Reč ima gospodin Đelić.

Prvo što želim da kažem, to je da je jedan od veoma važnih ciljeva ovog zakona, zapravo da i najugroženiji slojevi našeg društva vide kroz ovaj proces mogućnost, ne samo da ostvare prava, nego da dožive novu šansu za resocijalizaciju. Tu vidimo tri ključne grupe, prvo Rome, i kao što već godinama pokušavamo, a to je da postoji doza kredibiliteta, nismo zaboravili ni zahteve koji su postojali sa strane predstavnika romske nacionalnosti za sastanak i taj sastanak je predviđen, kao što znate, pozvani ste i vi i drugi predstavnici romske manjine, da razmotrimo i ona pitanja koja su postavljena kada smo odgovarali na poslanička pitanja.
Naime na koji način se ostvaruju prava i da li treba formirati određene koordinacione mehanizme da bi romska manjina mogla da ostvari prava.
Da ne bude da se ljudi, ako mogu tako slobodnije da se izrazim, sete Roma kada su izbori, nego da radimo u kontinuitetu u poboljšanju uslova života pripadnika romske manjine u našoj zemlji.
Samim tim, ovaj zakon nije samo šansa da svi punoletni građani romske manjine imaju mogućnosti da dođu do novca, i to jeste važna motivacija, a mi vidimo mogućnosti ne samo u saradnji sa predstavnicima te manjine, nego i sa predstavnicima drugih državnih organa i zbog toga će biti predstavnici MUP, biće prisutni, jer jedan broj problema koji su se rešavali u proteklih nekoliko godina, kada nije bilo valjanih papira, dobro znamo da je MUP nalazilo načina da prevaziđe određene teškoće, ponajviše za potrebe zdravstvene zaštite pripadnika romske manjine.
To je prva kategorija. Predlažem da na tom sastanku razmotrimo sva ta pitanja. Imate danas angažman sa Vladom Republike Srbije, da svaki Rom koji ispunjava ove uslove, da nađemo odgovarajuće rešenje da oni dođu do njihovih prava.
Ali, vidite, ovo je šansa da istovremeno, ne da kažemo, hajde da oni mogu da ostvare ova prava bez papira koje treba da imaju drugi građani, nego da i oni svi dobiju te papire.
Druga stvar da se upišu, da oni isto glasaju, jer to je najvažnija stvar u kontinuitetu, da na taj način ostvare svoja građanska i ekonomska prava.
Dve druge grupe na koje naročito mislimo, to su privremeno raseljena lica sa Kosova i Metohije koji glasaju u našoj zemlji i tu želimo da izbegnemo bilo kakve probleme da bi oni mogli da ostvare prava.
Treće, situacija koja je specifična, a to su izbeglice, oni koji imaju taj status, svi oni koji imaju odgovarajuće uslove.
Veoma velika pažnja će biti usmerena da te tri kategorije naročito dođu do prava koja otvara ovaj zakon, a istovremeno da ostvare sva njihova građanska prava.
Naravno, sa te tri grupe se ne iscrpljuje lista onih na koje smo naročito mislili, jer jednostavno on se obraća većini naših građana, a to je četiri miliona građana.
Mi želimo da naročito oni koji su na selu, prigradskim naseljima, to jeste manjkavost naše tranzicije do sada, i to otvoreno kažem, odnosno jedno od velikih merila uspeha ove tranzicije jeste - da li ona povećava ili smanjuje jednakosti u društvu.
Tranzicija, bilo je malopre reči o tome, smanjuje siromaštvo.
Istina je i na to sam ponosan, ne kao član vlade nego kao građanin naše zemlje, da je to tako veliko siromaštvo značajno opalo u našoj zemlji.
Ali, nikako ne mogu biti zadovoljan što i dan-danas 490 hiljada naših građana živi ispod regionalne granice siromaštva, a to znači da porodica od tri člana, dva odrasla i jedno maloletno dete ima manje od 18 hiljada i 800 dinara neto mesečno. Na to nisam ponosan, ali sam ponosan što danas predlažem ovaj zakon, jer taj zakon neće rešiti sve probleme, naravno, to bi bio populizam da će rešiti, ali sigurno je da otvara nove mogućnosti, naročito za one slojeve našeg društva koji nisu sebe dovoljno videli kao pobednike u ovoj tranziciji, koji i dalje imaju velike probleme.
