Meni ne smeta, zaista. Hoću da govorim o ozbiljnoj stvari koja može i vas da se tiče iako vaš kandidat Boris Tadić nema nikakve šanse u izbornoj trci sa Tomom Nikolićem. Govoriću o jednom tehničkom problemu koji je zaista odraz bezobrazluka i nepoštovanja Narodne skupštine i organa za sprovođenje izbora i učesnika na izborima od strane jednog pojedinca.
Dakle, mi smo otpočeli sa ovim predizbornim radnjama koje je utvrdio RIK. Sutra i prekosutra u svim opštinskim odborima SRS u Srbiji organizuje se dolazak službenika službi pisarnica iz opštinskih sudova kako bi građani koji žele da svojim potpisom overenim kod suda daju podršku za kandidaturu gospodina Nikolića to mogli da urade.
Smatrali smo, pošto smo odgovorni ljudi i stranka koja uvek nastoji da najperfektnije i na najdemokratskiji način učestvuje i organizuje se u izbornim ciklusima i u ovim radnjama, da to treba da uradimo u subotu i u nedelju, zato što, i sami znate, isti je slučaj i kada se učestvuje na republičkim izborima, posao koji zahteva angažovanje tih ljudi, stranačke infrastrukture i pre svega građana koji žele, a ja sam uverena u ogromnom broju i da podrže kandidaturu Tome Nikolića, kao što će glasati u najvećoj meri za njega 20. januara.
Nigde nije bilo problema na poziv poslanika, mojih uvaženih kolega srpskih radikala, koji su, baš kao i ja, predsednici okružnih ili opštinskih odbora, osim u jednom gradu, odnosno u Pirotu. U tom gradu je neki kadar DS ili možda G17 plus, gospodine Albijaniću, koji je predsednik opštinskog suda, rešio je da bude pametniji od ostalih.
Sad vidite. Jutros, na putu iz Kragujevca do Beograda, znajući, pošto je to ujedno bio i predlog Okružnog i Gradskog odbora naše stranke koji sam uputila danas Centralnoj otadžbinskoj upravi i kasnije je, kao što ste čuli, prihvaćeno da Toma Nikolić bude naš predsednički kandidat, preventivno dakle, u sklopu svih tih obaveza, telefonom sam pozvala predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu, gospodina Žarka Stevanovića.
On, kao odgovoran čovek, kao i ljudi koji rade u službi pisarnice, koji znaju šta im valja činiti kada se u državi raspišu izbori - stave se na raspolaganje onim kandidatima i političkim strankama koje hoće da učestvuju u izbornom procesu, i kao što sam ja to uradila i dobila potvrdan odgovor, i zaista, zahvaljujem se na saradnji gospodinu Stevanoviću u Kragujevcu, Žarku, ne Veroljubu, nego predsedniku Suda.
Gleda me kolega Vučićević, pa ja zbog toga to kažem, znate. Ne vidim da li je normalno da u celoj Srbiji svi predsednici opštinskih sudova u našoj zemlji imaju jedan racionalan i razuman stav prema ovom pitanju - da angažuju, jer ti ljudi dobijaju nadoknadu za svoj rad van radnog vremena, za posao koji za njih nije mali, ali koji svi obavljaju profesionalno i perfektno...
(Predsedavajući: Teče vreme.)
Teče vreme, gospodine Albijaniću, ali vas baš briga, vi nemate predsedničkog kandidata, mada znam da ćete glasati za Tomu Nikolića.
(Predsedavajući: Kako nemamo? Nemojte, molim vas.)
Nema veze, morate i vi negde da odete i da date svoj potpis podrške za našeg kandidata, a niste u Pirotu, i onda vas baš briga za problem iz Pirota. Kako će onda građani u Pirotu to da urade sutra ili prekosutra?
Dakle, ja ovim putem želim, ne znam kako se taj čovek zove, da mu kažem da se urazumi i da ne glumi nešto što ne treba da glumi, jer normalni ljudi, predsednici sudova u našoj zemlji, kao i službenici, žele da urade ovaj deo posla koji se od njih očekuje, a onda da puste građanima da odlučuju na izborima, nama političarima da vodimo kampanju do 20. januara.
Opet ponavljam, uverena sam da i bez obzira na to što samo u jednom gradu postoji taj problem, i u Pirotu, u Kragujevcu, u Beogradu, u Novom Sadu, u Nišu, u Vranju, svuda i na svakom mestu će pobediti kandidat SRS Tomislav Nikolić. Hvala.

Idemo po redosledu govornika. Prvi se za reč javio narodni poslanik Milorad Belić, a zatim narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite, gospodine Beliću.
