Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj budžet za 2008. godinu je isti kao i prethodni budžet DOS-a. Zašto je isti? Sve što obećavate je već viđeno. Država se zadužuje kod ko zna kojih banaka i po ko zna kojim uslovima. Bitno je da ste vi na vlasti, a ko će to da vrati, pa što bi vi o tome vodili brigu.
Koliko je Srbija danas dužna? Analizirajući stavke budžeta tačno se vidi ko u kom pravcu ide. Svaki ministar ima želju da od tog kolača zahvati više za svoje ministarstvo i to se vidi naočigled u ovom budžetu.
Ministar finansija, gospodin Cvetković, na njemu svojstven način predstavio je ovaj budžet u nadi da on ima perspektivu. Koju perspektivu kada je inflacija veća za 50 procenata od projektovane, zaposlenost u ovom budžetu se ne vidi, samo se pominje kao u magli, a znamo kolika je zaposlenost u Srbiji, znamo koji su socijalni problemi u Srbiji i sve što je vezano za rad.
Investicije imaju stavku od 2 do 2,5 milijardi evra. Ko su ti investitori, kad znamo da oni koji ulaze u Srbiju i žele da investiraju ne mogu da se naplaćaju harača, reketa vašim ljudima koji se nalaze na tim mestima da im dozvole i daju sve papire da bi oni mogli da zatvore taj investicioni plan. Hoće svi da se ugrade. E, pa to ne može da izdrži nijedan investitor. Oni već poručuju samo da radikali dođu na vlast, kod njih nema takve rabote.
Kako je planiran ovaj budžet sa deficitom od 14 milijardi, a prethodni sa suficitom od 40 milijardi? To su čudne oscilacije u čudnim poslovima budžeta. Nije valjda da to zavisi od ministara. Koju poruku šalje budžet građanima? Da će penzije, plate, biti veće, ali dokle?
Neko je rekao da je ovo izborni budžet. Glasajte za nas i ne sekirajte se. Ali u životu to nije tako. Pošto sam član Odbora za poljoprivredu, mi smo ovaj deo budžeta koji se zove razdeo 14 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspravljali 26. 11. 2007. godine.
I posle rasprave na Odboru, vladajuća većina je napustila Odbor, tako da Odbor nije imao kvorum da donese bilo kakvu odluku ili zaključak. Shvatio sam da do tog datuma konglomerat vlasti nije bio saglasan sa predloženim budžetom, sa ovim razdelom 14, a to se videlo i kasnije pošto su postojale tri varijante predloga.
Tek kada se istrgovalo, onda je puštena poslednja verzija budžeta za 2008. godinu, smanjena za 80 miliona, a mislim na razdeo 14.
Gospođa Jorgovanka Tabaković vam je u svom profesorskom izlaganju dočarala celu sliku ovog budžeta, gde između ostalog kaže - "budžet je slika i prilika napregnutosti vladajuće koalicije, on je slika sukobljenih interesa ljudi vladajuće koalicije." Ovo je neozbiljan budžet, bez završnih računa, bez revizorske komisije.
Gospođa Jorgovanka dala vam je do znanja i oko konsolidovanih računa, kako oni funkcionišu i u koju svrhu vam služe. To je sve prevara do prevare. Šta biva sa agencijama? Pa mi smo vam uvek ukazivali da su to balasti vlasti i kad se one otmu od vlasti teško narodu.
Kredite uzimate metodom omaške. Što se tiče razdela 14 ovog budžeta osvrnuću se samo na načela iz ovog dela. Nekada ste govorili da poljoprivredi pripada 10 posto od projektovanog budžeta. To znači da za našu poljoprivredu treba planirati 65 milijardi dinara.
Šta se zbiva? Ovim budžetom ste planirali 27 milijardi. To je procentualno manje nego prošlih godina. Čuli smo da je ministar tražio 36 milijardi u nadi da će dobiti 32 milijarde, ali od toga nema ništa. Tu fali jedno četiri-pet milijardi dinara. Poruka je da sa ovakvom politikom poljoprivreda treba da se uništi i da dođe na prosjački štap, kako bi razni belosvetski lobisti mogli da plasiraju i trguju sa poljoprivrednim proizvodima na našem tržištu.
Šta se to dešava u poljoprivredi? Ove jeseni je posejano manje pšenice za 50 procenata od planiranih površina, a planirano je da se zaseje 650 hiljada hektara. Zasejano je negde oko 300 hiljada. Ova setva poručuje građanima Srbije - čuvajte hleb i hlebno žito, imamo toliko da morate da vodite računa o svakom parčetu hleba. A nekada smo bili i izvoznici pšenice i to kvalitetne pšenice.
Subvencije u poljoprivredi su planirane sa cifrom od 15,3 milijardi dinara. I to je malo, ako znamo strukturu organizacije poljoprivrede. Za mehanizaciju tri milijarde, to su navodno povećanja u odnosu na prethodne godine. A znamo kakva nam je mehanizacija u Srbiji. Sve su to izrađene mašine i ta mehanizacija mora hitno da se obnavlja, ako želimo da stanemo u red sa naprednim zemljama Evrope.
Što se tiče ovih subvencija za vodoprivredu, i one su male. Znamo šta nam je činila suša i šta su nam činile poplave, tako da ovu oblast treba kvalitetno tretirati projektovanim finansijskim sredstvima. Navešću vam samo jedan primer koji je jednostavan, a to su zalivni sistemi u Srbiji koji su na najnižem stepenu u ovoj oblasti.
Mi trenutno imamo tri posto površina pod zalivnim sistemima, a bilo bi dobro kada bi taj procenat bio 10. Tada bi mogli da izbegnemo sve nedaće vezano za sušne godine, a šteta od suša i poplava, ove 2007. godine je bila preko 40 milijardi dinara.
Znamo da je globalno zagrevanje na vidiku i da će suše biti učestale iz godine u godinu i da zalivnim sistemima treba posvetiti veću pažnju.
