Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  javio sam se u skladu sa članom 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Zamolio bih vas, pre nego što citiram odredbu člana 104, gospodine Mrkonjiću, da ubuduće zatražite od poslanika i poslanica koji se javio za reč da citiraju član Poslovnika koji je povređen. Ako drugi nisu u stanju da poštuju Poslovnik Skupštine Republike Srbije, onda kao poslanik to tražim od vas.
Uvredljivo je što se o budžetu raspravlja na ovakav način, što vodimo raspravu u ovakvoj atmosferi. Gospodine Cvetkoviću, bolje da podnesete ostavku, nego što tu sedite i tražite od nas da pređemo preko troškova od 650 milijardi dinara koje Vlada ispostavlja parlamentu tražeći od njega saglasnost za tako nešto u ovoj ponižavajućoj atmosferi.
Mi smo najsiromašnije evropsko društvo, sa najneodgovornijom Vladom koja se može zamisliti. Vama lično ništa ne zameram, ali gde je predsednik Vlade, gde je potpredsednik Vlade, gde su ministri, to je preduslov ozbiljne rasprave o zakonu o budžetu.
Što se tiče vas, gospodine Šaroviću, verujem da ste napravili lapsus kada ste pomenuli mene kao osobu koja podržava politiku Borisa Tadića.
Žao mi je što u politici predsednika Republike nema prostora za podršku LDP i građana koji nas podržavaju. Ta podrška je izgubljena onog trenutka kada je politika predsednika Republike počela da se oslanja na koncept između ostalog i SRS, u situacijama u kojima je predsednik Republike sa Šešeljem pozivao građana da glasaju za Ustav zemlje, Ustav koji se danas ne citira ali se citiraju SMS poruke predstavnika vlasti.
Ne znam da li ste to uradili zbog toga što ste uspeli da posle prethodne sednice odete do Vranja i vratite se nazad za šest sati, ali vrlo rado ćemo na narednim izborima pobediti oba Koštuničina kandidata, i Nikolića i Tadića, a radikali kao stranka sa politikom koja ima ubedljivu podršku, uvek mogu računati na argumentovano suprotstavljanje i elementarno uvažavanje.
Rekao sam šefu vaše poslaničke grupe da je otišao na pristojan način, iako na pristojan način nije došao na funkciju predsednika Skupštine. Vi ste najveća poslanička grupa ovde i od vas očekujemo da uozbiljite ovu raspravu, mi tome dajemo maksimalan doprinos.
Dakle, od vas, gospodine Mrkonjiću, tražim da obezbedite neophodne uslove za normalno otpočinjanje rasprave o zakonu o budžetu. U suprotnom će se vrlo teško ta rasprava odvijati na normalan način. Mi želimo ovde predsednika Vlade, želimo potpredsednika Vlade, želimo ministra zdravlja, želimo ministra prosvete, ministra unutrašnjih poslova, ministra odbrane, želimo da postavimo neka pitanja i da od tih ljudi dobijemo odgovore, a ne da od gospodina Cvetkovića tražimo da on brani nešto što je neodbranjivo. Ako nema Vlade koja je spremna da brani troškove od 650 milijardi dinara, onda nema ni rasprave o Zakonu o budžetu.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću, šefu LDP-a. Dajem pauzu od 15 minuta i molim sve šefove poslaničkih grupa da dođu na prvi sprat kod predsednika na kraće konsultacije.
(Posle pauze – 14.20)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Na sastanku šefova poslaničkih grupa dogovorili smo se da danas radimo do 20,00 časova. Ovo vreme koje smo imali tretira se kao pauza, znači da radimo bez pauze. Molim vas za razumevanje i da nastavimo da radimo po tački dnevnog reda, to je budžet.
Reč dajem ministru finansija dr Mirku Cvetkoviću.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi predlog budžeta za 2008. godinu.
Tim povodom želim da vam predstavim osnovne elemente budžeta, kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet u 2008. godini.
Predlog budžeta Srbije za 2008. godinu zasniva se na aktuelnim makroekonomskim tendencijama i projekcijama srednjoročnog razvoja privrede Srbije i planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici u 2008. godini.
Sada bih se malo osvrnuo na makroekonomska kretanja i projekcije. U privredi Srbije u 2007. godini, slično kao i u prethodnim godinama, preovlađuju pozitivne tendencije. Privredna aktivnost, izvoz i devizne rezerve zemlje su značajno povećane, ostvaren je solidaran iznos direktnih stranih investicija, a štednja u bankama značajno raste.
Procenjuje se da će bruto društveni proizvod u 2007. godini biti veći za oko 7% u odnosu na prethodnu godinu, a to je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi. Kumulativni rast bruto društvenog proizvoda u periodu od 2001. do 2007. godine iznosi 44%, odnosno 5,3% prosečno godišnje. Procenjuje se da će rast izvoza roba i usluga u 2008. godini iznositi 23%, tako da će dostići 8,5 milijardi evra, što je za oko 3,1 puta više nego što je bio izvoz u 2001. godini.
Direktne investicije u Srbiji iznosiće između dve i dve i po milijarde evra, što se može oceniti kao solidan iznos, s obzirom da u toku 2007. godine nije bilo značajnijih priliva stranog kapitala po osnovu privatizacije, pa se najveći deo stranih investicija odnosi na grinfild investicije, uključujući i dokapitalizacije postojećih već privatizovanih preduzeća i banaka.
Krajem oktobra devizne rezerve zemlje dostigle su 10 milijardi evra, tako da sada približno odgovaraju osmomesečnoj vrednosti uvoza roba i usluga.
Za razliku od ovih pomenutih pozitivnih tendencija, u oblasti spoljnoekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i na tržištu rada, ostvarene su relativno nepovoljne tendencije. Procenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit u 2007. godini iznositi preko 20% bruto društvenog proizvoda, dok će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti nešto niži od 15% bruto društvenog proizvoda, čime nas svrstava u zemlje sa rekordnim deficitom tekućih plaćanja.
Visoki rast spoljnotrgovinskog i tekućeg računa platnog bilansa, uprkos visokom rastu izvoza, posledica je snažnog rasta uvoza. Analize pokazuju da je rast uvoza posledica visokog rasta domaće tražnje, koji je započet fiskalnom ekspanzijom krajem 2006. godine, a čiji je ključni element bio rast plata u državnom sektoru. Tokom 2007. godine tražnja je generisana nastavkom visokog rasta plata, ali i snažnom kreditnom aktivnošću banaka.
Na tržištu rada još uvek su prisutne negativne tendencije, nezaposlenost se i dalje povećava, dok plate zaposlenih rastu brže od produktivnosti. Pri tome su ove dve tendencije međusobno povezane, naime, brži rast plata od produktivnosti smanjuje tražnju za radnom snagom i na taj način dodatno utiče na povećanje nezaposlenosti.
Procenjuje se da će stopa inflacije u 2007. godini iznositi oko 9,5%, što je za oko tri procentna poena više nego u 2006. godini. Prirast inflacije u odnosu na prethodnu godinu rezultat je najvećim delom nepredvidivih faktora koji su van kontrole Vlade, kao što su rast cena energenata na svetskom tržištu i suša u regionu jugoistočne Evrope, a ne sistemskih ekonomskih faktora.
Srbija u tome nije izuzetak, jer su navedeni faktori uticali na povećanje inflacije u celom regionu jugoistočne Evrope. Bazna inflacija koja je pokazatelj uticaja sistemskih makroekonomskih faktora, kao što su fiskalna i monetarna politika, politika plata, kurs dinara i drugo, iznosiće u 2007. godini oko 5%, što je za oko jedan procentni poen manje nego u prethodnoj godini.
U 2008. godini, na osnovu postojećih tendencija planiranih ekonomskih politika i reformi, kao i očekivanih uticaja iz međunarodnog okruženja, očekuje se nastavak pozitivnih tendencija u privredi Srbije. Prema konzervativnoj proceni stopa rasta bruto društvenog proizvoda u 2008. godini iznosiće 6%, što je nešto niže nego u ovoj godini, ali će to i dalje biti jedna od najviših stopa rasta u Evropi.
Najvažniji generatori privrednog rasta su do sada sprovedene reforme privrednog sistema, među kojima su važnije liberalizacije privrednih tokova, privatizacija društvenih preduzeća i banaka, stimulativan poreski sistem, reforme privrednog zakonodavstva i drugo. Navedene reforme su suštinski doprinele unapređenju privrednog ambijenta za domaće i strane investicije, a time i za brz privredni rast.
