Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se otmem utisku kada sam sada slušao Božidara Đelića, u narodu poznatog kao Boža derikoža, vojvoda od Meridijan banke, kao da sam se vratio u 2001. godinu i ne mogu da se otmem utisku da je ipak sadašnji potpredsednik Vlade malo evoluirao, odnosno malo uznapredovao i kada je priča u pitanju, i kada je osnovna kultura u pitanju, ne skače više preko stolova, ali u osnovi ostao je isti.
Znači, kada Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović kažu reč restruktuiranje, znam da će nekoliko hiljada ljudi da ostane bez posla. To od kada priča od 2001. godine koliko je građana Srbije ostalo bez posla u postupku privatizacije. I, gle čuda, sada se pojavljuje bivši ministar finansija, sadašnji potpredsednik u Vladi, koji obećava građanima da će nešto da im da, kao da to što on daje nisu sticale generacije i da je to već na određen način javno dobro koje pripada svim građanima, gospodine potpredsedniče Vlade.
Voleo bih da, kada je u pitanju Božidar Đelić, ne uzima SRS u usta, barem u onome što SRS priča. Bio sam poslanik i tada kada se donosio zakon o privatizaciji i niko nije rekao iz SRS da je zakon o privatizaciji dobar. Rekao je i predsednik SRS, i ostali narodni poslanici, nas 22, da je zakon bolji od prethodnog, ali da je daleko od toga da je dobar. Da smo bili u pravu govori činjenica koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je bilo zloupotreba u postupku privatizacije i kako su često vitalni kolektivi, vitalni privredni subjekti prodavani u bescenje zbog manjkavosti samog Zakona o privatizaciji.
Navešću samo jedan primer, gospodine Đeliću, a to je primer kupovine turističko-ugostiteljskog preduzeća "Avala" iz Požarevca, sada tu nešto radi UBPOK čini mi se oko njih, neki su već i pohapšeni, gde su tri ili četiri čoveka kupili čitavo jedno preduzeće koje nije imalo obaveze prema poveriocima, nije imalo obaveze prema bankama, nije imalo obaveze prema fondovima, kupili za 200 hiljada maraka i samo nekoliko meseci posle toga jedan jedini lokal tog preduzeća prodali su za 200 hiljada evra. Vratili su kompletnu investiciju i još na jednom lokalu samo zaradili. Toliko o jednom primeru zloupotreba.
Ima još toga, pogotovo kada pogledamo zakon baš o toj privatizaciji i uporedimo sa ovim zakonom o besplatnoj podeli akcija. Postavljam jedno pitanje: otkud ministru, odnosno potpredsedniku Vlade tolika naknadna pamet da on sada predviđa zaštitni mehanizam za građane koji treba da dobiju besplatne akcije? Kažem odlično, ali ne mogu da se otmem utisku onog ranije što ste radili kao ministar finansija.
Ne mogu da se otmem utisku zašto niste zaštitili i građane koji su imali staru deviznu štednju i koji su dobijali obveznice od Republike Srbije. Ko je trgovao tim obveznicama?
Nacionalna štedionica. Ko je zaradio novac? Miodrag Kostić, MK komerc. Je l' vam poznato to ime, gospodine potpredsedniče Vlade?
Baš se pitam šta je sa tim čovekom, hoće li i on sada u nekoj besplatnoj podeli akcija da učestvuje? Hoće li sada i on da stekne protivpravnu imovinsku korist? Da li to beše onaj koji je kupio tri šećerane za po tri evra, gospodine potpredsedniče Vlade? Čini mi se da je taj. Toliko o tome koliko je vaš Zakon o privatizaciji bio dobar i šta ste radili kada ste bili ministar finansija.
Da pogledamo kako to izgleda kroz ove nove zakonske predloge.
Prvo, ovaj zakon koji ste napisali je najobičniji predizborni zakon. Voleo bih da se većina ovoga što piše u zakonu stvarno desi, ali da korist imaju građani kojima dugujete te obveznice i akcije, a ne pojedinci koji će na tržištu hartija od vrednosti da profitiraju. Dajete u pojedinim odredbama zakona da imam pravo da sumnjam na vas kada je to u pitanju, jer imam takvo iskustvo s vama, gospodine potpredsedniče.