Postoje kanali i kompletna infrastruktura u Srbiji, tu su reke, jezera, sve je već tu, samo sa malo truda ta oblast može da se podigne na zavidan nivo. U ovu oblast je Ministarstvo planiralo 50 miliona dolara za tri godine i to je pod znakom pitanja ako neko ne bude vršio neke rebalanse budžeta i ova sredstva usmerio ka ski-stazama.
Svugde i na svakom mestu pričamo o ruralnom razvoju, a ove godine u budžetu smo smanjili tu cifru za 300 do 400 miliona dinara. To je katastrofa. Ko će nam ostati na selu u budućnosti? Koje generacije da ostanu na selu kad znamo u kakvoj je situaciji danas selo: u lošem stanju po svim pitanjima. Ovaj budžet planira stidljivo 100 evra po hektaru. To je malo. Znaju moji prijatelji koji oru i seju tu našu zemlju. Hoćemo da stočarstvo da dovedemo do bebi-bifa. A kako kad ne ulažemo u taj proizvod? Tih 8.800 tona, to je već poznata cifra i nju moramo prevazići, i time govedarstvo podići na viši nivo.
Što se tiče svinjogojstva, ono svake godine doživljava takva oscilatorna kretanja da smo na današnji dan došli do stanja da je cena žive stoke niska, a cena kukuruza visoka i dolazi do naglog slabljenja ove proizvodnje. Seljaci sada više razmišljaju o nekim drugim uzgojnim vrstama, a svinje polako smanjuju u svojim oborima.
Ta politika mora da se promeni i da seljaci uzgajivači svinja znaju bar orijentaciono kolika je cena i koliko mogu da proizvedu u toku tog turnusa. Mi proizvodimo oko dva miliona tovljenika, a sa malo truda države možemo da proizvedemo osam miliona tovljenika.
Voćarstvo i vinogradarstvo ovim budžetom je manjkavo za 220 miliona dinara, a znamo da su šljive i vinogradi bili naš brend. Ove godine su Rusi otkupili sve iz programa sirove šljive. Znači, treba država da šljivu vrati na nivo Drugog svetskog rata. Tada smo imali u Srbiji 40 miliona stabala šljive i po tome smo bili poznati.
Vinograde hoćete da podižete, ali tu slabo radite. Samo jedna napomena, u Italiji vinogradari treba da se namuče sa administracijom oko zasada, kod nas to još nije tako. Zašto ne koristite kao država te prednosti. Znači, treba hitno sva vinogorja zasaditi mladim i novim sortama vinove loze.
Znači, od projektovanih 65 milijardi nema ništa. To vam je verovatno strategija za neke naredne godine. Nećete vi to dočekati, jer će radikali radikalno pomoći sektoru poljoprivrede kad na leto preuzmu vlast. Od kredita ste našli kao bolji put, to su subvencije. Smatramo da kredite treba da dobiju stvarno oni koji ostaju na toj crnoj ili žutoj zemlji i da oni osete blagodet kredita, gde kamate treba da budu simbolične, jedan do tri posto, a ne 10 i 20 procenata.
U ovom razdelu ima toga još što nisam pomenuo, a to je šumarstvo. Za ovu oblast je trebalo izdvojiti više u smislu da se saniraju ove štete koje su nastale putem požara koji su harali 2007. godine. Opožareno je 33.229 hektara šuma i šumskog zemljišta, u državnom vlasništvu 11.778 hektara i u privatnom 21.411 hektara. Štete su oko 40 miliona evra. Za sanaciju tih požara Ministarstvo mora da preduzme i dodatna finansijska sredstva kako bi to bilo sanirano.
A da bi povećali šumovitost Srbije po glavi stanovnika, tu treba dodati, napraviti plan, odnosno plan postoji samo da se krene u tom pravcu. Kolika su za to potrebna sredstva, ovom prilikom ne želim da komentarišem, to se zna. Samo da vas podsetim, treba što više proizvesti i zasaditi sadnica na terenu.

Reč ima narodi poslanik Zoran Krasić.

Obično budžet iza velike količine brojeva prikriva nešto ili pokazuje nešto. Kada onaj ko predlaže budžet ima neku svoju ideološku postavku, onda to može da se shvati i da se pronađe neka logika između brojeva. Ali, to od kada je DOS došao na vlast s vremena na vreme se menja i dobija neke druge oblike.
Da bi se bolje shvatilo ovo što ću u nastavku da pričam, da vas podsetim da DS obično kada kreće u izbore izmišlja poneku parolu, visokoumnu parolu, parolu koja se zasniva na nekoj nauci. Tako su odjednom prilikom pozivanja građana da glasaju za njih rekli, izbori su trenutak kada se zaključuje društveni ugovor između građana i onih koji treba da budu vlast. Kasnije ću da vam objasnim da je ta teorija napuštena još 1805. godine, ali to nije problem da Mićunović filozofira na taj način. Nedavno je bila još jedna parola, samo je jedan život, samo se jednom živi. Ona u suštini jeste protestantsko-materijalistička, sebična, nespojiva našem prostoru, ali i ona je dala neke rezultate.
Sada ću da vam pokažem da te obe parole se nalaze u ovim brojevima ovde. One su jako izražene.
Znači, ako je ovaj budžet društveni ugovor u ponudi DS-a, onda devet miliona građana Republike Srbije treba da zaključe donošenjem ovog zakona ugovor sa Vladom koja istupa u ime, sada ću vrlo precizno da kažem, negde oko 300.000 zaposlenih u državnoj administraciji, ako se tome doda još 105.000 zaposlenih u zdravstvu, znači građani Srbije, dakle devet miliona, zaključuju ugovor sa nekih otprilike 310.000 do 320.000 građana, koji su direktni korisnici ovog budžeta.
Kakav je taj ugovor? Taj ugovor u režiji DS-a jeste, vi što ste građani morate da plaćate poreze, takse, naknade, da bi ovi koji su u upravi dobili plate. Kakve su njihove plate? Dragan Todorović nekoliko dana priča ovde kakve su te plate.