Gospodine Jojiću, vi ste četvrti, uz razumevanje drugih, nisam gospodina Jojića stavio na vreme na spisak, a rekao je još kod prošle tačke.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, gospodo ministri, moj uvaženi kolega iz poslaničkog kluba DSS-NS dr Vladan Vučićević je rekao ono što je najznačajnije o izmenama Zakona o javnim putevima, o čemu ću ja nešto više reći, prosto radi vas koji sedite ovde i kojima su potrebne još neke informacije i, naravno, najviše radi građana koji nas gledaju.
Ono što je gospodin Vučićević rekao mislim da je najznačajnije, a to je, pre svega, da neće doći do dodatnog opterećenja na budžet građana, što je obično bila primedba onih koji nisu najbolje upućeni u to šta su akcize i na koji će način doći do promena u ovom predloženom zakonu o javnim putevima, a isto tako, koliko će taj iznos biti u 2008. odnosno 2009. godini.
Dao bih samo nekoliko kratkih napomena. Pre svega, da vas podsetim, dok je Republička direkcija za puteve u toj formi poslovala, u nekoliko navrata je došlo do rebalansa budžeta koji je značajno uticao na smanjenje sredstava koja su korišćena iz budžeta. Tako da je u 2004. godini taj iznos smanjen za 3,6 milijardi, u 2005. godini za 3,1 milijardu, a u 2006. godini, kada je i počela zakonska odredba da se iz akciza takođe dodatna sredstva obezbeđuju Putevima Srbije, iz budžeta Srbije uplaćeno je 1,57 milijardi.
Akcize su, dakle, kao ovaj vid finansiranja rekoh od 2006. godine, obezbedile Putevima Srbije 5,2 milijarde, ali je zbog obaveza PDV koje je JP Putevi Srbije uplatilo državi u iznosu od pet milijardi onda jasno da je tu otprilike i prihod i rashod bio identičan, a da zato i nije bilo sredstava i mogućnosti da se dodatna sredstva koriste i za održavanje magistralnih i regionalnih puteva.
Naravno, u ovoj godini je preduzeće Putevi Srbije dostavilo na vreme svoj program rada, svoja finansijska potraživanja, a Vlada Republike Srbije je usvojila taj program rada i to je bilo objavljeno u "Službenom glasniku". Trebalo je da se iz budžeta povuku sredstva u iznosu od pet milijardi, što nije urađeno, i iz tih razloga smo prinuđeni da ovde, u toku ove rasprave, izglasamo i predloženi zakon o izmenama Zakona o javnim putevima.
Treba reći da se na ime rehabilitacije, kako se to stručno kaže, izgradnje puteva, a po osnovu podignutih kredita, odnosno na ime te stavke, treba izdvojiti oko dvesta miliona evra, a da na ime održavanja magistralnih i regionalnih puteva u nepredviđenim okolnostima, kao što je to bio slučaj poplave, klizišta, srušeni mostovi, u 2005. godini, u 2006. godini taj iznos je čak oko pedeset miliona evra.
Dakle, uz ove dve vrlo bitne opterećujuće stavke treba napomenuti da su i tzv. nepredviđeni radovi koji su posledica naloga Republičke inspekcije za javne puteve i saobraćajne policije, a takođe po tom osnovu je u 2006. godini uloženo oko osamdeset miliona evra. Sve su to razlozi zbog kojih zaista najozbiljnije moramo shvatiti o kakvom problemu se radi, a naravno da svi želimo, što se tiče saobraćaja na magistralnim i regionalnim putevima, da se odvija krajnje bezbedno i nesmetano, da se ne ugrožava likvidnost strateški veoma značajnog JP Putevi Srbije, i naravno ne treba zaboraviti brojne izvođače radova koji, kao ozebao Sunce, čekaju šta ćemo mi ovde uraditi, naravno radi dugova prema tim izvođačima.
Iz tih razloga ne sumnjam da će svi poslanici u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, a naravno DSS, odnosno poslanički klub DSS - NS će dati svoj glas ovom predlogu zakona. Hvala.

Hvala, gospodine Beliću.        
Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo set poreskih zakona - zakon o budžetskom sistemu, zatim zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dobit preduzeća, Zakona o administrativnim taksama, zakon o izmeni Zakona o javnim putevima.  
Kada je u pitanju zakon o budžetskom sistemu, on ima za cilj unapređenje budžetskog sistema, posebno u delu planiranja, pripreme, donošenja i izvršenja, kao i kontrole donošenja budžeta. Znamo da budžetski sistem čine budžet Republike Srbije, budžet lokalne vlasti i finansijski planovi, u stvari organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Osnovni budžetski cilj koji je postavljen u zakonu o budžetu Republike Srbije jeste makroekonomska stabilnost, niska inflacija i ekonomski razvoj.
