Riječ ima narodni poslanik Milisav Petronijević, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reče pa uteče gospodin Đelić.
Gospodin Đelić ovde održa još jedan predizborni govor, kao i onaj sinoć kada je otvarana rasprava. Kad god treba da se suoči sa pitanjima, on ima nekakve obaveze i izađe.
Hoću da postavim pitanje, u skladu sa članom 226, pa neka ga bar pripremi kad počne rasprava u pojedinostima, po amandmanima. Mi smo mu sinoć obećali da ćemo mu dati mnogo prilika da odgovori na brojna konkretna pitanja vezana za privatizaciju.
Samo da komentarišem kratko. Gospodin Đelić je u pravu kad kaže da, kada se od 100 oduzme 15, dobije se 85. Ali, gospodine Đeliću, to ne znači da je 85% privatizacija dobro urađeno. To je samo matematički tačno, jer u tih 85% su i "Magnohrom" i "Centromarket", da ne nabrajam dalje, a nije raskinut ugovor. To su pitanja na koja će morati da odgovori kad bude bio ovde.
Inače, potpuno se slažem, da ne bude da sam samo protiv onog pristupa koji je izneo gospodin Đelić, a to je sugestija građanima da sačuvaju akcije, jer će vredeti više. Najbolji primer za to su imali radnici "Hemofarma", Apatinske pivare, "Knjaza Miloša" i da ne nabrajam dalje. Doduše oni su privatizovani po onom zakonu o svojinskoj transformaciji, ali to samo govori da je bio dobar. Naravno, još brojni mali akcionari posle toga, a nažalost, država ih nije uzela u zaštitu, i te kako bi imali više vajde od ove privatizacije.
Upozoravam građane Srbije da, ako ne dobiju konkretan odgovor, predstoji jedna velika prevara. Sinoć sam pitao gospodina Đelića da li je tačno da se ovim zakonom stavlja van snage član 9a Zakona o javnim preduzećima. Zbog čega? Zato što je ovim zakonom o pravima na besplatne akcije predviđeno da se 15% vrednosti akcija deli besplatno građanima i do 200 evra po godini staža za zaposlene, bivše zaposlene u preduzećima itd.
Direktno pitam: da li će da se primeni odredba tog istog člana zakona, da li će se pored onih 15% besplatnih akcija građanima podeliti i ostatak kada se podele zaposlenima besplatne akcije, a to je negde oko 7, 8, ili 9%, da li će i to da ide u Privatizacioni registar, jer tako zakon kaže, odnosno odatle da se podeli građanima, pa neće biti 15% nego će biti bar 20%? U pitanju su velike sume, jer su to javna preduzeća, ogromna bogatstva, ogromne vrednosti.
Dakle, insistiram na tom odgovoru, jer ovaj zakon poništava član 9a. Žestoko ćemo se sukobljavati oko toga kad bude bila rasprava o amandmanima. Poništava i čl. 52. i 53. Zakona o privatizaciji.
Upozoravam građane da od Đelića dobro zatraže odgovor da li će se završiti samo na ovih 15% ili će od ostatka, kada se radnicima i bivšim zaposlenima da, i ostatak do 15%, kako član 9a Zakona kaže, takođe podeliti građanima? Hvala.

Po Poslovniku, riječ ima narodni poslanik Vladan Batić.

Član 226. Dakle, jedno pitanje, a tiče se nečega što su dobile sve poslaničke grupe i odnosi se na Fabriku železničkih vozila "Želvoz" u Smederevu.
Pismo, peticiju, apel ili upozorenje poslao je reprezentativni sindikat Sindikalno-radnički pokret, koji ima, praktično, oko polovinu od 1.600, odnosno 1.700 zaposlenih u ovoj firmi, koja ima kvalitetne fabričke sale koje se nalaze na prostoru od oko 10 hektara. Procena vrednosti fabrike pre nekoliko godina iznosila je 38.000.000 dolara. Sada se takva fabrika prodaje za nešto više od milion evra jedinom kupcu, rumunskoj firmi "Grampet".
