Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, u više navrata, kolege i ja, ispred Poslaničke grupe SRS-a, izlazimo, gospodine ministre, da ukažemo na neke anomalije u pisanju ovog predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.       
Pokušali smo u više navrata, gospodine ministre, posebno ja, da vam ukažemo da ste u razdelu 14, odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, učinili par kastastrofalnih grešaka.
Vrlo konkretno, učinio ih je sam gospodin ministar Milosavljević, a reč je o priči o kratkoročnim i dugoročnim kreditima, i nepovratnim.
Naime, pošto je Srbiju zadesila suša u ovoj 2007. godini, ministar Milosavljević je u par navrata, u emisijama Javnog servisa i drugih, lokalnih televizija, izjavio da će doći do reprogramiranja kratkoročnih kredita. Oni koji su ih uzeli u 2007. godini, neće morati vraćati u 2008. godini, nego će biti prolongirani za 2009. godinu, zbog ove suše koja je zadesila Srbiju.
Međutim, ako pričamo o budžetu, koji je u deficitu 14,8 milijardi dinara, baš me interesuje, gospodine ministre, evo, uporan sam da mi sa govornice odgovorite, kako će to ministar poljoprivrede ispuniti svoje obećanje, a vaš je kolega iz DS-a, koje je dao zemljoradnicima i drugim poljoprivrednim proizvođačima, seljacima, paorima, da će ti kratkoročni krediti biti prolongirani za godinu dana, a znamo da ni ovaj budžet koji ste dali za razdeo 14, najverovatnije, neće moći da bude iskorišćen ceo, jer ovakav kakav jeste neće podmiriti sve one potrebe koje je obećao ministar, a koje bi trebalo, inače, da ispuni, s obzirom na to da vi uvek dajete tako hvalospevne izjave, posebno pred izbore, obećanja koja nećete nikad ispuniti?!
Ovim amandmanom sam hteo da, gospodine ministre, još jednom ukažem, a ukazivao sam i prethodnih dana, da zatražim da mi pojasnite još neke stvari oko prolongiranja ovih kratkoročnih kredita.
Gospodine ministre, znate li da, otprilike, oko 35% površina još nije uzorano, one koje su bile zasejane kukuruzom i šećernom repom?
Da li vi, gospodine ministre, znate da negde oko 50% površina nije posejano pšenicom? Da li, gospodine ministre, mislite da biste morali voditi računa o tome da ćete sledeće, 2008. godine, najverovatnije uvoziti pšenicu?
Da li vi, gospodine ministre, znate da je individualni poljoprivredni proizvođač za pšenicu dobijao, posle žetve, 11 dinara, a sada neko od onih moćnika koji imaju pravo na izvoz, bez obzira na to što ste doneli neke zakone o zabrani izvoza pšenice, suncokreta, kukuruza, na berzi pšenice, dobija 21 dinar? Ko je taj koji, ni luk jeo, ni luk mirisao, sada dobija deset dinara, bukvalno, 100% veći iznos po kilogramu pšenice nego što je dobio poljoprivredni proizvođač?
Gospodine ministre, vaš kolega iz DS-a, ministar Milosavljević, obećao je premije za proizvođače sirovog duvana. Evo, zovu me iz Srbije, iz Vojvodine, proizvođači sirovog duvana, predata je kompletna dokumentacija Ministarstvu poljoprivrede i onima kojima je potrebno, a za sada nemaju nikakav odgovor o dobijanju tih premija.
Gospodine ministre, znam da vi, što se tiče poljoprivrede, ili domena Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, niste puno upoznati, ali, da li znate da, bukvalno, nijedan zakon u Ministarstvu, otkako je Vlada formirana u ovoj godini, nije pripremljen, sem one izmene i dopune Zakona o duvanu?
Da li znate da zemljoradnik za nekih par meseci treba da počne da vrši setvu, mada je optimalni rok setve pšenice prošao, s tim što rizikuju da im prinos bude prepolovljen u 2008. godini?
Da li znate, gospodine ministre, da bi ministar poljoprivrede trebalo da izađe s nekoliko zakona? Da li znate da bi trebalo da dođe do izmena i dopuna Zakona o zemljoradničkim zadrugama? Da li znate, ministre, da bi trebalo da dođe do izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu?