Kada je u pitanju zakon o budžetu Republike Srbije, bilo je ovde ovih dana reči i da je to razvojni budžet. Bilo je tu i suprotnih stavova i mišljenja. Nadam se da će jedan određen broj amandmana koji su podneti na zakon o budžetu Republike Srbije sigurno biti i usvojen, sve u smislu i u pravcu da određeni korisnici budžetskih sredstava budu adekvatno planirani za izvršenje svojih aktivnosti i zadataka.
Ovim zakonom o budžetskom sistemu utvrđena je kalendarska godina. Moram da istaknem da rok za donošenje republičkog budžeta teče od 1. aprila do 15. decembra. Mi smo u obavezi da do 15. decembra donesemo republički budžet. Iskreno rečeno, sumnjam da ćemo uspeti da ga donesemo, s obzirom da predstoji razmatranje amandmana na zakon o budžetu Republike Srbije, dok obaveze lokalnih samouprava jesu da svoje lokalne budžete donesu od 15. juna do 25. decembra. Iskustva su nam dobro poznata. Mi smo budžet Republike Srbije za 2007. godinu doneli u junu mesecu. Imali smo zakon o budžetskom sistemu i jednostavno smo ga prekršili.
Moram da postavim pitanje da li će ovaj zakon, koji će sigurno biti donet u ovom najvišem domu, biti poštovan od svih subjekata. Ja izražavam sumnju. Sigurno će ga poštovati lokalne samouprave i drugi korisnici, ali to sigurno neće činiti Vlada, odnosno ministarstva, jer to su pokazali upravo na donošenju budžeta za 2007. godinu, kada smo izgubili korak pre svega u mnogim investicijama, izgubili smo građevinsku sezonu i izgubili smo što se tiče ekonomskog razvoja Srbije koja se nalazi u veoma teškoj situaciji.
Posebno želim da ukažem, kada je u pitanju zakon o budžetskom sistemu, na član 25. On se pre svega odnosi na finansiranje nadležnosti jedinica lokalne samouprave. U tom članu su nabrojane nadležnosti jedinica lokalne samouprave i to pre svega porez na dohodak građana, porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon, neću da nabrajam sve, donacije i transferi.
Moram da istaknem i jedno neslaganje i jednu primedbu u delu poveravanja nadležnosti kada su u pitanju prihodi lokalne samouprave. Postavlja se pitanje razvijenosti lokalnih samouprava. Nisu sve opštine istog broja stanovnika, ekonomske moći, pa se postavlja pitanje i poreza na dohodak, da li iz tog dela koji pripada opštinama mogu da se obezbede dovoljna sredstva.
Drugo, što želim posebno da apelujem na Ministarstvo finansija i na ministra, to su transferi sredstava, koji se mesečno prebacuju lokalnim samoupravama. Postavlja se pitanje kriterijuma po kojima je Ministarstvo odredilo visinu transfera prema lokalnim samoupravama. Moram da istaknem da su manje opštine lokalne samouprave, odnosno opštine do 30.000 stanovnika, sigurno oštećene u odnosu na druge. Morate to imati u vidu prilikom transfera takvih sredstava jer su dva najveća izvora prihoda, porez na dohodak građana i transferi, jedini ozbiljniji prihodi kada su u pitanju lokalne samouprave, odnosno opštine ispod 30.000 stanovnika.
Što se tiče računovodstva i izveštavanja, u Predlogu zakona se kaže da predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije utvrđuje Vlada do 1. novembra. Kada sam izrazio sumnju u to da će Vlada poštovati i ovaj zakon o budžetskom sistemu, želim, pre svega, da vas podsetim i da pitam sve prisutne da li smo od 2001. godine imali razmatranje završnog računa Republike Srbije. Nismo imali ni reviziju, nismo nijedan završni račun usvojili i zato sam izrazio sumnju, rekao sam da Vlada i resorna ministarstva sigurno neće poštovati ovaj zakon.
Kada je u pitanju budžetska kontrola, budžetska inspekcija, nismo svi ravnopravni u tom delu. Ona treba da postoji i činjenica je da ona vrši kontrolu, ali mislim da su lokalne samouprave u najvećem delu oštećene, pre svega i Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije, u članu 24, kada su u pitanju plate odnosno zarade i doprinosi, kada se masa za 12 plata u 2008. godini planira na povećanje od 10% na osnovicu u novembru.
Želim da pitam Ministarstvo još jednom da li su svi poštovali zakon od onog momenta kada su osnovice uzimane kao neka polazna osnova, septembar ili novembar iz prethodnih godina. Sigurno nisu svi. One opštine koje su realno planirale sredstva za plate i zarade sada su oštećene ovakvim načinom i predlogom ovog člana 24. za povećanje 10%, dok su one opštine koje to nisu poštovale nagrađene.
