Zahvaljujem, ministre. Da li drugi izvestilac, ministar Velimir Ilić, želi riječ? (Da.) Ima riječ gospodin Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mi smo podneli zahtev, izmenu Zakona o javnim putevima, gde se akciza od goriva sa 10% povećava u 2008. godini na 15%, a posle toga, u narednoj godini, na 20%.
Znate da se uvođenjem PDV-a stekla obaveza da se PDV plaća na sve radove koji se izvode u putnoj privredi. Ovaj deo sredstava od 10% akcize nije bio dovoljan da se izmire obaveze i da se pređe na održavanje putne infrastrukture. Zbog budžeta koji je bio pripremljen nismo bili u stanju da povećamo na onu cifru koja je neophodna, 20%, u ovoj godini i narednoj, pa je predlog da to stupi na snagu posle godinu dana, a da do tada bude donesena izmena na 15% od naplaćenih akciza na prodaju naftnih derivata.
Nadam se da ćete ovo podržati jer su putevi zbog ovoga dve godine imali silne probleme, i dugovi su stvarni po ovoj osnovi jer nije postojala mogućnost da se ovo na drugi način reguliše. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Dragan Vujadinović, ovlašćeni predstavnik DS po ovoj tački, a nakon njega gospodin Nebojša Ranđelović, ovlašćeni predstavnik LDP. Izvolite, kolega Vujadinoviću.

Hvala vam. Poštovane dame i gospodo, poštovana gospodo ministri, pred sobom imamo set poreskih zakona koji uobičajeno prate godišnji budžet Republike Srbije. Najbolje bi bilo kada bi ovaj set poreskih zakona svake godine imao smanjenje ovih poreskih stopa, ali treba očekivati da će u narednim godinama, kada bruto društveni proizvod bude rastao, doći i do takvih trendova u pogledu poreskih stopa.
U svom izlaganju ću dati nekoliko reči o tri zakona. Ukazaću samo na najzanimljivije i najinteresantnije delove tih zakona. Najpre o Predlogu zakona o budžetskom sistemu. U okviru ovog zakona, očigledno je da uvođenje trogodišnjeg budžeta predstavlja praktično ulazak Republike Srbije u krug porodice zemalja koje srednjoročno planiraju javne finansije. To je najznačajnija novina.
Znači, trogodišnji period, sve preko godine dana, srednjoročno je planiranje. Prvi trogodišnji budžet, saglasno zakonu o trogodišnjem budžetskom sistemu, mi treba da imamo 2010. godine a da on važi za 2010, 2011. i 2012. godinu, gde bismo praktično imali kretanje i budžeta i bruto društvenog proizvoda i ostalih makroagregata projektovano za tri godine, čime bi se makroekonomija ove zemlje praktično pratila na srednjoročnom nivou .
Znamo, već smo videli u Memorandumu o budžetu, da je za 2010. godinu projektovan budžet na 3.485 milijardi ili 42,27 milijardi evra, prema sadašnjem nivou evra, odnosno da bismo mi 2007. godine sa 4.000, odnosno 4.050 evra per kapita po glavi stanovnika, 2010. imali 5.600 evra po glavi stanovnika. Time bi se taj skok u srednjerazvijene zemlje poklopio i sa ozbiljnim budžetskim planiranjem na trogodišnjem nivou.
Praktično, ako kažemo da bi budžet bio oko 23% mi bismo te godine imali na trogodišnjem nivou oko 2.400 milijardi budžeta, odnosno sadašnjih oko 30 milijardi evra trogodišnjeg budžeta Republike Srbije.
Nadamo se svi i zahtevamo, nadam se sve poslaničke grupe, da u takvom trogodišnjem budžetu razvojna komponenta, bilo da se tiče infrastrukture, bilo da se tiče otplate glavnice, bilo ostalih investicionih aktivnosti, bude što više zastupljena i daleko više zastupljena nego što je sada.
Drugi je Zakon o porezu na dobit. Mi smo već sada zemlja koja je po stopi poreza na dobit na donjoj granici, ima najnižu stopu poreza na dobit u Evropi. Ona iznosi 10%. Povoljno je što u budžetu za 2008. godinu imamo projektovanu, planiranu dobit od 34 milijarde dinara, odnosno oko 400 miliona evra ili 5,32% od ukupnih budžetskih prihoda, što je značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu.