Rekoste, kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, zabrana da lica koja su pod istragom učestvuju u postupku privatizacije. Postaviću vam pitanje: šta je sa DDOR Novi Sad? Nemam ništa protiv, osim u jednom delu - koja su pravosnažno optužena, gospodine potpredsedniče Vlade, jer ako imate 11 miliona evra neku ušteđevinu, a došli ste ovde bez dinara, mogu da vam napišem krivičnu prijavu, i to osnovanu, i da budete pod istragom. Ne možete onda da učestvujete u postupku privatizacije.
Kada budete imali pravosnažnu optužnicu, onda možete da postavljate zabranu. Šta je bilo sa DDOR Novi Sad i kako lice koje je učestvovalo u trgovini cigaretama sa crnogorskom mafijom i izdajničkim režimom Mila Đukanovića može da kupuje imovinu Srbije? Toliko o tome kako je ova vlada nešto bolja od one prve.
U članu 12. Predloga zakona o besplatnoj podeli akcija kažete - cena akcije po kojoj Akcijski fond prodaje akcije ne može biti manja od cene po akciji koju je platio kupac kapitala u postupku privatizacije. Kada neko pročita rekao bi sasvim u redu, a nije. Neki privredni subjekti su privatizovani još pre četiri ili pet godina.
Kolika je inflacija bila? Koliko se taj kapital početne prodajne cene akcija do sada obezvredio, gospodine potpredsedniče Vlade? Gde to vi žurite?
Zašto niste napisali - uvećan za rast cena troškova života, za indeks inflacije, kako god hoćete, ali da stavljate onaj dinar iz 2002. i dinar iz 2008. da budu u istoj ravni, ne mogu. Tada je jedna nemačka marka koštala 20 dinara, a jedan evro 40. Gde su sada? Nema od toga ništa, gospodine potpredsedniče Vlade.
U članu 23. zakona, odnosno u članu gde se procenjuje početna cena kapitala, kaže se u drugoj tački prvog stava - pravo na prenos akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije računato u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke itd.
Gospodine potpredsedniče, kojom metodom ćete da utvrdite početnu cenu, odnosno procenjenu cenu vrednosti kapitala jednog preduzeća? To piše u ovom zakonu? Vrednost se formira po više osnova – aktiva, pasiva, kako će da se uradi amortizacija, kako će da se uradi revalorizacija. Da li može matematički i knjigovodstveno da o jednom istom pravnom licu date sasvim dve različite procene? Moguće je.
Da li je moguće da bude po zakonu? Moguće je, pa ste tamo, kada je u pitanju Zakon o računovodstvu i reviziji, odredili da ministar propisuje i određuje koji će postupak amortizacije i revalorizacije da bude. Zašto ovde to Vlada ne radi? Kome ste to ostavili? Agenciji?
Kako to radi Agencija? Isto kao što je radila sa Sartidom. Koja je procenjena vrednost Sartida? Kaže – 26 miliona dolara, umanjeno za neke troškove – 21 milion. Ali, taj koji je vršio procenu Sartida se ogradio od toga da ne raspolaže pravim podacima.
Šta ste vi uradili? Za 21 milion dolara otpisali sve dugove Sartidu, prihvatili da država plati te obaveze prema stranim bankama, poubijali naše banke i prodali „US STEEL-u“ – nešto što vredi pola miliona dolara najmanje. U tome ste, gospodine potpredsedniče Vlade, učestvovali i vi isto sa vašim stranačkim prijateljem, sa vašim stranačkim kolegom, Aleksandrom Vlahovićem.
Tu još možemo da dođemo i do ove grupe – Janjušević, Kolesar itd. Možda ste hteli da napišete jedan zakon, koji u osnovi jedino vama može da služi za izbornu kampanju koja je evo ovde na vratima. Ali, za sve ono što ste radili, što se vidi u ovom predlogu zakona, ostavljate sebi mogućnost da to ponovo radite, i to se vidi iz čl. 29. stav 2, gde Vlada može da određuje i postavlja odredbe mimo ovog zakona, a u članu 31. uopšte da ne primenjuje zakon. Ko će tu da strpa pare u džep? Verovatno ista ekipa kao iz Vlade Zorana Đinđića. I vi ste u toj ekipi.