Oni koji poštuju zakon se kažnjavaju, a oni koji ga nisu poštovali se nagrađuju. Ima primera gde Ministarstvo za finansije na podnete zahteve, gde realno postoji osnov da se poveća taj obim sredstava u 2007. godini, daje negativan odgovor.
Kada su u pitanju republički organi, imali smo prilikom razmatranja budžeta za 2007. godinu, a i sada za 2008. godinu, i prilikom utvrđivanja Zakona o Vladi, povećanje broja ministarstava, povećanje broja posebnih organizacija, a u okviru svega toga i povećanje broja zaposlenih.
Lokalne samouprave nemaju mogućnost da prime kvalitetne i stručne kadrove, niti imaju mogućnost da zadrže postojeće stručne kadrove sa ovim platama koje imaju, a to je od 12.000 do 22.000. Visoka stručna sprema ima 22.000 dinara. Sada pitam ministarstvo da li iste takve plate imaju, sa visokom stručnom spremom, i u drugim sredinama.
Zato postoji budžetska inspekcija koja je mogla da iskontroliše primenu zakona. Slažem se da svi moramo da vodimo računa o kontroli javne potrošnje, ali mora to ravnopravno da se prenosi na sve sredine. Da budu kažnjeni oni koji ne poštuju postojeće zakone, a takvih ima, ne želim da ih prozivam, ali prozivam Ministarstvo i budžetsku kontrolu, neka utvrdi takve koji su, a onima koji su poštovali zakon da dozvoli one okvire koje Vlada i sama nameće.
Članom 99. i članom 24. zakona o budžetskom sistemu ministru se daje pravo da, ako određeni korisnici budžetskih sredstava i lokalne samouprave u određenom vremenskom roku ne dostave određenu dokumentaciju, obustavi povraćaj PDV-a ili davanje određenih sredstava.
Slažem se potpuno, ali treba iskontrolisati ono o čemu sam malopre govorio. Koji su to kriterijumi bili primenjivani, ko krši propise, ko sada mora svesno da krši propis jer nema dovoljno sredstava, finansijski prostor da isplati polovinu od dvanaeste plate u 2007. godini?
Recimo, znam opštine u Mačvanskom okrugu koje će morati da traže od vas da date saglasnost da iz budžetske rezerve isplatimo polovinu plate. Ako to učinimo bez vas, a vi ćete dati negativan odgovor, onda ćemo u sledećoj godini imati obustavljanje PDV-a.
Daje se sloboda ministru, a da ne govorim da ministar može i politički da odrađuje, ne želim da prozivam da je negde po političkoj liniji možda i dao tu saglasnost i pravo na povećanje obima sredstava, a druge sredine ne mogu to da dobiju.
Što se tiče ostalih zakona - o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, zatim o porezu na dobit preduzeća, o republičkim administrativnim taksama - to su prateći zakoni prilikom donošenja budžeta. Mislim da je ovde i naš kolega iz SPS, Milan Nikolić, kratko i decidirano rekao sve prednosti ovih zakona.
Moram samo da kažem, kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak, kada je u pitanju smanjenje na katastarski dohodak, oslobađanje poljoprivrednika na prihode od katastarskog dohotka, lično mislim da je to bacanje prašine poljoprivrednicima. To je izuzetno malo.
Imao bih predlog da mi nagradimo poljoprivrednike kroz veći agrarni budžet koji će, što je govorio Milan Nikolić, dati i stimulacije, koji će dati jeftine kredite, koji će dati subvencije, regresiranje repromaterijala i tako dalje.
Zakon o republičkim taksama je tehnički zakon i mislim da je usaglašavanje između nadležnosti spisa koji su bili nekada u saveznim organima, odnosno u Srbiji i Crnoj Gori, sada je to preneto na republičke organe, to je po njihovom predlogu i mislim da su ovi zakoni uglavnom zakoni koji regulišu pitanje prihoda budžeta.
Koristim priliku, nema ministra gospodina Velimira Ilića, da kada je u pitanju Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim putevima, jasno je i dobro je što je Vlada ovo predložila. Tvrdi se da nema opterećenja. Nije istina da nema opterećenja, ali ima jedna druga stvar – zašto Vlada do danas nije rešila problem Javnog preduzeća Putevi Srbije.
Evo gospodina potpredsednika Vlade, koji mora da kaže, onog momenta kad se došlo do transformacije Direkcije za puteve u Javno preduzeće Putevi Srbija dug je bio deset milijardi. Danas je dug Javnog preduzeća između 25 i 30, ne smem da kažem da je više, a to možete da kažete vi.
