 8,2 milijarde evra, dok je indirektan dug, a tu se radi o dugu po osnovu izdatih garancija, on je iznosio 0,8 milijardi evra. U okviru direktnog duga domaći dug iznosi 3,5 milijardi evra ili 43,2 posto, dok je strani dug iznosio 4,7 milijardi evra, odnosno 56,8 posto. Od ukupnog iznosa domaćeg javnog duga čak 87,6 posto denominirano je u evrima, dok dinarski dug iznosi oko 12,4 posto. Ova okolnost je relativno nepovoljna zbog velike količine duga domaćeg nominiranog u evrima.
Dug po osnovu stare devizne štednje u iznosu od oko 3,1 milijarde evra predstavljao je i predstavlja najveću pojedinačnu poziciju u okviru ukupnog javnog duga Republike Srbije.
U nastavku bih pričao o makroekonomskoj i fiskalnoj politici koja je planirana za 2008. godinu.
Nastavak brzog privrednog rasta, uz održavanje makroekonomske stabilnosti, zahteva ubrzanje ekonomskih reformi, ali i određene promene u ekonomskim politikama, sa ciljem da se neravnoteže u privredi Srbije smanje na održiv nivo. Osnovne neravnoteže u privredi Srbije su nizak nivo domaće štednje u odnosu na investicije i visok nivo potrošnje stanovnika u odnosu na dohotke.
Kombinacija ekonomskih politika, koje je tokom prethodnih godina primenjivano, uticala je da se ove fundamentalne neravnoteže gotovo u celini prenesu na spoljnotrgovinski bilans, dok je njihov uticaj na inflaciju bio relativno mali. U kratkom i srednjem roku ove neravnoteže se mogu redukovati odgovarajućom kombinacijom mera ekonomske politike, dok u dugom roku presudne su strukturne ekonomske reforme.
Ubrzavanje ekonomskih reformi u pravcu izgradnje celovite tržišne privrede treba da obezbedi ključni doprinos povećanju domaće štednje i unapređenju konkurentnosti privrede Srbije. Sa stanovišta unapređenja konkurentnosti, ključne reforme u narednim godinama su sledeće - dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, unapređenje politike konkurencije, stvaranje pogodnijeg ambijenta za investiranje, stvaranje uslova za konkurenciju u infrastrukturnim delatnostima i delimična privatizacija infrastrukturnih preduzeća. Rast domaće štednje i unapređenje konkurentnosti će neposredno uticati na smanjenje jaza između štednje i investicija, a posredno na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita kao njegove ključne manifestacije.
Uloga fiskalne politike je da u narednim godinama smanji učešće javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, kako bi se smanjila ukupna domaća tražnja u odnosu na domaću ponudu. Takođe, neophodno je da se postepeno pređe na suficit, kojim bi se delimično pokrili deficiti u privatnom sektoru, tj. kako bi se stvorio prostor privredi da se sopstvena sredstva, amortizacija i profit, koja nisu dovoljna, povećaju kroz dodatno zaduženje i kroz dodatne investicije.
Važan instrument usporavanja rasta agregatne tražnje je i efikasna kontrola plata u republičkim i lokalnim javnim preduzećima. Usporavanje rasta i promene strukture agregatne tražnje zahtevaju i odgovarajuće mere u okviru monetarne politike i politike kursa dinara.
Predloženi budžet Republike Srbije i ukupna fiskalna politika za 2008. godinu predstavljaju korak u tom pravcu. Procenjuje se da će učešće predloženog budžeta u bruto društvenom proizvodu u 2008. godini biti za oko 0,7 procentnih poena manje, odnosno niže nego u 2007. godini, dok će učešće konsolidovane javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu biti manje za oko 0,8 procentnih poena.
Učešće deficita budžeta Republike Srbije u bruto društvenom proizvodu u 2008. godini iznosiće oko 0,5%, što je nešto niže od planiranog deficita u 2007. godini, ali je pri tome neophodno podsetiti da je u prihod za 2007. godinu bio uključen i prihod od licence za trećeg mobilnog operatera u iznosu od oko 25 milijardi dinara, što je oko 1% bruto društvenog proizvoda.
