Zahvaljujem gospodinu Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade Republike Srbije.
Reč ima doktor Vladan Batić. Pretpostavljam, reklamirate Poslovnik. Izvolite, gospodine Batiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naravno da sve privatizacije treba da budu javne, transparentne, na zakonu utemeljene, pravične, poštene, u interesu države, zaposlenih u tim firmama itd. Zato nam ovde ne treba držati nikakve političke lekcije i veličati lik i delo bilo kog pojedinca.
Gospodine ministre, vi ste to učinili 30. avgusta, veličajući lik i delo Vojislava Koštunice. Sada to činite u pogledu Borisa Tadića, tvrdeći da je to jedini put ka evropskim integracijama. Ali, podsećam vas da put ka evropskim integracijama ne može da vodi preko nekih egzotičnih ostrva, recimo preko Devičanskih ostrva.
Veoma ste se uvredili kada sam prošli put pomenuo jednu od privatizacija u kojoj ste vi učestvovali. Spreman sam da se izvinim, ali od vas tražim odgovore na sledeća pitanja. Da li vam nešto znači ime firme "Trebič" iz Sokobanje? Da li je jedan od suvlasnika te firme, kada je ona privatizovana iz stečaja, a to se može videti u spisima Trgovinskog suda u Zaječaru, i jedan od ljudi koji su optuženi da su članovi ili šefovi tzv. duvanske mafije, koji se danas nalazi u pritvoru? Da li ste ušli u partnerski odnos sa tim čovekom i njegovom firmom? Da li je vaša firma "House of Europe Invest" iz Vasenara u Holandiji?
Vi niste morali, naravno, znati da je taj čovek učestvovao u bilo kakvim, a to će u krajnjem slučaju utvrditi sud, sumnjivim radnjama.
Sledeće pitanje: Da li znate koja banka je dala kredit za privatizaciju te firme "Trebič" iz Sokobanje? Da li je vaše učešće bilo registrovano u Agenciji za privredne registre? Do kada je to trajalo? Kako, zašto i kada je ova firma "House of Europe Invest" preneta firmi "The Galileo limited" sa Devičanskih ostrva?
Ipak bi bilo korektno, upravo polazeći od nekih evropskih standarda, poštenih, pravičnih i transparentnih privatizacija, da na ova pitanja dobijemo odgovor. Mislim da to ništa nije dramatično, ali je pošteno da javnost zna da li je ovo tačno ili nije. Samo toliko, hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kratko obaveštenje – odložićemo današnju sednicu Odbora za privatizaciju za iduću nedelju. Pretpostavka je bila da nećemo imati vremena, tako da će biti zakazana naknadno.
Dva su zakona ovde u pitanju, a stalno se samo oko jednog lome koplja. Posebno me iznenađuje da mi, umesto ozbiljnih primedbi na zakasnelo reagovanje, kroz ova dva propisa imamo primedbe na reagovanje uopšte. To nikako ne mogu logički da povežem. Lično moja primedba ovde je da je to trebalo mnogo ranije i mnogo brže. Model je usvojen još 2001. godine, mislim na privatizaciju. Do danas je dva puta menjan, a ovo je treća promena.
Razočaraću kolegu iz SRS utoliko što ću da mu kažem da su pretprošle promene direktan proizvod rada Odbora za privatizaciju. Ministarstvo na čijem čelu je tada bio dr Bubalo je prihvatilo te sugestije i donelo prve izmene Odbora. Ali, privatizacija je živa stvar, procedura koja svaki dan može da donese nešto novo i da promeni ono što i najbolja plejada pravnika i ekonomista mogu da smisle. Upravo zbog toga je danas pred nama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Neću puno da vas zadržavam, ali mislim da je ovo ono čemu sam se lično nadao do kraja prošle, tj. ove godine, konačan raskid sa onom zabludom koja se zvala društvena svojina. Potpuno sam siguran da je 31. decembar 2008. godine upravo taj dan i to je ta nova godina. Mislim da bi svi morali da se slože da je to jedan oblik svojine krajnje neproduktivan i potpuno bez svoje pravne prirode, jedna izmišljotina koja je toliko dugo živa da je to strašno, ne mogaše se ni zakonom ubiti do sada.