Što se tiče poreskih rashoda, odnosno poreskog kredita, jedina izmena je, i verovatno se ona iz ugla javnih finansija smatrala nužnom, da se kao poreski kredit, odnosno poreski odbitak za reprezentaciju pravnih lica, kako se sada zove, umesto tri posto u odnosu na ukupan prihod uzima 0,5 %.
Posebno bih u okviru zakona o porezu na dobit ukazao na poreska oslobađanja koja su vezana za ulaganja u osnovna sredstva, odnosno investicije. Tu imamo onu gradaciju – 20% od ulaganja u osnovna sredstva, s tim da ne pređe 50% od obračunatog poreza. To je opšte poresko oslobađanje 20%.
To se opšte oslobađanje odmah duplira za mala preduzeća i iznosi 40% od obračunatog poreza, pa se onda opet duplira, ide geometrijski, znači na 80% za posebne delatnosti, kao što su poljoprivreda, ribarstvo, koža, obuća, reciklaža, osnovni metali, prerađivačke industrije itd. Znači, ide 20- 40- 80 %.
Posebno bih ovde ukazao na poreska oslobađanja na nedovoljno razvijenim područjima, gde su sva pravna lica kod ulaganja za investicije oslobođena plaćanja poreza na dobit pet godina, uz uslov da ulaganje u osnovna sredstva, u investicije, bude 8.100.000 evra, da se dodatno zaposli pet lica, od kojih bi četiri, odnosno 80% živela, imala prebivalište odnosno boravište na nedovoljno razvijenom području.
Posebna poreska olakšica važi za potencijalno velike investitore od 10 miliona evra, odnosno 800 miliona dinara, i dodatno zapošljavanje sto radnika. Oni su oslobođeni poreza na dobit deset godina, srazmerno visini tog investicionog ulaganja, znači svih u budućih deset godina, ako se uloži 10 miliona evra sadašnjih i zaposli dodatno sto radnika.
Mislim da su to preferencijali koje je država, odnosno javne finansije, Ministarstvo finansija unelo u ovaj zakon još ranije, a sada još poboljšalo da bi se stvorila investiciona klima neophodna za razvoj zemlje i za ostvarivanje onih stopa ili premašivanje stopa bruto društvenog proizvoda koje su već planirane šest posto za iduću godinu i šest i po posto za 2009. i 2010. godinu.
Treći je Zakon o porezu na dohodak građana. Po osnovu ovog budžetskog prihoda planirano je u budžetu 72 milijarde dinara ili 11,26 od ukupnog budžeta. Već je ministar rekao, stopa poreza na prihod od poljoprivrede se generalno smanjuje sa 14% na 10%, s tim što se 2008. i 2009. godina zbog poznatih razloga praktično potpuno oslobađa od poreza na prihod od poljoprivrede. Stopa poreza, takođe je rečeno, na kapitalni dobitak za fizička lica koja se tretiraju Zakonom o porezu na dohodak građana smanjuje se duplo, s tim što ta stopa važi i za nosioce, imaoce hartija od vrednosti.
Neke zemlje u okruženju su se potpuno oslobodile plaćanja poreza na kapitalnu dobit za imaoce hartija od vrednosti. Kod nas je ostala stopa 10%, odnosno duplo manja stopa, ali je postavljen dodatni uslov - da se praktično oslobodi plaćanja poreza na kapitalnu dobit imalac hartija od vrednosti ako ih on ima u portfelju, u posedu, neprekidno tri godine.
Još jedna novina je vrlo značajna za fizička lica kod plaćanja poreza na dohodak građana. Bilo je predviđeno ranije da se kapitalni dobici i kapitalni gubici prebijaju u toku iste godine. Sada je taj rok produžen na deset godina.
Dakle, kapitalni dobitak i kapitalni gubitak od prodaje imovine fizičkih lica mogu se prebijati međusobno u narednih deset godina, što sigurno stvara jednu veliku povoljnost u prometu nekretnina i ostalih oblika imovine fizičkih lica, poreskih obveznika.
Treća tačka, dao bih jedan primer. Formiranje, odnosno obračun poreza na dohodak građana. Mislim da je ovaj deo priče zaista zanimljiv, jedna prezentacija kako bi se tačno obračunavao porez na dohodak građana.