Da li smatrate, kao ministar finansija, da bi bila odlična podsticajna mera kada biste ukinuli porez na PDV kada je reč o uvozu poljoprivredne mehanizacije, posebno traktora do 100 konjskih snaga? Mislim da bi to bila podsticajna mera, jer je starost mehanizacije koju poljoprivredni proizvođači koriste između 20 i 25 godina.
Puno biste uspeli ovime da pomognete individualnim poljoprivrednim proizvođačima, ali vi, gospodine ministre, Predlogom ovog budžeta niste pokazali razumevanje za poljoprivredu, za individualne poljoprivredne proizvođače.
Zar ne mislite da bi, pored oslobađanja PDV-a na uvoz traktora, trebalo osloboditi poreza i uvoz sistema za navodnjavanje? Zar nije dovoljno reći da je Vojvodina, da ne kažem, pretposlednja u Evropi po korišćenju sistema za navodnjavanje, a, hvala Bogu, imamo i reka i kanala.
Gospodine ministre, još jednom vas molim da se udostojite da izađete i da pojasnite individualnim poljoprivrednim proizvođačima kako će to ministar poljoprivrede da reprogramira kratkoročne kredite koji dospevaju u proleće 2008. godine, za 2009, na osnovu suše koja je zadesila ove godine individualne poljoprivredne proizvođače.
To bi bila jedna od primedaba koje sam vam uputio. Vidim da ste toliko zaokupljeni pričom s vašom savetnicom da vas, jednostavno, ne interesuje ovo što narodni poslanici SRS-a govore, o anomalijama vašeg predloga zakona o budžetu za 2008. godinu. To je još jedan pokazatelj, gospodine ministre, koliko vi razmišljate o Srbiji, koliko razmišljate o poljoprivredi, koliko razmišljate, uopšte, o ovom predlogu budžeta koji ste podneli. To je još jedan pokazatelj koliko vas interesuje Srbija, koliko interesuje Vladu i koliko interesuje Borisa Tadića.
Da ponovim, objasnite šta znači ona vaša ideja, s kojom ste krenuli u predizbornu kampanju, s onim plastičnim saksijama u kojima je seme bosiljka, bez zemlje. Šta taj bosiljak bez zemlje znači?
To vam je kao da u jednoj državi koja je nekada bila uzor u Evropi kao proizvođač semena raznih kultura, sada, tim vašim saksijama, šaljete poruku biračima – evo vam saksije, ali vam zemlja ne treba.
Sa ove govornice poručujem, gospodo uvaženi poslanici i građani Srbije, za Svetog Jovana, moju krsnu slavu, slavićemo zajedno pobedu ja, moja porodica, moji prijatelji, moji rođaci i, normalno, cela Srbija, a pobeda je – za predsednika Srbije – Tomislav Nikolić. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Krstin.
Reč ima potpredsednik Skupštine, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Cvetkoviću, vi ste izabrani na funkciju ministra 15. maja i pretpostavljam da je vaša obaveza bila i da vidite, da se suočite s tim šta ste nasledili u Ministarstvu finansija i šta su propustili vaši prethodnici da urade.
Javila sam se povodom amandmana gospodina Krstina zbog jednog velikog problema, to je i zaključak Odbora za poljoprivredu, kojim je predsedavao 2005. godine profesor dr Zoran Mašić. Naime, 9. jula 2005. godine, Kragujevac i okolinu, kragujevačka sela je zadesila teška elementarna nepogoda. Direktna šteta na poljoprivrednim usevima, procenjena od strane glavnog gradskog agronoma, gospođe Snežane Katić, i resornog odbora za poljoprivredu grada Kragujevca, uz dopis gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, prosleđena je Odboru za poljoprivredu, kada smo razmatrali štetu koja je naneta čitavoj Vojvodini i Jablaničkom okrugu.
Te godine, Vlada Republike Srbije je odlučila da se, na osnovu izveštaja koji se dostave Vladi od strane jedinica lokalne samouprave, a koje usvoji Odbor za poljoprivredu, obezbede, odnosno opredele sredstva za štetu koja je naneta našim poljoprivrednicima.
Procenjena šteta, imate taj dokument u Vladi, i od strane grada Kragujevca, i od nadležne službe, imate i izveštaj Odbora za poljoprivredu, iznosi 156 miliona dinara. U budžet grada Kragujevca je 2006. godine uplaćeno, i to samo iz Ministarstva za kapitalne investicije, u tu svrhu, osam miliona dinara.
Postavljam pitanje šta je sa ostalim iznosom, gospodine ministre, i kada će taj novac da dođe u budžet grada Kragujevca?