Samo čitam ono što je Sindikat dostavio, ništa ne tvrdim. U ovom dopisu se kaže da samo jedna mesečna realizacija proizvodnje vredi više od pola miliona evra. Kaže se i da se ta privatizacija mogla očekivati jer je firma "Grampet" dugogodišnji partner JP ''Železnice Srbije'', a koje je opet osnivač Fabrike železničkih vozila ''Želvoz''.
Preko ''Želvoza'', kako se ovde navodi, ćerke firme ''Železnice'', više od deset godina je nekontrolisano odlazio novac i vršen je sumnjivi kompenzacioni posao. Na sve to, navodno, nikada nisu reagovali budžetski organi, niti je JP ''Železnice Srbije'' vršilo neku kontrolu, odnosno ozbiljnu reviziju, niti je bilo budžetske revizije.
Zbog takvog stava državnih organa najviše rukovodstvo ''Železnica'' i ''Želvoza'' Smederevo organizovalo je, kako ovde piše, nekakav čudan projekat koji se zvao Veliki projekat rekonstrukcije i popravke 1.000 vagona. Tvrdi se da je kroz taj projekat za dve godine opljačkano više od 10.000.000 evra. Tu su podnete brojne krivične prijave, a novac iz budžeta i ''Železnica'' se preko Želvoza odlivao na račune fiktivnih firmi. Za 1.700 radnika nije definisan socijalni program takve privatizacije i oni sada protestuju, štrajkuju, opozvali su člana tenderske komisije iz reda zaposlenih koji se zove Dragan Milijašević i tvrde da je on mimo volje zaposlenih učestvovao u radu tenderske komisije. Videli smo to i posredstvom medija...

Zahvaljujem, kolega Batiću.

Završavam. Dakle, tražim odgovor na ovo pitanje u ime Sindikalno-radničkog pokreta, koji predstavlja polovinu od 1.700 zaposlenih u ''Želvozu'' u Smederevu. Hvala.

Riječ ima narodni poslanik Zdravko Topalović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, gospodin Đelić je danas pokazao sve svoje nevaspitanje napuštanjem Skupštine pre nego što je završena ova rasprava.
Demokratska stranka će, očigledno, morati mnogo više da ga politički edukuje, pošto je danas, svojim estradnim nastupom, mogao ovde da izazove pad Vlade time što je iritirao narodne poslanike svojim izbornim mitingom. Samim tim je rizikovao blokadu rada parlamenta, neusvajanje budžeta i pad Vlade.
Da se razumemo, SRS se iskreno nada da će ova vlada što pre pasti i otići na smetlište istorije, zapravo u neki nepovrat. Ovu govornicu je Božidar Đelić zloupotrebio. Izneo je jednu neviđenu glupost, da će 20. januara, ako na izborima pobedi Tomislav Nikolić, Srbija krenuti putem neizvesnosti. Većina građana Srbije zna da to nije istina, jer će pobedom Tomislava Nikolića 20. januara na predsedničkim izborima Srbija krenuti ka boljitku u svim domenima, od privrednih, bezbednosnih, saradnje da prijateljima u svetu poput Rusije itd.
Moram ponovo nešto o ministru. On kaže da ćemo se 2010. godine videti u ovom parlamentu i prokomentarisati efekte ovog zakona. I juče sam napomenuo, 2010. godine ću rado pročitati memoare gospodina Đelića koje će napisati u nekom od kazneno-popravnih zavoda Srbije. Subjekat i ove privatizacije putem besplatne podele akcija svakako bi mogao da bude i sam Božidar Đelić kada bi svoje akcije, stečene po principu leva ruka - desni džep, stavio u promet i podelio narodu.
Da ne bi bilo nekih spekulacija u javnosti, SRS nema ništa protiv da građani Srbije dobiju po 1.000 evra u besplatnim akcijama. Ono što nije dobro je što je ovaj zakon stvarno izborni. Trebalo je temeljno da se pripremi zakon i verovatno bi građani Srbije dobili i više od tih 1.000 evra u akcijama. Izrazili smo bojazan da Vlada nekim spekulativnim merama, u sadejstvu sa svojim tajkunima, može te akcije, ne daj bože, da obezvredi, tako da građani, kada stave te akcije u promet, na berzu, dožive jedno neprijatno iznenađenje, da te akcije ne vrede 1.000 evra.
