Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Umalo da Vladan Batić dobije reč pre roka. To „pre roka“ možemo samo mi.
Gospodine ministre, podneo sam ozbiljan amandman. Pošto je budžet jedan komplikovan zakon, onda član 5. reguliše sve, pa je zato ovaj amandman glomazan na prvi pogled. Prvi deo odnosi se na to da se povećavaju sredstva za humanitarne organizacije, a da se ta sredstva oduzmu od predsednika Republike, gde je potpuno maglovito iskazan trošak za Narodnu kancelariju. Vi ste dali odgovor da to nije moguće i da čak nije isti izvor.
Naravno, ovaj deo amandmana sam podneo iz dva razloga: jedan je politički, jedan je humanitarni. Socijalistička partija Srbije protestuje zbog toga što postoji paradržavni organ koji vi nazivate Narodnom kancelarijom, koji ima 32 zaposlenih i koji troši enormna finansijska sredstva, a potpuno je, na osnovu Zakona o Vladi, svaki od tih poslova poveren Vladi Republike Srbije.
Smatram da ova država ne sme više to da toleriše, ali vi imate o tome drugačiji stav, rekli ste da to nije moguće. Nadam se da će kolege koje o ovome misle isto kao i ja glasati u danu za glasanje o ovom amandmanu, zato što nema više nikakvog smisla.
Predsednik Republike je ranije bio u kohabitaciji sa Vladom i napravio je Narodnu kancelariju. Šaper i ostali ljudi koji se bave marketingom smislili su da je to važno. Napravili su Narodnu kancelariju koja je radila paradržavne poslove i vršila promociju predsednika Republike i DS-a budžetskim sredstvima građana Republike Srbije. Sada ste vi jedinstvena koalicija, ili niste, ne znam, imate vlast i potpuno je nepotrebno da ovo ovde stoji.
Dakle, to je moj stav o tome. Vi ste rekli svoj i videćemo u danu za glasanje.
Drugi deo amandmana odnosi se na to da se povećaju sredstva za Hidrometeorološki zavod. Da ne pominjem cifre, to ovde nije važno.
Molim vas da se izjasnite o ovome, ako je moguće danas. Podsećam vas da je sednica Odbora za poljoprivredu bila u junu ili julu prošle godine, da su narodni poslanici koji učestvuju u radu konstatovali da u prošloj poljoprivrednoj sezoni HMZ, između ostalog, nije bio efikasan zato što nije raspolagao neophodnim brojem protivgradnih raketa i da je iz tog razloga veći broj mesta u Srbiji, odnosno veći deo teritorije Srbije bio zahvaćen ovom elementarnom nepogodom.
Takođe vas podsećam da je budžetom Republike Srbije za 2006. godinu bilo predviđeno više finansijskih sredstava za poljoprivredu nego što je ovo ministarstvo bilo u stanju da potroši i da je u budžetu za 2007. godinu, po tom osnovu, deo budžeta Republike Srbije koji se odnosi na poljoprivredu bio manji zato što prethodna ministarka nije bila u stanju da ta sredstva potroši.
Takođe, gospodine ministre, podsećam vas da sam pre nekoliko meseci u skupštinsku proceduru pustio izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, gde tražim od Vlade Republike Srbije da nabavku protivgradnih raketa izuzme iz postupka javnih nabavki, jer je takođe jedna od konstatacija bila da je u prošloj godini bila otežana nabavka protivgradnih raketa zbog toga što nije bilo dovoljno finansijskih sredstava, sada predlažem da se ona malo povećaju, i zbog toga što je komplikovana procedura javnih nabavki takva da i kad imate sredstva mora da protekne šest meseci da biste mogli da nabavite rakete.
Dakle, ovo o čemu govorim interesuje svakog seljaka u Srbiji, a samim tim i svakog građanina Srbije.
Da li se u međuvremenu dogodilo nešto drugo, o čemu mi nismo obavešteni, pa je RHMZ, sa druge strane, relaksiran i on može da izvrši ovu nabavku iz nekih drugih sredstava ili vi ste vi to prosto prevideli, ne znam, ali vas molim da na ovo odgovorite. Ovo je veoma ozbiljno pitanje.
Procenjena šteta od grada u prošloj godini je mnogo veća nego što je budžet za ovu poziciju. Dakle, da li je moguće da mi ovde obezbedimo da država bude sigurna, da građani i privrednici koji se bave poljoprivredom budu sigurni da će, u meri u kojoj je moguće, protivgradna zaštita funkcionisati kako bi šteta bila smanjena, ili ćemo ponovo ući u rizik?
Takođe vas podsećam da kategorija protivgradni strelci jeste kategorija koja je iz budžeta Republike Srbije finansirana sa 3000 dinara mesečno i da neke opštine još na to dodaju 3000 dinara mesečno i eventualno troškove za gorivo od 1000 dinara mesečno. To je, u najboljem slučaju, 6 - 7 hiljada mesečno.