Na osnovu novih tendencija i planiranih mera ekonomske politike, očekuje se da će u narednoj godini stopa inflacije biti niža nego u 2007. godini, odnosno da će iznositi oko 6%, kao i da će bazna inflacija biti nešto niža od ovogodišnje.
Planirane mere fiskalne politike, koje treba da utiču na obuzdavanje domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita, istovremeno će uticati i na obuzdavanje inflacionih pritisaka. U 2008. godini očekuje se smanjenje deficita u spoljnotrgovinskom i tekućem platnom bilansu u odnosu na bruto društveni proizvod.
Očekivano smanjenje spoljnih deficita jednim delom će biti rezultat povećanja konkurentnosti privrede Srbije usled primene strukturnih reformi, a drugim delom rezultat planiranih mera ekonomske politike.
Smanjenjem spoljnotrgovinskog deficita obezbediće se da spoljni dug Srbije, privatni i javni, raste sporije od rasta bruto društvenog proizvoda. Takođe, očekuje se da će u narednoj godini započeti zaokret na tržištu rada Srbije u pravcu postepenog povećanja broja zaposlenih. Očekivani rast zaposlenosti je sintetički rezultat realizovanih reformi i planiranih mera ekonomske politike u 2008. godini.
Što se tiče projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja, želim samo da istaknem da je procena da će bruto društveni proizvod u ovoj godini iznositi oko 2.450 milijardi dinara, ili svedeno na glavu stanovnika, oko 4.058 evra, a projekcija za 2008. godinu jeste bruto društveni proizvod od 2.779 milijardi, odnosno po glavi stanovnika 4.573 evra.
Sada bih se osvrnuo na rezultate fiskalne politike u tekućoj 2007. godini. Rezultati fiskalne politike u proteklom delu godine, kao i u konsolidovanom sektoru države, kako u konsolidovanom sektoru države tako i u budžetu Republike Srbije povoljniji su nego što je to planirano. Povoljniji rezultati su posledica primene programa štednje i racionalizacije na svim nivoima države.
U prva tri kvartala 2007. godine ostvaren je suficit u konsolidovanom sektoru države u iznosu od 50,6 milijardi dinara. Suficit je ostvaren na nivou Republike, na nivou lokalnih zajednica i Fonda PIO samostalnih delatnosti, dok su ostale fiskalne institucije bile u ravnoteži. Ukoliko se iz prihoda isključi licenca, a u rashode uključi isplata duga penzionerima i neto pozajmice, što odgovara metodologiji MMF, onda je suficit iznosio oko 11,1 milijardu dinara.
Imajući navedeno u vidu može se konstatovati da fiskalna politika u proteklom delu 2007. godine nije bila odgovorna za ubrzanje inflacije i za rast spoljnotrgovinskog deficita.
Izvršenje budžeta Republike Srbije u prvih 11 meseci je takođe nešto povoljnije nego što bi to odgovaralo dinamici koja je u skladu sa Zakonom o budžetu za 2007. godinu. Pri tome su prihodi otprilike na nivou plana, dok su rashodi i deficit manji nego što je planirano.
Budžet Republike je uredno izmirivao sve obaveze iz tekuće godine, ali je takođe serivisirao oko dve milijarde dinara zaostalih obaveza iz prethodnih godina. Prema metodologiji koju primenjuje Ministarstvo finansija u prvih 11 meseci u budžetu Srbije ostvaren je suficit u iznosu od oko 39 milijardi dinara.
Ukoliko se iz prihoda isključi licenca za trećeg operatera mobilne telefonije, a u rashode uključi isplata duga penzionerima i neto pozajmice.
Dakle, metodologija MMF, onda otprilike nema suficita, odnosno ni deficita, tu smo negde izbalansirani, odnosno suficit je oko 0,5 milijardi dinara.
Prema tome, bez obzira da li se primenjuje metodologija domaća, odnosno ona koja je propisana propisima kojih se drži Ministarstvo finansija ili metodologija MMF, budžet Republike Srbije u prvih 11 meseci ove godine nije kreirao dodatnu likvidnost, pa samim tim nije preko tražnje uticao na rast spoljnog deficita i inflacije.
Ukupni javni dug Republike Srbije krajem septembra 2007. godine iznosio je 713 milijardi dinara, odnosno oko 9 milijardi evra, što iznosi oko 30 posto procenjenog bruto društvenog proizvoda Srbije u 2007. godini. Krajem septembra 2007. godine javni dug Srbije bio je manji za oko 300 miliona evra u odnosu na stanje krajem 2006. godine, dok je u odnosu na stanje krajem 2000. godine javni dug Srbije smanjen za 36,2 posto, odnosno za 5,1 milijardu evra.
Stepen zaduženosti Republike Srbije meren odnosom javnog duga prema bruto društvenom proizvodu u 2007. godini je relativno nizak, iznosi oko 30 posto bruto društvenog proizvoda i može se oceniti kao veoma nizak, i to kako u odnosu na mastrihtske uslove koji govore o 60 posto kao maksimumu, tako isto i u odnosu na zaduženost u zemljama u okruženju.
Najveći deo javnog duga odnosi se na direktan javni dug, koji je krajem septembra 2007. godine iznosio 8,2 milijarde evra, dok je indirektan dug, a tu se radi o dugu po osnovu izdatih garancija, on je iznosio 0,8 milijardi evra. U okviru direktnog duga domaći dug iznosi 3,5 milijardi evra ili 43,2 posto, dok je strani dug iznosio 4,7 milijardi evra, odnosno 56,8 posto. Od ukupnog iznosa domaćeg javnog duga čak 87,6 posto denominirano je u evrima, dok dinarski dug iznosi oko 12,4 posto. Ova okolnost je relativno nepovoljna zbog velike količine duga domaćeg nominiranog u evrima.
Dug po osnovu stare devizne štednje u iznosu od oko 3,1 milijarde evra predstavljao je i predstavlja najveću pojedinačnu poziciju u okviru ukupnog javnog duga Republike Srbije.
U nastavku bih pričao o makroekonomskoj i fiskalnoj politici koja je planirana za 2008. godinu.
Nastavak brzog privrednog rasta, uz održavanje makroekonomske stabilnosti, zahteva ubrzanje ekonomskih reformi, ali i određene promene u ekonomskim politikama, sa ciljem da se neravnoteže u privredi Srbije smanje na održiv nivo. Osnovne neravnoteže u privredi Srbije su nizak nivo domaće štednje u odnosu na investicije i visok nivo potrošnje stanovnika u odnosu na dohotke.
Kombinacija ekonomskih politika, koje je tokom prethodnih godina primenjivano, uticala je da se ove fundamentalne neravnoteže gotovo u celini prenesu na spoljnotrgovinski bilans, dok je njihov uticaj na inflaciju bio relativno mali. U kratkom i srednjem roku ove neravnoteže se mogu redukovati odgovarajućom kombinacijom mera ekonomske politike, dok u dugom roku presudne su strukturne ekonomske reforme.
Ubrzavanje ekonomskih reformi u pravcu izgradnje celovite tržišne privrede treba da obezbedi ključni doprinos povećanju domaće štednje i unapređenju konkurentnosti privrede Srbije. Sa stanovišta unapređenja konkurentnosti, ključne reforme u narednim godinama su sledeće - dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, unapređenje politike konkurencije, stvaranje pogodnijeg ambijenta za investiranje, stvaranje uslova za konkurenciju u infrastrukturnim delatnostima i delimična privatizacija infrastrukturnih preduzeća. Rast domaće štednje i unapređenje konkurentnosti će neposredno uticati na smanjenje jaza između štednje i investicija, a posredno na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita kao njegove ključne manifestacije.
Uloga fiskalne politike je da u narednim godinama smanji učešće javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, kako bi se smanjila ukupna domaća tražnja u odnosu na domaću ponudu. Takođe, neophodno je da se postepeno pređe na suficit, kojim bi se delimično pokrili deficiti u privatnom sektoru, tj. kako bi se stvorio prostor privredi da se sopstvena sredstva, amortizacija i profit, koja nisu dovoljna, povećaju kroz dodatno zaduženje i kroz dodatne investicije.
Važan instrument usporavanja rasta agregatne tražnje je i efikasna kontrola plata u republičkim i lokalnim javnim preduzećima. Usporavanje rasta i promene strukture agregatne tražnje zahtevaju i odgovarajuće mere u okviru monetarne politike i politike kursa dinara.
Predloženi budžet Republike Srbije i ukupna fiskalna politika za 2008. godinu predstavljaju korak u tom pravcu. Procenjuje se da će učešće predloženog budžeta u bruto društvenom proizvodu u 2008. godini biti za oko 0,7 procentnih poena manje, odnosno niže nego u 2007. godini, dok će učešće konsolidovane javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu biti manje za oko 0,8 procentnih poena.