Ostvarenje neophodnog zaokreta u pravcu dugoročno održivog rasta zahteva u narednim godinama dodatno smanjenje javne potrošnje u odnosu na bruto društveni proizvod, kao i prelazak sa fiskalnog deficita na fiskalni suficit. Ograničavanje rasta plata do nivoa očekivane inflacije predstavlja ključnu meru za redukciju javne potrošnje u 2008 godini.
Učešće plata zaposlenih u državnom sektoru iznosi 9,7 % bruto društvenog proizvoda i ono je među najvećim u Evropi. Visoko učešće troškova rada u javnim rashodima i bruto društvenom proizvodu predstavlja najveću distorziju u strukturi javnih rashoda u Srbiji. Zbog visokog prenetog nivoa plata iz 2007. godine, ova mera neće ispoljiti pune efekte u 2008. godini, ali ona stvara povoljnu osnovu za smanjenje troškova rada u okviru javne potrošnje u narednim godinama.
Tokom 2008. godine Vlada će inicirati detaljnu analizu kojom bi se ispitale sve mogućnosti smanjenja troškova državnog sektora u bruto društvenom proizvodu. U okviru ove analize ispitaće se i mogućnost smanjivanja broja zaposlenih u državnom sektoru. Osim predloženog, neophodno je uspostaviti i kontrolu plata u republičkim, lokalnim, komunalnim i javnim preduzećima.
Druga pozitivna promena u strukturi javne potrošnje koja je započeta u 2006. godini jeste povećanje izdataka za javne investicije. Iako su predviđena budžetska sredstva za javne investicije u 2008. godini nešto niže nego u 2007, ukupne javne investicije će biti znatno veće zbog toga što se u 2008. godini planira korišćenje kredita za finansiranje javnih investicija. Osim toga, u 2008. godini planira se promena strukture javnih investicija u pravcu rasta učešća krupnih infrastrukturnih projekata.
Fiskalna politika treba da doprinese stvaranju povoljnih uslova za investiranje i privredni rast i kroz poresku politiku. Tokom prethodnih godina u ovoj oblasti je ostvaren značajni napredak, tako da je poreski sistem u Srbiji konkurentan u odnosu na zemlje u regionu Jugoistočne Evrope. Poreske stope na glavne fiskalne instrumente u Srbiji su niže ili na nivou proseka u zemljama u regionu.
Na drugoj strani, fiskalna pozicija Srbije u nekoliko narednih godina ne pruža mogućnost za smanjenje poreskih stopa za važnije fiskalne instrumente. Naravno, moguće su takve promene u poreskim stopama kojima bi se smanjivanje jednih poreskih stopa kompenzovalo povećanjem drugih. Stoga će stvaranje podsticajnih uslova za funkcionisanje privrede kroz poresku politiku u narednih nekoliko godina biti fokusirano na pojednostavljenje poreskog sistema i unapređenje njegove alokativne efikasnosti.
Predložene izmene poreskih zakona, koje su upućene Narodnoj skupštini zajedno sa predlogom budžeta, usmerene su u tom pravcu i one neće imati značajniji uticaj na ukupni iznos i strukturu prihoda budžeta Republike Srbije u 2008. i narednim godinama.
Kada se radi o prihodima, planirana ukupna primanja budžeta u 2008. godini iznose oko 640 milijardi dinara, što je za 9,9% više nego u 2007. godini. Ukupno izdavanje budžeta za 2008. godinu predloženo je u iznosu od 654,4 milijarde dinara, što je takođe za 9,9% više nego u 2007. godini.
Budžetski deficit za 2008. godinu planira se u iznosu od 14,8 milijardi dinara, što je za 8% više nego u prethodnoj godini. Osim za podmirenje javnih rashoda, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu predviđa značajna sredstva za finansiranje javnog duga, kao i sredstva za ulaganje u finansijsku imovinu.
Za otplatu glavnice domaćeg i stranog javnog duga predviđena su sredstva u iznosu od 48,3 milijarde dinara, a za nabavku finansijske imovine predviđeno je 26,1 milijarda dinara.
Prema tome, ukupna sredstva potrebna za finansiranje budžetskog deficita, servisiranje glavnice javnog duga i nabavku finansijske imovine u 2008. godini iznose 89,3 milijarde dinara. Neophodna sredstva za finansiranje navedenih namena najvećim delom, odnosno u celini su već obezbeđena u depozitu koji je formiran od prihoda od privatizacije, od prodaje licenci na mobilnu telefoniju, a čija vrednost iznosi oko 90 milijardi dinara.