Prirodna posledica svega toga i drugi korak ka konačnom završetku privatizacije, kao možda najbolnijeg dela tranzicije, upravo je drugi predlog zakona, o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Kada to gledamo ovako u objedinjenoj tački, niti je ovaj model privatizacije bio najbolji na svetu, ali mi boljeg nemamo, niti je model o pravu na besplatne akcije najbolji, ali je trenutno pred nama. Problema, slažem se, biće jako puno u sprovođenju tog zakona. Ali, da li, kada se pojavi problem, treba da se zaustavi svaki rad na rešavanju tog problema? Ne, naprotiv.
Da li ima socijalnih nota, da li ima socijalnih elemenata – apsolutno se u to ne bih upuštao, ali je meni lično drago to što mesec dana traje intenzivan dijalog. Kakav god bio rezultat, ali se obavlja razgovor između Vlade i određenih sindikata. Opet kasnimo, taj dijalog je trebalo da bude konstantan, i to od 2001. godine do danas. Mislim da ovako žestok dijalog nije još do sada vođen ni na Ekonomsko-socijalnom savetu, niti se ikada do sada, ovako iskreno, stiglo do nekih rezultata, a upravo rezultat tog dijaloga je i izmenjen predlog zakona kroz amandmane Vlade, o kojima ćemo kasnije da govorimo.
Ne bih dalje da zadržavam vašu pažnju hvaleći sada nešto bog zna kako sve ovo zajedno, ali promena svesti koja će neminovno uslediti, posebno kako nam je potpredsednik Vlade obećao na prvom prolećnom zasedanju u toku iduće godine donošenjem i zakona o restituciji, upravo je ono za šta se borimo od samog početka. To je upravo jedan od razloga zbog kojih je i stranka G17 plus danas na političkoj sceni. To je upravo jedan od razloga da promena svesti kod građana Srbije dođe na onaj nivo koji će nam obezbediti ono što se nekada zvalo nadgradnja. Ne vidim da bi u tome svemu bilo ičeg lošeg.
Hvala na vremenu. Moglo bi se dugo o ovome pričati i apelujem na sve da ipak razmisle pre nego što ne glasaju za usvajanje ovih zakona.

Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Riza Halimi, pa potom, po Poslovniku, narodni poslanik Milena Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru čl. 225. i 226. iskoristiću prisustvo potpredsednika Vlade, gospodina Đelića, pošto nisam dobio odgovor od predsednika Vlade više od tri meseca.
Nakon arbitrarne odluke Vlade o uređenju Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa pre više od tri meseca sam se obratio pismenim putem predsedniku Vlade kako bih u ime Koalicije Albanaca Preševske doline izrazio nezadovoljstvo povodom ove nametnute reorganizacije i ujedno tražio preispitivanje ove odluke i daleko ozbiljniji pristup Vlade u rešavanju veoma osetljivih životnih problema na ovom području.
Pitanje je šta zapravo Vlada namerava da uradi, prvo u pravcu poboljšanja ove arbitrarne odluke, a osnovni je cilj šta namerava preduzeti da bi imala ozbiljniji pristup u rešavanju životnih problema na ovom području. U objašnjenju koje smo ovde imali od predsednika Koordinacionog tela izneto je da umesto ranije četiri koordinacione grupe - za obrazovanje, socijalna pitanja, zdravstvo, kulturu i informisanje, sada postoji samo jedan tim.
Iako nije decidirano rečeno, pošto je naziv ''integraciona i socijalna pitanja'' a ne i ove druge oblasti, iz odluke objavljene u "Službenom glasniku" ne može se jasno videti, međutim, još važnije je da je rukovođenje ovim timom povereno Draganu Laziću koji nema nikakvih kompetencija ni u jednom od ovih ministarstava, baš ni u jednom, ni u zdravstvu, ni u obrazovanju, ni u kulturi, a treba da vodi tim koji bi se bavio tim najvažnijim životnim problemima na ovom području.
To što ovaj gospodin ne može da zameni četvoricu ranijih pomoćnika ili zamenika ministara koji su ranije vodili koordinacione grupe, to je sasvim jasno, međutim ovde su u pitanju još dodatni nakaradni pristupi koje ovaj gospodin ima prema pitanju i problematici ovog područja, koje je izneo u "Nedeljnom telegrafu" 24. oktobra, gde ne samo da optužuje rukovodioce, nego teško optužuje i Albance na ovom području.
Važno je da se da odgovor kako se nameravaju rešavati životni problemi kada je tamo nezaposlenost 70%. S druge strane, govori se o velikim, fantastičnim sumama uloženim na tom području, a mi od ranijih 2.500 radnika u privredi imamo manje od 1.000 koji sada nešto rade u privatnim i ostacima bivših privrednih firmi koje se veoma loše privatizuju.