Tako, ovaj zakon je naročita šansa za pripadnike romske manjine, za privremeno raseljena lica sa KiM, za izbeglice, a isto tako za penzionerske parove koji žive u gradovima sa nedovoljnim prihodima, mnogobrojne porodice, isto tako oni koji žive na selu, koji žive u nekoj formi izolacije i proizvode za sopstveno preživljavanje, međutim nisu u dovoljnoj meri uključeni u promene u našem društvu.
Ne kažem, naravno, da će ovaj zakon i davanje besplatnih akcija, već sam uveren, o tome je gospođa Grubješić malopre govorila, dati vrednost ukoliko ljudi budu u poziciji da sačuvaju ove akcije i duže vreme od onoga kada bude njihovo trgovanje, ta vrednost će biti značajno veća.
Pošto ne želimo da uvodimo ljude u zabludu, mi smo dali jednu konzervativnu procenu da je vrednost u sledeće tri godine, jer to neće doći u jednom mahu. Jedanput kada se evidentirate biće ove akcije i novac će dolaziti u više navrata.
Svaki put kada dođe do privatizacije, izlazak na berzu, strateško partnerstvo, dokapitalizacija, kada se utvrdi jedna profesionalna cena kroz takmičenje na tržištu, koju jedan veliki investitor je spreman da plati - to je ono što će se kotirati na Beogradskoj berzi.
Šest meseci posle toga svi građani koji su dobili ove besplatne akcije i zaposleni, tu nema nikakve razlike, već su zaposleni, građani mogu da trguju i moći će da počnu da razvijaju njihova prava.
Mi znamo da će jedan broj građana hteti, zato što teško živi, da proda, ali će biti veoma važno, čak i u tim situacijama da uslovi budu takvi, uveren sam da će oni biti takvi, da i oni kroz vreme realizuju njihovo pravo.
Vidite da taj zakon, pod jedan, naravno daje vrednost u ruke građanima. U pravu su oni koji su rekli da nije to nešto što je Vlada izmislila i stavila na raspolaganje.
Da, poštovani narodni poslanici, na ovaj način se vidi akumulirani talenat generacija koje su formirale našu zemlju, ali istovremeno kroz ovo otvaranje kapitala ne samo da najširi slojevi našeg društva će imati mogućnosti da učestvuju, da dobiju nazad nešto od onog truda i poreza koji su plaćali svih ovih godina, već kroz dodatnu privatizaciju, dokapitalizaciju i strateško partnerstvo ovih preduzeća naše javne finansije će dobiti novu šansu, način na koji ćemo finansirati sledeću generaciju infrastrukturnih projekata - pet mostova, koridor 10, multimodularnu luku na Dunavu i seriju drugih velikih infrastrukturnih projekata koji će obeležiti decenije koje dolaze.
Za naše građane to znači mogućnost i novac. Istovremeno, za one koji nisu upisani evo veoma dobrog podsticaja da napokon ostvare i ona njihova građanska prava da se uključe da glasaju, i napokon za one koji su u težoj situaciji ubeđen sam da će ovo biti prava motivacija, da 2008. godine za najugroženije slojeve, zato što će se uspostaviti jedan direktan
kontakt na lokalu, uz učešće onih koji predstavljaju njih, pa i vas, gospodine Šajn, i svi oni drugi, da počnemo da dodatno sa tim bolje uočimo koji su problemi i da ih rešavamo. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem. Izvolite, ima reč narodni poslanik Milorad Buha.

Hvala, predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na izlaganje potpredsednika Vlade i moraću ga upozoriti da izbeglice, prema odredbama ovog zakona, neće ostvariti pravo na besplatnu dodelu akcija. Znači, nemamo uporište.
Član 2, koji definiše nosioce prava, ne omogućava i ne stvara prostor da izbeglička populacija dobije pravo na besplatnu podelu akcija.
