Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne)
Po Poslovniku, narodni poslanik Slaviša Topalović. Nije valjda predsedavajući prekršio Poslovnik?

Gospodine Albijaniću, pročitajte Poslovnik, pa mislim da će vam biti jasno. Član 225. Hteo bih da se osvrnem na izlaganje gospodina Vujadinovića.

Rekao sam da niko ne sme da dira gospodina Vujadinovića ovde u Skupštini.

Da li ste vi neki supermen?
Malopre smo čuli od gospodina Vujadinovića hvalospeve kako se odlično živi u Srbiji otkako je DOS došao na vlast, kako svi mogu da uzmu kredite, da se zaduže i prezaduže, kako su velike plate, kako je kupovna moć povećana.
Evo vam nekoliko podataka, gospodine Vujadinoviću, i vama iz DOS i iz DS, jer ostalih nema, valjda je pukla ta vaša koalicija. Od privatizacije Robnih kuća je dobijeno 2,6 milijarde dolara. Do tada ste imali 2 milijarde dolara direktnih investicija uloženih u našu zemlju. Od 2 milijarde dolara direktnih investicija, stopa nezaposlenosti raste. Znači, pored toliko ulaganja.
Ne znam gde je sada potpredsednik Vlade Božidar Đelić, on je izašao. Da je tu, sada bih mu objasnio. Od njega samo želim da čujem, kao i građani Srbije, kako je uspeo na svoje ime da uknjiži 11 miliona evra akcija Meridijan banke, a posle objavljivanja u štampi i posle govora poslanika SRS u Skupštini o tome, odjednom Božidar Đelić nema ni jednu akciju u Meridijan banci. Znači, gde je trag tih njegovih akcija u vrednosti od 11 miliona evra, kada porez nije platio, ako ih je prodao, kome je prodao, gde su te akcije završile i na koji način je on to stekao? Žao mi je što je izašao.
Da se vratimo na ovo. Stopa nezaposlenosti je u porastu. To je rekao pre dva dana i vaš ministar finansija gospodin Cvetković. Opet kažem, od dve milijarde direktnih investicija, ni jedno radno mesto. Koliko to investicija treba da bude uloženo u Srbiju da bi se stopa nezaposlenosti umanjila ili skroz svela na nulu? Koliki je to novac, ako vama nije dovoljno dve milijarde ni za jedno radno mesto?
Gospodine Vujadinoviću, zaboravili ste u svom govoru da kažete i da se osvrnete na to koliko je građana Srbije ostalo bez posla, bez plata i bez svog radnog mesta. Nedavno sam pričao ovde o Aerodromu ''Nikola Tesla'' i 440 radnika koji su ostali bez posla otkako im je došao novi direktor Bojan Krišto iz G17, šifrovane stranke. To su vaši, gospodine Albijaniću. Vi ste mi pretili da ćete odmah izaći na repliku posle toga, ali ste izašli iz sale.
Samo još jedna rečenica. U kojoj vi zemlji živite kada ne znate kako narod živi u Srbiji i koliko ljudi je ostalo bez posla u Srbiji?

Replika, narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovana gospodo, veoma kratko. Jake i prejake reči izađu i zaborave se, ali cifre ostaju. Cifre su, i vreme, i nama i svima sudija (da, i taj članak). Cifra je pobednik i ona kaže ovo što sam, praktično, citirao.
Drugo, nikada nisam rekao da je dobro, niti to mislim. Ni blizu nije dobro, ali je, gospodo, bolje, mnogo je bolje. To cifre kažu.

Gospodine Vujadinoviću, ako sam vas dobro razumeo, vi kažete da je matematika kraljica nauka? Hvala.
Konačno, prelazimo na redosled narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Lazarević.

        Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, u ovoj objedinjenoj raspravi danas imamo na dnevnom redu, dva vrlo bitna zakona, čini mi se, pre svega za građane Srbije, dakle, Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji i ovaj drugi zakon o kome ću nešto više govoriti, a to je Predlog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju ostvaruju građani u procesu privatizacije.