Ministarstvo privrede svake nedelje zovem telefonom, dosadan sam jer ne mogu nikako uspeti da razgovaram sa ministrima, apsolutno je to nemoguće za jednog narodnog poslanika sa tog područja. U redu je da nam sada dolazi ministar odbrane na to područje. A nije li bilo bolje da zajedno sa njim dođe i ministar privrede, ekonomije, ministar obrazovanja, koji nam pisano daje odgovore koji apsolutno ne odgovaraju stvarnosti na terenu, zatim ministar zdravlja i drugi, da ne bi trebalo bolji lekar iz Vranja da obiđe planinska sela u Preševu i od toga napravi medijski događaj, a da se niko ovde ne pobrine šta dom zdravlja, šta Ministarstvo zdravlja radi da bi ta institucija ispunjavala svoje obaveze prema svojim građanima.
O ovim pitanjima, gospodo, stvarno je red da se sedne i ozbiljno razgovara, a ne da mi iz sredstava informisanja čujemo da Vlada donosi odluke o nama a o kojima mi nismo imali blage veze.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Rizi Halimiju. Reč ima narodna poslanica Mirjana Stanković, a neka se pripremi gospođa Vesna Nikolić-Vukajlović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, javila sam se po Poslovniku, i to po članu 198, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njegove nadležnosti, i po članu 200, koji kaže da na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Gospodin Batić je gospodinu Đeliću, ministru, upravo postavio nekoliko pitanja koja su vrlo intrigantna, verujem i za srpsku javnost koja ovo prati, ali i za nas narodne poslanike. Zaista molim gospodina ministra da poštuje pravila rada u ovom parlamentu, da odgovori na ta pitanja, zato što su za nas jako važna. U suprotnom ćemo izvući zaključak da ministar danas nije ovde došao da da odgovore na važna pitanja koja mu mi postavljamo, već da bi držao političke propovedi i postavljao nepristojna pitanja svojim političkim oponentima.
Dakle, ministre, pozivam vas da, u skladu sa Poslovnikom, date odgovore na pitanja koja vam je gospodin Batić postavio. Nećemo odustati od toga da na ta pitanja odgovorite. Naprotiv, insistiraćemo na tome. Hvala.

Zahvaljujem narodnoj poslanici gospođi Stanković. Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Gajić.

Pred nama je zakon o jednom drugom delu privatizacije. Znači, privatizacija je u velikoj meri urađena, po pitanju bitnih stvari, a ostala su javna preduzeća. Sada je red da se i ona privatizuju.
Želela sam da kažem da se po pitanju privatizacije javnih preduzeća SRS apsolutno slaže, jer je bolje privatizovati javna preduzeća nego da idu u postupak likvidacije. Znači, 31.12. je neki okvir koji mora da se ispoštuje.
Međutim, gospodine Đeliću, privatizacija koja je do sada obavljena bila je apsolutno štetna za čitav srpski narod i za sve građane Srbije. Do sada ste imali pogrešnu privatizaciju i sada ste se, mislim, malo kasno setili da pokušate nešto da popravite. Zašto upravo sada, na ovaj način, popravljate ovu privatizaciju koju ste u velikoj meri već odradili u Republici Srbiji? Zašto?
Smatram, što u stvari jeste, da je razlog da se sada ponovo pokupe neki politički poeni, sa nekom eventualnom obećanom naknadom od nekih 1000 evra koji će da se dobiju, a neće moći da se koriste pre 2010. godine. Šta sve može za te dve godine da se dogodi na tržištu akcija i uopšte na našem srpskom tržištu koje je jadno, bedno, tranziciono i krajnje neizvesno? Šta 2010. godine od tih akcija, koje ćete sada da izdelite, od 1000 evra mogu da očekuju naši građani? Koja je to sigurnost koju vi dajete građanima da će 1000 evra, koje ćete dati sada, isto vredeti 2010. godine?
Kada budete odgovorili narodu da će to biti isti ekvivalent vrednosti sada i tada, onda možemo razgovarati da je to u redu i SRS apsolutno jeste za to da građani Republike Srbije imaju koristi od te privatizacije, od te koja tek sada dolazi, ali samo pod uslovom da ta sredstva, ponavljam, 1000 evra sada, budu 1000 evra i tada kada se budu mogla realizovati. To je jedna stvar.