Što se tiče samog zakona o privatizaciji, videli ste, ovde su to čak priznali i poslanici pozicije, da je SRS uputila dosta amandmana da ovaj zakon, koji je loš, ne bude još lošiji. Pažljivo ih razmotrite i pročitajte.
Protiv toga smo da Agencija ima sva ovlašćenja u postupku privatizacije. Nije dobro posegnuti odmah za likvidacijom privrednih subjekata ako se oni ne privatizuju, mislim na privredne subjekte u vlasništvu sa državnim i društvenim kapitalom. Predvideli ste rok 31.12.2008. godine, ali ako se do tada ne privatizuje državni i društveni kapital, ne treba odmah posegnuti za likvidacijom i treba aukciju i javni tender raspisivati dokle god se ta preduzeća ne privatizuju, jer će tu sigurno biti reč o nekom manjem broju privrednih subjekta, ne o većim.
Danas me je, kao poslanika, vrlo neprijatno iznenadio Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2008. godini. Pogledajte kako gospodin Jelašić dostavlja Program monetarne politike za 2008. godinu. Krajnje neozbiljno i uvredljivo, u nekih 30 tačaka na A4 formatu – to je njemu dovoljno za ovako ozbiljnu raspravu.
Još jednom da ponovim, razmotrite dobro amandmane SRS-a u želji da ovaj zakon ne bude još lošiji, da se malo poboljša. Da ponovim, SRS nema ništa protiv i zalaže se da građani Srbije dobiju besplatne akcije, ali da ih dobiju u većem broju od onih 1.000 evra.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, zaključujem načelni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, i
- Predlogu zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Prelazimo na 4-9. tačku dnevnog reda: zajednički načelni pretres o PREDLOGU ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU i IZMENI ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA, POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA, REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA i JAVNIM PUTEVIMA i jedinstveni pretres o POTVRĐIVANjU OKVIRNOG SPORAZUMA IZMEĐU VLADE SRBIJE I KOMISIJE EZ O PRETPRISTUPNOJ POMOĆI (IPA)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres po tačkama 4, 5, 6, 7, 8. i 9. pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničkih grupa.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat 37 minuta i 12 sekundi, Demokratska stranka - jedan sat 16 minuta 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta 24 sekunde, G17 plus - 22 minuta 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 19 minuta 12 sekundi, poslanička grupa Liberalno demokratska partija - 13 minuta 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM - 6 minuta. Poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, jedan narodni poslanik - 5 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za riječ sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su predstavnici poslaničkih grupa po ovim tačkama dnevnog reda: u ime SPS-a Milan Nikolić, DSS-NS Vladan Vučićević, DS - Dragan Vujadinović, LDP - Nebojša Ranđelović, SRS - Veroljub Arsić i Zdravko Topalović.
Saglasno članu 140. stav 2. i članu 142a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnim putevima i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije Evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).
Da li ministar Mirko Cvetković želi riječ? (Da.)
Riječ ima ministar finansija Mirko Cvetković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave ja sam predstavnik za četiri zakona, a to su: Predlog zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na dobit preduzeća, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Nameravam da dam kraće obrazloženje vezano za potrebu i sadržaj donošenja ovih zakona.
Sa izuzetkom zakona o budžetskom sistemu, ova tri zakona su klasični poreski zakoni koji se uobičajeno podnose u okviru podnošenja budžeta za narednu kalendarsku godinu. U ranijem periodu oni su čak bili objedinjeni sa budžetom. Međutim, ovog puta su objedinjeni u okviru druge tačke, no nema nikakvih problema da ih razmatramo na ovaj način.
Kada se radi o zakonu o budžetskom sistemu, treba imati u vidu da je prvi zakon donet još 2002. godine. U momentu kada je donet, on je predstavljao revolucionarno dostignuće u tom domenu, a njegov zadatak je bio da obezbedi transparentnost i omogući nesmetano odvijanje čitavog budžetskog sistema, od samog planiranja budžeta, donošenja a kasnije i njegove implementacije.