Šta ste čekali? Kad je došlo do transformacije? Došlo je u 2006. godini, a moram da kažem i da su krajem 2006. godine obustavljeni svi radovi iz realnih izvora Direkcije za puteve, odnosno sada Javnog preduzeća Putevi Srbije. Svi nalozi koji su dati da se regionalni magistralni putevi održavaju i rekonstruišu su obustavljeni do dan-danas. Jedino se radilo iz kreditnih sredstava iz Svetske banke, određeni putni pravci.
Iz sredstava Javnog preduzeća Putevi Srbije u ovoj godini, lično smatram, ni dinar u neke veće investicije nije uložen niti se mogao uložiti, a čuli smo ovde da je postojala čak i opstrukcija od strane Vlade kada je u pitanju taj dug koji je prenet sa Direkcije na Javno preduzeće.
Podržavam potrebu da rekonstruišemo i održavamo regionalne magistralne puteve. Još je jedna istina da će ovo biti opterećenje za građane, ali ako želimo magistralne regionalne puteve ipak na neki način moramo prihvatiti i povećanje ovih akciza.
Pitao bih ministra za klizište na magistralnom putu M19.1 između Zvornika i Ljubovije. Godinu dana nije ništa urađeno na tom planu. Rizik je da vozila slete s magistralnog puta u Drinu.
Regionalni pravac F113, takođe klizište, Ljubovija-Valjevo.
Želim da pitam ministra još jednom: Kad će biti potpisan sporazum između Srbije i Bosne i Hercegovine oko mosta koji je on obećao na reci Drini, između Ljubovije i Bratunca? Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, zatim narodni poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsednik Narodne skupštine gospođica Nataša Jovanović istakla je činjenicu da je danas Centralna otadžbinska uprava predložila svog kandidata za predsednika Republike Srbije na sledećim izborima, gospodina Tomislava Nikolića. Ukazala je da su neki predsednici opštinskih sudova izašli u susret i odazvali se pozivu SRS radi overe potpisa građana koji žele da daju podršku Tomislavu Nikoliću.
Prvo bih pohvalio i zahvalio se predsedniku Okružnog suda u Pančevu, gospodinu Vujasinović Dragoljubu, kome sam se obratio i odmah je prihvatio da se na područje Okružnog suda Pančevo upute overači u sedišta opštinskih odbora SRS. Zahvaliću se i predsednici Opštinskog suda u Pančevu gospođi Slavici Martinović, zatim predsedniku Opštinskog suda Kovačica i predsedniku Opštinskog suda u Kovinu, jer su na korektan način prihvatili da overač izjava dođe u sedište SRS, gde građani, koji su se obratili SRS saznavši za vest da je Tomislav Nikolić kandidat SRS, mogu da overe svoje potpise u subotu i nedelju pošto većina njih radi radnim danom, a sud radi do 14 časova.
Vrlo je nekorektno što je vršilac dužnosti predsednika Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici Zlatica Stevanović odbila da omogući dolazak overača u sedište Opštinskog odbora SRS. Isti je slučaj i u odeljenju Opštinskog suda u Irigu, a u pitanju je Opštinski sud Ruma. Ova dva opštinska suda su odbila da angažuju overače da bi došli da overe izjave građana subotom i nedeljom.
Pozivam i obaveštavam o ovome predsednika Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, ukoliko bude čuo ili ga neko bude obavestio, gospodina Borislava Pupavca, da preduzme određene mere da overači izađu u sedište SRS radi overe.
Neka odlaze overači u sedišta svih političkih stranaka. Mi ne tražimo privilegiju, ali ne treba da budemo diskriminisani. Još jednom pozivam gospodina Borislava Pupavca da ispita i proveri zbog čega su vršilac dužnosti predsednika Opštinskog suda Zlatica Stevanović i odeljenje Opštinskog suda u Rumi odbili da izađu i angažuju overača zapisnika na licu mesta.
Naravno, radnici pravosuđa, pogotovo administracija, imaju male plate i za ovo će biti nadoknada plaćena, ko izađe na lice mesta, po potpisu. Zbog toga sam bio prinuđen da obavestim javnost i narodne poslanike, a nisam siguran da ovakvih slučajeva nema i u celoj Srbiji, u pojedinim opštinskim sudovima. Ovo je poziv i apel zbog građana koji žele subotom i nedeljom da daju potpise, da se overe, kako ne bi izostajali sa posla radnim danom.
Dame i gospodo, u odnosu na predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu pod ovom tačkom, samo bih se osvrnuo na zakon o budžetskom sistemu. Ovako važan sistemski zakon, koji je skoro odmah iza Ustava u svim zemljama, zaslužuje izuzetno veliku pažnju.