Druga stvar je način na koji ćete sprovesti ovu privatizaciju. Ono u čemu se mi ne slažemo, to je u nekom delu načina na koji vi to želite da sprovedete. Po tom pitanju smo mi i podneli određene amandmane, molila bih da posebno obratite pažnju na njih jer suštinski poboljšavaju ovaj vaš zakon.
Treća stvar je što ste sve stavili u isti koš i u isti red. Znači, i vi imate prava na 1000 evra, je l' tako? Znači, ljudi iz Vlade imaju prava na 1000 evra, bivši ministri, sadašnji ministri i svi oni koji su se lepo ovajdili o dosadašnju privatizaciju. Ponovo ćete stati u isti red, jednako sa ljudima koji se sada pribiraju da li će sutra imati za hleb 20, 30, 50 dinara, da li će poskupeti, itd. Znači, vi stavljate u isti red i vas i nekoga ko nema posao i nekoga ko je ostao bez posla i nekoga ko je socijalni slučaj, nekoga ko nema čime da se leči. Znači, apsolutno ste stavili sve u isti red da biste bili jednaki za sve.
Malopre ste rekli da je u jednom delu ovaj vaš zakon socijalni zakon i zbog toga ste jednaki za sve. Da li je tako? Međutim, ono što sam malopre primetila isto tako, dok ste govorili o tom zakonu, s ponosom ste rekli, da biste potkrepili taj socijalni element tog zakona, da ova imovina nije imovina nijedne političke stranke, nego je tekovina svih radnika koji su radili, ulagali i gradili ta preduzeća.
Pitam vas, ako vi sada mislite da je to tako, i to jeste ispravan stav, šta ste uradili do sada sa ovolikim preduzećima koje ste privatizovali na vrlo nepošten način. Da je nepošten, pročitaću nekoliko pisama da vidite kako se to u praksi reflektovalo i kako se ta vaša privatizacija u praksi stvarno odvijala. A ova vaša Agencija za privatizaciju, kojoj sada dajete neka veća ovlašćenja, i do sada je imala izvesna ovlašćenja, i do sada je mogla da manipuliše sa ovom vrstom privatizacije i to je vrlo vešto koristila.
Ono što želim da vam kažem je sledeće. Gospodine ministre, ovo će vam biti i poslaničko pitanje pa vas zato molim da ga pribeležite. Radi se o privatizaciji "Magnohroma". "Global stil" je kupac, a "Magnohrom" iz Kraljeva je predmet ovog ugovora.
Ovako kažu radnici: Odmah posle objavljivanja obaveštenja Agencije – ovo je jedno od pisama i molim vas da saslušate i da preduzmete određene mere da se ovim ljudima pomogne, ako je ikako moguće i ako već nije kasno – od 22.10.2007, menadžment se u ime vlasnika obratio radnicima – ljudi su se, znači, obraćali Agenciji za privatizaciju, jednom je dolazila, nakon toga se menadžment obratio radnicima – i zatražio da radnici započnu proizvodnju kako bi od te proizvodnje navodno isplaćivao lične dohotke po četvrtinu. Menadžmentu smo lično pismeno odgovorili da nije problem da počnemo da radimo, već je problem šta i kako da radimo kada nemamo elementarne uslove za rad, nemamo struju, nemamo vodu, nemamo gas.
To je vaša privatizacija, gospodine Đeliću, privatizacija "Magnohroma" u Kraljevu. Ljudi su ostali bez struje, bez vode, bez gasa, bez osnovnih uslova da proizvodnja uopšte radi.
Kada bacanje prašine u oči radnicima i javnosti na ovaj način nije uspelo, usledili su novi trikovi da, navodno nekim kreditnim aranžmanima, znači, ponovo im obećava kupac da nekim novim aranžmanima, koji samo što nisu stigli u "Magnohrom", pa se licitiralo od sedam i po miliona evra, pa šest miliona, da bi na kraju obećali dva i po miliona evra, a epilog je da do dana današnjeg nije stigao ni jedan jedini evro, ali je zato predstavnik vlasnika zvanično zatražio novo produženje roka.
Vi dajete ovim ljudima koji kupuju ova preduzeća beskrajno velika prava. Uopšte ne poštujete prava građana, ne poštujete prava radnika, niti su ovi radnici imali uvid u taj ugovor koji je potpisan, nego je to neko potpisao u njihovo ime i čak ne znaju koji im je socijalni program.