Tokom 2008. godine planirani su dodatni prihodi od privatizacije društvenih i javnih preduzeća, kao i od prodaje imovine, kojima će se obezbediti dodatna sredstva za finansiranje nakon 2008. godine.
Plan primanja budžeta sačinjen je na bazi ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u prvih 10 meseci 2007. godine i procenama ostvarenje do kraja 2007. godine, zatim na bazi očekivanog nastavka pozitivnog trenda u kretanju privredne aktivnosti u 2008. godini, zatim na osnovu planiranih izmena poreske politike i konačno na osnovu očekivanog smanjenja sive ekonomije putem povećanja stepena naplate poreskih prihoda.
Primanja budžeta Srbije za 2008. godinu planirana su u iznosu od oko 639,6 milijardi dinara i u njima poreski prihodi iznose oko 93%, a neporeski prihodi blizu 7%. U 2008. godini u odnosu na prethodnu godinu svi poreski prihodi planirani su na višem nivou, a najveći rast se očekuje kod poreza na dobit preduzeća, koji je značajan ne samo po visini prihoda po ovom osnovu, već mnogo više, kao pokazatelj dobrog poslovanja privrede. Relativno je visok i rast prihoda od poreza na potrošnju, PDV, akciza i carine, koje održavaju rast domaće tražnje.
U strukturi primanja budžeta dominantnu ulogu imaju prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost. Oni iznose 48,7%. U odnosu na 2007. godinu prihodi po osnovu PDV-a nominalno su veći za 15,2%.
Prihodi po osnovu akciza su drugi po značaju u ukupnim prihodima budžeta i njihovi učešće iznosi 17,4% od ukupnih prihoda, a oni su izračunati tako da nominalno povećanje u odnosu na 2007. godinu iznosi 12,6%.
Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 72 milijarde dinara, odnosno 11,3% ukupnih prihoda budžeta. Nominalno planirani prihodi od ovog poreskog oblika su veći za 17,2% u odnosu na plan za 2007. godinu. Prihodi po osnovu poreza na dohodak su projektovani na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu, u skladu sa visokim prenetim nivoom zarade iz 2007. godine i očekivanim rastom zarada i drugih oporezivih dohodaka, kao i proširenjem predmeta oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana u narednom periodu.
Projektovani prihodi od carina iznose 60,5 milijardi dinara ili 9,6% ukupnog prihoda budžeta.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća i banaka postaju sve značajniji prihod budžeta Republike Srbije. U 2008. godini procena je da će oni iznositi oko 34 milijardi dinara, odnosno 5,3 % ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na prethodnu godinu prihodi od poreza na dobit su nominalno veći za 24,6%.
Planirani neporeski prihodi iznose 43,4 milijarde dinara, što čini 6,8% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. U odnosu na plan za 2007. godinu projektovani neporeski prihodi nominalno su manji za 32,7%. Razlog ovolikog pada je što je u 2007. godini ova kategorija prihoda obuhvatala i priliv sredstava po osnovu prodaje licence za mobilnu telefoniju, a koga u 2008. godini neće biti.
Izdaci budžeta: predloženo je da ukupni izdaci budžeta Republike Srbije u 2008. godini iznose 654,4 milijarde dinara, a što je, kao što sam rekao, 9,9% veće od izdataka u 2007. godini. Od ukupnog povećanja budžeta, 53,1 milijarda dinara ili 91% odnosi se na dve komponente rashoda, i to: povećanje transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i drugim nivoima vlasti i povećanje rashoda za zaposlene.
Prirast transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i drugim nivoima vlasti gotovo u potpunosti je posledica primene važećih ustavnih i zakonskih obaveza, kao što su obaveze usklađivanja odnosa prosečne penzije i prosečne plate do nivoa do 60%. Drugo, Ustavom propisani odnos budžeta prihoda AP Vojvodine i budžeta Republike Srbije. Treće, zakonom propisani iznos transfera Republike Srbije ka lokalnim zajednicama u iznosu od 1,7% bruto društvenog proizvoda.
Kao posledica primene važećih propisa, navedeni transferi veći su za oko 30 milijardi dinara nego u 2007. godini, što je preko 50% od ukupnog predloženog povećanja budžeta. Najveći porast transfera ostvariće se kod Fonda PIO, oko 15 milijardi dinara, čija je namena jednokratno usklađivanje odnosa prosečnih penzija, a isto tako i 10 milijardi dinara koji su vezani za AP Vojvodinu i lokalne zajednice.