Da je to tačno, pokazuje i sam član 1. Predloga zakona koji kaže da se ovim zakonom uređuje planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave; priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje; budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova pomenutih fondova; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija i trezora lokalne vlasti i druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema. Posebno se, naglašeno je, ovim zakonom uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda.
Da li u oblasti javnih finansija Republike Srbije ima važnijih pitanja od ovih koja su pobrojana? Uostalom, ovo i jesu važna pitanja za javne ili državne finansije svake zemlje, pa i Republike Srbije.
Međutim, ceo ovaj veliki i važan zakon je prava katastrofa u svakom smislu reči. Prvo, neverovatno je sa kakvom neukošću i brzopletošću su pobrojani mnogi izrazi i pojmovi na početku zakona i definicije koje niko živi ne razume, a kako će tek oni stručnjaci koji treba da sprovode ove odredbe a nisu kreatori teksta zakona.
Ili, obrnimo pitanje - znaju li tvorci ovog teksta kako, u stvari, u životu i u praksi izgleda pravo i ozbiljno profesionalno funkcionisanje javnih finansija, ne samo u Ministarstvu finansija i njegovom trezoru, nego i u svim drugim delovima sistema javnih finansija, u drugim republičkim organima i organizacijama, ministarstvima, lokalnim organima opština, pre svega, i drugim direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima?
Očigledno ne znaju, jer dok oni šumom, budžetska pravila drumom. Tako se za glavu hvataju pravi znalci budžetlije koji nisu filozofi i modelatori, nego profesionalci u pravom smislu te reči, koji znaju da je budžet, ma kako bio moderan i reformski, jedan dokument koji materijalno podržava, novčano prati neke druge zakone ili propise koji zahtevaju trošenje sredstava, ali samo za obaveze države utvrđene u tim zakonskim propisima.
Zato i postoji veliko ustavno načelo ili obaveza da se u budžet ne može unositi rashod ako to nije obaveza države da finansira, jer bi tako nastao haos koji mi u stvari sada imamo, i to ovog časa, što najbolje pokazuje sadašnji predlog budžeta.
Pogledajte sami pa ćete videti da ima veći broj stavki i sa većim minusima koji ama baš nikakav zakonski propis nemaju kao pravni osnov za finansiranje iz budžeta.
Ceo Nacionalni investicioni plan, subvencije, krediti, skijališta i slično. A šta to vredi kada je to ovde kao pokriveno definicijama u zakonu o budžetskom sistemu, što je protivpravno i što je varka koja nema pokriće ni u jednom propisu, pa zato nema valjanog obrazloženja uz ovaj zakon.
Teško se može razumeti da je Vlada htela da nas fascinira sa ovoliko pojmova, sakrivajući se iza floskule da su to stručni budžetski termini, što je prevara, jer čak i da je tako, valjalo bi ih detaljno objasniti i uveriti narodne poslanike da su to sve pojmovi koji su neophodni da pomognu stručnim službama koje obavljaju poslove u vezi s planiranjem, pripremom, donošenjem i izvršavanjem budžeta Republike Srbije i drugim važnim poslovima, kako je to navedeno u članu 1. ovog zakona.
Da ste bar bili hrabri pa da ste pitali jednog običnog budžetliju, ne mora na nivou Republike, nego nekog budžetliju koji ima prakse bar četiri-pet godina u nekoj od opština, da li su mu jasne sve ove ovolike definicije i pojmovi, videli biste i sigurno je da nema šansi da sve ove pojmove i definicije razume a tek kako će da ih primenjuju.
Ovo naročito važi zbog toga što ni oni koji su ih pisali ne umeju da ih objasne na pravi način.
Ali, u toj množini pojmova razaznaje se prava namera, da se u ovako važan zakon obavezno unesu neke odredbe koje tako komotno daju mogućnost i pravnu zaštitu onim, tobože odgovornim, licima da mogu da troše javni novac bez ikakve kontrole iako sve u zakonu vrvi od kontrolnih mehanizama da glava zaboli.
Mnogo je primera, ali ću navesti samo neke.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. Predloga se kaže da je za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovoran ministar nadležan za poslove finansija i odmah bi se moglo pomisliti kako je to sasvim u redu, ali ovom ministru se daju takva ovlašćenja da može sve, a ništa lošije nisu prošli ni ostali ministri u pogledu svojih ovlašćenja.
No, vratimo se ministru finansija. Zašto? Zato što se već u članu 10, koji nosi naslov "Investiranje sredstava", daje ovlašćenje ministru, odnosno licu koje on ovlasti, što je strašno.
Pažljivo slušajte, citiram odredbu člana 10: "Ministar, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, osim sopstvenih prihoda, kao i za koje je u posebnom zakonu, odnosno međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala, u skladu sa zakonom i drugim propisom". Naglašavam - investirati. Naravno, međunarodni ugovori su izuzeti, jer je to tako i traženo.