Da li to građani Srbije mogu da plaćaju? Oni su izračunali da mogu do nekog iznosa, ali njima treba više, skoro 15 milijardi. Vidite koliko su oni skupi u tom društvenom ugovoru. Da su to ponudili prilikom izbora i da su rekli da će ovako da rade, siguran sam da ljudi ne bi glasali za njih, ali oni kažu - pošto ste glasali, dali ste nam pravo da vodimo državu.
Morate da znate, dragi građani, šta sve tu ima. Dakle, 32.000 je vojnika, to će da se otpusti. Usput da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj što se predstavlja da je ministar odbrane, on je nekada radio u Ministarstvu, pa je bio višak radne snage, pa je uzeo 40 plata da bi oslobodio mesto da se više nikada ne zaposli u državnoj službi. Sada je ponovo došao u državnu službu.
Vi pričinjavate štetu direktno na taj način što je on u radnom odnosu u Ministarstvu odbrane. On je primio otpremninu da ne bude više uopšte u državnoj službi, a vi ga vratili ponovo. Šta se radi sa radnicima koji izgube posao? Oni se ne vraćaju.
Rekli ste, crveno-crna koalicija ima preko 100.000 policajaca, pa kada ste došli na vlast, rekli ste 20 i nešto hiljada, ali to je malo. Sada ste sve to podigli na 43.000, verovatno vam je i to malo. Kada ste došli, imali ste vojsku 60 ili 70 hiljada, a sada ste to sveli na 32.000.
Zašto sve ovo pričam? Za ovu vladu svaki građanin Republike Srbije je trošak, a oni u svom poslovanju smatraju da troškove treba da smanje. Kako se smanjuju troškovi? Od kada su došli oni na vlast, svake godine 30 hiljada ljudi više umre nego što se rodi. Nemojte da se iznenadite, ako i dalje budu na vlasti, da za nekoliko godina predlažu - penzije se ukidaju, nema više penzija. Zašto? I penzija je trošak.
Kako oni gledaju troškove? Ne mogu da obezbede pare koliko je njima potrebno, onda dajte da prodamo sve i mahom su sve prodali. Zašto - da bi napunili, kome, ovima 305 hiljada zaposlenih. Dva miliona ljudi radi i obezbeđuje svojim radom plate i egzistenciju, i status, molim vas status, još važnije, ljudima iz ove struke, koji su na vlasti, i oni imaju sve poluge da nateraju tih 1,7 miliona ljudi da sve plate da bi ovi uzeli. To je taj društveni ugovor DS - drp sistem, drpi gde stigneš.
Šta imamo kao rezultat? Imamo mafijaško-zelenaške banke, da, mafijaško-zelenaške banke, i to je ta politika. Hajde malo da popričamo. Već nekoliko godina promovisan je jedan sistem da za stabilnost dinara i za stabilnost cena odgovara NBS.
Narodna banka Srbije stalno nas obaveštava kako u ovoj zemlji inflacija treba da bude manja, a Vlada nas stalno obaveštava kako inflacija treba da bude veća.
Ovaj iz NBS kaže da inflacija treba da bude manja, da bi mi bili interesantni stranim investitorima i onima koji ulažu sredstva u Srbiju da mogu odavde da izvlače profit - bankarima. Ali, ovima ne odgovara. Njima treba inflacija. Imamo taj sukob Narodne banke i Vlade i taj sukob neće da se reši.
Kakva je odgovornost onoga ko odgovara za stabilnost cena? Nikakva, digne se kurs, vrati se kurs, digne se kurs, vrati se kurs, a cene uvek rastu. Je li tako? Da li ovi potenciraju pitanje odgovornosti - ne. Njih to ne interesuje. Zato što je Vlada tako podeljena, sankcionisana na etape - jedna, druga, treća.
Da li se ovde vidi neka vizija šta ova vlada planira? Mi smo imali prilike ovde da slušamo Mlađana Dinkića kako je bio, jurio irske setere po Irskoj i izneo njihovo irsko čudo. Irsko čudo traje 30 godina, 15 godina je bilo neuspešno, postalo je uspešno, kako kažu Irci, kada su rešili tri stvari. Prvu stvar koju su rešili bilo je obrazovanje. Druga stvar koju su rešili je bio socijalni konsenzus, socijalni dogovor.
Da li imamo mi socijalni dogovor u našoj zemlji između svih interesnih grupa - nemamo. Imamo ga s vremena na vreme, kada Vlada organizuje neki štrajk, štrajk da bi se podigle plate, da bi se podiglo nešto, da bi navodno oni nešto smirivali i završili ono što su oni planirali.
Treća stvar su investicije. Gde su nam te investicije? U čemu se ogledaju te investicije koje dolaze u Srbiju? Ko se zaposlio od tih investicija? Samo znamo, prema vestima, da je Mlađan Dinkić toliko i toliko miliona odobrio toj i toj firmi, koja je rekla da će na nekoj ledini napraviti nešto i nešto, a to nešto će da zaposli toliko novih radnika. Znači, nama trebaju investitori iz inostranstva koji bi koristili sredstva budžeta. Sve je nakaradno postavljeno. Ovde nema vizije, nema jasnog programa.
Postoji taj koncept društvenog ugovora - jedan je život, jedan je život ove vlade, društvenog ugovora po drp sistemu, uzmi da ovo sve isfinansiramo. Gde je tu stabilnost? Da li ste vi pitali građane Republike Srbije da mi treba da imamo samo 30 hiljada vojnika. Da li ste pitali vi građane Srbije koliko mi treba da imamo radnika zaposlenih u Narodnoj kancelariji? Koliko treba da imamo zaposlenih u ministarstvu koje ima šest državnih sekretara kod Mlađana Dinkića? Niste pitali građane, odrezali ste, vi ste vlast.
Koliko hiljada novih ste zaposlili od 2001. godine do danas i kojih novih - svojih novih, vaših ideoloških sledbenika, kojima ste vi obećavali, vašim prvoborcima.
Zato ste izmišljali agencije, zato ste izmišljali radna mesta. Izmišljate i putničke automobile, sve izmišljate, a ono što je atribut države uništavate i sve ste to uništili.