Učešće deficita budžeta Republike Srbije u bruto društvenom proizvodu u 2008. godini iznosiće oko 0,5%, što je nešto niže od planiranog deficita u 2007. godini, ali je pri tome neophodno podsetiti da je u prihod za 2007. godinu bio uključen i prihod od licence za trećeg mobilnog operatera u iznosu od oko 25 milijardi dinara, što je oko 1% bruto društvenog proizvoda.
Ostvarenje neophodnog zaokreta u pravcu dugoročno održivog rasta zahteva u narednim godinama dodatno smanjenje javne potrošnje u odnosu na bruto društveni proizvod, kao i prelazak sa fiskalnog deficita na fiskalni suficit. Ograničavanje rasta plata do nivoa očekivane inflacije predstavlja ključnu meru za redukciju javne potrošnje u 2008 godini.
Učešće plata zaposlenih u državnom sektoru iznosi 9,7 % bruto društvenog proizvoda i ono je među najvećim u Evropi. Visoko učešće troškova rada u javnim rashodima i bruto društvenom proizvodu predstavlja najveću distorziju u strukturi javnih rashoda u Srbiji. Zbog visokog prenetog nivoa plata iz 2007. godine, ova mera neće ispoljiti pune efekte u 2008. godini, ali ona stvara povoljnu osnovu za smanjenje troškova rada u okviru javne potrošnje u narednim godinama.
Tokom 2008. godine Vlada će inicirati detaljnu analizu kojom bi se ispitale sve mogućnosti smanjenja troškova državnog sektora u bruto društvenom proizvodu. U okviru ove analize ispitaće se i mogućnost smanjivanja broja zaposlenih u državnom sektoru. Osim predloženog, neophodno je uspostaviti i kontrolu plata u republičkim, lokalnim, komunalnim i javnim preduzećima.
Druga pozitivna promena u strukturi javne potrošnje koja je započeta u 2006. godini jeste povećanje izdataka za javne investicije. Iako su predviđena budžetska sredstva za javne investicije u 2008. godini nešto niže nego u 2007, ukupne javne investicije će biti znatno veće zbog toga što se u 2008. godini planira korišćenje kredita za finansiranje javnih investicija. Osim toga, u 2008. godini planira se promena strukture javnih investicija u pravcu rasta učešća krupnih infrastrukturnih projekata.
Fiskalna politika treba da doprinese stvaranju povoljnih uslova za investiranje i privredni rast i kroz poresku politiku. Tokom prethodnih godina u ovoj oblasti je ostvaren značajni napredak, tako da je poreski sistem u Srbiji konkurentan u odnosu na zemlje u regionu Jugoistočne Evrope. Poreske stope na glavne fiskalne instrumente u Srbiji su niže ili na nivou proseka u zemljama u regionu.
Na drugoj strani, fiskalna pozicija Srbije u nekoliko narednih godina ne pruža mogućnost za smanjenje poreskih stopa za važnije fiskalne instrumente. Naravno, moguće su takve promene u poreskim stopama kojima bi se smanjivanje jednih poreskih stopa kompenzovalo povećanjem drugih. Stoga će stvaranje podsticajnih uslova za funkcionisanje privrede kroz poresku politiku u narednih nekoliko godina biti fokusirano na pojednostavljenje poreskog sistema i unapređenje njegove alokativne efikasnosti.
Predložene izmene poreskih zakona, koje su upućene Narodnoj skupštini zajedno sa predlogom budžeta, usmerene su u tom pravcu i one neće imati značajniji uticaj na ukupni iznos i strukturu prihoda budžeta Republike Srbije u 2008. i narednim godinama.
Kada se radi o prihodima, planirana ukupna primanja budžeta u 2008. godini iznose oko 640 milijardi dinara, što je za 9,9% više nego u 2007. godini. Ukupno izdavanje budžeta za 2008. godinu predloženo je u iznosu od 654,4 milijarde dinara, što je takođe za 9,9% više nego u 2007. godini.
Budžetski deficit za 2008. godinu planira se u iznosu od 14,8 milijardi dinara, što je za 8% više nego u prethodnoj godini. Osim za podmirenje javnih rashoda, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu predviđa značajna sredstva za finansiranje javnog duga, kao i sredstva za ulaganje u finansijsku imovinu.
Za otplatu glavnice domaćeg i stranog javnog duga predviđena su sredstva u iznosu od 48,3 milijarde dinara, a za nabavku finansijske imovine predviđeno je 26,1 milijarda dinara.
Prema tome, ukupna sredstva potrebna za finansiranje budžetskog deficita, servisiranje glavnice javnog duga i nabavku finansijske imovine u 2008. godini iznose 89,3 milijarde dinara. Neophodna sredstva za finansiranje navedenih namena najvećim delom, odnosno u celini su već obezbeđena u depozitu koji je formiran od prihoda od privatizacije, od prodaje licenci na mobilnu telefoniju, a čija vrednost iznosi oko 90 milijardi dinara.
Tokom 2008. godine planirani su dodatni prihodi od privatizacije društvenih i javnih preduzeća, kao i od prodaje imovine, kojima će se obezbediti dodatna sredstva za finansiranje nakon 2008. godine.
Plan primanja budžeta sačinjen je na bazi ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u prvih 10 meseci 2007. godine i procenama ostvarenje do kraja 2007. godine, zatim na bazi očekivanog nastavka pozitivnog trenda u kretanju privredne aktivnosti u 2008. godini, zatim na osnovu planiranih izmena poreske politike i konačno na osnovu očekivanog smanjenja sive ekonomije putem povećanja stepena naplate poreskih prihoda.
Primanja budžeta Srbije za 2008. godinu planirana su u iznosu od oko 639,6 milijardi dinara i u njima poreski prihodi iznose oko 93%, a neporeski prihodi blizu 7%. U 2008. godini u odnosu na prethodnu godinu svi poreski prihodi planirani su na višem nivou, a najveći rast se očekuje kod poreza na dobit preduzeća, koji je značajan ne samo po visini prihoda po ovom osnovu, već mnogo više, kao pokazatelj dobrog poslovanja privrede. Relativno je visok i rast prihoda od poreza na potrošnju, PDV, akciza i carine, koje održavaju rast domaće tražnje.
U strukturi primanja budžeta dominantnu ulogu imaju prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost. Oni iznose 48,7%. U odnosu na 2007. godinu prihodi po osnovu PDV-a nominalno su veći za 15,2%.
Prihodi po osnovu akciza su drugi po značaju u ukupnim prihodima budžeta i njihovi učešće iznosi 17,4% od ukupnih prihoda, a oni su izračunati tako da nominalno povećanje u odnosu na 2007. godinu iznosi 12,6%.
Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 72 milijarde dinara, odnosno 11,3% ukupnih prihoda budžeta. Nominalno planirani prihodi od ovog poreskog oblika su veći za 17,2% u odnosu na plan za 2007. godinu. Prihodi po osnovu poreza na dohodak su projektovani na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu, u skladu sa visokim prenetim nivoom zarade iz 2007. godine i očekivanim rastom zarada i drugih oporezivih dohodaka, kao i proširenjem predmeta oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana u narednom periodu.
Projektovani prihodi od carina iznose 60,5 milijardi dinara ili 9,6% ukupnog prihoda budžeta.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća i banaka postaju sve značajniji prihod budžeta Republike Srbije. U 2008. godini procena je da će oni iznositi oko 34 milijardi dinara, odnosno 5,3 % ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na prethodnu godinu prihodi od poreza na dobit su nominalno veći za 24,6%.
Planirani neporeski prihodi iznose 43,4 milijarde dinara, što čini 6,8% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. U odnosu na plan za 2007. godinu projektovani neporeski prihodi nominalno su manji za 32,7%. Razlog ovolikog pada je što je u 2007. godini ova kategorija prihoda obuhvatala i priliv sredstava po osnovu prodaje licence za mobilnu telefoniju, a koga u 2008. godini neće biti.
Izdaci budžeta: predloženo je da ukupni izdaci budžeta Republike Srbije u 2008. godini iznose 654,4 milijarde dinara, a što je, kao što sam rekao, 9,9% veće od izdataka u 2007. godini. Od ukupnog povećanja budžeta, 53,1 milijarda dinara ili 91% odnosi se na dve komponente rashoda, i to: povećanje transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i drugim nivoima vlasti i povećanje rashoda za zaposlene.