Dalje kaže – uz to nije dostavio mišljenje revizora, ni sada, a ni prošli put, što je Agencija konstatovala, ali je ipak produžila, dala mu je rok od mesec dana za koje vreme se položaj radnika još više pogoršao, jer su dugovanja za lični dohodak osam meseci, tako da su dugovanja u javnim preduzećima od strane radnika ogromna.
Sad ovo dobro slušajte i probajte da imate malo saosećanja, odnosno malo emocionalne inteligencije koja je više nego potrebna danas našim političarima, a nisam videla ni kod jednog od vas da ima malo milosti. Ne znam da li možete da ostanete imuni na ovako nešto, kad vam ovako nešto piše. Kaže ovako – deca nam napuštaju studije zbog teške situacije svojih roditelja.
Jesu li vaša deca napustila studije? Nemojte me pogrešno razumeti, ali uvek morate polaziti od sebe ako hoćete da vodite državu. Jeste to teško i zato je to težak momenat, da se vodi država u ovom momentu. Zašto se, ljudi, prihvatate ovako teškog posla ako za to nemate energije i snage?
Slušajte dalje – hronični bolesnici nemaju lekova za redovnu terapiju, nepovezan radni staž 34 meseca, zdravstvene knjižice nisu urađene po novim propisima pa zaposleni od 1. januara mogu, ako se zakon dosledno poštuje, da izgube zdravstvenu zaštitu.
Ko će da leči te ljude? Znate li da su ti ljudi svakog dana na ulici, da rade razno-razne poslove, znate li da su ispod svakog socijalnog nivoa? A kad padne čovek ispod socijalnog nivoa, on je ispod moralnog nivoa. Znate li šta radite ovoj zemlji sa ovom vašom privatizacijom?
Kaže – zbog svega toga u petak, 30.11.2007. godine, Agenciji je prilično oštro rečeno da je situacija u "Magnohromu" više nego opasna i da preti da eskalira u negativnom smeru koji niko ne može da kontroliše. Izrečena je sumnja u nepristrasnost institucija, pa i Agencije. Najavljene su i krivične prijave protiv svih za koje se smatra da su odgovorni i da su svojim činjenjem i nečinjenjem doveli do ovog stanja u kojem se "Magnohrom" danas nalazi.
Pošto vlasnik ni po jednoj tački nije iskoristio vreme od 30 dana da bilo šta uradi, ni po pitanju pokretanja proizvodnje, niti u delu koji se odnosi na socijalni program radnika, ličnih dohodaka i slično, od Agencije se zatražilo bezuslovno raskidanje ugovora, jer se bojimo da sutra ne bude kasno.
Izveštaj Agencije očekujemo u toku sledeće nedelje. Iskreno, ne očekujemo ništa povoljno jer je očigledno da neko iz političke elite pomaže vlasniku da se ovako lagodno ponaša, ne plašeći se za svaki iskorak iz kupoprodajnog ugovora i zakona ove zemlje.
Vidite šta se u međuvremenu dogodilo. Dolazila je neka revizorska ekipa, dolazili su revizori, međutim, mišljenje revizora nije poslato Agenciji za privatizaciju, SUP je imao posla oko toga, pa vas molim da to zapišete kao poslaničko pitanje i da pogledate dokle je to stiglo, da li imaju pravilne informacije i kada će stvarno da dođe do tog raskida ugovora. Ali nemojte da se posle raskida ugovora dogodi da radnici izgube i ono što su imali do sada i što su mogli da imaju.
Želim da kažem je da je gospodin iz "Global stila" posekao sve visoke peći i prodao, a ostao je dužan državi, nama, doprinose, samodoprinose, penzijsko i invalidsko osiguranje. Molim vas da vidite šta ćete s tim čovekom da radite. Radnici iz "Magnohroma" imaju neki svoj biznis plan koji bi hteli da naprave da bi sačuvali imovinu "Magnohroma" na relaciji koja je makar danas. I da vidite da li može ko je naneo štetu da vrati sav taj iznos i da se ta državna imovina vrati radnicima jer mislim da ti radnici ipak znaju da rade.
Još jedno pismo sam dobila iz Aleksandrovca župskog, a radi se o privatizaciji ugostiteljskog preduzeća "Koznik" u Aleksandrovcu. Molim vas da i to zapišete kao poslaničko pitanje i da vidite šta će s tim radnicima biti jer su u veoma teškoj socijalnoj krizi i situaciji, i ne samo radnici, nego i njihove porodice, a te porodice imaju svoju mladost i svoju perspektivu i iz tog razloga vas molim da pomognete koliko možete. Hvala.