Posebno se to odnosi na izbeglice iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. To pravo nisu Srbi ostvarili u Republici Hrvatskoj, nisu zbog toga što je Hrvatska 92. godine donela zakon o privatizaciji, sa oročenim rokom do kada se može to pravo ostvariti.
S obzirom da je bio period rata, Srbi tamo nisu mogli otići i ostvariti to svoje pravo. U kasnijem periodu nije postojala mogućnost da se to pravo ostvari kroz određene revizije zakonskih projekata itd. Ni ovim zakonom se izbeglicama ne omogućava, velikom broju izbeglica, da dobiju pravo na akcije.
Nemaju pravo, reći ću vam podatak - 2006. godine je u Komesarijatu za izbeglice bilo 96 hiljada izbeglih lica sa statusom izbeglica. Ove godine, prema podacima Komesarijata, to je negde 67 hiljada.
Ali, Srbi izbeglice koji imaju status izbeglice, da bi dobili prebivalište ovde moraju otići u Hrvatsku.
Velika većina Srba ne sme tamo da ode, posebno muška populacija koja je učestvovala u ratnim sukobima, veliki broj. Prema mojim podacima u Saveznom MUP 2003. i 2004. godine bilo je oko 150 hiljada Srba izbeglica koji su tražili državljanstvo, da bi dobili ličnu kartu i prebivalište, kako stoji ovde u odredbama ovog zakona.
Sada trenutno u MUP ima oko stotinak hiljada zahteva i pitanje je kada će ti zahtevi biti rešeni. Ovde smo mi to rekli, tačno od utvrđenog datuma ostvaruje se pravo. Ko nema prebivalište ne može ostvariti to pravo. Veliki deo izbegličke populacije neće to pravo moći ostvariti.
Apelujem na vas da dobro razmislite. Ta prava nismo ostvarili u Republici Hrvatskoj - ta prava nam morate omogućiti da ih dobijemo.

Zahvaljujem, gospodine Buha. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladan Vučićević. Izvolite.

Zahvaljujem, neko je zaboravio olovku, ja sam pošteni pronalazač, vratiću.
O ova dva zakona govoriću nekoliko minuta, o detaljima ćemo govoriti po amandmanima.
Vi ste, gospodine potpredsedniče, u uvodnom izlaganju rekli da je 2001. godine usvojen Zakon o privatizaciji i tom prilikom ste rekli ko je kako glasao za zakon. Da vam pomognem, niste precizno rekli - protiv Zakona o privatizaciji glasala je samo SPS, u načelu i u celini. Dakle, to je važno.
Ovo je već nekoliko puta izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, nekoliko puta se prolongira zadati rok. Kada biste vi sada imali vremena, znam da nemate vremena, pa da pogledate amandmane koje je pisala SPS 2001. godine, videli biste da ste kasnije u tri izmene i dopune inkorporirali nekoliko rešenja koja smo davali 2001. godine.
Sada vam dajem besplatan savet - kad napišemo amandmane prihvatite ih odmah zato što to manje košta sve nas, poreske obveznike, a građanima Srbije donosi bolja rešenja. Tako je bilo i kod zakona, vi ste bili ministar finansija i ovlašćeni predstavnik za Zakon o javnim nabavkama, i da ne pričamo o tome, ima još nekoliko drugih.
Dakle, nije muka prihvatiti dobar amandman. Kad to prevaziđete u politici, vi onda postajete odgovoran političar i postajete odgovorna vlast onda kad prihvatite bolje rešenje od onog kojeg ste predložili, bez obzira ko ga potpisao, i onda je to potpuno čista pozicija. Eto, to je onako, s obzirom da ste vi naumili da dugo budete vlast, verujem da ćete naučiti, mi ćemo naravno sve učiniti da vi budete opozicija, i to je legitimno i to ništa nije sporno.