Pod jedan, formiraju se svi prihodi, iz svih oblasti. Npr. poslanici imaju prihode: plate, putne troškove iznad neoporezivog dela i dnevnice iznad neoporezivog dela, ako nemaju druge prihode. Svi prihodi se kumuliraju. To je tačka 1.
Onda, postoji poreska granica - to je neoporezivi deo, to su prosečne tri plate puta 12 meseci. To je u ovom trenutku, ako je 30.000 neto zarada, 1.080.000. To je praktično neoporezivi dohodak.
Razlika svih prihoda minus neoporezivi dohodak predstavlja dohodak za oporezivanje, bruto dohodak. Od dohotka za oporezivanje oduzimaju se poreska oslobađanja, umanjenja za poreskog obveznika u visini 40% od prosečne plate u Srbiji i za svako izdržavano lice još 15% od proseka u Srbiji, s tim da ta umanjenja ne mogu preći 50% od neoporezivog dohotka, odnosno od onih 1.080.000. Znači, sva ta oslobođenja ne mogu preći 540.000 u ovom trenutku.
Posle toga, kao razlika, dolazi poreska osnovica. Formira se kao razlika i na nju se primenjuje stopa. Za prvi milion te razlike stopa je 10%, a na oporezivi dohodak veći od milion stopa se formira 100.000 za prvi milion i plus 15% za prihode preko tog prvog miliona.
U našem slučaju, npr. ako bismo uzeli sadašnja primanja poslanika, putne troškove, dnevnice u ovom trenutku, dakle, jedan prosečan srpski poslanik bi trebalo da plati porez oko 45.000 na godišnjem nivou, imajući u vidu ove početne parametre.
Zaključno, time završavam svoju diskusiju, radi se o zakonima koji prate budžet, koji su, koliko je to bilo moguće i koliko je imalo prostora u javnim finansijama, dali određene preferencijale i u tom smislu treba očekivati dalje poboljšanje poreskih zakona u narednim godinama, smanjenje poreskih stopa, u meri koliko to privreda Srbije, odnosno bruto društveni proizvod bude dozvoljavao. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vujadinoviću. Riječ ima Nebojša Ranđelović, ovlašćeni predstavnik LDP-a.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da pre svog izlaganja izrazim najiskrenije saučešće koleginici Jorgovanki Tabaković u svoje ime i u ime poslaničke grupe LDP.
Kada sam se obratio vama, voleo bih da sam kazao i ''poštovani gospodine ministre'' ili ''poštovana gospodo ministri'', ali nisam bio u prilici jer njih nema u sali, nema ni njihovih predstavnika i jako mi je žao zbog toga, mada to jeste slika prilika i pristupa i načina donošenja zakona ovih dana u Narodnoj skupštini.
Rasprave o sistemskim zakonima zaista se vode u čudnoj atmosferi. Opšta odlika ovog postupka jeste cajtnot, smušenost, zbunjenost i želja da se ovi zakoni provuku kroz Skupštinu, kao da je to neki neprijatan posao koji treba što pre svršiti, potom oprati ruke i na sve to zaboraviti.
U međuvremenu ministri otaljavaju posao pred poslanicima, ne odgovaraju na poslanička pitanja. Da podsetim, maločas je potpredsednik Vlade gospodin Božidar Đelić flagrantno prekršio član 200. poslovnika o radu Narodne Skupštine. Jednostavno, ne samo da nije hteo da da odgovor na pitanje koje mu je postavljeno, nego je u tom trenutku pobegao iz sale.
Dakle, ministri ne odgovaraju na poslanička pitanja i svoj boravak u Skupštini tretiraju kao nešto užasno neprijatno, što treba što pre i bez previše buke okončati. Shodno tome se ponašaju i poslanici. Naime, malopre dok je ministar Cvetković imao svoj ekspoze, govoreći o zakonu o budžetskom sistemu i o par važnih izmena i dopuna važnih sistemskih zakona, u sali se poslanici DS nisu mogli izbrojati ni na prste. Bilo ih je manje od jedan u jednom trenutku.