Sad pokušavate i kažete da država ne sme da ima nikakve privredne funkcije, ne sme da se pita ni za šta. Šta kada prodate to - drži vodu dok majstori odu. Šta će da ostane posle vas? Ko će posle da podigne zemlju? Sa čim da se diže zemlja? Koji su vaši rezultati? Koji su vaši ciljevi - makroekonomska stabilnost, privredni razvoj, skup lepih pričica. Mi smo podneli veliki broj amandmana, pa ćemo povodom svake stavke da iznesemo konkretan stav i konkretnu kritiku. Da se vratim na onaj početak.
Kada vam nešto predloži DS znajte da je to tekovina iz 1848. godine. Takav je bio zakon o radnim odnosima, takva je parola društvenog ugovora. Pa dajte malo osavremenite se, pogledajte neka moderna shvatanja neka - objektivnih i subjektivnih prava pojedinaca, mesto i uloga pojedinca u jednom društvu.
Prilagodite nešto makar onome od čega će građani Srbije da imaju neke koristi, a ne o tome da vodite računa kako ste se dogovorili, koliko će koja štrafta da ima, koliko će da ima ovo ministarstvo, koliko će da ima ova stranka, koliko će da ima ona stranka. To je tako očigledno. U svim vašim prepirkama ovo je ipak budžet koji se tiče samo izbora i ničega više drugog.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, neka se pripremi narodni poslanik Nikola Savić.
Nema Slaviše. Narodni poslanik Nikola Savić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas kada u ovom parlamentu usvajamo predlog budžeta za 2008. godinu, u Srbiji štrajkuju prosveta, sudstvo, vojni rezervisti. Najavljuju se štrajkovi u prosveti, u državnoj upravi i u još mnogim drugim granama. To je najbolji dokaz da ovaj budžet nije projektovan prema građanima Srbije, nego prema nekim drugim potrebama.
Naravno, ako se malo dublje zaviri u ovaj budžet, onda se može videti prema kome je projektovan ovaj budžet. Ovaj budžet je projektovan prema potrebama nevladinih organizacija i prema potrebama same Nataše Kandić. Naravno, ovo ne govorim napamet, ovo ću sve dokazati kada budem detaljnije obrazlagao stavke budžeta. Čini mi se da je i Nataša Kandić imala dominantan uticaja na ovaj budžet. Džaba nam radovanje zbog činjenice da uskoro nećemo gledati Karlu del Ponte, kada imamo drugu ženu, domaću Karlu del Ponte, koja se ni po čemu ne razlikuje od one prave.
Kao što sam u uvodu rekao, moje izlaganje će se najviše odnositi na stavku - dotacije nevladinim organizacijama - ekonomska klasifikacija 481. Naravno, ne želim da kažem da nam nisu potrebne nevladine organizacije i apriori nisam protiv njih, jer ima onih nevladinih organizacija koje su i te kako potrebne, ali sigurno nam nisu potrebne one nevladine organizacije koje kontroliše Nataša Kandić i njoj slični.
Evo, izvući ću samo po ministarstvima koliko se odvaja za nevladine organizacije u kojem ministarstvu. Evo, recimo, u Službi za ljudska i manjinska prava, za nevladine organizacije 188 miliona, u Ministarstvu inostranih poslova 17 miliona, u Ministarstvu odbrane 4,2 miliona, Ministarstvo rada i socijalne politike 85, pa 17, pa 48, pa 480, Ministarstvo zaštite životne sredine 12 miliona, Ministarstvo kulture 180 itd.
Znači, da ne nabrajam sve, jedna ogromna suma novca se odvaja za nevladine organizacije. Što je najbitnije, ovde se u budžetu ne kaže o kojim je nevladinim organizacijama reč. Navodi se samo nekoliko taksativno nevladinih organizacija, kao što je recimo u Ministarstvu odbrane, za Savez rezervnih vojnih starešina, onda za rad političkih stranaka, za finansiranje obnove Hilandara itd.
Što se tiče transfera ostalim nivoima vlasti, za Koordinaciono telo Preševo, Bujanovac, Medveđa izdvaja se 310 miliona. Nije mi jasno kako je Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu organ vlasti i mislim da su ova sredstva prevelika, pogotovo ako se zna da sam Pčinjski okrug, kome pripada Preševo, Bujanovac i Medveđa, ima budžet od devet miliona, a samo za ovo koordinaciono telo se izdvaja 310 miliona.
Da li je možda neki novi Nebojša Čović stavio šapu na ovaj novac i kako će se njime raspolagati?
U Ministarstvu kulture stavka od 110 miliona izdvaja se za obnovu Hilandara, ali se ona usmerava opet preko nevladinih organizacija. Zbog čega se ovaj novac za obnovu Hilandara usmerava preko nevladinih organizacija, kada znamo da postoji Ministarstvo vera i postoji Zavod za zaštitu spomenika kulture?
Kod Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, pod stavkom subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, 31.800.000 dinara opredeljuje se programu razvoja klastera. Tako piše u budžetu. Slušajte sada molim vas. Gospodine ministre, pitam vas, ko vam je podvalio ovaj izraz "klaster"? Da li vi uopšte znate šta je klaster?
U doslovnom prevodu reč "klaster" znači kasetna bomba, a u širem značenju može se prevesti kao nešto grozno, što je opet na neki način kompatibilno sa nazivom kasetna bomba.
Zaista, opet ona stara vaša praksa da kad želi nešto da se prikrije nazove se nekim izrazom kojeg niko ne razume, možda lepo zvuči, ali ovde i ne zvuči lepo, možda zvuči lepo za one koji ne razumeju, ali pošto dolazim iz Niša, morate da znate da ste na ovaj način povredili sve građane Niša, koji su na nekoliko lokacija tokom NATO agresije stradali od navedenih klastera, odnosno kasetnih bombi.
Među njima je bila i jedna mlada žena od 25 godina, student pete godine medicine u sedmom mesecu trudnoće, stradala je od ovih klastera na pet metara od zgrade Niškog univerziteta. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nikoli Saviću. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.       