Međutim, od 2002. godine do danas došlo je do niza promena i do potrebe da se osavremeni ovaj zakon, pri čemu je bilo razmišljanja da se daju izmene i dopune. Na kraju, kada se sagledao obim promena, ipak se došlo do zaključka da bi ovo trebalo da bude novi zakon, a ne izmene postojećeg. Jedan od glavnih razloga zašto se ovo tretiralo kao novi zakon jeste potreba da se u taj novi zakon integrišu dva zakona - inicijalni zakon o budžetskom sistemu i Zakon o javnim prihodima i rashodima, koji je bio kao poseban, a čije su pojedine stavke već u međuvremenu stavljene van snage. Tako da je to je urađeno u ovom predlogu i sada imamo zakon o budžetskom sistemu koji integriše oba ova zakona.
Druga važna promena jeste davanje preciznijih definicija, pojašnjenja vezana za probleme koji su u implementaciji zakona o budžetskom sistemu do danas bili uočeni.
Takođe, novi zakon o budžetskom sistemu predviđa obavezu za uključivanje u sistem trezora određenih pravnih lica koja su osnovana u skladu sa Zakonom o agencijama, a koja do sada nisu bila uključena u sistem trezora. Bilo je veoma teško da se prate i da se obezbedi transparentnost u prikupljanju i trošenju sredstava od strane ovih pravnih lica koja su osnovana od strane države.
Konačno, treća krupna razlika koja se tiče zakona o budžetskom sistemu jeste postepeno uvođenje obaveze da se prave trogodišnji budžeti, a ne godišnji. Doduše, u sadašnjem sistemu se predlaže godišnji budžet, a u Memorandumu imamo projekcije za naredne dve godine.
Međutim, uočili smo da se u budžetima pojavljuju projekti koji su dugoročni, tako da niste u mogućnosti da ih presečete na godinu dana.
Iz tog razloga je bilo potrebno da se u zakon o budžetskom sistemu uvede i ova u početku mogućnost, a kasnije obaveza, s tim što moram da kažem da je to savremeno rešenje, koje se pojavljuje i u drugim zemljama u svetu.
Dakle, to su osnovni razlozi i osnovne novine koje su date u okviru zakona o budžetskom sistemu.
Kratko bih se osvrnuo na tri preostala zakona vezana za sam budžet. Krenuću od Zakona o porezu na dobit preduzeća. Razlog za donošenje ovog zakona je usaglašavanje sa zakonima koji su usvojeni nakon što su usvojene poslednje izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća, tako da je bilo potrebno da se i one promene do kojih je u međuvremenu došlo uzmu u obzir, odnosno inkorporiraju u ovaj sistemski zakon.
Takođe, bilo je nužno da se preciziraju pojedina zakonska rešenja i otklone nejasnoće u njihovoj primeni. Predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća ima puno Spomenuću dve ili tri, za koje smatram da su vrlo značajne.
Prvo, prvi put se kod nas uvodi mogućnost da se tzv. fiskalna i kalendarska godina razlikuju. Do sada smo imali situaciju da su za svaki privredni subjekat kalendarska i fiskalna godina identične - počinju 1. januara a završavaju se 31. decembra.
Sada je određenim privrednim subjektima, koji dobiju dozvolu od Ministarstva finansija ili od Narodne banke i koji obrazlože te razloge, data mogućnost da njihova fiskalna godina počne nekim drugim datumom, koji je primereniji njihovim delatnostima, npr. 1. februara ili 1. maja.
Naravno, fiskalna godina, kao i kalendarska, traje uvek 12 meseci, samo što se, ako počne 1. februara, ona završava 31. januara sledeće godine. Takođe, nije moguće da ti privredni subjekti to izaberu za jednu godinu, a da se sledeće godine vrate na klasičan kalendarski sistem, već je potrebno da najmanje pet godina funkcionišu u ovom novom režimu. To je jedna od značajnih novina koja se uvodi.