Tema broj jedan jesu izbori, a ovo što mi kao narodni poslanici radimo u parlamentu izgleda da uopšte nije važno. Nisu im važni sistemski zakoni, ali izgleda da im je član 99. Zakona o izboru narodnih poslanika i te kako poznat i dobro se tretira u njihovim redovima, jer ovaj član zakona tretira formiranje nadzornog odbora za kontrolu izbora, koji se shodno primenjuje i na upravo, pre neki dan, raspisane izbore.
Taj član, između ostalog, tretira i pristup nadzornog odbora kontroli medija i, naravno, ne treba biti previše mudar i zaključiti kakav će biti pristup tajkunskih medija i onoga što oni rade u ovoj izbornoj kampanji koja je već od samog starta prljava.
No, da se ne bih previše udaljavao od teme, pošto su ovo bile samo načelne primedbe na opšti proces donošenja važnih zakona u parlamentu, prešao bih na sam meritum. Jako mi je žao što moja pitanja neće imati ko da pribeleži i servira ih ministru kako bismo mogli da dobijemo odgovore. Nadam se da će ministar biti toliko ljubazan da pogleda stenografske beleške sa ovih zasedanja i da se kako-tako upozna sa onim što poslanike interesuje.
Konkretno, imamo zamerku što se sistemski zakoni trpaju u zajedničkih pet sati načelnog pretresa, a mnogi od ovih zakona i sami zaslužuju da se barem toliko ako ne i više o njima raspravlja u parlamentu.
Što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu, ušao bih u sam meritum. Pomenuo bih najpre član 2. stav 1. tačke 1. i 2. Tekst glasi: ''Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon...''. Naime, ovim članom se daju definicije kojim Narodna skupština za jednu ili tri godine odobrava rashode i prihode i druge finansijske transakcije Republike Srbije.
Nešto slično govori i tačka 2. ovog člana, koja tretira donošenje pokrajinskog budžeta i donošenje budžeta lokalnih samouprava. Kasnije ću to dovesti u vezu sa članom 45, čiji ću komentar dati na samom kraju svog izlaganja.
Postavio bih pitanje: Da li je ekonomsko stanje u Srbiji dovoljno zrelo i da li može da podnese ovakav pristup u zakonu o budžetskom sistemu koji kazuje da se budžet može doneti i za tri fiskalne godine, o čemu govori član 45? Na to pitanje nismo dobili nikakav odgovor. Shodno činjenici da ministra nema, verovatno ga to i ne interesuje.
Dalje, pitanje za sve pripadnike vladajuće koalicije, ukoliko ta koalicija još uvek postoji i ukoliko njihov sukob oko izbora nije samo farsa da iza toga stoji neki dogovor. Isti član, tačka 34. govori o razvojnoj pomoći Evropske unije. Može se vezati i za član 33. tačka 9, koji takođe govori o proceni neophodnih finansijskih sredstava za kofinansiranje razvojnih programa finansiranih iz sredstava razvojne pomoći Evropske unije.
Postavio bih pitanje gospodi ministrima i svim predstavnicima vladajuće koalicije: Da li Vlada ima zajednički stav po ovom pitanju, shodno činjenici da se nalazi u vladinom predlogu zakona, jer znamo da je premijer više puta rekao da Srbiji, ako se nastavi ovakva politika prema rešavanju kosovskog pitanja, nije mesto u Evropskoj uniji, a nekoliko puta je izrazio i otvoreno neprijateljstvo prema ideji pristupa Evropskoj uniji i tesnih veza sa NATO? I na ovo pitanje nismo dobili adekvatan odgovor.
Dao bih i vrlo konkretnu primedbu na član 43, koji glasi: Izmena predloga budžeta koji vrši Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, mora biti u okviru maksimuma deficita utvrđenog u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti.
Ovo je pravna nebuloza. Kako jednim ovakvim zakonom može da se ograniči telo, odnosno organ koji vrši zakonodavnu vlast?
Ograničenja Narodne skupštine, kao tela koje vrši zakonodavnu vlast, može da da samo Ustav. Ne znam ko je pisao ovaj zakon, ali očigledno da je deficitaran sa elementarnim pravničkim znanjima.
Na kraju bih dao par komentara na član 45. Doveo sam ga u vezu sa članom 2, kada sam govorio o tački 1. i 2. ovog člana, gde se definiše šta je fiskalna godina. ''Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine. Budžet se može doneti i za period od tri fiskalne godine''. Pa onda kaže u stavu 6: Vlada donosi odluku o privremenom finansiranju i daje saglasnost na odluku o privremenom finansijskom planu organizacije obaveznog socijalnog osiguranja'' itd.