Kod izmena i dopuna Zakona o privatizaciji komentarisaću samo jednu stvar, a to je ovo nastojanje da se tzv. prljavim novcem više ne mogu kupovati preduzeća u postupku privatizacije. Nisam ovde poneo nikakav papir, ali na svom zakonu na margini sam zabeležio – kasno. To je kasno, gospodine potpredsedniče Vlade, zato što je ogroman broj preduzeća u Srbiji kupljen prljavim, krvavim novcem neke od njih, zato što je ogroman broj ljudi koji ne bi ni u jednoj normalnoj zemlji mogao da dokaže kako je zaradio ijedan dinar, dakle neki od tih ljudi postali su vlasnici enormnog društvenog bogatstva. Oni danas upravljaju velikim sistemima, a pri tom je država praktično u potpunosti onemogućena da na bilo koji način kontroliše kako oni to čine.
Da neko ne razume pogrešno, ima časnih ljudi u Srbiji koji su kupili firme i dobro rade. Dakle, mi njima čestitamo i njima se klanjamo do crne zemlje. Svako ko je kupio firmu, ko je svoj kapital stekao zakonito, ko je na osnovu Zakona o privatizaciji i na osnovu ugovora sa Agencijom za privatizaciju ispoštovao sve elemente ugovora, socijalni program, investicije itd, još jednom ću da ponovim - klanjamo se do crne zemlje.
Ali, mi ovde ne govorimo o toj manjini ljudi, već govorimo o onim ljudima koji su kupili ogromne sisteme, ogromne površine zemlje, govorim o poljoprivrednom zemljištu, postali su vlasnici latifundija, koji su kupili mlinove, koji su kupili šećerane, koji su kupili mnoge druge stvari u Srbiji, oni ne mogu da dokažu, gospodine Đeliću, ovom vašom unakrsnom metodom o sintetičkom porezu ako to hoćete da konačno primenite, oni ne mogu da dokažu kako su zaradili nijedan dinar.
Na Odboru za privatizaciju polemisao sam o ovoj temi sa gospodinom Vlahovićem kada je Lukoil kupovao Beopetrol. Gospodin Vlahović je tada rekao - nama je važno da to neko kupi, u ovom trenutku je to važnije od toga kojim parama to kupuje. Ne znam kako je Lukoil zaradio pare i ne bavim se time, ali govorim samo o principu itd.
Ako je ovo pokušaj da se opere nečista savest u vezi sa ovim, nemam ništa protiv, ali ponovo vam kažem - to je kasno. To je kasno zato što vas podsećam ... možete li vi iz Demokratske stranke da malo ne ćakulate dok govori narodni poslanik. Stvarno se izvinjavam, obraćam se potpredsedniku Vlade po pitanjima koja mene veoma zanimaju. Vi možete na sednici izvršnog odbora DS-a na poslaničkom klubu, za ručkom itd, da razgovarate do mile volje. Dakle, prosto vas molim, to nije fer, vi imate svo vreme gospodine Đeliću ovog sveta za DS. Ne slušate me, nemoguće, vi ne možete da radite šest operacija u istom trenutku, to potpuno znam.
Molim vas, ovde je sada veoma važno da mi kažemo šta se ovim postiže. Evo, sačekaću gospodine predsedniče, vi zaustavite vreme, kad oni završe razgovor nastaviću. Dakle, elementarna pristojnost to nalaže.
Dakle, za svaki zakon pripremam se ozbiljno, zastupam ozbiljni politički program i ozbiljne političke ideje, i danas imam čast da između ostalog govorim u ime Samostalnog sindikata Srbije i u ime političkog programa SPS. Dakle, ovde ništa ne govori Rajko Baralić, nego govore svi ti ljudi, jedan milion ljudi u istom trenutku.
Dakle, videćemo šta ćete prihvatiti od amandmana i da li mi možemo da glasamo za ovu izmenu i dopunu. Što se tiče ovog drugog dela koje je da kažem kraće, kolokvijalno već sada u štampi se zove zakon o besplatnim akcijama, osnovni zakon to pravo daje. U zakonu o privatizaciji se kaže da će činovnici, radnici, seljaci i poštena inteligencija koja nema prilike da radi dobiti svoje akcije onda kada se završi proces privatizacije. To nije ekskluzivno pravo koje daje sada izmena i dopuna ovog zakona, ali želim da kažem jeste zakon stavljen na dnevni red Narodne skupštine tačno zbog onoga zbog čega ste vi malopre rekli. Pošto ovde niste bili juče, juče sam o tome govorio, dakle, potpuno se ponavlja u cikličnim, da kažem, razmacima, kad je kampanja, vi imate to.