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred nama drugi primerak istog budžeta. Ne bih znao zašto je onaj prvobitni budžet povučen sa dnevnog reda, a mogu da kažem da ovakav predlog kakav jeste ništa naročito i ništa novo nisam ni očekivao od Demokratske stranke kada je u pitanju budžet.
Sve stavke koje su ovde u budžetu predviđene uglavnom imaju za želju da se sakrije činjenica da se u 2008. godini planira enormno veliko zaduženje države. To zaduženje države je putem garancije koju će Republika Srbija da izda raznim javnim preduzećima, ustanovama, fondovima, kreditima koje će država sama da uzme i emitovanje hartija od vrednosti putem najverovatnije Narodne banke Republike Srbije.
Mogao bih da razumem želju predlagača kada bi ta sredstva bila u stvari investiciona sredstva. Međutim, čitav budžet, čak i ovaj prezadužen budžet, isključivo ide u javnu potrošnju, za izdržavanje državnog aparata. Imali smo priliku da čujemo gospodina Todorovića, koji je čitao kolike su plate u pojedinim državnim organima i nije vam dovoljno to što već jedan deo vaših stranačkih prijatelja i funkcionera ima izuzetno visoka primanja, već nastavljate sa otvaranjem agencija.
Evo, čak i u razdelu Ministarstva za ravnomerni regionalni razvoj već se spominje nova agencija, inicijalna sredstva za osnivanje agencije itd. Obično rukovodioci tih agencija su vama ili stranačke kolege, ili prijatelji, ili rođaci, a plate koje primaju u takvim paradržavnim organima, jer ne mogu drugačije nikako agenciju da nazovem, jesu iznosi koje neko primi za dve ili tri godine koliko oni prime za jedan mesec, i to kažem ne nižih zarada u Republici Srbiji nego prosečnih.
Znači, jedno umnožavanje državnog aparata konstantno postoji, a sve pod izgovorom da je to nešto moderno, da je to stav Evropske unije, da mi u stvari usaglašavamo naše državno rukovodstvo, odnosno državni aparat sa aparatom zemalja Evropske unije.
Možda u nečemu i pokušavate da ih imitirate, ali u ovome vrlo neuspešno, to mogu da kažem, jer ako postoji veliki broj agencija u nekoj državi, onda je broj državne administracije u ministarstvima izuzetno mali, odnosno ministar je taj koji samo koordinira jednim manjim timom i tehničkim službama, a rad agencija za koje je on nadležan, odnosno koje odgovaraju njemu za svoj rad.
Ovde to nije slučaj. Znači, broj radnika u ministarstvu se neprestano povećava, u državnoj upravi se neprestano povećava, broj agencija se neprestano povećava, broj zaposlenih u agencijama takođe i valjda zbog stalnog jednog pritiska SRS-a kada su u pitanju agencije da ne bi Skupština osnivala više agencije, doneli ste Zakon o osnivanju agencija za osnivanje agencija. Tu ste pokazali kakvu u stvari državnu politiku vodite.
Obezbedili ste sredstva čak i putem kredita za izdržavanje jednog ogromnog državnog aparata koji ničemu ne služi, mogu da kažem, veći deo državnog aparata ničemu ne služi. S druge strane, Vlada pokazuje izuzetno malu brigu za privredu i poljoprivredu, a možemo da kažemo da je poljoprivreda naša strateška grana i da ne možemo da imamo ni industriju bez poljoprivrede.
U kom pravcu ide vaša briga za poljoprivredu? Pa evo, u sledećem: država će uzeti kredite, daće kredite, te iste, poljoprivrednicima, umesto da to uradi iz realnih izvora. Ali, kako? Razumeo bih da postoje određene subvencije u poljoprivredi, u smislu da se za gotov poljoprivredni proizvod da određena subvencija. Međutim, ovde toga nema, subvencionisanje pravog nema, znači, da subvenciju dobije neko ko koliko vredi, koliko napravi, koliko stvori.
To država neće da plaća, ali hoće da podiže kredite, da kredite, naravno, pod izgovorom da radi za poljoprivredu, plasira navodnim poljoprivrednicima, a najčešće su to u stvari ljudi koji su vrlo bliski strankama koje raspolažu tim sredstvima.
Samo da navedem jedan primer zloupotrebe, gospodine ministre, i to vašeg stranačkog kolege, tadašnji ministar u Vladi Zorana Đinđića, Marija Rašeta-Vukosavljević, podigla je podsticajni kredit za razvoj poljoprivrede, a otvorila je noćni klub. To je potpuna istina, to je čak i priznala, čak je i Zoran Živković tražio od nje da podnese ostavku zbog toga.
Tako vi iz DS raspolažete narodnim parama. Dok je bio ministar poljoprivrede iz G17 plus, čak su osnivali mrežu poljoprivrednih proizvođača koji su morali da budu članovi G17 i odatle plasirali sredstva za kredite. Samo su članovi G17 mogli da dobiju kredit iz poljoprivrednih fondova.
Opet, nikakve kontrole nije bilo i većina tih kredita su zloupotrebljeni.
Čak postoje i dopisi, nije to sporno da se dokaže da je tako, da tadašnji ministar, Dulićka, šalje opštinskim odborima cirkularna pisma kako treba da postupe, kako da pronađu građane koji će da dobijaju kredite iz njenog ministarstva.
Kada je u pitanju industrija, kada je u pitanju stimulacija izvoza, to ne postoji, postoje navodno sredstva u budžetu Republike Srbije kojima će da se obezbede izvozni aranžmani. Ama ljudi, ostavite vi privredu, da se oni sami snalaze, najbolje oni znaju svoju brigu da brinu, ali ih nagradite kad nešto plasiraju izvan zemlje, pod uslovom da to nije sirovina ili poluproizvod i da je većinski vlasnik kapitala državljanin Republike.
Znači, da je osnivač sa ove teritorije, a ne da je došao ko zna odakle. Međutim, toga nema, opet će čak i takva sredstva po nekom ključu koji odredi Dinkić, pošto je to sad novac koji iz budžeta ide njemu, ta sredstva da budu opredeljena.