Šta ovo znači? Znači da se budžet može doneti za tri fiskalne godine, unapred za tri naredne godine, da Vlada može kontrolisati privremeno finansiranje. Dakle, vrh Vlade nam poručuje: izbori nam nisu potrebni, možemo da radimo šta hoćemo i ako zavedemo vanredno stanje imaćemo i budžet i privremeno finansiranje, a vi, gospodo narodni poslanici, radite i dalje svoj posao gubeći vreme u parlamentu.
Gospodine predsedavajući, drugih deset minuta koji sleduju poslaničkoj grupi LDP iskoristio bih za davanje završne reči.
Još jednom bih dao zamerku: zbog čega gospoda ministri nisu prisutni kada se raspravlja o ovako važnim pitanjima? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ranđeloviću.
Određujem pauzu do 15.00 časova.
Prvi govornik u 15.00 časova je kolega Zdravko Topalović, ovlašćeni predstavnik SRS.
(Posle pauze – 15.00)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Pre nego što nastavimo, daću jedno obaveštenje. Prema članu 85. Poslovnika Narodne skupštine, produžićemo rad posle 18.00 časova, radi efikasnosti rada. Hvala na razumevanju i podršci.
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić, po Poslovniku. Ministar će malo zakasniti, morate imati razumevanja, obaveze su velike. Izvolite, gospodine Sekuliću.

Javljam se po čl. 225. i 226.
Prvo moram da izrazim protest u ime SRS. O čemu ćemo da pričamo ovde? Spojili smo raspravu o više zakona, a nema nijednog ministra. Gospodin Velimir Ilić je došao, ispričao dve promene, otišao, ostali se ne pojavljuju.
Prevashodno ću da kažem zašto sam izašao. Zvali su me građani da ukažem na zloupotrebe od strane gospodina Đilasa.
Prikazuje se na televiziji jedna reportaža kako su u okolini Babušnice sletela jedna kola u jarak i odjedanput se pojavio gospodin Đilas i njegovo obezbeđenje od 15 telohranitelja, kamere su se odmah stvorile tu, on se naslonio na kola, ovi ostali kao pomažu nešto.
Stvarno protestujem, ovo je već počela kampanja. Gospodin Đilas zloupotrebljava položaj. Zloupotrebljava televiziju da bi propagirao sebe i Demokratsku stranku na nesreći tog čoveka koji je sleteo s kolima. Sad ga kao njih 15 kao izvlače.
Interesuje me odakle su se odjedanput stvorila reportažna kola i kamere da sve to snime? Plašim se, kakav je Đilas i to njegovo obezbeđenje, da su oni nekog namerno gurnuli u taj jarak, pa kao sada pomažu da budu dobročinitelji.
Izvinjavam se, ali moram da ukažem jer ovo je stvarno sramota. Nemamo ministre u Skupštini, vređaju nas, Skupštinu, prevashodno građane Srbije, ali zato se na televiziji uredno prikazuje gospodin Đilas kako kao dobročinitelj pomaže nekome. Kako ste krenuli, verovatno će ga predložiti za humano delo u ovoj godini, ući će u anale. Ovo je stvarno flagrantno kršenje zakona i svega ostalog.
Prvo vi, gospodine predsedavajući, dovedite vaše poslanike iz vladajuće koalicije i ministre koji treba da dođu tu, da saslušaju i kažu nešto, a ne da dođu na minut-dva i sada ćemo da čekamo dok oni kasne. Da nisu i oni otišli u Babušnicu da pomognu da se izvuku ta kola?

Hvala, gospodine Sekuliću. Razumljivo je kada se putuje da ide i televizija, pa su možda naišli.
Očekujemo dolazak ministra. Molim za razumevanje.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović, ovlašćeni predstavnik SRS.
(Zdravko Topalović, sa mesta: Nema ministra.)
Zaista vas molim, gospodine Topaloviću, da krenemo sa radom.
Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.) Hvala.
Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS-NS - dr Vojislav Koštunica, SPS i LDP.
Preći ćemo na govor po redosledu narodnih poslanika.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Amdžad Migati.