Izdaci za zaposlene u 2008. godini biće veći za 23,6 milijardi dinara u odnosu na 2007. godinu. Od navedenog prirasta rashoda na zaposlene, čak 18,5 milijardi dinara odnosi se na tzv. preneti rast, tj. na rast koji bi se ostvario kada bi plate tokom cele 2008. godine bile zamrznute. Planirano povećanje plata tokom 2008. godine jeste samo do nivoa inflacije od 6%.
Sada bih želeo ukratko da obrazložim predložene iznose najkrupnijih pozicija rashoda u budžetu.
Dotacije i transferi. Dotacije i transferi ubedljivo je najkrupnija pozicija u strukturi ukupnih izdataka budžeta Republike Srbije. Predloženo je da dotacije i transferi iznose 233,2 milijarde dinara, što predstavlja 35,6% ukupnih rashoda budžeta Republike Srbije. Kao što je prethodno rečeno, iznos dotacija i transfera, gotovo u celini je određen ustavnim i zakonskim rešenjima.
Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Predloženi transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznose 165,6 milijardi dinara, što predstavlja 25,3% ukupnih rashoda budžeta Republike Srbije. Namena predloženih transfera po korisnicima je sledeća: 127,1 milijarda dinara Republički fond za PIO, 18,5 milijardi dinara za penzije vojnih osiguranika, 15 milijardi dinara Nacionalna služba za zapošljavanje, 4,8 milijardi dinara Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, u čemu četiri milijarde dinara za neosigurana lica i 878 miliona za investicije u zdravstvene ustanove.
Transferi iz budžeta Republike Fonda PIO nalaze se na dve budžetske pozicije, i to u Ministarstvu finansija od 104,6 milijardi i Ministarstvu rada i socijalne politike u iznosu od 22,5 milijardi.
Prihod po osnovu transfera iz budžeta Republike predstavlja značajan izvor finansiranja Fonda za PIO i njegovo učešće u prihodima Fonda u 2008. godini iznosiće jedna trećina, dakle 33% budžet će učestvovati u ukupnom finansiranju. Obaveze budžeta Republike Srbije po osnovu transfera Fondu PIO definisana je Zakonom o PIO.
Predloženi iznos transfera iz budžeta Republike Srbije Fondu PIO u 2008. godini je veći za 15 milijardi u odnosu na 2007. godinu. Ovakav prirast transfera posledica je zakonske odredbe o kojoj je već bilo reči, a odnosi se na usklađivanje prosečnog nivoa penzija.
Posmatrano sa makroekonomskog stanovišta, navedeno usklađivanje odnosa prosečnih penzija i prosečnih zarada posledica je, pre svega, velikog rasta zarada krajem 2006. i 2007. godine, koja je napravila ovu diskrepancu do koje je došlo i koju mi moramo odmah početkom 2008. godine da uskladimo.
Kada se radi o transferima Nacionalnoj službi za zapošljavanje, one iznose 15 milijardi dinara i predstavljaju čak 47,6% ukupnih planiranih primanja ove službe u 2008. godini. Ova sredstva najvećim delom koriste se za isplatu redovnih mesečnih novčanih naknada za slučaj nezaposlenosti i privremenih naknada lica sa teritorija AP Kosova i Metohija.
U 2008. godini planirana je isplata 12 novčanih naknada za 78.000 korisnika novčane naknade, kao i 12 privremenih naknada za oko 23.000 korisnika. Ovim bi se izvršila isplata prava za period od septembra 2007. godine, sa isplatom za avgust 2008. godine, tako da bi kašnjenje u isplati ovih prava bilo svega tri meseca.
Transferna sredstva za Republički zavod za zdravstveno osiguranje u iznosu od četiri milijarde dinara namenjena su za doprinose za zdravstvenu zaštitu osiguranika iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Naime, ovim zakonom propisano je da se određenim licima – deca do 15 godine, studenti do 26 godine života, žene u vezi sa planiranjem porodica, lica starija od 65 godina itd – koja inače ne ostvaruju prihod, mora obezbediti zdravstveno osiguranje, bez obzira što ne vrše uplatu. U tom smislu se sada pojavljuje republički budžet koji nadoknađuje troškove vršenja ovih usluga.