Prirast transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i drugim nivoima vlasti gotovo u potpunosti je posledica primene važećih ustavnih i zakonskih obaveza, kao što su obaveze usklađivanja odnosa prosečne penzije i prosečne plate do nivoa do 60%. Drugo, Ustavom propisani odnos budžeta prihoda AP Vojvodine i budžeta Republike Srbije. Treće, zakonom propisani iznos transfera Republike Srbije ka lokalnim zajednicama u iznosu od 1,7% bruto društvenog proizvoda.
Kao posledica primene važećih propisa, navedeni transferi veći su za oko 30 milijardi dinara nego u 2007. godini, što je preko 50% od ukupnog predloženog povećanja budžeta. Najveći porast transfera ostvariće se kod Fonda PIO, oko 15 milijardi dinara, čija je namena jednokratno usklađivanje odnosa prosečnih penzija, a isto tako i 10 milijardi dinara koji su vezani za AP Vojvodinu i lokalne zajednice.
Izdaci za zaposlene u 2008. godini biće veći za 23,6 milijardi dinara u odnosu na 2007. godinu. Od navedenog prirasta rashoda na zaposlene, čak 18,5 milijardi dinara odnosi se na tzv. preneti rast, tj. na rast koji bi se ostvario kada bi plate tokom cele 2008. godine bile zamrznute. Planirano povećanje plata tokom 2008. godine jeste samo do nivoa inflacije od 6%.
Sada bih želeo ukratko da obrazložim predložene iznose najkrupnijih pozicija rashoda u budžetu.
Dotacije i transferi. Dotacije i transferi ubedljivo je najkrupnija pozicija u strukturi ukupnih izdataka budžeta Republike Srbije. Predloženo je da dotacije i transferi iznose 233,2 milijarde dinara, što predstavlja 35,6% ukupnih rashoda budžeta Republike Srbije. Kao što je prethodno rečeno, iznos dotacija i transfera, gotovo u celini je određen ustavnim i zakonskim rešenjima.
Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Predloženi transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznose 165,6 milijardi dinara, što predstavlja 25,3% ukupnih rashoda budžeta Republike Srbije. Namena predloženih transfera po korisnicima je sledeća: 127,1 milijarda dinara Republički fond za PIO, 18,5 milijardi dinara za penzije vojnih osiguranika, 15 milijardi dinara Nacionalna služba za zapošljavanje, 4,8 milijardi dinara Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, u čemu četiri milijarde dinara za neosigurana lica i 878 miliona za investicije u zdravstvene ustanove.
Transferi iz budžeta Republike Fonda PIO nalaze se na dve budžetske pozicije, i to u Ministarstvu finansija od 104,6 milijardi i Ministarstvu rada i socijalne politike u iznosu od 22,5 milijardi.
Prihod po osnovu transfera iz budžeta Republike predstavlja značajan izvor finansiranja Fonda za PIO i njegovo učešće u prihodima Fonda u 2008. godini iznosiće jedna trećina, dakle 33% budžet će učestvovati u ukupnom finansiranju. Obaveze budžeta Republike Srbije po osnovu transfera Fondu PIO definisana je Zakonom o PIO.
Predloženi iznos transfera iz budžeta Republike Srbije Fondu PIO u 2008. godini je veći za 15 milijardi u odnosu na 2007. godinu. Ovakav prirast transfera posledica je zakonske odredbe o kojoj je već bilo reči, a odnosi se na usklađivanje prosečnog nivoa penzija.
Posmatrano sa makroekonomskog stanovišta, navedeno usklađivanje odnosa prosečnih penzija i prosečnih zarada posledica je, pre svega, velikog rasta zarada krajem 2006. i 2007. godine, koja je napravila ovu diskrepancu do koje je došlo i koju mi moramo odmah početkom 2008. godine da uskladimo.
Kada se radi o transferima Nacionalnoj službi za zapošljavanje, one iznose 15 milijardi dinara i predstavljaju čak 47,6% ukupnih planiranih primanja ove službe u 2008. godini. Ova sredstva najvećim delom koriste se za isplatu redovnih mesečnih novčanih naknada za slučaj nezaposlenosti i privremenih naknada lica sa teritorija AP Kosova i Metohija.
U 2008. godini planirana je isplata 12 novčanih naknada za 78.000 korisnika novčane naknade, kao i 12 privremenih naknada za oko 23.000 korisnika. Ovim bi se izvršila isplata prava za period od septembra 2007. godine, sa isplatom za avgust 2008. godine, tako da bi kašnjenje u isplati ovih prava bilo svega tri meseca.
Transferna sredstva za Republički zavod za zdravstveno osiguranje u iznosu od četiri milijarde dinara namenjena su za doprinose za zdravstvenu zaštitu osiguranika iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Naime, ovim zakonom propisano je da se određenim licima – deca do 15 godine, studenti do 26 godine života, žene u vezi sa planiranjem porodica, lica starija od 65 godina itd – koja inače ne ostvaruju prihod, mora obezbediti zdravstveno osiguranje, bez obzira što ne vrše uplatu. U tom smislu se sada pojavljuje republički budžet koji nadoknađuje troškove vršenja ovih usluga.
Osim navedenih četiri milijarde za ove namene, u budžetu je predviđeno i 878 miliona dinara za investicije u zdravstvene ustanove. U ovoj cifri se ne nalaze investicije koje se obezbeđuju kroz kredite.
Kada se radi o transferima ostalim nivoima vlasti, oni su predviđeni u ukupnom iznosu u 2008. godini oko 67 milijardi dinara i predstavljaju 10,3% ukupnih rashoda budžeta. Ustavom Republike Srbije regulisano je da transfer AP Vojvodini iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta Pokrajine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodina obezbediće se iz dela poreza na dohodak građana, poreza na zaradu u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodina, a koja pripadaju budžetu AP Vojvodina.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina obezbediće se iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, u iznosu od 22,7 milijardi dinara.
Rashodi za finansiranje dela programa u oblasti kulture u sredstva u iznosu od oko 0,8 milijardi dinara. Preostali iznos sredstava do najmanje 7% budžeta preneće se budžetu AP Vojvodina preko razdela Vladine Kancelarije za nacionalni investicioni plan i kroz ostale projekte NIP.
Kada se radi o lokalnoj samoupravi, transferi lokalnim nivoima vlasti iznose oko 36 milijardi dinara i određeni su u skladu sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno u visini 1,7% ostvarenog bruto društvenog proizvoda za 2006. godinu.
Rashodi za zaposlene za 2008. godinu iznose 176,7 miliona dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 27%. Najveći deo ovih izdataka u iznosu od 160,8 milijardi dinara odnosi se na plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Sredstva za rashode za zaposlene imaće porast od 15,6% u odnosu na 2007. godinu. U okviru planiranih sredstava za plate, sredstva za plate u Ministarstvu odbrane će imati najveći rast, s obzirom na dvogodišnje zaostajanje plata u ovom ministarstvu u odnosu na druge budžetske korisnike.
Socijalno osiguranje i socijalna zaštita, sredstva za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu odnose se na naknadu za socijalnu zaštitu iz budžeta i učestvuje u strukturi ukupnih izdataka sa 10,2%, a planirana su u ukupnom iznosu od 66,7 milijardi dinara.
Rashodi za korišćenje roba i usluga u 2008. godini planirana su u ukupnom iznosu od 45,8 milijardi dinara, tako da u strukturi ukupnih rashoda učestvuje sa 7%. Planirana sredstva za ovu namenu veća su za 6,8% u odnosu na budžet u 2007. godini.
Kada se radi o subvencijama, onda su ukupne subvencije planirane u iznosu od 39,6 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 6%. Od ovog iznosa, najveći deo subvencija se odnosi na subvencije u poljoprivredi u iznosu od 17,3 milijarde dinara, zatim, subvencije za JP "Železnice Srbije" u iznosu od 10,6 milijardi dinara, subvencija u privredi svega tri milijarde dinara, dakle, manje nego u prethodnoj godini, subvencija u turizmu 2,7, subvencije u kulturi od 0,9 i ostale subvencije od oko 4 milijarde dinara.
Za NIP predviđeno je iz budžeta iznos od 34,5 milijardi dinara i on u ukupnim rashodima učestvuje sa 5,3%. Za Nacionalni investicioni plan su za teritoriju AP Vojvodina predviđena sredstva u iznosu od 9 milijardi dinara, a sredstva u iznosu od 10 milijardi dinara za ostale projekte preko Kancelarije za NIP usmeriće se takođe preko resornih ministarstava.
Osnovna sredstva, zgrade i građevinski objekti planirana su u ukupnom iznosu od 29,7 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 4,5%. Planirano povećanje ovih kategorija rashoda u odnosu na 2007. godinu iznosi oko 20%.