Mada ovde ima predstavnika stranaka koje su u vlasti, oni nisu postavili to pitanje, a ja se, evo, kako godinama usvajamo i rebalanse i planira se budžet za grad Kragujevac, zalažem za to, jer je već treća godina kako novac ne stiže. Iako su srpski radikali tamo žestoka opozicija aktuelnoj vlasti, oni cene taj moj stav i zalaganje.
Profesor Mašić je detaljno upoznat s tim izveštajem, po domaćinstvima, i ti ljudi s pravom očekuju da im država to nadoknadi, jer to je vaša obaveza.
Evo vam idealne prilike. Ono što je predložio gospodin Krstin je, upravo, u tu svrhu i ako prihvatite njegov amandman, a vidim da nemate volje, ni želje, i tako ste odlučili na Odboru, možete sve te probleme da rešite, za ostale dugove iz tog perioda.
Mora da se napravi i analiza onoga što se desilo ovog leta. Kragujevac je, kao i mnogi drugi gradovi Srbije, znate da se ove godine isto desilo, pogođen drugom elementarnom nepogodom. Opet su ista domaćinstva, koja se nisu oporavila, stradala, stradali su objekti i infrastruktura u gradu. Nešto je sanirano, još mnogo toga ima da se uradi.
Pitam vas, da li uopšte znate da sanacija nije završena za taj period iz 2005. godine?
Dakle, naknadno je, da vas ne zbuni to, jer su to dva odvojena izveštaja, stigao taj za Kragujevac, jer je pre toga Odbor razmatrao samo za okruge u Vojvodini, Jablanički i Nišavski okrug, a mene zanima realizacija tog posla, da li su i koliko opredeljena sredstva i da li ste vi s tim upoznati?
Ja ću do kraja da insistiram, to traže i nadležne službe i aktuelna vlast u gradu, da Vlada Republike Srbije taj novac uplati u budžet grada Kragujevca, jer grad je prezadužen. Sredstva koja ima na raspolaganju budžet grada Kragujevca nisu dovoljna za projekte i subvencije u poljoprivredi, a ovi ljudi, evo, već više od dve godine čekaju da im država isplati tu štetu.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik dr Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s Ustavom i pravnim poretkom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima profesor dr Zoran Mašić.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svestan sam da moje obrazlaganje ovog amandmana neće suštinski ništa promeniti u opredeljenju ni ministra, ni Vlade, u smislu njegovog prihvatanja, a, u krajnjem, izmena ovog amandmana bi podrazumevala da su prethodno prihvaćeni neki drugi amandmani koje smo mi, poslanici SRS, podneli u smislu izmene ove budžetske projekcije, pre svega, dela koji se odnosi na agrarni budžet.
Meni je prosto neverovatno da ova vlada, pre svega, ministar finansija nije imao sluha za ukupno stanje poljoprivredne proizvodnje u našoj državi, za iskrenu i dobru želju poslanika SRS-a, a i poslanika nekih drugih poslaničkih grupa koji su predložili konkretne izmene, tj. uvećanje sredstava u razdelu Ministarstva poljoprivrede, sredstava koja bi se najdirektnije iskoristila, pre svega, za subvencioniranje i kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, s obzirom na ukupne probleme koje je ta proizvodnja imala, posebno zbog suše koju je pretrpela ove godine.
Ponoviću ono što sam već rekao u načelnoj raspravi, a što, nadam se, većina naše javnosti zna, da je procenjena šteta od suše tokom 2007. godine negde oko 46 milijardi dinara. Znači, to je ono što je Ministarstvo poljoprivrede i što je Vlada zvanično verifikovala, a može se računati da je šteta i veća, jer su, sigurno, te procene vršene krajnje restriktivno. U krajnjem, da se uzme i ta činjenica, samo za naknadu te štete, maltene, bila bi potrebna dva ovolika agrarna budžeta, koja su sada planirana.
Dalje, ono što želim da kažem, a što ova vlada ne uvažava, što je, inače, pravilo i praksa u zemljama razvijene poljoprivrede, pa, ako hoćete, i u poljoprivredama zemalja u okruženju, to je da je tamo agrarni budžet neuporedivo veći nego što je naš agrarni budžet. Agrarni budžet u zemljama EU je u visini od 120 evra po glavi stanovnika. Agrarni budžet u Hrvatskoj, kao zemlji okruženja, negde je oko 100 evra po glavi stanovnika. Naš agrarni budžet je ispod 20 evra po glavi stanovnika.