Da je tačna činjenica da je ovaj budžet i rasipnički, i da će zadužiti još više građane Srbije, ide u prilog kako ste prikazali prihodnu stranu, odnosno rashodnu stranu budžeta Republike Srbije. Znači, pokušali su da ga prikažu samo sa onim iznosima i budžetskim primanjima koja su očigledna da su budžetska i ne mogu da se prikažu drugačije, jer i laik zna da to mora da bude prihod budžeta.
Međutim, prihodi budžeta su i prihodi od privatizacije, toga ovde nema. A kredite koje ste planirali da podignete, to ste prikazali na vrlo lukav način tako što ste i podizanje kredita, i vraćanje starih kredita stavili kroz jednu poziciju, u jednoj tabeli budžeta Republike Srbije.
Ali, i to bi bilo previše glomazno i previše veliko, pa ste na sasvim drugom mestu stavili na jednom da se glavnice otplaćuju, a na drugom mestu kamate.
Znači, očigledna je želja da Vlada Republike Srbije, odnosno DS, sakrije koliko planira da zaduži državu u toku 2008. godine. Koliko je to ozbiljno zaduženje da navedem samo iz jednog primera, da se za prateće troškove zaduživanja planira skoro dve milijarde dinara. Neka uzme neko digitron pa neka izračuna koliko kredita može da se podigne sa dve milijarde dinara, ako su troškovi zaduživanja u proseku od 1 do 3%. To je iznos koji ne verujem da ćemo uskoro moći, ako nastavite ovim tempom, da plaćamo.
Gospodine ministre, dugujete građanima Srbije još jedno objašnjenje, a to je da izađete za ovu govornicu i da kažete da je emisija hartije od vrednosti isto što i štampanje novca, da država na taj način štampa novac, često obezvređuje dinar, da Narodna banka Srbije takođe emituje hartije od vrednosti i igra se kursom dinara.
Ko god da ima malo smisla za posao, imo nešto slobodnih para, samo novim kursnim razlikama je novac mogao da dva ili tri puta oplodi samo na špekulaciji u vezi samoga kursa i ne može niko da me ubedi da iza toga ne stoji guverner Jelašić, ne stoji ministar Dinkić, a bogami, gospodine ministre, počeo sam da sumnjam da i vi u tome delu imate svoju ulogu kada su u pitanju hartije od vrednosti.
Izađite i kažite da je u toku 2006. godine Narodna banka Srbije emitovala hartije od vrednosti u iznosu od 30 milijardi dinara, da je napravila gubitak od 30 milijardi dinara i da su taj gubitak morali da plate građani Srbije iz budžeta Republike Srbije.
To je što se tiče špekulacija. Mogu da kažem još jednu stvar, gospodine ministre, da ste u jednom delu čak bili vrlo bezobrazni i prema narodnim poslanicima, mislim da je to član 22, koji se tiče tog nekog viška sredstava koji je uplaćen političkim strankama, napisali ste kao da su stranke pokrale taj novac.
Nemam ništa protiv, ako je greškom došlo do viših odnosno većih davanja, da se taj novac vrati u budžet odnosno građanima Srbije, ali nemojte da okrivljujete političke stranke. Za nesaglasnost Zakona o finansiranju političkih stranaka i budžeta Republike Srbije, kriv je predlagač zakona. A zašto je političkim strankama više novca isplaćeno, kriv je ministar kao izvršilac budžeta i kriva je Uprava za trezor, koja se stara o usklađenosti zakona o budžetu sa drugim zakonima.
Tako da nemojte da optužujete tim tekstom političke stranke koje su trošile, ne nego kojima je greškom Ministarstva i Trezora više uplaćeno. To bi bio prihvatljiviji izraz. Prihvatite odgovornost na sebe kada je to u pitanju.
Još uvek i Odboru za finansije i ovoj skupštini dugujete objašnjenje šta je to budžet i zašto mi pravimo konsolidovani račun trezora? Biće o tome u raspravi o budžetskom sistemu, zašto ako sve vreme pokušavamo da budžet umanjimo, da li njegovu prihodnu, da li njegovu rashodnu stranu. Prikažite jedanput lepo: budžet je tolki, najjasnije što može, da laik može da pročita.
Poreski prihodi su toliki, prihodi od taksa, pa pravosudnih, pa administrativnih, pa koje koji sud naplaćuje, opštinski, okružni jesu toliki, napišite zadužićemo budžet tolko, emitovaćemo hartije od vrednosti tolko, a ne da se stalno nešto krije i ako hoćemo nešto da saznamo moramo dobro da potražimo ona najsitnija slovca koja možete da stavite u ionako sićušan, da kažem, materijal koji je po obimu izuzetno veliki ali fizički mali, da pronađemo stavke kako mislite da napravite budžet i kako ćemo ta sredstva da trošimo.
U svakom slučaju, gospodine ministre, da završim ovim, SRS je podnela preko 70 amandmana. Drago mi je u jednom delu da se ovaj budžet i rasprava o budžetu poklopila sa predstojećim predsedničkim izborima.
Mislim da je predlog budžeta izuzetno loš za predsednika DS Borisa Tadića. Ovo će biti prava poslastica za poslanike SRS, da pokažu kako Boris Tadić i DS misle u 2008. godini da troše narodni novac.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću. Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović. Neka se pripremi narodni poslanik dr Zoran Šami.

Kolege poslanici, prvo moram da iznesem jedno svoje lično mišljenje i ubeđenje i jedno razočarenje što, kada se radi o ovako ozbiljnom zakonu, o izglasavanju budžeta Republike Srbije, ovoliko malo ljudi učestvuje u raspravi u načelu i ovoliko malo ljudi iz vladajuće koalicije istinski misli na stvarni standard našeg naroda i na ono što je napisano kako će se potrošiti sva ova sredstva koja su kupljena godinu dana.