Ostali rashodi u strukturi ukupnih rashoda učestvuju svega sa 1%. Sredstva rezerve planirana su svega u iznosu od 3,3 milijarde dinara.
Sada bih rekao nešto o javnom dugu i nabavci nefinansijske imovine. Republika Srbija od početka 2001. godine izdvojila je značajna sredstva za izmirenje obaveza po osnovu javnog duga. Ukupno isplaćena sredstva za servisiranje javnog duga od 1. januara 2001. do septembra 2007. godine iznosila su 3,4 milijarde evra, od čega 1,9 milijardi evra se odnosi na finansiranje unutrašnjeg duga, a 1,5 milijardi evra na servisiranje spoljnog duga.
U okviru navedenih rashoda, troškovi servisiranja stare devizne štednje su najveća pojedinačna pozicija i oni su u navedenom periodu iznosili 1,2 milijarde dinara. U prva tri kvartala 2007. godine ukupni troškovi servisiranja javnog duga u Srbiji su iznosili preko 600 miliona evra.
Vlada Republike Srbije će u 2008. godini nastaviti sa redovnim servisiranjem svih obaveza po osnovu javnog duga. Redovnim servisiranjem javnog duga Republika Srbija je povratila kredibilitet, kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i u Srbiji. U budžetu Republike Srbije za 2008. godinu za ovu namenu su planirana sredstva u iznosu od 65,3 milijarde dinara, što po sadašnjem kursu iznosi preko 800 miliona evra.
Nabavka finansijske imovine. Predlog budžeta Republike Srbije za 2008. godinu sadrži izdatke po osnovu ulaganja države u finansijsku imovinu u iznosu od 26,1 milijardi dinara. Ulaganje u finansijsku imovinu sastoji se od dve glavne komponente. Prva komponenta odnosi se na kredite koje država odobrava po povoljnim nekomercijalnim uslovima, za razvoj poljoprivrede, zapošljavanje i implementaciju tehnoloških inovacija. Druga komponenta se odnosi na učešće države u dokapitalizaciji banaka i nekomercijalnih institucija, kao što su Fond za osiguranje depozita, Nacionalna korporacija za stambene kredite itd.
Dakle, ovim sam dao otprilike u relativno kratkim crtama osvrt na pojedine stavke prihoda i rashoda budžeta i na osnovu izloženog možemo da dođemo do sledećih zaključaka: pre svega, planirana fiskalna politika u 2008. godini predstavlja korak u pravcu smanjenja učešća javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, smanjenja likvidnosnog uticaja države na agregatnu tražnju i poboljšanje strukture javne potrošnje. Stoga predloženi budžet Republike Srbije podržava makroekonomsku stabilnost i nastavak visokih stopa rasta privrede, ali obezbeđuje finansijsku osnovu za ubrzanje reformi privrede i društva.
Predloženi budžet sadrži izbalansirani odnos između socijalnih i razvojnih funkcija države, kao što je prethodno rečeno, planirani rashodi budžeta Republike Srbije u 2008. godini, nominalno će biti veći za 9,9%, što u odnosu na planiranu inflaciju predstavlja realni rast za oko 2%.
U okviru relativno skromnog rasta ukupnih budžetskih rashoda, obezbeđena su sredstva za servisiranje kako redovnih, tako i vanrednih rashoda. Predloženi budžet sadrži dodatna sredstva za transfere od čak 30 milijardi dinara. U budžetu su takođe obezbeđena sredstva za finansiranje dodatnih projekata, kao što su Univerzijada, Evrovizija, projekti u MUP-u, vojsci, pravosuđu i drugo u iznosu od oko 14 milijardi dinara.
Osim toga, u budžetu je predviđeno i tri milijarde dinara za izmirenje ranije nastalih docni u izmirenju obaveza prema ratnim vojnim invalidima, dijaspori, pravosuđu, železnici i drugo. U okviru predloženog budžeta predviđena su i sredstva u iznosu od 34,5 milijardi dinara za realizaciju javnih investicija u okviru NIP-a. Planirana sredstva za ovu namenu, zajedno sa očekivanim prilivom garantovanih i projektnih kredita, generisaće visok nivo javnih investicija, koje će predstavljati jednu od glavnih pokretača rasta privrede u 2008. godini, pa i u narednim godinama.
S obzirom da planirani budžetski rashodi i budžetski deficit rastu sporije od rasta nominalnog bruto društvenog proizvoda, predloženi budžet za 2008. godinu nije ekspanzivan. Međutim, visok nivo spoljnotrgovinskog deficita nameće neophodnost da se u narednim godinama nastavi sa politikom fiskalnog prilagođavanja, sa ciljem da se dodatno smanji učešće rashoda budžeta i ukupne javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu, kao i da se pređe sa budžetskog deficita na budžetski suficit.
Smanjenje javne potrošnje i deficita u odnosu na bruto društveni proizvod je neophodno, da bi se smanjile makroekonomske neravnoteže, bez obzira što država poseduje visok iznos privatizacionih depozita. Trošenje ovih depozita, koji nisu formirani iz redovnih budžetskih prihoda, povećava razliku između domaće ponude i tražnje i na taj način neposredno utiče na povećanje spoljnotrgovinskog deficita.
Smanjenje javne potrošnje i ostvarenje suficita zahteva primenu srednjoročne politike racionalizacije realnih rashoda, čiji glavni elementi treba da budu sporiji rast prosečnih plata od rasta nominalno bruto društvenog proizvoda, smanjenje broja zaposlenih u državnom sektoru, smanjenje subvencija, racionalizacija mreže ustanova u vlasništvu države i prenošenje dela obaveza sa nivoa Republike na AP Vojvodinu i lokalne zajednice, srazmerno povećanju učešća u javnim rashodima.
Na ovaj način izložio sam osnovne elemente budžeta. Nekima su oni bili zanimljivi, nekima nisu. Nadam se da ćete u jednoj konstruktivnoj raspravi koja sledi ukazati na dobre strane, nedostatke i dati neke dobre ideje, a u krajnjoj liniji, glasati i podržati ovaj budžet. Hvala.

Zahvaljujem ministru na iscrpnoj uvodnoj reči.
Da li izvestioci Odbora za finansije Radojko Obradović, zamenik predsednika Odbora, i Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković, predsednik Odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je na sednici Odbora za finansije izdvojio mišljenje, želi reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, potom će vam se obratiti šefovi poslaničkih grupa i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, po redosledu prijavljivanja. To je Čedomir Jovanović, potom narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SRS, potom Balint Pastor i potom Varga Laslo.
Gospodine Maraš, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, šta reći posle ovog čitanja budžeta, maltene od člana do člana, odnosno kompletnog objašnjenja koje ste vi dali. Očekivali smo da ćete vi neke stvari pokušati da odbranite, a ne da nam čitate ono što smo mogli sami da pročitamo u budžetu.
Prvo, hteo bih da kažem, zbog javnosti, da odgovornost, ukoliko ne bude budžet bio usvojen do 15. decembra, pre svega pada na teret Vlade, koja je dostavila ovaj predlog budžeta sa mesec dana zakašnjenja, mesec dana nakon zakonskog roka, odnosno člana 14. Zakona o budžetskom sistemu.
Šta reći o samom budžetu? Budžet je antirazvojni, budžet je antireformski, budžet je predizborni i budžet je rasipnički. Mi smo ovde, gospodine ministre i gospodine predsedniče Skupštine, očekivali da ćemo videti premijera, da ćemo videti potpredsednika vlade, da ćemo videti ministre iz određenih resora koji bi mogli da nam odgovore na određena pitanja. Nažalost, oni su ovde kao najkompetentnijeg možda, ali i kao žrtveno jagnje poslali ministra finansija.
Ovaj budžet je za deset posto veći nego prošlogodišnji. Da li smo mi toliko bogatiji kao društvo i kao država ili je osnovni razlog, pre svega, povećanje zarada po resorima, koje je preko 16 posto u budžetu za 2008. godinu.
Gospodine ministre, vi ste malopre čitali nama i delove iz Memoranduma, međutim, zaboravili ste da spomenete neke važne stvari koje ste vi stidljivo u Memorandumu konstatovali, a to je, pre svega, visok spoljnotrgovinski deficit, na čemu vam je verovatno veoma zahvalan uvoznički lobi, visoka stopa nezaposlenosti od gotovo milion građana, rast javne potrošnje i rast javnih zarada iznad produktivnosti rada.