Dakle, o privatizaciji ste mogli da čujete podrobnije. Na jedan, čini mi se, fleksibilniji i pravičniji način uređuje neke delove koji se tiču privatizacije u budućnosti, za ove firme koje su preostale da se privatizuju.
Onemogućavaju one sa sumnjivim kapitalom da učestvuju u privatizaciji, a negde je i fleksibilniji prema radnicima, koji prosto imaju svoja prava koje moraju biti zaštićena u onom radu koji se tiče da ako tri meseca, recimo, ne primaju platu i one minimalne zarade, može da se raskine taj proces privatizacije.
Ovaj drugi zakon, a čini mi se da je značajan, pre svega zanimljiv je za građane, za bar četiri miliona građana Srbije. To je Predlog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu u procesu privatizacije. Moram da napomenem da ovaj zakon, zapravo, proističe iz obaveze Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, koji propisuje da će i oni građani koji nisu učestvovali, to jest nisu dobili akcije u privatizaciji, dobiti akcije pa da se privatizacija završi, a da će dobiti te akcije koje su išle u privatizacioni fond.
Dakle, 15% od svakog preduzeća koje se privatizovalo bile su u privatizacionom fondu i sve te akcije za ovih 68 preduzeća vrede, po procenama, negde između 200 i 250 miliona evra. Kada bi se to podelilo na četiri miliona građana koji do sada nisu ostvarili ovo pravo od prodaje društvene imovine koju su i oni stvarali, to bi bila mala suma koju bi građani dobili, čini mi se da bi bilo ponižavajuće za građane Srbije da na taj način učestvuju u dobijanju akcija koje su svakako zaslužili.
Onda dolazimo do ovog predloga zakona koji podrazumeva privatizaciju šest javnih preduzeća. Čini mi se da je to jako dobra ideja i to podržavamo. Svakako G17 plus podržava tu ideju da se privatizuju i ovih šest javnih preduzeća koje svakako najviše vrede.
U kasnijem izlaganju objasniću zašto su tih šest javnih preduzeća dobar reper za sve ono što se dešava.
Ako uzmemo, recimo, da četiri hiljade dinara treba da podelimo na četiri osobe, ovaj zakon predviđa da svaka osoba dobije po 1.000 dinara i to je negde pravično. Da li je najpravednije ne znam, nisam siguran, ali ako podelimo ovih 1.000 dinara svakom od njih, u sumi, u jednoj porodici, to će značiti da su svi podjednako dobili.
Ovde smo čuli raznorazne ideje da li se može podeliti po godinama, da li po godinama radnog staža. Mislim da je ovo ipak najpravičnije, i oni mladi, i oni studenti, i oni koji su sada postali punoletni i koji postaju punoletni, imaće prava i mogućnosti da nauče šta je to berza i država će im u tome pomoći.
Čini mi se da je ovo jedan od retkih praktičnih zakona koji pomaže ljudima da se na jedan besplatan način školuju i gde država daje nešto građanima Srbije.
Hajde da krenem sa tim i da objasnim, a pre svega, građanima Srbije, poslanici svakako to dovoljno znaju, nije na odmet ponoviti ko sve ima pravo na ove besplatne akcije.
Dakle, ove besplatne akcije koje će se deliti imaju svi punoletni građani Srbije koji ispune pet sledećih uslova: da steknu punoletnost do kraja 31. decembra ove godine, drugi uslov je da imaju državljanstvo Republike Srbije zaključno sa 30. junom 2007. godine, treći uslov je da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije sa 30. 6. 2007. godine, četvrti uslov da do sada nisu učestvovali u procesu dobijanja akcija i peti uslov je da budu evidentirani.
Dakle, svi oni, a predviđa se, kao što sam rekao, da ih ima četiri miliona, koji ostvaruju ovo pravo i koji se evidentiraju uz sve ove prethodne uslove koje sam pobrojao, imaće pravo da dobiju akcije koje su zapravo podeljene u dva dela. Prvo će imati pravo na akcije, a kasnije, kada se ta preduzeća privatizuju i kada se utvrdi tržišna vrednost svih tih javnih preduzeća, imaće pravo da trguju tim akcijama.