Ponavljam ponovo javno, hoćete li, govorim vi kao Vlada, sada amnestirati zatvorenike, to je obećanje iz one kampanje, hoćete li preregistrovati crnogorske table, kolokvijalno, to je iz one kampanje, hoćete li vratiti denacionalizovanu imovinu, to je iz one kampanje, hoćete li otvoriti policijska dosije, to je iz one kampanje i hoćete li dati besplatne akcije, to je iz ove kampanje? To je pet stvari. Ako hoćete, pozdravljamo i obaveštavamo vas da je SPS već glasala da se otvore policijski dosijei na Odboru za bezbednost.
Polemišem sa vama, gospodine potpredsedniče, u vezi sa odredbom zakona koja spominje birački spisak. Vi ste žestoko kritikovali 99. godine to što Srbija nema jedinstveni birački spisak. Neki vaši sadašnji koalicioni partneri su ukrali disk koji jeste birački spisak od RIK i obećali da će to, čim oni postanu vlast, da se dogodi u Srbiji. Evo, još se to nije dogodilo, a prošlo je sedam godina. Dakle, koliko godina treba?
Evo, priznajem, mi nismo imali jedinstveni birački spisak, sram nas bilo. Vi ste sedam godina na vlasti i nemate jedinstven birački spisak. Da ga imate, a to je vaše izborno obećanje 1999. godine, vama ne bi trebala odredba u zakonu da svaki građanin koji je upisan u birački spisak ostvari ovo pravo i osim toga to je neustavno. Videćemo kako će Zakonodavni odbor da odreaguje na ovo zato što birački spisak isključivo služi da građani punoletni Republike Srbije, državljanin Republike Srbije ostvari pravo da se kandiduje i da glasa, i nema treće. Osim toga, država snosi odgovornost da formira birački spisak.
Podsećam vas da je država Srbija pre 30 godina uvela jedinstven matični broj kad to nije imao gotovo niko u Evropi.
To jeste sjajna baza da se na osnovu nje može napraviti šta god ko želi a da bude nepogrešivo tačno. Ako je bila ideja da se odredbom ovog zakona pomogne nepismenim građanima kakvih ima, socijalno ugroženim građanima kakvih ima a nisu upisani iz bilo kog razloga u birački spisak, naravno imam razlog da primetim da je to koketiranje sa jednim rezervoarom glasova koji vas zanima, a moje je pravo da vam to saopštim i da vam kažem da to može da se uradi i bez ove odredbe u zakonu a ona nije usaglašena sa Ustavom. Ne može niko na osnovu tog prava ostvariti to pravo, niti niko može izgubiti ovo pravo ako nije upisan u birački spisak, to će dobiti na svakom ozbiljnom sudu ako uđe u odgovarajući sudski proces.
Dakle, razumem šta je bila vaša namera. Mi ćemo možda i glasati za oba ova zakona, za ovaj o besplatnim akcijama svakako zato što vi jeste već sada naše amandmane u formi amandmana Vlade Republike Srbije obećali da prihvatite.
Nije tačno ono što je rekla gospođa Grubješić, da je Vlada već prihvatila. Ne, mi se ne bismo bunili, nego je Vlada napisala amandmane kao naše, a nije prihvatila ni amandmane G17 ni amandmane iz SPS. Ali dobro, videćemo kako će stvari da se razvijaju. Jedva čekam Zakonodavni odbor sutra u 12,00 sati, da vidim kako će to da prođe tamo i onda idemo amandman po amandman i svaki ćemo obrazlagati, daćemo odgovarajuće primere.