Sami ste priznali da je to nasleđe iz 2006. godine. Međutim, sve ono što ste vi uneli u budžetu za 2008. godinu pokazuje da vi od tih tendencija ne odustajete. Odgovorna vlada bi u ovom predlogu budžeta, pre svega, pokušala da stegne kaiš. Umesto toga, vi se dodvoravate biračima.
Država ne sme više da troši nego što njeni poreski obveznici unesu u taj budžet. Voleo bih da objasnite neke podatke, pre svega gađanima. Nama koji se bavimo politikom je ovo jasno. Vojna služba bezbednosti ima za 120 posto veći budžet nego 2007. godine ili u ciframa sa 46 miliona na 107 miliona. Vojna obaveštajna služba ima budžet za 150 posto veći nego prošle godine ili u ciframa sa 63 na 150 miliona. BIA ima budžet preko tri milijarde. U kakvoj to državi živimo? Policijskoj, bezbednosnoj? Građani su očekivali da će ovaj budžet, pre svega, imati jedan razvojni i reformski kurs, a ne da se pretvaramo u policijsku i vojnu državu. Za čega se vi to spremate?
Ministarstvo ekonomije ima za 25 posto veći budžet nego prošle godine. Pretpostavljam da je to vraćanje dugova gospodinu Dinkiću, da bi mogao sva svoja predizborna obećanja iz prošle kampanje da ostvari, a to je verovatno ona zimska olimpijada koju je obećao.
Vi ste drastično povećali zarade po određenim resorima. Za zarade u nekim ministarstvima se izdvaja po 75 posto veći budžet nego u 2007. godini, recimo kada je u pitanju Ministarstvo rada. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima za zarade izdvojeno više 80 posto, ali zato ste resor poljoprivrede častili sa svega pet posto više, znači manje nego što je inflacija.
Podsetio bih vas, a vi to sigurno znate, da Hrvatska ima duplo manje stanovnika, ima za 50 posto manje obradive površine, ali zato ima za skoro pola milijarde evra veći budžet za poljoprivredu. O svim detaljima koji su za to vezani ćemo pričati kada dođu amandmani na red.
Vi ste Savetu za borbu protiv korupcije dali manje para i manji budžet nego prošle godine. Nije dovoljno što potpredsednik Vlade odlazi na otvaranje "Delta sitija", što preti da će Savet za borbu protiv korupcije ugasiti i osnovati neko novo telo, nego ste im i smanjili budžet za ovu godinu.
Uprava za izvršenje zavodskih sankcija ima 15 posto manji budžet nego prošle godine. Nije čudo što zatvorenici beže iz zatvora, što zatvorenici daju intervjue iz zatvora, kad im šaljete jasan signal na ovaj način.
Program zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom je uvećan za svega 10 posto. U Srbiji ima 10 posto građana koji imaju status invalida. U jednoj takvoj zemlji vi ste povećali budžet za te osobe svega 10 posto, a ponavljam za vojne službe bezbednosti ste povećali preko 100 posto.
Posebna priča je položaj Vojvodine. Gospodine ministre, strašno je da se ne vidi koliko potiče iz javnih prihoda sa teritorije Vojvodine. Znam da je problem pokazati to. Sa teritorije AP Vojvodina u budžet ulazi oko 27 posto, a svega se sedam posto vraća, po članu 184. Ustava, odnosno tri sedmine ide samo na kapitalne rashode.
Inače, javna tajna je da iz budžeta za 2007. godinu preneta sredstva u Vojvodinu do 1. decembra su svega 41 posto od Ustavom predviđene tri sedmine. Dakle, umesto otprilike 20 milijardi dinara, vi ste Izvršnom veću Vojvodine preneli svega osam milijardi. Sada je još nejasnije kolika sredstva idu Vojvodini.
Vi ste malopre čitali član 4. ovog zakona, što nam uopšte nije bilo potrebno. Nama je bilo potrebno da objasnite tih sedam posto iz Ustava, gde se oni nalaze u ciframa. Postoji devet milijardi na NIP-u. Vi ste to veoma vešto uradili. Naveli ste da se iz poreza na zarade, 18 posto iz poreza na dobit, 42 posto koji su ostvareni na teritoriji Vojvodine, ali nigde niste naveli kolika su to sredstva. Juče smo na Odboru čuli da su ta sredstva oko šest milijardi dinara.
Međutim, ne postoji organ koji će nama potvrditi da je to tako. Želimo da vidimo koja je to cifra koja će ići po ova dva osnova. Kad saberemo, tih sedam milijardi koje ste pomenuli i ovih devet milijardi, dolazimo do samo 16 milijardi, a to je daleko od one tri sedmine koje ste po budžetu dužni.
Gospodine ministre, ako biste saslušali nešto, pa da možete da odgovorite, jer ovako nećete znati šta sam vas pitao. U krajnjoj liniji, da ponovim, pošto je vreme već isteklo, a imam svega pet minuta...

Nije isteklo, gospodine Maraš, imate deset minuta. Samo nastavite.

Čitajući Poslovnik vidim da imam pet, ali hvala vama, gospodine predsedavajući.
Položaj Vojvodine, koji ste vešto Ustavom pokušali da svedete na sedam posto, vi to ne poštujete. Želim da se zna da ova vlada zaista ne poštuje Ustav, pre svega premijer koji se toliko zaklinje u Ustav. Nigde nema sedam posto od republičkog budžeta.
Još nešto bih voleo da uradite, a verujem da će još neke kolege koje su u Odboru za finansije pokušati da dobiju od vas odgovor, šta je, zapravo, budžet Republike Srbije, da li je to onih 680 i koliko milijardi ili 700 i nešto, pošto smo juče na Odboru čuli da postoji ispod crte i iznad crte?
Mi mislimo da je cifra veća od tih 680 i koliko milijardi ste naveli. Znači, cifra budžeta je skoro 10 milijardi evra. Očekujemo da iznos za Vojvodinu, koji bude bio, zaista bude u skladu sa Ustavom.
Još jednom da ponovim, ovaj budžet je antirazvojni, ovaj budžet je antireformski i ovaj budžet je, pre svega, predizborni. To vaše dodvoravanje biračima pred predstojeće izbore skupo će koštati ovu državu. Mnogo više trošimo nego što poreski obveznici unose u ovaj budžet. Nadam se da će i to birači na kraju znati da cene.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, znate šta, 45 minuta čitanja budžeta ne može da popuni prazninu u ovom prvom redu. Vi ste, gospodine Cvetkoviću, verujem, svesni najmanje koliko i svaki poslanik u ovoj sali kakva je zapravo ekonomska politika Vlade čiji ste vi ministar finansija. Ona je jednako ozbiljna i odgovorna koliko se Vlada odnosi ozbiljno i odgovorno prema Zakonu o budžetu za 2008. godinu.
Pre nego što se od parlamenta zatraži podrška za trošenje 655 milijardi dinara, red je da nam predsednik Vlade podnese račun za prethodni budžet. To nije učinio ni predsednik Vlade, naravno, ovde ga nema, ali to niste učinili ni vi, gospodine Cvetkoviću. Ni vi nam niste podneli račun za novac koji ste trošili od juna 2007. godine, pa evo do ovog trenutka.
Niste obrazložili kršenje zakona. Niste nam objasnili zbog čega parlament mora da raspravlja 11. decembra o budžetu, zbog čega opozicija treba da ima razumevanja za zakonsku obavezu koja nalaže usvajanje budžeta za narednu godinu do 15. decembra, kada Vlada nije bila spremna i odgovorna, sposobna da parlamentu na vreme i u skladu sa zakonom prosledi budžet.
Pokušali ste da nas zatrpate ciframa, citatima budžetskih stavki. Uspeli ste da od najzanimljivijeg pitanja u zemlji učinite najdosadniju raspravu. Zato treba malo više života uneti u ovu temu.
Prvo, ko je odgovoran zbog toga što je probijena planirana inflacija? Za 50% je probijena. Umesto planiranih 6, ona je 9,5 i to lažnih 9,5. Ona je dvocifrena, a to se ne očitava u merenju inflacije samo zbog toga što će neke cene, koje su već sada utvrđene kao veće, javnosti biti ispostavljene posle 1. januara. Dakle, zemlja se laže.
Kakva je politika koja je zasnovana na lažima? Ako govorimo o ekonomiji, ona je loša, i ona ne može imati podršku i ne bi smela da ima podršku nijednog poslanika u parlamentu, bez obzira na stranku iz koje dolazi. Nije dovoljno kvalitetno obrazloženje probijene stope inflacije. Pedeset posto greške ne može biti pravdano skokom cene nafte ili sušom.