Druga kategorija ljudi koji će imati pravo da dobiju akcije od prodaje javnih preduzeća to su zaposleni u tim javnim preduzećima. Dakle, samo da pomenem, šest javnih preduzeća će ući u ovaj proces privatizacije to su NIS, EPS, Telekom, JAT, Aerodrom "Nikola Tesla" i Galenika.
Šta i kako se deli? S jedne strane, deli se novac, to smo rekli, do kraja 2008. godine, Akcijski fond će prodavati sve one akcije koje su u privatizacionom fondu nagomilane tokom ovih godina, dakle, 68 preduzeća je privatizovano, ali sva ostala koja budu privatizovana do kraja 2008. godine ući će u tu sumu koja će se podeliti.
Pretpostavljam da ima puno zainteresovanih koji će ove akcije platiti ne niže nego što su ih kupovali na početku, ne niže nego što su firme koje su se privatizovale, oni koji su otkupili na početku ove firme plaćali te akcije, neće plaćati po nižoj ceni.
Siguran sam da će akcije skočiti i da će cene ovih akcija biti mnogo veće zbog toga što su te firme uspešne, a pojavljuju se novi ozbiljni igrači na ovom tržištu koji će biti zainteresovani da investiraju.
Ono što je drugo što će se podeliti, to su akcije i to smo već rekli, 15% od šest javnih preduzeća. Do kraja 2010. godine se predviđa da će se javna preduzeća privatizovati. Po kom modelu ovaj zakon ne predviđa, niti prejudicira, ali smo mogli da čujemo i od potpredsednika Vlade da postoje različiti modeli i mislim da će Vlada izaći sa strategijom uskoro na koji način će se privatizovati javna preduzeća. Svakako da će morati da se vodi računa o tome da država u nekim od tih javnih preduzeća svakako mora da ostane većinski vlasnik.
Ono što je treći segment ovih podela, a to je ovih 200 evra, očigledno definitivno i ono najznačajnije što će zaposleni u ovim javnim preduzećima dobiti, pošto je uz saglasnost Vlade ovaj deo o onom bonusu otpao. Dakle, 200 evra po godini radnog staža dobiće svi zaposleni i čini mi se da je to takođe pravično da podele sa građanima Srbije, sa onima koji do sada nisu imali pravo da ostvare akcije, svu tu sumu koja će biti na raspolaganju.
Mislim da je bitno za sve one koji su ravnopravni članovi ovog društva i učestvovali su u izgradnji tih javnih preduzeća, da li od poreza koji su se odvajali tokom ovih godina, za sve one prosvetne radnike, zdravstvene radnike, za sve one koji rade u vojsci, policiji, ali i za poljoprivrednike, za nezaposlene, za studente, za te mlade ljude koji dolaze, bitno je da će i oni učestvovati u raspodeli ovih akcija i da će imati pravo da tim akcijama krenu u jednu novu priču, a to je trgovina na berzi.
Zašto su ove akcije potpuno besplatne, to je jako pozitivno i treba napomenuti. Potpuno su besplatne ne samo što ih država daje, nego zato što se oslobađa onog poreza koji biste plaćali na njih i pri tome će država, to jest Vlada izabrati brokere koje će ona platiti za prvu trgovinu tih akcija. To je jako bitno. Dakle, građani su potpuno oslobođeni svih troškova koje će imati kada krenu u trgovinu ovim akcijama.
Prenos tih akcija će se, kao što sam rekao, obavljati tako što će svi evidentirani imati pravo na njih. Dakle, ta evidencija će se obavljati u šest meseci, pretpostavljam, po usvajanju zakona. Neće biti kraći rok od šest meseci. Jako je bitno da građani znaju da je ta evidencija potpuno besplatna. Imali smo prilike da prethodnih meseci, možda malo ranije, vidimo neka udruženja građana koja su se pojavljivala i koja su čak naplaćivala neke iznose građanima da upisuju besplatne akcije.
Dakle, građani treba da znaju da su to najobičniji hohštapleri koji ne to nemaju pravo, koji to nisu mogli da rade.