Osim navedenih četiri milijarde za ove namene, u budžetu je predviđeno i 878 miliona dinara za investicije u zdravstvene ustanove. U ovoj cifri se ne nalaze investicije koje se obezbeđuju kroz kredite.
Kada se radi o transferima ostalim nivoima vlasti, oni su predviđeni u ukupnom iznosu u 2008. godini oko 67 milijardi dinara i predstavljaju 10,3% ukupnih rashoda budžeta. Ustavom Republike Srbije regulisano je da transfer AP Vojvodini iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta Pokrajine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodina obezbediće se iz dela poreza na dohodak građana, poreza na zaradu u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodina, a koja pripadaju budžetu AP Vojvodina.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina obezbediće se iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, u iznosu od 22,7 milijardi dinara.
Rashodi za finansiranje dela programa u oblasti kulture u sredstva u iznosu od oko 0,8 milijardi dinara. Preostali iznos sredstava do najmanje 7% budžeta preneće se budžetu AP Vojvodina preko razdela Vladine Kancelarije za nacionalni investicioni plan i kroz ostale projekte NIP.
Kada se radi o lokalnoj samoupravi, transferi lokalnim nivoima vlasti iznose oko 36 milijardi dinara i određeni su u skladu sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno u visini 1,7% ostvarenog bruto društvenog proizvoda za 2006. godinu.
Rashodi za zaposlene za 2008. godinu iznose 176,7 miliona dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 27%. Najveći deo ovih izdataka u iznosu od 160,8 milijardi dinara odnosi se na plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Sredstva za rashode za zaposlene imaće porast od 15,6% u odnosu na 2007. godinu. U okviru planiranih sredstava za plate, sredstva za plate u Ministarstvu odbrane će imati najveći rast, s obzirom na dvogodišnje zaostajanje plata u ovom ministarstvu u odnosu na druge budžetske korisnike.
Socijalno osiguranje i socijalna zaštita, sredstva za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu odnose se na naknadu za socijalnu zaštitu iz budžeta i učestvuje u strukturi ukupnih izdataka sa 10,2%, a planirana su u ukupnom iznosu od 66,7 milijardi dinara.
Rashodi za korišćenje roba i usluga u 2008. godini planirana su u ukupnom iznosu od 45,8 milijardi dinara, tako da u strukturi ukupnih rashoda učestvuje sa 7%. Planirana sredstva za ovu namenu veća su za 6,8% u odnosu na budžet u 2007. godini.
Kada se radi o subvencijama, onda su ukupne subvencije planirane u iznosu od 39,6 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 6%. Od ovog iznosa, najveći deo subvencija se odnosi na subvencije u poljoprivredi u iznosu od 17,3 milijarde dinara, zatim, subvencije za JP "Železnice Srbije" u iznosu od 10,6 milijardi dinara, subvencija u privredi svega tri milijarde dinara, dakle, manje nego u prethodnoj godini, subvencija u turizmu 2,7, subvencije u kulturi od 0,9 i ostale subvencije od oko 4 milijarde dinara.
Za NIP predviđeno je iz budžeta iznos od 34,5 milijardi dinara i on u ukupnim rashodima učestvuje sa 5,3%. Za Nacionalni investicioni plan su za teritoriju AP Vojvodina predviđena sredstva u iznosu od 9 milijardi dinara, a sredstva u iznosu od 10 milijardi dinara za ostale projekte preko Kancelarije za NIP usmeriće se takođe preko resornih ministarstava.
Osnovna sredstva, zgrade i građevinski objekti planirana su u ukupnom iznosu od 29,7 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 4,5%. Planirano povećanje ovih kategorija rashoda u odnosu na 2007. godinu iznosi oko 20%.
Ostali rashodi u strukturi ukupnih rashoda učestvuju svega sa 1%. Sredstva rezerve planirana su svega u iznosu od 3,3 milijarde dinara.
Sada bih rekao nešto o javnom dugu i nabavci nefinansijske imovine. Republika Srbija od početka 2001. godine izdvojila je značajna sredstva za izmirenje obaveza po osnovu javnog duga. Ukupno isplaćena sredstva za servisiranje javnog duga od 1. januara 2001. do septembra 2007. godine iznosila su 3,4 milijarde evra, od čega 1,9 milijardi evra se odnosi na finansiranje unutrašnjeg duga, a 1,5 milijardi evra na servisiranje spoljnog duga.