To samo može biti relacija o tome koliko ova vlast brine brigu o ovoj i te kako značajnoj privrednoj grani, koja je, uzgred da kažem, među retkim privrednim granama koje su ostvarile devizni suficit, znači, spoljnotrgovinski suficit. Pored svih ovih problema koje je imala, naša država je ostvarila preko 700 miliona dolara spoljnotrgovinskog suficita u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, što je, svakako, značajno za ovu privrednu granu i što je trebalo da podrazumeva da se veća sredstva u budžetu izdvoje, pre svega, za subvencioniranje.
Za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje tokom 2008. godine, planirano je oko 19 milijardi i 356 miliona. To je za nekih 0,9 milijardi više nego što je bilo u 2007. godini. Međutim, ako se samo računa na štete izazvane sušom, onda je to apsolutno nedovoljno, pogotovo ako se računa na činjenicu da će odlukama Vlade i zakonskim izmenama, pre svega, Zakona o porezu na dohodak građana, biti umanjen porez poljoprivrednim proizvođačima, ali će biti oslobođeni vraćanja dela kratkoročnih kredita koji su podeljeni 2007. godine.
Znači, smanjiće se povraćaj datih sredstava, koja su dalje korišćena kao sredstva za subvencioniranje. Stoga je bilo osnova da se ta sredstva u većem obimu planiraju za poljoprivrednu proizvodnju.
Šta se, u suštini, subvencionira iz budžeta u oblasti poljoprivredne proizvodnje? Pre svega, vrši se regresiranje, ili subvencioniranje inputa u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Znači, korišćenje mineralnih đubriva. To je u stalnoj stagnaciji. Primena i korišćenje mineralnih đubriva u poslednjih 15 godina, a naročito je to izraženo poslednjih 10 godina, ima tendenciju stalnog smanjenja, a, u suštini, nema visoke proizvodnje bez adekvatne i kvalitetne primene mineralnih đubriva.
Zatim, iz sredstava subvencija regresirana je nafta kao glavni energent u poljoprivrednoj proizvodnji i, svakako, iz tih sredstava su regresirane i cene semena bilja, jer je intencija da se koristi samo i isključivo deklarisano i kvalitetno seme, jer je ono garant ostvarenja visoke proizvodnje, normalno, uz adekvatnu obradu zemljišta i korišćenje adekvatnih količina mineralnih đubriva.
Dalje, iz sredstava subvencija subvencionirana je stočarska proizvodnja, i to, pre svega, nabavka priplodnog materijala, jer je neophodno u našoj zemlji popraviti kvalitet stoke i stočnog fonda, naročito u govedarskoj i svinjogojskoj proizvodnji, pa i živinarskoj. Subvencionirana je nabavka priplodnih grla, znači, obnova priplodnih zapata, a počelo je i subvencioniranje tova, pre svega, goveda, znači, tovnih životinja, jer je EU odobrila jednu kvotu, mislim da je osam ili deset hiljada tona, kao moguću kvotu za izvoz junećeg mesa na evropsko tržište.
Bez adekvatnog subvencioniranja i popravke kvaliteta tovne junadi, tovnih goveda, to je teško ostvarivo, pogotovo u ovako nerešenim tržišnim uslovima u stočarskoj proizvodnji kakvi su kod nas tokom ove godine, gde je cena inputa izuzetno visoka, znači, pre svega, cena hrane za životinje, dok je cena žive stoka u značajnoj stagnaciji, naročito u svinjogojstvu, pa, ako hoćete, i u tovu junadi, što najdirektnije utiče na gubitak u stočarskoj proizvodnji i velike probleme ljudi koji se bave tom vrstom proizvodnje. Bilo je, svakako, osnova da se državnim merama pomogne ta proizvodnja.
Takođe, subvencionirana je cena mleka, vršeno je tzv. premiranje proizvodnje mleka u ravničarskim i brdsko-planinskim predelima. To je mera koja treba da se preispita, obzirom na to da su sve mlekare privatizovane, da su tu strani vlasnici i da bi trebalo da bude primarna njihova briga da obezbede dovoljne količine mleka.
Međutim, u našoj zemlji se tradicionalno gaje i mlečna grla i ona su bitna i s aspekta ishrane našeg stanovništva.