Neka me neko od predstavnika Vlade, recimo ministar finansija, uveri da to nije iznošenje našeg, državnog novca u inostranstvo i zbog kojih namera.
Koja država na planeti dozvoljava da se novac poreskih obveznika iznosi u inostranstvo i pod kojim uslovima i da li to znači da se neka sredstva od privatizacije, od inostranih kupaca, koja je trebalo da budu uplaćena u budžet, u stvari i sada nalaze u inostranstvu i investiraju se?
Evo, ima pokrića, i to zakonskog, baš u ovom zakonu, jer koliko sam video, ova odredba je i u sadašnjem zakonu i na snazi je. Ako to nije tako, neka izađe ovde ministar finansija, neka me demantuje i kaže da ta odredba nije to i da predlaže da se briše. Možda postoji neki drugi razlog da u zakonu imamo ovako ponižavajuću odredbu koja vređa svakog poreskog obveznika Republike Srbije, a na drugoj strani predstavlja katastrofalno pokriće za nenamensko trošenje budžetskih para, i to u nepoznatim iznosima i trajno, jer novac budžeta služi za izmirivanje obaveza države. Nema smisla da se on investira na inostranom tržištu kapitala.
Da li bi, dame i gospodo, Nemačka ili bilo koja ozbiljna država, možda Francuska, dozvolila da ima u svom zakonu ovakve odredbe? Neka vicepremijer objasni zbog čega.
Dame i gospodo, bilo je više govora o tome da mi imamo velika novčana devizna sredstva koja se nalaze u inostranstvu. Zašto su milijarde deviza Republike Srbije deponovane u inostranstvu? Zašto te devize, odnosno ta novčana sredstva, ne budu stavljena u funkciju zapošljavanja, otvaranja preduzeća? Zašto nisu u funkciji razvoja poljoprivrede?
Zašto jedna od tih milijardi evra nije poklonjena poljoprivrednicima, da im se kupi 20.000 traktora, onima koji će to tri puta svojim radom i svojim trudom vratiti državi kroz proizvodnju? Prema tome, ima mesta da se poljoprivrednicima pomogne.
Sećate se da je prošle i pretprošle godine u budžetu čak 41 milijarda dinara bila namenjena za specijalne usluge i namene . Za tu 41 milijardu dinara moglo se kupiti 14.000 traktora srednje klase.
To bi bio takav podsticaj našoj poljoprivredi da bismo mi bili u situaciji da proizvodimo ogromne količine poljoprivrednih proizvoda za izvoz i na taj način da se sredstva povrate našoj državi.
Dalje, nema smisla da se za ovako ozbiljan i važan zakon daju tako oskudna i nevešta obrazloženja. Po mom mišljenju, ovaj zakon bi trebalo vratiti na popravni ispit kako bi se ova važna pitanja u potpunosti sagledala i na pravi način regulisala na opštu korist.
Koristim priliku, dok je tu potpredsednik Vlade Republike Srbije gospodin Đelić, da mu postavim pitanje. Gospodine ministre, da li mogu jedno pitanje? Da li ćete iznaći mogućnost da se povećaju plate prosvetnim radnicima?
Da li ćete pronaći mogućnost iz budžeta, ili iz rezervi, da se povećaju plate zaposlenima, administrativnim radnicima u pravosuđu, jer nisu uspeli pregovori Vlade i sindikata organa pravosuđa?
To su pitanja na koja bih želeo, ako budete raspoloženi, da odgovorite, a smatram da ima mesta da se pomogne onim kategorijama građana koji loše žive. Hvala vam.

Hvala, gospodine Jojiću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić, a zatim narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, potrudiću se da budem malo kraći i koncizniji od svog prethodnika.
Odmah da kažem da će poslanici Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije glasati za predloženi set zakona o kojima danas vodimo objedinjenu raspravu. Kratko ću, ne zato što se nalazi na prvom mestu dnevnog reda koji smo dobili, već naprosto meni puno znači Predlog zakona o budžetskom sistemu.
Mogu reći da je, otkako je donet prethodni, odnosno još uvek važeći, Zakon o budžetskom sistemu 2002. godine, on sigurno značajno doprineo da se uvede disciplina i urede odnosi u postupku i planiranja, i pripreme i donošenja i kontrole realizacije budžeta, kako budžeta Republike Srbije, tako i budžeta lokalnih samouprava.
Kao neko ko je sedam godina unazad imao prilike da raspolaže budžetom lokalne samouprave, jako dobro znam koliko je ovaj zakon o budžetskom sistemu unapredio i disciplinovao kako donosioce, tako i direktne i indirektne korisnike budžeta, i uveo zasigurno dosta reda i odgovornosti u postupku trošenja javnih finansija.