Agencija za privatizaciju će potpuno besplatno, preko određenih svojih službi, obezbediti i omogućiti da građani potpuno besplatno upišu svoje akcije.
Na kraju krajeva, jako je bitno da prava ovih akcija nisu prenosiva. Dakle, bilo je reči, čini mi se da treba da se još jednom potencira, ne postoje oni mešetari koji će vam ponuditi neku nižu vrednost da bi ranije otkupili, zato što će predvideti da te akcije neće vredeti, naravno predvideti po njihovom, pretpostavljam, pogrešno. Ne postoji mogućnost da prenesete akcije na nekoga, osim nasleđivanjem u slučaju smrtnosti člana porodice koji je ostvario pravo na te akcije.
Dozvolite da kažem nešto o dobrobitima koje će ovaj zakon o besplatnoj prodaji akcija imati kako za same građane, tako i za preduzeća, ali i za državu u celini. Dakle, na neki način, jedna dobrobit koja nije valorizovana u materijalnom i dobrobit je za sve, tj. pravda za sve. Svi građani su na neki način ovim obuhvaćeni, i svi građani imaju neku solidarnost i treba da budu u delu podele onoga što je država rešila da proda.
Mislim da je to jedna od moralnih kategorija koje će građani osetiti, a svakako da je uvođenje akcionarstva i oživljavanje naše berze takođe bitno. Vi ćete dobiti jedan papir čija će vrednost će se utvrditi kada se to preduzeće proda, javno preduzeće, u roku od šest meseci i dobićete vrednost tog papira. Vi ćete moći da trgujete. Ili ćete ih prodati odmah, ili ćete kalkulisati i probati da zaradite, a što je takođe jedan od modela poboljšanja rada same berze.
Ono što mi se čini da je jako bitno, a ovde nije pominjano, doći ćemo do javnosti u radu javnih preduzeća. Kada postanemo akcionari ili kada ta javna preduzeća emituju neke akcije koje će građani moći da kupuju ili kada promene svoje vlasnike, neće moći da Narodna skupština i poslanici se bore sa tim da saznaju kolike su plate zaposlenih u javnim preduzećima. Neće moći da to budu neke tvrđave koje su zatvorene i znaćemo kako rade.
Ovih dana smo mogli da pročitamo i jedan od izveštaja transparentnosti koji je govorio kako građani participiraju rad nekih javnih preduzeća. Dakle, tamo gde su građani procenili da moraju da plaćaju, na neki način da podmićuju zaposlene u nekima od javnih preduzeća, kao što je, recimo, da bi dobili priključak za telefon moraju da daju 420 evra. To se više neće moći događati. Javnost u radu tih javnih preduzeća će ovim biti zaista transparentna i biće omogućeno svima da, pretpostavljam, nadam se da će se to dogoditi, da imaju uvid u to kako ta javna preduzeća rade.
Za preduzeće je jako bitno da ova sredstva koja će dobiti od te privatizacije ulože u restrukturiranje, i to će omogućiti da ta preduzeća bolje rade i da imaju bolje uslove.
Za državu, na kraju krajeva, država kada proda deo kapitala imaće sredstva da ulaže u izgradnju mostova, u ravnomerni regionalni razvoj, da radi na izgradnji infrastrukture ove Srbije i čini mi se da je to takođe nešto što je jako bitno da prosto ujednačimo različite delove ove države na pravi način i da pomognemo i izgradimo tamo gde je jako bitno.
Dakle, svakako će grupa G17 plus podržati ova dva zakona i svakako ćemo glasati. Mislim da na kraju, ako dozvolite da kažem, ovo ne doživljavam kao politički marketing i ne doživljavam kao predizborni trik, jer mislim da su građani ovo zaslužili zakonom koji je još 2001. godine usvojen, ali je ovo proces koji će do 2010. godine, do kada se ne restrukturiraju sva privatna preduzeća, biti za sve građane, pa bez obzira koja vlada bude tada na vlasti ili koja opcija bude vladala ovom Srbijom, i građani su ti o kojima moramo da vodimo računa.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, a nakon njega Rajko Baralić.