Sigurno treba naći način da se subvencionira i ta proizvodnja, da li vezana za kvalitet mleka, ne za količinu. U svakom slučaju, to treba nastaviti i subvencionirati većim sredstvima, a u odnosu na planirana sredstva, to je, prosto, neostvarivo.
Dalje, kroz sredstva za subvencioniranje u poljoprivredi obezbeđen je razvoj ruralne poljoprivredne proizvodnje, znači, proizvodnje na selu.
Nažalost, i tokom 2007. godine, ova vlada, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija nisu obezbedili značajnija sredstva za ruralni razvoj poljoprivrede, kao ni za 2008. godinu, a kroz ruralni razvoj poljoprivrede se, pre svega, unapređuje poljoprivredna proizvodnja i plasman u seoskim domaćinstvima, a ta sredstva se koriste i za jačanje seoske infrastrukture, izgradnju vodovoda, kanalizacione mreže, elektromreže, puteva, telefona itd., za razvoj seoskog turizma. Seoski turizam je nešto što je, svakako, perspektivno u našoj zemlji, naročito u brdsko-planinskim područjima.
Deo sredstava u domenu ruralnog razvoja poljoprivrede se koristi za unapređenje i zaštitu životne sredine u tim sredinama i kao pomoć i podrška nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, znači, pre svega, staračkim poljoprivrednim gazdinstvima, koja ne mogu da obrađuju svoja gazdinstva, ali im se podsticajem omogućava da tu svoju zemlju daju ili u zakup, ili da je lakše obrađuju.
Dalje, subvencije za koje se zalažemo, i zalagali smo se da se uvećaju, treba da se iskoriste za uvođenje standarda kvaliteta u poljoprivrednoj proizvodnji, jer je to neophodno da bismo bili konkurentni na evropskom i svetskom tržištu. Mi moramo tu podići standarde kvaliteta i ukupne poljoprivredne proizvodnje, pogotovo poljoprivrednih proizvoda. Da bi se omogućilo uvođenje sistema kvaliteta u tu proizvodnju, neminovno je obezbediti i sredstva, kao podsticaj od strane države.
Zatim, ono što je u proteklim periodima kroz agrarni budžet obezbeđeno, a što ovim nije obezbeđeno, za šta smo se zalagali, to je unapređenje stručnih poljoprivrednih službi koje su, takođe, neophodne radi podizanja kvaliteta poljoprivredne proizvodnje. Jednostavno, u predloženom budžetu nije ni dinara planirano za unapređenje stručnih poljoprivrednih službi. Samo da kažem da je za prošlu godinu, odnosno za 2007. godinu bilo planirano 200 miliona dinara.
Ono što je meni posebno nerazumno i neshvatljivo i što želim da kažem, a ministar finansija nije hteo da to prihvati kao predlog za izmenu ove projekcije budžeta, jesu sredstva za protivgradnu zaštitu. Mogli smo čuti u pređašnjoj diskusiji, od gospođice Jovanović, kolike je štete kragujevačka opština pretrpela od grada.
Velike štete su ove godine bile na celom području Srbije, a Predlogom budžeta, Hidrometeorološkom zavodu je za 80 miliona smanjen iznos koji se koristi za nabavku protivgradnih raketa. Znači, možemo očekivati još veće probleme u obezbeđenju protivgradne zaštite i nabavke protivgradnih raketa.
Pošto se moje vreme za raspravu približava kraju, ja ću zamoliti predsednika ili da sada nastavim, ili da se javim kasnije, a hteo bih da postavim jedno poslaničko pitanje ministru, vezano je za dugoročne kredite.

Izvolite, postavite pitanje, naravno, imate pravo.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, hteo bih da postavim poslaničko pitanje i molim da se to evidentira. Dobio sam odgovor od vas na postavljeno poslaničko pitanje, tj. odgovor je stigao 26. jula, a ja sam negde u junu, prilikom rasprave o budžetu, ili maju, ne znam kada je to bilo, u svakom slučaju, rasprava je bila o budžetu za 2007. godinu, tražio da dobijem informaciju, ja i svi poslanici, koliko je vraćeno od 2004. godine kratkoročnih kredita, koliko je vraćeno dugoročnih kredita?
Dali ste podatke koliko je vraćeno kratkoročnih, međutim, za dugoročne kredite nije naveden nikakav iznos.