U okviru navedenih rashoda, troškovi servisiranja stare devizne štednje su najveća pojedinačna pozicija i oni su u navedenom periodu iznosili 1,2 milijarde dinara. U prva tri kvartala 2007. godine ukupni troškovi servisiranja javnog duga u Srbiji su iznosili preko 600 miliona evra.
Vlada Republike Srbije će u 2008. godini nastaviti sa redovnim servisiranjem svih obaveza po osnovu javnog duga. Redovnim servisiranjem javnog duga Republika Srbija je povratila kredibilitet, kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i u Srbiji. U budžetu Republike Srbije za 2008. godinu za ovu namenu su planirana sredstva u iznosu od 65,3 milijarde dinara, što po sadašnjem kursu iznosi preko 800 miliona evra.
Nabavka finansijske imovine. Predlog budžeta Republike Srbije za 2008. godinu sadrži izdatke po osnovu ulaganja države u finansijsku imovinu u iznosu od 26,1 milijardi dinara. Ulaganje u finansijsku imovinu sastoji se od dve glavne komponente. Prva komponenta odnosi se na kredite koje država odobrava po povoljnim nekomercijalnim uslovima, za razvoj poljoprivrede, zapošljavanje i implementaciju tehnoloških inovacija. Druga komponenta se odnosi na učešće države u dokapitalizaciji banaka i nekomercijalnih institucija, kao što su Fond za osiguranje depozita, Nacionalna korporacija za stambene kredite itd.
Dakle, ovim sam dao otprilike u relativno kratkim crtama osvrt na pojedine stavke prihoda i rashoda budžeta i na osnovu izloženog možemo da dođemo do sledećih zaključaka: pre svega, planirana fiskalna politika u 2008. godini predstavlja korak u pravcu smanjenja učešća javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, smanjenja likvidnosnog uticaja države na agregatnu tražnju i poboljšanje strukture javne potrošnje. Stoga predloženi budžet Republike Srbije podržava makroekonomsku stabilnost i nastavak visokih stopa rasta privrede, ali obezbeđuje finansijsku osnovu za ubrzanje reformi privrede i društva.
Predloženi budžet sadrži izbalansirani odnos između socijalnih i razvojnih funkcija države, kao što je prethodno rečeno, planirani rashodi budžeta Republike Srbije u 2008. godini, nominalno će biti veći za 9,9%, što u odnosu na planiranu inflaciju predstavlja realni rast za oko 2%.
U okviru relativno skromnog rasta ukupnih budžetskih rashoda, obezbeđena su sredstva za servisiranje kako redovnih, tako i vanrednih rashoda. Predloženi budžet sadrži dodatna sredstva za transfere od čak 30 milijardi dinara. U budžetu su takođe obezbeđena sredstva za finansiranje dodatnih projekata, kao što su Univerzijada, Evrovizija, projekti u MUP-u, vojsci, pravosuđu i drugo u iznosu od oko 14 milijardi dinara.
Osim toga, u budžetu je predviđeno i tri milijarde dinara za izmirenje ranije nastalih docni u izmirenju obaveza prema ratnim vojnim invalidima, dijaspori, pravosuđu, železnici i drugo. U okviru predloženog budžeta predviđena su i sredstva u iznosu od 34,5 milijardi dinara za realizaciju javnih investicija u okviru NIP-a. Planirana sredstva za ovu namenu, zajedno sa očekivanim prilivom garantovanih i projektnih kredita, generisaće visok nivo javnih investicija, koje će predstavljati jednu od glavnih pokretača rasta privrede u 2008. godini, pa i u narednim godinama.
S obzirom da planirani budžetski rashodi i budžetski deficit rastu sporije od rasta nominalnog bruto društvenog proizvoda, predloženi budžet za 2008. godinu nije ekspanzivan. Međutim, visok nivo spoljnotrgovinskog deficita nameće neophodnost da se u narednim godinama nastavi sa politikom fiskalnog prilagođavanja, sa ciljem da se dodatno smanji učešće rashoda budžeta i ukupne javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, kao i da se pređe sa budžetskog deficita na budžetski suficit.