Druga novina se odnosi na utvrđivanje i naplatu poreza na kapitalni dobitak, što je inače bilo predmet dosta velikog interesovanja. Pokušali smo sada, u ovom zakonu, da uvedemo određene olakšice.
To bih parafrazirao na sledeći način. Do sada je bilo nužno da se, kada se prodaju akcije i kada se utvrdi postojanje kapitalne dobiti, prilikom svake transakcije plati porez.
Ukoliko je neko učestvovao tokom godine u većem broju transakcija, onda je on više puta u toku godine plaćao porez na kapitalnu dobit.
Sada je za rezidente omogućeno da se porez plaća jednom godišnje i to kumulativno za sve transakcije koje su u toku godine ostvarene, s tim što je moguće da se u nekim od tih transakcija ostvari i kapitalni gubitak, koji bi onda bio odbitna stavka od ukupne pozicije tog subjekta koji je učestvovao na tržištu.
Treća značajna izmena jeste da se sada uvodi mogućnost da se za svrhu određivanja kapitalnog dobitka nabavna cena imovine može korigovati na procenjenu fer vrednost ukoliko je promena fer vrednosti iskazivana u celini kao prihod perioda u kome je vršena. Znači, ovde se radi praktično o mogućnosti da se ne ide na neku nominalnu vrednost, već na fer vrednost koja sada predstavlja osnovicu, odnosno od koje se polazi prilikom utvrđivanja kapitalne dobiti.
Ima još drugih promena, međutim, ovo su najvažnije.
Kada se radi o Zakonu o porezu na dohodak građana, razlozi za predložene izmene i dopune su potreba za poreskim stimulisanjem razvoja tržišta i prometa hartija od vrednosti, drugačije uređenje načina prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima (to je ono o čemu sam govorio kod preduzeća), i širi obuhvat građana godišnjim porezom na dohodak.
Najznačajnije predložene izmene i dopune su sledeće. Da bi se dao podsticaj razvoju tržišta hartija od vrednosti predlog je da se snizi stopa kapitalne dobiti na te transakcije. U ovom trenutku je 20%. Predlog je da se prepolovi i da, od usvajanja ovog zakona, mi smo predvideli od 1. januara, nadamo se da će se usvojiti, bude 10%.
Takođe, drugačije se utvrđuje način kapitalnog dobitka. To je priča identična sa onom o preduzećima. Isto tako i kod građana, da se ona utvrđuje jedanput godišnje.
Uvode se, takođe, poreski podsticaji za razvoj poljoprivrede u vidu oslobađanja poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva., na katastarski prihod, na period od dve godine, znači za 2008. i 2009. godinu, i, isto tako, kroz sniženje stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14% na 10%.
Konačno, proširuje se predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana na prihode ostvarene i po osnovu kamata, što do sada nije bio slučaj.
To su osnovne izmene u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Kada se radi o Zakonu o republičkim administrativnim taksama, izmene koje su unete i razlozi su sledeći. Pre svega, imali smo takse koje su i dalje ostale u formalnoj nadležnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore. Bilo je potrebno izvršiti izmene, tako da se sada te takse, nakon raspada te države, definišu kao takse koje pripadaju Srbiji, što je i dato u ovom predlogu.
Bilo je, takođe, potrebno da se usaglase predmetne takse sa spisima i radnjama koje su u nadležnosti organa za čiji se rad te takse i plaćaju, što je takođe u vezi sa tim novim sistemom i prenošenjem taksi.
Izvršene su izmene taksenih obaveza za pojedine spise i radnje, i to u oba pravca - ima predloga i za smanjenje i za povećanje – a to je dato u smislu usaglašavanja sa složenošću, saglasno inicijativama koje su podnela nadležna ministarstva i drugi organi koji ove usluge i vrše.
Poštovani poslanici, to su ukratko sadržaj i razlozi za donošenje ova četiri zakona za koja sam ja izvestilac. Smatram da su predlozi koji se pred vama nalaze dobri. Takođe, mi ćemo saslušati vašu diskusiju i pregledati amandmane koje ste dali.
Na kraju, pozivam vas da date svoj glas za usvajanje ovih zakona. Hvala.