Ja samo želim da podsetim vas i sve ostale građane da je 2004. godine dato 2.258.000.000 kao dugoročni krediti za nabavku mehanizacije i unapređenje stočarske proizvodnje, odnosno za nabavku priplodnog materijala, opreme za navodnjavanje, kupovinu i nabavku staklenika i plastenika i za podizanje višegodišnjih zasada. Dalje, 2005. godine je dato 2.241.000.000, 2006. godine – 1.259.000.000 i 2007. godine, negde oko 1.500.000.000.
Molim da dobijem odgovor, znači, koliko je od ovih ukupno datih dugoročnih kredita za unapređenje poljoprivredne proizvodnje vraćeno, evo, do današnjeg dana? Mislim da će to biti interesantno i za nas narodne poslanike i za sve građane Republike Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, od predloženog budžeta za 2008. godinu građani ne treba da očekuju ništa dobro. To je još jedan u nizu potrošačkih ili, može sada da se kaže, i predizbornih budžeta.
Ovaj budžet neće biti razvojni, neće pomoći u otvaranju radnih mesta koja su preko potrebna ovoj zemlji, ali ne i vašim nalogodavcima koji treba ovde da prodaju svoju robu.
Ovaj budžet ne vraća sredstva poljoprivrednim proizvođačima, kao što smo to čuli od mojih uvaženih kolega, koja ste im oteli zbog loših pariteta u procesu proizvodnje i plasmana.
Ovaj budžet nije ni socijalni.
Koja je primarna funkcija budžeta jedne zemlje? Da realizuje zakonske obaveze jedne države, da leči, školuje i osigura bezbednost, pravnu sigurnost za sve građane, a posebno za one koji nisu u stanju da sami obezbede hleb, grejanje, struju, lečenje, školovanje itd. Ne želim da sada ulazim u to, ali jedna socijalna država i društvo mora da vodi računa o ovim ljudima, kojima treba da obezbedi minimum dostojanstva. To je osnovna funkcija.
Dakle, ne treba bogatima da pomaže. Njima samo treba da omogući da budu još imućniji, da bi ih više prihodovala kada ih oporezuje. Zato jedna država, podsetio bih građane, ne treba da ukida akcizu na avio-gorivo, a da uvodi na tečni naftni gas. Ako me sećanje dobro služi, od 1. januara, po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, mi ćemo za četiri dinara imati veće akcize na tečni naftni gas. Jasno je ko koristi avio-gorivo, ko koristi tečni naftni gas u Srbiji.
Naša Vlada glumi, rekao bih, da se ne slaže sa drastičnim povećanjem cena osnovnih životnih namirnica, ali verujem da se ona tome raduje, jer je budžet zbog toga sve veći i veći, a da nije tako, smanjili bi porez ili akcize i imali isti efekat u budžetu.
Vi ne želite da prestanete sa pljačkom građana, a rešenje kod cene ulja je to da ćete interventnim uvozom da pokušate da oborite cenu.
To je katastrofa, ništa manja nego ovo prvo o čemu sam govorio. Vaše je da obezbedite da roba iz Srbije u Srbiji bude najjeftinija. To će biti dobro i za državu, i za građane, i za proizvođače, i za budžet. Tako je, recimo, sa cenom mleka, koje je jeftinije u nekim okolnim državama, da ih sada ne pominjem, i u prilog tome ide i ta činjenica.
Vi ste formirali agencije za sve i svašta. Kada vas pitamo ili prozovemo za nešto, vi kažete – ne, nismo nadležni, to radi agencija, ona je po zakonu samostalna u svom radu, itd. To je dokaz više da smo bili u pravu kod formiranja agencija.
Dakle, mi smo kritikovali formiranje svih tih fantomskih agencija, koje ništa dobro neće doneti ovoj državi. Ako je već tako, šta će nam onda Vlada? Zašto ne raspustimo Vladu kada na svako drugo poslaničko pitanje dobijemo isti odgovor – za to je nadležna agencija. Šta će nam izvršna vlast takva kakva je danas u Srbiji?
Mnoge fantomske kancelarije povećavaju broj zaposlenih i postaju sve skuplje i skuplje, da sada ne čitam pojedinačno koje su to kancelarije.