Ukoliko budu bili prihvaćeni ključni amandmani mi možemo da glasamo i za jedan i za drugi zakon, ukoliko ne, naravno, onda mi nemamo ni obavezu ni političku potrebu, pri čemu, naravno, ne želimo ni mi da na bilo koji način osporavamo nekome ovo pravo da dobije na osnovu zakona, da ga iskoristi.
Samo još jedna rečenica. Nedavno je jedan broj narodnih poslanika imao prilike da se uveri kako je izgledala češka vaučerska privatizacija. Nemam vremena da to elaboriram, pa onda možete videti, nisam siguran šta je ovde zadata tema, da jedan vešt tajkun može da otkupi u samo tri meseca praktično tri četvrtine društvenog bogatstva jedne zemlje. Pri tome treba da veoma oprezno postupamo sa ovim zato što jeste moguće da se dogode različite stvari.
Na kraju, ako zaista nećete da prodate 51% strateških javnih preduzeća, mi to pozdravljamo, ali ako hoćete, sada obaveštavam građane da ovih 1000 evra koje ćete im sada pokloniti, platiće kroz cenu struje za godinu dana čim bude privatizovan EPS.
Vas, gospodine potpredsedniče, obaveštavam da jedan direktor elektromreže Srbije danas, to je vaše javno preduzeće, kad kažem vaše, dakle, vi ste vlast, ima toliku platu koju ne može da pokrije hiljadu naplaćenih prosečnih potrošnji električne energije u Srbiji.
Njegova je plata, gospodine potpredsedniče, u bruto iznosu tačno toliko koliko sam sada vama rekao, a šef vaše stranke i predsednik države, koji je sada trenutno Boris Tadić, ima platu 120.000 dinara.
Ponovo pitam sve u Srbiji, kako je moguće da u javnim preduzećima, a neka od njih kao što je NIS, proglašavaju svoje plate državnom tajnom i obaveštavaju Administrativni odbor da je to tako, kako je moguće da oni to mogu da rade i kako je moguće da je njihov posao više vrednovan nego posao šefa države? To nikad neću razumeti i nikad neću prihvatiti.
U tom smislu vas molim da vi tu nešto uradite i da te ljude koji imaju samo obavezu da odu na jedan sastanak u tri meseca i primaju, kao u Telekomu, 200.000 mesečno, predsednik, a 160.000 član upravnog odbora ili 140.000 u Pošti i na nekim drugim mestima, da objasnimo građanima Srbije o čemu se ovde radi. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Baraliću.
Reč ima potpredsednik Vlade, Božidar Đelić. Izvolite.

Želim prvo da kažem, gospodine Baraliću, a isto tako hteo bih da kažem gospodinu Buhi iz SRS, da nema nikakve forme ostrašćenosti sa strane Vlade, da ako već idemo u ovom pravcu, stvarno želim u ime Vlade da sve poslaničke grupe podrže ovaj zakon, jer, kao što smo rekli, nije ova imovina i svojina nešto što je formirala jedna politička partija ili ova i ona vlada.
Ovde se radi o akumuliranom trudu nekoliko generacija naših građana. Samim tim sasvim je pravično, to su bili građani, da kažem, teško je sad raščivijati i razmrsiti sve konce koji su postojali u vreme SFRJ, ko je šta finansirao, to je velika priča i ceo proces sukcesije se bavi tim pitanjem i mnogo velikih teškoća se dešava, što na nivou država, što na nivou građana.
Želim da kažem da nema ostrašćenosti, da jednostavno, u pravu ste, gospodine Baraliću, poslednjih sedam godina, koliko se bavim ovim poslom, bilo je dobrih ideja SPS i bili ste u pravu za Zakon o javnim nabavkama i da, predložili smo, setite se, godinu i po dana kasnije da naši ponuđači imaju prednost od 20% u ceni i ta prednost i dan-danas postoji.
U tom smislu, kako da vam kažem, nekoliko poslaničkih grupa je predložilo skoro istovetne amandmane i Vlada ne polaže nikakva autorska prava, nego, čini mi se, tu smo svi imali nešto što je dragoceno a to je socijalni dijalog. Ne verujem da SPS ima monopol nad tim dijalogom, niti ste ovlašćeni predlagači Samostalnog sindikata, možda su to bila neka vremena 90-tih, ali toga više nema.