Smanjenje javne potrošnje i deficita u odnosu na bruto društveni proizvod je neophodno, da bi se smanjile makroekonomske neravnoteže, bez obzira što država poseduje visok iznos privatizacionih depozita. Trošenje ovih depozita, koji nisu formirani iz redovnih budžetskih prihoda, povećava razliku između domaće ponude i tražnje i na taj način neposredno utiče na povećanje spoljnotrgovinskog deficita.
Smanjenje javne potrošnje i ostvarenje suficita zahteva primenu srednjoročne politike racionalizacije realnih rashoda, čiji glavni elementi treba da budu sporiji rast prosečnih plata od rasta nominalno bruto društvenog proizvoda, smanjenje broja zaposlenih u državnom sektoru, smanjenje subvencija, racionalizacija mreže ustanova u vlasništvu države i prenošenje dela obaveza sa nivoa Republike na AP Vojvodinu i lokalne zajednice, srazmerno povećanju učešća u javnim rashodima.
Na ovaj način izložio sam osnovne elemente budžeta. Nekima su oni bili zanimljivi, nekima nisu. Nadam se da ćete u jednoj konstruktivnoj raspravi koja sledi ukazati na dobre strane, nedostatke i dati neke dobre ideje, a u krajnjoj liniji, glasati i podržati ovaj budžet. Hvala.

Zahvaljujem ministru na iscrpnoj uvodnoj reči.
Da li izvestioci Odbora za finansije Radojko Obradović, zamenik predsednika Odbora, i Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković, predsednik Odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je na sednici Odbora za finansije izdvojio mišljenje, želi reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, potom će vam se obratiti šefovi poslaničkih grupa i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, po redosledu prijavljivanja. To je Čedomir Jovanović, potom narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SRS, potom Balint Pastor i potom Varga Laslo.
Gospodine Maraš, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, šta reći posle ovog čitanja budžeta, maltene od člana do člana, odnosno kompletnog objašnjenja koje ste vi dali. Očekivali smo da ćete vi neke stvari pokušati da odbranite, a ne da nam čitate ono što smo mogli sami da pročitamo u budžetu.
Prvo, hteo bih da kažem, zbog javnosti, da odgovornost, ukoliko ne bude budžet bio usvojen do 15. decembra, pre svega pada na teret Vlade, koja je dostavila ovaj predlog budžeta sa mesec dana zakašnjenja, mesec dana nakon zakonskog roka, odnosno člana 14. Zakona o budžetskom sistemu.
Šta reći o samom budžetu? Budžet je antirazvojni, budžet je antireformski, budžet je predizborni i budžet je rasipnički. Mi smo ovde, gospodine ministre i gospodine predsedniče Skupštine, očekivali da ćemo videti premijera, da ćemo videti potpredsednika vlade, da ćemo videti ministre iz određenih resora koji bi mogli da nam odgovore na određena pitanja. Nažalost, oni su ovde kao najkompetentnijeg možda, ali i kao žrtveno jagnje poslali ministra finansija.
Ovaj budžet je za deset posto veći nego prošlogodišnji. Da li smo mi toliko bogatiji kao društvo i kao država ili je osnovni razlog, pre svega, povećanje zarada po resorima, koje je preko 16 posto u budžetu za 2008. godinu.
Gospodine ministre, vi ste malopre čitali nama i delove iz Memoranduma, međutim, zaboravili ste da spomenete neke važne stvari koje ste vi stidljivo u Memorandumu konstatovali, a to je, pre svega, visok spoljnotrgovinski deficit, na čemu vam je verovatno veoma zahvalan uvoznički lobi, visoka stopa nezaposlenosti od gotovo milion građana, rast javne potrošnje i rast javnih zarada iznad produktivnosti rada.
Sami ste priznali da je to nasleđe iz 2006. godine. Međutim, sve ono što ste vi uneli u budžetu za 2008. godinu pokazuje da vi od tih tendencija ne odustajete. Odgovorna vlada bi u ovom predlogu budžeta, pre svega, pokušala da stegne kaiš. Umesto toga, vi se dodvoravate biračima.