Poštovani poslanici, poštovani predstavnici Vlade, za Romsku partiju sigurno da je ovo jedan od zakona za koji ću kao narodni poslanik da glasam iz jednostavnog razloga zato što on treba da doprinese velikom broju građana koji žive na ivici socijalne bede, da koliko-toliko poboljša njihov kućni budžet. Međutim, nekoliko stvari želim u tom pravcu da kažem i da iznesem određene probleme sa kojima ćemo da se suočimo oko toga.
Nastavio bih na ovo što je govorio kolega iz G17 plus da zaista ćemo imati problema oko upisa prava na sticanje akcija, jer mnogi idu Srbijom, traže po dve ili tri hiljade dinara, navodno, da će da upisuju građanima akcije i da u tom pravcu očekujem od gospodina potpredsednika Vlade i od Vlade da oni zaista, kolega Albijaniću, samo da dozvolite da kažem ovo potpredsedniku Vlade ako je moguće. U tom pravcu očekujem da zaista u sistemu kancelarije ili ko će već da vrši upis, pokušate to da spustite na najniži nivo lokalnih zajednica, jer upravo socijalno ugroženim kategorijama, da se omogući da u mesnim zajednicama ili već negde blizu kod mesta stanovanja, upisuju te akcije i na taj način ćemo najbolje da se izborimo protiv onih koji pokušavaju da zloupotrebljavaju taj novac.
Drugo, svi govore da će svi građani Srbije da imaju mogućnost da dobiju te besplatne akcije. Međutim, ovako kako je koncipiran zakon, mi imamo problem sa licima koja nemaju lična dokumenta. Pokušao sam da predložim jedan broj amandmana da se i tim licima, pod određenim mogućnostima, stvore uslovi da ona mogu da uživaju ovo pravo.
Suština mog amandmana se svodi na sledeće, da ta lica ne moraju da imaju do 30. juna 2007. godine državljanstvo i prebivalište, već moraju da dokažu da su imali uslove i u to vreme da imaju državljanstvo.
Dakle, da se de facto ne menja situacija. Znači, oni u tom postupku moraju da dokažu da su imali tog dana državljanstvo, ali tog dana nisu imali formalno, znači, nisu bili upisani u knjigu državljana.
Tu sam podneo amandmane, to su tri amandmana, gde se govori u jednom od amandmana na član 2, da ispune uslove iz stavova 1, 4, 5, člana 2, a sa druge strane, da nikada nisu imali državljanstvo neke druge države. Treće, da su uslovi za dobijanje državljanstva Republike Srbije postojali 30. juna 2007. godine.
Takođe se govori da obezbede lična dokumenta najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Pošto ste vi u svom predlogu zakona definisali da će najmanje šest meseci da traje period upisa, tim građanima se omogućava da u tom periodu obezbede lična dokumenta i da zaista sa ličnim dokumentima izvrše upis, ali se sam ovaj formalni uslov na drugačiji način definiše.
Prihvatam mogućnost da mi nismo u detalje pratili logiku predlagača zakona i u tom pravcu sigurno da možemo da izvršimo neke izmene u toku rasprave, i da prilagodimo ove amandmane i eventualno Vlada da predloži neke amandmane ili da predloži nadležni odbor određeni broj amandmana.
Zaista molim da izađemo u susret, radi se otprilike o sto hiljada građana Srbije, to su građani koji su zaista socijalno najugroženija kategorija. Ukoliko mi stvorimo takvim porodicama, u kojima žive četiri ili pet punoletnih članova, dajemo četiri ili pet hiljada evra sa kojima mogu da reše ljudi ispod Gazele svoje stambeno pitanje, mogu da reše da počnu neki biznis. I onda tu vidim da ovaj postupak ima i tu dimenziju, i mi smo spremni da u tom pravcu pomognemo i da otvorimo tu debatu, ali dajte da pre nego što se bude usvajao ovaj zakon, da učinimo nešto u tom pravcu.
Vi ste u svom izlaganju govorili o tome da će ljudi koji nemaju lična dokumenta, da će da ostvare to pravo kada ste govorili i ja bih zamolio da vidim koje je to vaše rešenje. Hvala najlepše.