Ono što sam želela da kažem, usred ove najozbiljnije rasprave, juče na tajnom sastanku predsednik Skupštine raspisuje izbore. To je više nego poražavajuće za narod, a ono što sam u međuvremenu čula u hodniku, to je da je svojoj koleginici iz DS rekao - moraš da sediš u prvoj klupi i da klimaš glavom, jer neko mora da ostane u sali i da klima glavom. Poštovani građani, to što su oni ostali u sali u prvoj klupi i da klimaju glavom nama apsolutno ništa ne znači, naročito ne SRS i naročito ne građanima Srbije.
Još nešto što sam primetila juče, a to je da poslanik iz DS, koji se jako obradovao raspisivanju izbora, konkretno se radi o Srđanu Milivojeviću, došao je i onda je pružio ruku prvo gospodinu ministru i onda redom od poslanika do poslanika, od klupe do klupe čestitao predizbornu kampanju. U tome mu se pridružio i narodni poslanik Jovan Nešović, poslanik G17 plus iz Kraljeva.
Oni su se juče obradovali, ne znam čemu, smatram da je suviše rano i smatram da će biti vremena kada će stvarno da se razočaraju i to vrlo brzo. Smatram da raspisivanje izbora ima velike veze sa budžetom i ovo što sada govorim nije samo politički govor, nego ću kasnije objasniti da ima velike veze sa dnevni redom. Ono za šta su se obradovala ova dva čoveka juče i za šta su se obradovale ove dve stranke je upravo zato što smatraju da njihova politika i njihovi izborni rezultati imaju veliko uporište u ovom političkom projektu koji je sve samo ne ekonomski dokumenat, odnosno ne ekonomski projekat.
Evo kako su ove dve stranke instalirane u ovom budžetu i kako ću objasniti reči gospodina Cvetkovića, ministra finansija, kada kaže da njegov budžet, odnosno budžet vladajuće koalicije, odnosno Ministarstva finansija nije izborni. Jeste izborni i to ću vam objasniti. Ovo ne mogu da nazovem knjigom, smatram da je ovo skup samo nekih statističkih podataka, gospodine ministre.
Vi ste prekjuče, kada ste davali neki svoj ekspoze vezano za budžet, imali veliku muku da pročitate, vaše čitanje je otprilike trajalo jedan sat i vi ste se preznojili dok ste ovo pročitali, ne ovo nego određene segmente. Zamislite kako se preznojio jedan običan građanin Srbije, kako su se preznojili svi građani Srbije dok su došli do ove cifre koju ste ovde nazvali budžetom Republike Srbije.
Ovaj budžet Republike Srbije nije vaša zarada. Ovaj budžet Republike Srbije, kao što znate, ispravite me ako grešim, u 93% prihoda jeste prihod iz poreza građana. Građani Republike Srbije, sa kojima se poistovećuje SRS, nisu očekivali da vaša ekspertska Vlada i vi kao eksperti nećete ispuniti ono što ste obećali narodu 2000. godine i tako izveli prevrat, jer ste obećali narodu bolji život.
Tada su još postojale naše fabrike, gospodine ministre i gospodo iz vladajuće koalicije. Tada je Srbija još imala kapitala, ali fabrike nisu radile. Vi ste iskoristili srednju klasu, srednji sloj našeg naroda, kojeg sada više nema, pomoću njega ste izveli prevrat 5. oktobra, jer ste tada obećali, u stvari doslovce ste ovako govorili, ne konkretno vi nego ljudi iz DS, konkretno, neću govoriti sada ko, jer tog čoveka više nema, da nas na granici čekaju ogromna sredstva koja će podići "Zastavu" u Kragujevcu, koja će podići Fabriku vagona u Kraljevu, koja će podići "Magnohrom" u Kraljevu, koja će otvoriti sve zatvorene firme i koja će ponovo da vrate reku ljudi koji su ostali bez posla u svoje fabrike.
Vi ste pomoću te političke i socijalne manipulacije uradili ono što ste uradili 5. oktobra 2000. godine. Inače, da je narod znao šta ga čeka i da će tranzicija trajati osam godina i da još uvek nije izvesno kada će da se završi, znate kada biste izveli 5. oktobar i kada bi došlo do promena do kojih je došlo. Vi ste u stvari tada prevarili narod.
To nije demagoška priča niti politička SRS. To je jedna istinita priča, to su činjenice iz života. Skoro sam došla u redove poslanika i nosim najsvežije utiske iz naroda, potičem iz srednje klase i odlično znam šta boli ovaj narod.
Ono što sam htela da vam kažem zašto je vaš budžet predizborni. Zato što ste u budžetu instalirali dva čoveka koje niste mogli da izbegnete, jedan se zove Mlađan Dinkić, a drugi se zove Dragan Đilas. Taj prvi koji se zove Mlađan Dinkić ima nadležnosti nad regionalnim razvojem, nad turizmom, nad skijalištima, nad privatnim preduzetništvom, nad privatizacijom i svim onim što je vitalno i što je od izuzetnog značaja za opstanak ovog društva.
Ono što radi sa njegovom minornom strankom, koja je jedva prošla cenzus, on vam je u stvari napravio Vladu. Kako vam je napravio, tako ste i pukli. Možda je malo grub izraz za mene, ali je pravi izraz za vas. Vaša vlada ne postoji.
Vi ste morali da raspišete izbore jer ste morali između dva zla da izaberete manje. Niste mogli više da trpite neizvesnost koju vam nudi određena politička situacija i morali ste da prekinete negde na nekom mestu. Kako i šta videćete kako, i videćete dokle ćete da stignete.
Uradili ste najgore, ne samo za narod, nego ste uradili najgore i za vašu stranku. Vrlo nelogičan potez po meni. Meni je žao, ali nije mi žao jer je upravo sada red na SRS i konačno je red da ovaj narod dobije jednu pravu vladu i jednog pravog predsednika, koji će istinski da misli na narod i koji će istinski da izvede ovaj narod iz ove tame, iz ovog tihog samoubistva u koje ste doveli.