Uveravam vas da u brojnim selima Srbije to rade ljudi koji imaju blizu 80 godina života, da niko nije motivisan da se bavi ovim odgovornim poslom, da građanin koji pristane ovo da radi mora da bude stalno dostupan, dakle, kao što u medicinskim ustanovama postoji pripravnost, on mora da bude stalno dostupan, mora da bude na radio-vezi 24 sata dnevno šest meseci u toku godine, mora da stigne u najkraćem mogućem roku do stanice sa koje se dejstvuje na gradobitne oblake i mora da ostavi svaki drugi posao koji mu je poveren iz bilo kog drugog razloga, ukoliko dobije poziv nadležnog centra HMZ da dejstvuje na gradobitne oblake.
Dakle, ovo je jedna veoma kompleksna oblast. Za nju su zainteresovani svi građani Srbije. Veoma je važno da znamo da li je ono što ste vi predvideli u budžetu dovoljno da se nabavi dovoljan broj protivgradnih raketa. Hteo sam da vas podsetim, pretpostavljam da to radi vaš kolega Milosavljević, da je u prošloj godini prosečna opremljenost protivgradnim raketama po stanici bila 3 - 5, a da je neophodno 8 - 10 da bi oni mogli da urade onaj posao koji im je država poverila i koji oni rade, pre svega, iz osećanja lične odgovornosti prema svojoj letini i letini svojih komšija, a ne zbog toga da bi zaradili ove tri hiljade koje im država plaća iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, ovo je jedna potpuno neuređena oblast. Postojalo je obećanje da će država izučiti druge modele protivgradne zaštite u Srbiji, da se razvije sistem osiguranja, dejstvovanje i delovanje iz aviona i neki drugi, ali dok se to ne reši ovo pitanje mora da se pokrije finansijama na taj način da ima dovoljno raketa.
Takođe, želim da vas upoznam da proizvođači raketa hoće da proizvode samo za sigurnog kupca. Oni ne proizvode salamu, pa kad ne prodaju HMZ, prodaće nekom drugom. Ta sredstva treba da se, praktično, avansiraju, te rakete treba da se preuzimaju sukcesivno ili je ovde, molim vas da nam to kažete, RHMZ avansirao rakete koje nisu isporučene, pa je zbog toga manje para. Ukoliko je tako, moj amandman je nepotreban. Verujem da nije, zato što svake godine imamo ovaj problem i svake godine imamo istu posledicu, a posledica je velika šteta.
Dakle, da ne ulazim u detalje, možemo da pričamo o tome dugo, mislim da je i gospodin Mašić podneo sličan amandman, razlikuju se samo cifre, veoma je važno da ovo izučimo na način koji će da smanji na najmanju moguću meru rizik od ove elementarne nepogode. U protivnom, ljudi će da oru, seju, kopaju, a neće moći da žanju, neće moći da ubiraju letinu, biće demotivisani.
Osim toga, postoje kulture, gospodine ministre, kao što su voće i neke druge, kada u jednoj godini grad uništi zasad mladog voćnjaka ili zasad maline, on je za četiri ili pet godina, praktično, na samom početku i mora sve ispočetka da uradi.
Dakle, ne radi se samo o jednoj letini, radi se o kompletnom uništenju jedne kulture, odnosno jedne parcele koju je nemoguće na drugi način iskoristiti, dovesti na isti nivo na kom je bila pre četiri ili pet godina.
Ovo je veoma važno pitanje, ovo nije političko pitanje, ovo je pitanje koje interesuje svakog poljoprivrednika, svako poljoprivredno dobro u Srbiji, samim tim i državu.
Dakle, molio bih vas, ako je moguće, da se danas izjasnite o ovom delu, da li je, eventualno, HMZ... A usput da kažem, on se veoma brani, što bi rekli seljaci u mom selu, da on više radi, on smatra da više nije državni organ kojem treba da se poverava ovaj posao i traži da to radi neko drugi. Dakle, država ima veliku odgovornost da u ovoj godini izvaga kako će ova oblast da bude regulisana i ko će ova sredstva da potroši.
Još vas jednom molim, da li je eventualno Republički hidrometeorološki zavod avansirao ova sredstva potencijalnim dobavljačima raketa, a njih ima samo tri u ovoj zemlji, "Trajal", "Krušik" i neki drugi, ili je u pitanju previd? Ako ostane kao što ste vi naveli u budžetu, ponovo će biti od dve do četiri granate, da kažem kolokvijalno, po jednoj protivgradnoj stanici. Podsećam vas, tih stanica ima puno u Srbiji. U Čačku ih ima 37. Ogroman je broj protivgradnih stanica. Ako je po svakoj osam protivgradnih raketa, potrebna su velika finansijska sredstva, a ta stavka nije dovoljna da pokrije da to bude na optimalnom nivou.
Dakle, molim kolege u danu za glasanje, sada kada krene ova kampanja odlaze kod seljaka, probaju hleb i so, uznemiravaju životinje po farmama kod seljaka i razne druge stvari rade zarad promocije svojih kandidata, da se sete ovog amandmana, da se sete ovih ljudi onda kada bude tmurno nebo i onda kada posle 10 minuta mogu da izgube sve što su radili mukotrpno čitavu godinu.
Dakle, ovde se radi o jednom ozbiljnom pitanju. Tražim ozbiljan odgovor i ozbiljnu odluku političkih stranaka u danu za glasanje, ili kod mog amandmana ili kod amandmana gospodina doktora Mašića. Dakle, potpuno je svejedno koji amandman će biti prihvaćen, i jedan i drugi tretiraju istu problematiku. Hvala.