Tačno je da je promenjeno stanje na energetskom tržištu, tačno je da je sada globalni problem veća cena i porast cene hrane, ali nema nijedne zemlje u Evropi koja je tako krhke ekonomije da promaši za 50% planiranu stopu inflacije. Istu naftu troši Evropska unija. Istu naftu troši Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Mađarska. Te zemlje nisu prekoračile planiranu ekonomsku politiku i u toj meri ugrozile ekonomsku perspektivu kao što je to učinila naša Vlada.
Biće da je nešto drugo uticalo na porast ove inflacije i probijanje planiranih okvira. To isto će uticati i na probijanje stope planirane inflacije za narednu godinu. Ona je već sada neprihvatljivo visoka; 6 % je nešto što ne može dobiti podršku u parlamentu ukoliko ovaj parlament želi da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku.
Mi se zalažemo za zamrznutu stopu i planiranu ciljanu inflaciju od 2%. Ako Vlada nije u stanju da je ostvari, mora da podnese ostavku. Moramo da pronađemo sposobniju Vladu. Dajte nam obrazloženje te greške i tog propusta od 50%.
Ono što nam je važno pre analize ekonomske politike Vlade jeste politički koncept vlade. To ne možete vi da nam kažete, to mora da nam kaže predsednik Vlade, to mora da kaže Vojislav Koštunica. Kakvu politiku vodi Vlada u 2008. godini: da li je to razvojna politika, da li je to ratna politika, da li je to politika integracija u Evropsku uniju ili je to politika izolacije?
Tek nakon dobijanja odgovora na to pitanje mi možemo da analiziramo ekonomski aspekt tog koncepta. Ali, predsednika Vlade ovde nema. Zato mi na osnovu do sada iznetih stavova pojedinih predstavnika Vlade i izjava predsednika Vlade, sa kojima se najčešće upoznajemo u SMS porukama, možemo da donesemo jedan poražavajući zaključak za vas, gospodine Cvetkoviću.
Vi ste formulisali ekonomske ciljeve Vlade koji su potpuno suprotni političkim ciljevima Vlade čiji ste vi ministar finansija. Podsetiću vas koji su ciljevi vaše ekonomske politike: makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda stanovništva, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi, ravnomerniji regionalni razvoj.
Ovo je isto kao ona priča iz 90-tih o švedskom standardu. Makroekonomska stabilnost počiva na monetarnoj i fiskalnoj politici. Ta monetarna i fiskalna politika nisu mogle da obezbede ovoj zemlji onu vrstu stabilnosti koja bi podrazumevala poštovanje zacrtanih planova.
Jednu reč niste rekli o poreskoj politici. Zašto je ta politika važna? Čak 93% prihoda u budžetu se ostvaruju realizacijom te poreske politike.
Od 639 milijardi, mislim, 93% se obezbeđuju naplatom poreza. Kakva je poreska politika vaše Vlade? Da li je ona liberalna, jer se samo tako može obezbediti rast zaposlenosti, dinamični privredni rast, ili je ona restriktivna, jer se samo tako može obezbediti i servisirati skupa država koja sve više troši.
Nije samo Vojislav Koštunica prekršio svoje izborno obećanje. Nije uradila to samo vladajuća koalicija, to ste učinili i vi, gospodine ministre. Ovde u parlamentu ste, obrazlažući budžet za drugu polovinu 2007. godine, i po tome smo zemlja koja je presedan u Evropi, rekli da ne možete da prekršite obaveze prethodne vlade i da je zbog toga veći trošak u budžetu od onoga koji bi bio optimalan, ali da će to biti sanirano zamrzavanjem te javne potrošnje ili zarada u budžetu za 2008. godinu. To niste uradili.
Prevarili ste parlament kada ste tražili podršku za budžet. Ovde sada niste ponudili obrazloženje za tu prevaru, a ne bih izvlačio one analogije koje prate politiku koja vara. Samo vas moram upozoriti da ne možete dobiti našu podršku dok ne ponovite obrazloženje daljeg rasta javne potrošnje koje nije praćeno povećanjem efikasnosti naše države.
Vi tražite od građana da plaćaju državu koja najčešće ugrožava njihov život, njihova elementarna prava. Koja? Recimo, pravo da rade, pravo da se zaposle, pravo da se normalno školuju, pravo da se leče.
Kako možete da budete ministar finansija posle ovakve konstatacije Zavoda za zdravstveno osiguranje. Pročitaću vam to - Zavod neće moći da izmiri obaveze prema zdravstvenim ustanovama za lekove i medicinska sredstva, za lekove na recept prema apotekama i apotekarskim ustanovama. To znači da neće moći da obezbedi prava iz zdravstvenog osiguranja jednom broju osiguranih lica. Zavod će na kraju 2008. godine imati neizmirene obaveze prema zdravstvenim ustanovama, a to će uzrokovati rast zaduženosti zdravstvenih ustanova prema dobavljačima.
Kakva je to politika Vlade koja svesno krši zakone koje je prethodno sama vlast donela? Što ne promenite zakon i taj član 22, koji garantuje učenicima do 15 godina, studentima do 26 godina, izbeglicama, prognanima, invalidima, ženama koje održavaju trudnoću zdravstvenu zaštitu?
Pa, to je kao i preambula Ustava, na koju se pozivate. Kada pitamo ministre šta rade oni i zašto krše zakon i Ustav ove zemlje, oni nama citiraju preambulu Ustava koju mi treba da poštujemo; pa neka Vlada poštuje sama zakone koje je donela.
Morate da predložite izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, brisanje člana 22. Možda bi onda bio manje prognanih i izbeglih u ovoj zemlji.
Ovako žive na periferijama naših opština, bez prava da se normalno školuju, bez prava da se normalno leče, bez prava da normalno rade, bez struje, bez vode, u blatu, preostalo topovsko meso propalih politika.
Ako pogledamo izdatke od 655 milijardi, 176 milijardi su plate zaposlenih. Šta dobijamo mi od tih zaposlenih? Je l' možemo da dobijemo neku procenu? Je l' možemo da dobijemo analizu prethodnih stotina milijardi koje su potrošene? Da li su službe radile svoj posao?
Možemo da pogledamo prioritete. Recimo, najmanje izdavanje, studentski standard, učenički standard, Fond za mlade talente, najmanji, nećemo da pričamo o Biji, pisali smo amandmane o tome, ali morate da nam kažete šta su vaši ekonomski prioriteti, da li servisiranje države koja uništava samu sebe ili definisanje osnova za jednu kvalitetniju perspektivu od one koja nam se nudi. Gde je nauka? Gde je prosveta? Gde su studenti?
Naše funkcionalno obrazovanje je praktično neprimenjivo. Uništavamo generacije, a pri tom nemamo svest o odgovornosti za tako nešto. Ko je odgovoran u ovoj zemlji za činjenicu da je nivo upotrebljivog znanja koji se nudi učenicima i studentima u ovoj zemlji na najnižim granama? Očigledno niko, ili o tome ne treba da razmišljamo pošto se brani Kosovo.
Ako govorimo o ciljevima vaše politike, oni ne mogu da budu ostvareni u oblasti dinamičnog privrednog rasta. Reći ću vam zbog čega? Zbog toga što je ekonomija poslednja briga aktuelne vlasti. Nešto je drugo prioritet Vlade i o tome se toliko puta ovde govorilo. To je odbrana ugroženog nacionalnog suvereniteta, identiteta, Kosova, grešaka, propusta, mitova, tradicije, da ne ulazimo sada u tu priču, biće sednica o Kosovu.
Ali, ovde u ciljevima vaše ekonomske politike mi ne možemo da prepoznamo ništa od onoga što je politički prioritet Vlade čiji ste vi ministar. Kako možete da govorite o ubrzanju procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji a da istovremeno ugrožavate one institucije koje su preduslov ostvarivanja tog vašeg cilja?
U analizi ekonomskih prilika u zemlji EBRD je konstatovao postojanje monopola, kartela koje ugrožavaju srpsku tranziciju. Odgovor Vlade na to je obračun sa Savetom za borbu protiv korupcije, koji je prethodno na tako nešto ukazao. To je jedna od retkih institucija kojoj se smanjuju budžetska sredstva u odnosu na 2007. godinu, svim drugima rastu.
Ako se govori i meri taj indeks kojim se kvalifikuje srpska tranzicija, onda smo mi na poslednjem mestu te liste sa 2,7%, a govorimo o ubrzanju tranzicije. Zašto smo na tako niskom nivou? Otvara se kao najčešći odgovor na to pitanje, pitanje korupcije i nesposobnosti vlasti da realizuje programe koje je prethodno sama utvrdila.