Jedno je, rekla sam, Mlađan Dinkić. Dali ste mu sve moguće resore. Da li ste morali ili ste hteli, to vi najbolje znate, a najbolje narod oseća šta to znači. Drugo, ono što ste napravili, molim vas gospodine Cvetkoviću za pažnju, ono drugo što ste napravili, to je Nacionalni investicioni plan. Dali ste ogromna sredstva u ruke jednog čoveka koji se zove Dragan Đilas. Šta on radi sa tim sredstvima?
Evo šta radi. Po nekim zahtevima lokalnih samouprava, upravo to radi, sprema se za predsedničke i lokalne izbore, pa onda Mlađan Dinkić i Dragan Đilas rade zajedno. I onda će doći u Kraljevo, ta gospoda, otvoriće svoje kancelarije, kao što otvaraju. Nezavisno od naroda, mi ne znamo šta rade te kancelarije.
Jednostavno traže da se sav narod politizuje, hteo on to ili ne, traže od građana na silu da budu pripadnici njihovih stranaka da bi mogli da uzmu kredite, da bi mogli da uvedu struju, da bi mogli da naprave nešto puta i ne znam šta već sve obećavaju. To su sitna obećanja. Apelujem na naš narod da više na takva sitna obećanja ne pada. Takva sitna obećanja su od 2000. do 2008. godine dovela do propasti. Ljudi, mi umiremo polako, nemamo čime da se lečimo.
Rekla sam o Mlađanu Dinkiću, rekla sam o Draganu Đilasu, još nešto da vas pitam. Prošle godine, odnosno ove tekuće, ova ista gospoda su imala približno ista sredstva. Hajde da pitamo građane Kraljeva - šta su oni osetili kao boljitak, konkretno u Kraljevu, od ministra za regionalni razvoj, ravnomerni regionalni razvoj, koji je 1:15, što nije normalno ni u jednoj zemlji. Šta je uradio taj Nacionalni investicioni plan za Kraljevo?
Znate li da imamo vodu punu fenola koju pijemo? Znate li da Ibar kad izlije, bunari izliju? Znate li da taj Ibar ide sa Kosova? Znate da nas niko ne obaveštava šta će biti kad se Kosovo proglasi nezavisnim? Znate li da neko može da nas potruje preko noći? Znate li da niko nikada o tome mislio nije?
Znate li koliko izbeglica imamo u Kraljevu? Gde vam je stavka u budžetu za takve stvari?
Za rad i socijalnu politiku, Ljajić, koji kaže prekjuče na B92- jeste, vi ste u pravu, mi nismo moćni da radimo svoj posao, ne možemo da uhapsimo Mladića, mi to ne umemo, ne da nećemo, nego ne znamo.
Još nešto. Gde su vam stavke za ove promašene privatizacije? Šta ćete raditi sa ljudima iz Magnohroma? Ljudi iz Magnohroma su se obraćali svim državnim institucijama za koje su ljudi mislili da postoje, a državne institucije ne postoje. Ne mogu da objasnim ljudima da državne institucije ne postoje i ono što postoji nije u koordinaciji jedna sa drugom. Podelili ste tako ministarstva da pojma nemate šta koje ministarstvo radi.
Vi kao ministar finansija ne znate gde stoje državne rezerve. Kažete ne znam, pitaću. Vi kao ministar finansija ne znate da su pelene kod nas tri puta skuplje nego u Nemačkoj. Vi kao ministar finansija, verovatno nemate male bebe, možda imate unučiće, ali vi verovatno kupujete one džambo pelene od 50 komada. Neko kupuje po jednu ili dve, samo za noć. Preko dana pere, rizikuje da se dete prehladi.
Vi naši veliki eksperti, stručnjaci koji su 2000. godine došli na vlast da vrate privredu na svoje noge, našli ste da zarađujete na fiskalnoj politici. Našli ste da zarađujete na plenama za bebe. Kažete - ne možete da se odreknete tog vida dohotka u budžetu jer smatrate da mora negde neka opšta stopa da se poveća, ukoliko se odreknete pelena.
Šta vi to, ljudi, radite ? Zar ne znate drugačije da zaradite nego na bebama? Zar ne znate drugačije da zaradite nego da uzmete od majke koja ujutru ode u prodavnicu, nema drugu prodavnicu osim Maksi diskonta, Tempa i ostalih veleprodaja, maloprodaja.
Još nešto da kažem, nije kriv Mišković, nije kriv nijedan tajkun u ovoj zemlji, kriva je vlast, krivi ste vi gospodo. Mi smo od 2000. godine očekivali, svi građani Srbije, srednja klasa. Mislim da mnogo štošta imate da kažete posle ovoga, naročito na vašu ekspertsku vladu koja zarađuje na pelenama i na fiskalnoj politici.
Napunili ste budžet 93% od građana od fiskalne politike. Smatram da ovaj vaš budžet ne zaslužuje nikakvu pažnju. To što ste došli ovde i što klimate glavom u prvim redovima dva-tri dana ništa ne znači. Videćemo koliko ćete amandmana SRS da usvojite. Smatram da ćete usvojiti samo one formalne prirode, da se čuje da ste vi nešto usvojili, a možda i mi ne treba da pišemo više takve amandmane, gde vam je tačka, da vas gramatički ispravljamo, da vam dajemo tu mogućnost da javno kažete da i vi sarađujete.
Jako mi je žao što imam malo vremena za sve ovo, ali ono što mogu da kažem, da ono sinoć, ko je gledao, a gledalo je više od pola Srbije, da gospodin ekspert za masovne komunikacije, gospodin Oberšal, sinoć je svedočio u korist SRS, odnosno u korist srpskog naroda.
Mogu da mu se zahvalim u ime srpskog naroda, kako nas je lepo branio svojim neznanjem i kako je dozvolio da naš najveći srpski patriota – najveći srpski junak, jedan od najvećih, možda i najveći, istorija će pokazati – pokaže svo znanje, svo umeće, svu inteligenciju i sav svoj moral koji čovek nosi, jer on kaže - imam samo zvezdano nebo iznad mene i lični moral u sebi, samo me to obavezuje i ništa više.
Ljudi, SRS će ovog puta sigurno pobediti i povesti ovaj narod na pravi put. Hvala vam.