No, kako je istovremeno tokom prethodnih pet godina bilo dosta izmena i dopuna ovog postojećeg zakona, sigurno je sazrelo vreme da se sve te izmene, uz ove nove koje se predviđaju ovim Predlogom zakona, uvedu u jedan novi jedinstveni zakon, koji ćemo, nadam se, svi podržati i dati svoj glas za njegovo usvajanje.
Osvrnuo bih se malo i na ono što su moji prethodnici i kolege iz Nove Srbije, uvaženi predsednik Odbora za saobraćaj dr Vladan Vučićević i gospodin Milorad Belić, govorili o izmenama Zakona o javnim putevima. Već su rekli koji su razlozi bili neophodni za donošenje ove izmene.
Ona, iako je sadržana i definisana u samo dva člana, ipak ima suštinsku i krucijalnu vrednost za opstanak Javnog preduzeća ''Putevi Srbije'' koje je, moramo priznati, ipak za ove dve godine sa velikom poteškoćom funkcionisalo i opstajalo u svojim poslovima na izgradnji, rehabilitaciji i održavanju putne infrastrukture, kako regionalne, tako i magistralne.
Ipak moramo napomenuti da je u mnogo slučajeva intervenisano i na putevima u onim lokalnim samoupravama koje zbog malih budžeta, a to je mahom prisutno na jugoistoku Srbije, nisu u mogućnosti da svoju lokalnu putnu mrežu održavaju na odgovarajućem i zadovoljavajućem nivou.
Sigurno da je bilo potrebe da i sama država, Vlada, interveniše kako bi se i ti putevi mogli koristiti, na prvom mestu bezbedno.
Priznaćemo svi, ne postoji demokratski ili nedemokratski put, postoji ili dobar put ili loš put i svi ćemo mi, koji se njime krećemo, imati prilike da koristimo ili blagodeti ili nepogodnosti, štete koje nam taj put može naneti kao njegovim korisnicima, odnosno učesnicima u saobraćaju.
Mislim da je potrebno, radi javnosti a i radi nas samih, objasniti, a posebno apostrofirati činjenicu da se ne uvećava i neće se uvećati cena nafte i naftnih derivata.
Izmenama učešća u strukturi prikupljenog novca od akcize na naftu i naftne derivate menja se samo unutrašnja prekompozicija, preraspodela sredstava ubranih ovim putem, na uštrb nekih drugih korisnika. Jer, da bi neko imao, neko mora da nema.
Činjenica je da će dosadašnja visina akcize ostati ista, i cena nafte i naftnih derivata, benzina svih mogućih vrsta, i akcize na tečni naftni gas se neće menjati, i mi, kao građani, kupci, potrošači nafte i naftnih derivata, korisnici toga za naša vozila, nećemo plaćati više no što smo do sada to činili.
Znači, benzin, nafta i naftni derivati neće poskupeti, već se dogovorom resornih ministara zainteresovanih za ovu oblast, ministra za infrastrukturu Velimira Ilića i ministra finansija, vrši samo unutrašnja prekompozicija strukture raspodele akciznih sredstava ubranih na akcize od nafte i naftnih derivata.
Mislim da je potrebno reći da bi nominalni iznosi ostvareni ovim putem u narednoj kalendarskoj i budžetskoj godini za oko četiri, četiri i po milijarde i od još oko pet milijardi u 2009. godini na bruto iznos od 16 milijardi prema sadašnjim parametrima bili dovoljni za optimalno održavanje regionalne i magistralne putne mreže u njenom zadovoljavajućem stanju.
Najbitnije je što je iznađen dobar mehanizam da se napravi održivi sistem kontinuiranog opredeljivanja sredstava i priliva Javnom preduzeću "Putevi Srbije" kako bi se funkcije ovog preduzeća, definisane njihovim osnivačkim aktom i odlukama Vlade, mogle sprovoditi svakog trenutka kada je to potrebno.
Podsetimo se da su JP "Putevi Srbije" u prethodnim dvema godinama nebrojeno puta intervenisali u svim onim situacijama kada je, usled elementarnih nepogoda, to bilo potrebno. Setimo se da se samo u 2005. godini, usled obilnih padavina, samo u jednom kratkom vremenskom intervalu jedno za drugim pojavilo oko 900 klizišta i JP "Putevi Srbije" je intervenisalo. Setimo se i onih intervencija i sanacija puteva oštećenih u poplavljenim područjima i mostovskih konstrukcija.
Potpuno sam siguran da će sve poslaničke grupe glasati za ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim putevima. Hvala.

Hvala, gospodine Rajčiću.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite, gospodine Saviću.