Mi kao opozicija naravno da uvek ukazujemo na loše aspekte ekonomske politike. Neki ekonomski potezi koji su povučeni u poslednjih nekoliko meseci su bili kvalitetni. Nažalost, to su bile samo najave. Gospodine Cvetkoviću, šta je sa PDV-om za dečiju opremu i dečiju hranu? Šta da radimo, da idemo u crkvu da se molimo kao poslanici da bi PDV bio ukinut, pošto Vlada ima razumevanja za molitvu, nema razumevanje za amandman. Nemojte da nam kažete kako to ne funkcioniše u drugim zemljama, funkcioniše.
Ako država nije sposobna da sama obezbedi sprovođenje i poštovanje svojih zakona, onda je ta država nesposobna, nisu zakoni loši. Tražimo od vas da ukinete PDV i da prihvatite ovaj parlament kao instituciju koja vas obavezuje, a da svoje intimno opredeljenje prema Crkvi zadržite za sebe.
Dakle, prošli put ste rekli ne našem amandmanu i amandmanu nekih drugih poslaničkih grupa kada se raspravljalo o porezu na dodatu vrednost za dečiju opremu i dečiju hranu, a onda je Vlada prihvatila sugestiju Patrijarha. Je l' treba Patrijarh da bude poslanik da bi parlament bio mesto na kome se o tome odlučuje na ozbiljan način?
Šta je sa porezom na kapitalnu dobit? Zašto je on tako konfuzan? Zašto izostaje fiskalna decentralizacija? Šta je sa lokalnim samoupravama? Šta je sa poštovanjem tog Ustava, na kome se tako puno insistiralo? Pogledajte koliko se malo sredstava, negde oko 60 milijardi, transferiše lokalnim samoupravama.
Po kom osnovu se formira taj budžet? Pa, tako što od 100 dinara koje se stvore, u svakoj opštini 90 i više završi u centralnoj kasi. Srbija je uništena i vi to vrlo dobro znate, između ostalog i zbog toga što se favorizuje taj princip po kome jedni mogu da parazitiraju i da budu neuspešni na osnovu kase koja im distribuira sredstva onih koji rade i koji su uspešni.
Katastrofalan odnos je prema Vojvodini. To nije političko pitanje, to je preduslov uspešne ekonomske tranzicije koju vi navodite kao svoj cilj. Mi moramo da definišemo neke elementarne principe koji će biti nesporni, i za vas i za svaku narednu vladu: da ova zemlja može da troši onoliko koliko stvori i da u ovoj zemlji perspektivu imaju oni koji rade, oni koji se ne osećaju loše zbog toga što su prvi došli na posao, a poslednji sa posla otišli; a oni koji su navikli na političku korupciju, koja i vas danas obavezuje, ne treba da budu naša budućnost. Neki poslanici su i u analizama ovog budžeta, i moj kolega Maraš, pomenuli da je ovaj budžet delimično i predizborni. On to jeste. Zbog toga što ovaj budžet treba da održi u životu tu iluziju, po kojoj je srpska tranzicija dinamična, a naša ekonomija iz dana u dan jača.
Ako se izanalizira struktura budžetskih prihoda, pokriće budžetskih rashoda, onda će se videti da smo mi daleko od onog što vi opisujete kao naše trenutno stanje. Jedne godine smo prodali duvansku industriju, jedne godine smo prodali fabrike cementa, jedne godine smo prodali mobilnu telefoniju i dali licencu za novu frekvenciju, ali sve to smo učinili da bi se stvorili preduslovi da konačno ovde zaživi ono što je normalni postulat svake zdrave ekonomije, a to je investiranje iz inostranstva.
Hipotekarno tržište koje je uništeno u Americi dodano je pritislo američku ekonomiju i globalnu, ali još uvek ta ekonomija dobro funkcioniše zbog toga što je za zdravo funkcionisanje neophodno oko 70 milijardi dolara mesečnih investicija. Hajde, kažite nam koliko vi stranih investicija očekujete u 2008. godini i iz kojih zemalja.
Pošto smo u stanju neproglašenog rata sa Evropskom unijom i sa SAD, a sa druge strane u stanju podaništva sa Rusijom, iz kojih zemalja vi očekujete strane investicije i to one grinfild? Je l' možemo to da dobijemo kao odgovor? Ako odgovora nema onda nema ni podrške budžetu.
Vaša politika i vaša odrednica prema suštinskim problemima ovog društva vam oduzima pravo na ovaj budžet. Neke vaše kolege su ovde pre vas govorile u parlamentu i rekle da će reakcija Vlade na samoproglašenu nezavisnost Kosova biti žestoka, da ne mogu da ukažu na karakter te žestine jer je to državna tajna.
Ono što nisu rekli, a što svi znamo da će se zapravo desiti je ponavljanje jednog ruskog scenarija iz blokade Berlina. Vi ćete iseći Kosovu struju, blokirati ga u transportu i saobraćaju, pribeći svakom obliku opstrukcije i gurnuti ovu zemlju u konflikt sa onima od kojih očekujete da ovde investiraju.
Opredelite se za jedno ili za drugo. Izađite pred parlament i recite - žao nam je, 2008. godina je godina novih sukoba, jer mi pravimo budžet za tako nešto. Ovi ciljevi su neostvarivi.
Što se tiče trošenja, vi tu ne možete mnogo da nam kažete, ali očekujemo da će se pojaviti vaše kolege ovde. Bilo bi nam važno, recimo, da čujemo odgovor od potpredsednika Vlade kojim se to poslovima bavi njegov kabinet koji je brojniji od kabineta predsednika Vlade, koja su to putovanja koja po svojim troškovima prevazilaze troškove putovanja predsednika Vlade, koji su to angažmani koji po svojim troškovima prevazilaze angažmane predsednika Republike, Narodne kancelarije, Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, Antimonopolske komisije, Saveta za borbu protiv korupcije? Na šta se troši taj novac?
Ovde nema nikoga ko može da nam odgovori na pitanje iz oblasti ministarstva zdravlja i obrazovanja. U toku je štrajk prosvetnih radnika, oni traže veće plate. Šta je sa Nacionalnim investicionim planom?
Gde su efekti i rezultati trošenja tih sredstava? Koliko je ljudi zaposleno, koliko je novih radnih mesta? Gde su oni računari iz izborne kampanje tokom 2006. godine koje je trebalo da dobije svaka škola? Nema ništa od toga.
Četrdeset pet minuta dosadnog citiranja paragrafa, stavova, tabela. Nismo na savetovanju ekonomista u Budvi ili na Kopaoniku, ovde ćemo sedeti ceo dan i očekujemo odgovor da bi mogli ozbiljno da raspravljamo. Nema podrške ovom budžetu upravo iz tih razloga, što niko nije spreman da preuzme odgovornost za trošenje para iz prethodnog budžeta, što nema objašnjenja rashoda, što nema jasnog političkog koncepta koji se finansira i što je, po našem mišljenju, direktno suprotan prioritetima ove zemlje.
S obzirom da ti prioriteti čak nisu ni navedeni ovde, a iz onoga što mi prepoznajemo kao prioritete pretpostavljamo da oni nisu vaši prioriteti, da se nalaze na rubu vašeg interesovanja, s obzirom da se za njih najmanje izdvaja, a to su univerziteti, obrazovanje, nauka i socijalno najugroženiji slojevi našeg stanovništva.
Žao mi je, ne možete da napravite od ljudi izbeglice, prognane, sirotinju, a da se onda o njima ne starate i da čak o njima i ne razgovarate. O tome treba pričati. Mislimo da bi ih bilo manje kad bi ljudi znali šta ih zapravo ovde u Srbiji čeka. I neka se to kaže onima koji se danas pakuju na Kosovu zbog toga što to treba da bude deo političkog projekta koji će naravno zapanjiti svet, a ovde homogenizovati Srbiju oko odbrane nečega što je davno izgubljeno.
Ne, Srbi na Kosovu bi možda drugačije razmišljali kada bi videli kako su prošli oni pre njih, a oni pre njih su ovde poniženi, odbačeni, niko se o njima ne stara, osim pojedinih stranaka koje to rade tako što izazovu incident u parlamentu da bi neko dobio struju, koju potom treba da plaća. Juče ste videli na nacionalnoj televiziji da škola šest meseci nema struju i vodu. To nije tema budžeta, a mi o tome želimo da razgovaramo.
Puno novca, 650 milijardi, puno novca i 639, koliko će se uzeti od građana kroz poreze, ali nijedna napomena karaktera trošenja tih sredstava i činjenice da ćemo podržavanjem ovakvog budžeta u 2009. godinu ući u gorem stanju nego što ulazimo u 2008. godinu, a ono je samo po sebi neprihvatljivo.