S druge strane, tvrdite da nema dovoljno novca za zdravstvo, pa morate nekim restriktivnim merama da štedite. Navešću jedan primer iz opštine Zaječar, gde je u Zdravstvenom centru zatvoreno odeljenje dečije hirurgije. Sva deca su prebačena na odeljenje opšte hirurgije, gde nema adekvatnih uslova ni u broju, ni u kvalitetu smeštaja, pogotovo nema mesta za majke koje dolaze s decom, osim za onu decu koja nisu iz Zaječara, već iz okolnih opština. Razlozi su, kako je navedeno, ekonomske prirode.
Zamislite vi sada tu državu i te reforme koje štede na deci, tačnije, na bolesnoj deci. Časni ljudi koji rade u zdravstvu pobunili su se protiv ovih bezumnih mera direktora Zdravstvenog centra i usledile su kaznene mere.
Sada postoje različiti ljudi u svim strankama. I kada stigne neki loš predlog ili instrukcija iz ministarstva, časni ljudi na direktorskim mestima će pronaći način da na to odgovore onako kako zaslužuje. U Zaječaru je direktor Zdravstvenog centra Veljković od onih drugih, koji trče da realizuju sve pogubne zamisli.
Vama su usta puna Evropske unije, a želite da na dečijoj zdravstvenoj zaštiti uštedite struju, vodu i grejanje, ništa drugo. O tome se radi, da bi svi shvatili.
Ima još nerazumnih odluka direktora Zdravstvenog centra u Zaječaru, ali o tome ću drugom prilikom, dakle, o seoskim zdravstvenim ambulantama, stanicama i slično. Ovo što se radi s bolesnom decom, neka su pala u nesvest kada su videla na odeljenju stare i bolesne ljude, nešto je neverovatno. Revolt njihovih roditelja je izuzetno veliki. Ne znam dokle će to stići i na šta će izaći. Za sve normalne ljude ovako nešto je neprihvatljivo.
Štedite, isto, na insulinu. Zašto ne štedite na limuzinama koje kupujete za ministarstva i za vlast u Srbiji, ako ste već tolike štediše? Penzije su pale na 53% zarade zbog prevara, uslovno rečeno prevara, sa načinom obračuna od 2000. godine, i taj trend će se apsolutno nastaviti.
Ako se hvalite suficitom od 40 milijardi u budžetu u tekućoj godini, zašto ne uložite u ovakve humane namene? Šta ćete s tim novcem? Čiji je to novac, ako ne tih građana kojima ste uzeli? Živite od toga što prodajete ono što su neke prethodne vlasti sačuvale, a kada to rasprodate, šta ćete onda?
Svuda ste povećali broj radnika, a Vojska Srbije je osakaćena. Od 5. oktobra do danas, više ste je nego prepolovili, a to ste uradili po zadatku.
Jedna stvar je jasna – ne postoji teritorija bez vojske koja može na taj način da štedi na odbrani i na vojsci. Ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu.
Što se tiče lokalnih samouprava, na šta se i odnosi ovaj amandman na član 24, svima je malo transfernih sredstava, ali ste našli način da određene opštine favorizujete, one gde su vaši na vlasti, preko tzv. vanrednih transfera, bez ikakvih kriterijuma. Voleo bih da čujem kriterijume za vanredni transfer sredstava.
Opština Zaječar je podnela jedan zahtev 15. novembra za vanredni transfer sredstava. Ukratko ću, onoliko koliko imam vremena, da navedem, zbog građana, šta sadrži taj zahtev, da biste videli opravdanost ovog dopisa.
Kažu: "Obraćamo vam se s molbom za pomoć u finansijskim sredstvima za rad opštine Zaječar, iz razloga što se ista nalazi u krajnje teškoj, skoro bezizlaznoj finansijskoj situaciji, iz nekoliko razloga: budžet opštine je bio dugo blokiran sudskim rešenjem za oduzeto zemljište od strane fabrike "Kristal" Zaječar, u iznosu od 42 miliona dinara. Pomenuti dug je stvoren pre dve decenije, bez bilo kakve umešanosti opštine, drastično je uvećan visokim kamatama na docnju izmirenja duga. Kompletan ovaj dug izmiren je sopstvenim sredstvima opštine, a to su za opštinu Zaječar izuzetno velika sredstva.
Neposredno po okončanju ovog problema, javio se novi, takođe, u vezi sa sudskim rešenjem vezanim za otkup zemljišta za novu lokaciju groblja u Zaječaru. Po tom osnovu, žiro-račun budžeta bio je blokiran za 11,5 miliona dinara, što je izmireno iz sredstava opštine, takođe, bez pomoći sa strane.