Sindikati su se obratili svim političkim partijama, koliko vidim, u ovom domu, partiji levice, kao što su DS i SPS, ali i partije desnice, kao što je G17 plus.
U suštini, ono što je važno, to je da je nađena prava mera kroz socijalni dijalog. Svi smo saglasni da je bolje za sve da zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima ostvaruju prava u akcijama u iznosu od 200 evra po godini radnog staža i u proporciji kapitala prema procenjenoj tržišnoj vrednosti pre privatizacije. Oko toga smo se složili i to je dobro.
Druga stvar oko koje smo se složili, to je da oni koji danas rade ili koji su dobar deo njihovog radnog veka proveli u javnim preduzećima, a eventualno su ostvarili neka prava u društvenom preduzeću, moći će da ostvare prava shodno broju godina koje su efektivno proveli radeći u javnim preduzećima.
Mislim da, ukoliko ste predložili taj amandman to je dobro, G17 plus ga je isto predložio, Vlada Republike Srbije ga je predložila i mislim da tu imamo jedan konsenzus.
Što se tiče statusa izbeglica, evo mi smo se ovde konsultovali, samo želim da kažem u ime Vlade Republike Srbije da ukoliko mislimo da u ovom tekstu nije moguće za one koji imaju status izbeglica i znamo da ima različitih situacija, Vlada je spremna da razmotri i eventualno i amandman sutra na odboru, na taj način da izbeglice ne budu kažnjene dva puta, na način da ne mogu da ostvare prava u bivšoj SFRJ i da danas ne mogu da ostvare prava kao drugi građani naše zemlje.
Naravno to ćemo uraditi na taj način da ne otvorimo prostor, i siguran sam da je to apsolutno moguće, da ne dođe do nekih neregularnih situacija, ali mislim da smo dovoljno uređena zemlja, da i oni koji imaju status izbeglica, uređeno i spremno sa Komesarijatom za izbeglice da otvorimo i ovaj program i njima. Tako da tu nema nikakve dvojbe. Želimo da i izbeglice, dovoljno je bilo patnje, dovoljno je bilo problema, red je kada dolazi do jedne pozitivne stvari u našoj zemlji da ovo bude u potpunosti otvoreno i za njih.
Hvala puno. Pozivam vas da sa nama razmotrite svi zajedno, bilo je određenih predloga, tu je gospodin Meho Omerović, koji je predložio jedan amandman, koji u jednom delu nije bio moguć, ali ajde da prepravimo, gospodine Buha, ajde da napravimo zajedno jedan amandman koji će sutra odbor prihvatiti tako da izbeglice u potpunosti učestvuju u ovoj programu. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Rajko Baralić.
Neka se pripremi narodni poslanik Vladan Vučićević.

Gospodine potpredsedniče, nama nije problem ko će, na osnovu čega će Vlada da prihvati amandmane o kojima je ovde reč. Nama je važno da ti amandmani budu prihvaćeni. Naravno da nam je bilo važno i da saopštimo sve ovo.
Nisam rekao da mi imamo ekskluzivno u ime Samostalnog sindikata, ali sam rekao da između ostalog govorimo i u ime Samostalnog sindikata. To je potpuno čista formulacija, jer ne želim ni da njima napravim bilo kakvu sindikalnu i političku štetu na taj način. Teška su vremena i veoma pažljivo biram reči, to inače nije nepoznato ovde, kada govorim o stvarima koje treba precizno definisati.
Ukoliko, ovo je sada konkretan odgovor, narodni poslanici prihvate ili vaše amandmane, govorim o amandmanima Vlade Republike Srbije, ili naše, mi ćemo za zakona da glasamo.
A što se tiče ovog o čemu je govorio gospodin Buha i vi sada, samo vas molim da interno raseljena lica na bilo koji način ne ostanu ovde obespravljena i onda bismo i mi na odboru, naši članovi odbora, glasali za ovo i onda bismo mogli glasati za zakon. Hvala.