Država ne sme više da troši nego što njeni poreski obveznici unesu u taj budžet. Voleo bih da objasnite neke podatke, pre svega gađanima. Nama koji se bavimo politikom je ovo jasno. Vojna služba bezbednosti ima za 120 posto veći budžet nego 2007. godine ili u ciframa sa 46 miliona na 107 miliona. Vojna obaveštajna služba ima budžet za 150 posto veći nego prošle godine ili u ciframa sa 63 na 150 miliona. BIA ima budžet preko tri milijarde. U kakvoj to državi živimo? Policijskoj, bezbednosnoj? Građani su očekivali da će ovaj budžet, pre svega, imati jedan razvojni i reformski kurs, a ne da se pretvaramo u policijsku i vojnu državu. Za čega se vi to spremate?
Ministarstvo ekonomije ima za 25 posto veći budžet nego prošle godine. Pretpostavljam da je to vraćanje dugova gospodinu Dinkiću, da bi mogao sva svoja predizborna obećanja iz prošle kampanje da ostvari, a to je verovatno ona zimska olimpijada koju je obećao.
Vi ste drastično povećali zarade po određenim resorima. Za zarade u nekim ministarstvima se izdvaja po 75 posto veći budžet nego u 2007. godini, recimo kada je u pitanju Ministarstvo rada. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima za zarade izdvojeno više 80 posto, ali zato ste resor poljoprivrede častili sa svega pet posto više, znači manje nego što je inflacija.
Podsetio bih vas, a vi to sigurno znate, da Hrvatska ima duplo manje stanovnika, ima za 50 posto manje obradive površine, ali zato ima za skoro pola milijarde evra veći budžet za poljoprivredu. O svim detaljima koji su za to vezani ćemo pričati kada dođu amandmani na red.
Vi ste Savetu za borbu protiv korupcije dali manje para i manji budžet nego prošle godine. Nije dovoljno što potpredsednik Vlade odlazi na otvaranje "Delta sitija", što preti da će Savet za borbu protiv korupcije ugasiti i osnovati neko novo telo, nego ste im i smanjili budžet za ovu godinu.
Uprava za izvršenje zavodskih sankcija ima 15 posto manji budžet nego prošle godine. Nije čudo što zatvorenici beže iz zatvora, što zatvorenici daju intervjue iz zatvora, kad im šaljete jasan signal na ovaj način.
Program zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom je uvećan za svega 10 posto. U Srbiji ima 10 posto građana koji imaju status invalida. U jednoj takvoj zemlji vi ste povećali budžet za te osobe svega 10 posto, a ponavljam za vojne službe bezbednosti ste povećali preko 100 posto.
Posebna priča je položaj Vojvodine. Gospodine ministre, strašno je da se ne vidi koliko potiče iz javnih prihoda sa teritorije Vojvodine. Znam da je problem pokazati to. Sa teritorije AP Vojvodina u budžet ulazi oko 27 posto, a svega se sedam posto vraća, po članu 184. Ustava, odnosno tri sedmine ide samo na kapitalne rashode.
Inače, javna tajna je da iz budžeta za 2007. godinu preneta sredstva u Vojvodinu do 1. decembra su svega 41 posto od Ustavom predviđene tri sedmine. Dakle, umesto otprilike 20 milijardi dinara, vi ste Izvršnom veću Vojvodine preneli svega osam milijardi. Sada je još nejasnije kolika sredstva idu Vojvodini.
Vi ste malopre čitali član 4. ovog zakona, što nam uopšte nije bilo potrebno. Nama je bilo potrebno da objasnite tih sedam posto iz Ustava, gde se oni nalaze u ciframa. Postoji devet milijardi na NIP-u. Vi ste to veoma vešto uradili. Naveli ste da se iz poreza na zarade, 18 posto iz poreza na dobit, 42 posto koji su ostvareni na teritoriji Vojvodine, ali nigde niste naveli kolika su to sredstva. Juče smo na Odboru čuli da su ta sredstva oko šest milijardi dinara.
Međutim, ne postoji organ koji će nama potvrditi da je to tako. Želimo da vidimo koja je to cifra koja će ići po ova dva osnova. Kad saberemo, tih sedam milijardi koje ste pomenuli i ovih devet milijardi, dolazimo do samo 16 milijardi, a to je daleko od one tri sedmine koje ste po budžetu dužni.
Gospodine ministre, ako biste saslušali nešto, pa da možete da odgovorite, jer ovako nećete znati šta sam vas pitao. U krajnjoj liniji, da ponovim, pošto je vreme već isteklo, a imam svega pet minuta...