Posle ovoga, usledila je nova blokada žiro-računa, u iznosu od 5,5 miliona dinara, za oduzeto zemljište za izgradnju kolektora od strane opštine. Podsećamo da je privreda opštine u vrlo teškom stanju, što, sa svoje strane, čini sporim punjenje budžeta opštine i onemogućava funkcionisanje rada opštine Zaječar.
Ilustracije radi, podsećamo da su nekada najjača preduzeća opštine Zaječar sada u takvoj situaciji da većina njih ne radi, da sada ne nabrajamo o kojim preduzećima je reč. Zbog toga je došlo do visokog stepena nezaposlenosti, a time i do povećanja siromaštva stanovništva.
Opština Zaječar izdvaja godišnje iz tekuće budžetske rezerve oko 10 miliona dinara za materijalnu pomoć najugroženijim slojevima stanovništva. Takođe, povećani su izdaci iz budžeta prema Centru za socijalni rad za materijalnu pomoć siromašnima.
Na drugoj strani, opština čini velike napore da investira u projekte za kapitalne investicije, koliko je u njenoj moći, i to iz sopstvenih sredstava i sredstava kredita.
Tako je u ovoj godini završen kompleks sportskih terena na Popovoj plaži u Zaječaru i skijalište Kraljevica iz sopstvenih sredstava opštine, što je koštalo oko 200 miliona dinara.
Ove godine uloženo je u rekonstrukciju domova kulture u seoskim mesnim zajednicama oko 60 miliona dinara. Radi se o 15 mesnih zajednica. Opština izdvaja sredstva da bi održala ustanove kulture od regionalnog značaja – Pozorište ''Zoran Radmilović'', Istorijski arhiv, Muzej, Zadužbinu ''Nikola Pašić'', Kulturno-prosvetnu zajednicu, Dom omladine i Regionalnu televiziju, što godišnje košta oko 150 miliona dinara.
Pored toga, opština je, radi adekvatnog rešenja prevoza đaka iz seoskih sredina do njihovih škola u gradu, kupila na kredit, mislimo da je to prvi slučaj u Srbiji, 12 autobusa i rešila ovaj problem na zadovoljavajući način, zaduživši se dugoročno za 53 miliona dinara.
Pored toga, uzet je i dugoročni kredit za kapitalne investicije, u iznosu od 100 miliona dinara, za izgradnju puteva, mostova, sportsko-rekreacionih objekata, izgradnju kanalizacije i ostalih kapitalnih objekata u gradu.
Krajem prošle godine, opština je platila iz kredita za kapitalne investicije iznos od oko osam miliona dinara na ime izmirenja duga koji je trebalo da plati Republika Srbija, za program podrške opštinama istočne Srbije, što je, takođe, investirano u kapitalne projekte. Opština s pravom očekuje da će joj Republika Srbija nadomestiti pomenuti dug.
Pored toga, opštini Zaječar predstoji još učešće od 30% u finansiranju Nacionalnog investicionog plana, odnosno obezbeđenje 400 miliona dinara za taj plan, a naš budžet, po poslednjem rebalansu ove godine iznosi svega 950 miliona dinara.
Što se izmirenja naših obaveza tiče, one su, praktično, preplavile ionako osiromašen opštinski budžet.''
Dalje se navodi šta je sve u opasnosti da dođe za izvršenje. Traži se da se pomogne uplatom vanrednog transfera, u iznosu od 60 miliona dinara, kako bi se rešili gorući problemi u opštini. Tih 60 miliona dinara je onaj minimum za koji je procenjeno da je nešto što bi morala opština Zaječar da dobije od Republike Srbije, kroz vanredni transfer.
Po nezvaničnim informacijama koje sam dobio, dakle, javljeno mi je, 10 miliona dinara je odobreno opštini Zaječar. Smatram da je to izuzetno malo. Da li je slučajnost činjenica, govorim za Zaječarski okrug, da su tamo gde su na vlasti partije: DS, DSS, G17 i slično dobili vanredne transfere, neki dva puta, da ih ne pominjem. Svima je taj transfer iz budžeta Republike Srbije mali.
Voleo bih da vidim zahteve ovih opština i kriterijume kojima se rukovodilo Ministarstvo kada ih je odobravalo, ili molbe, kako je to ovde naslovljeno.
Dakle, plašim se da partijski aparat DS-a nije dozvolio da odlučujete na osnovu činjenica i argumenata i apelujem da se prihvati amandman na član 24.